Koje mesto u Islamu zauzimaju sufije?

Zahvala pripada Uzvišenom Allahu/Bogu. Termin sufizam nije bio poznat u periodu života Allahovog Poslanika, alejhi selam, niti u periodu njegovih drugova i prve generacije nakon njih. Tek nakon ovih prvih generacija na scenu dolazi jedna skupina pobožnih i skromnih ljudi koji su nosili vunenu odeću (ar. suf), pa su ih prozvali ovim imenom – sufije. Drugi su na stanovištu da su dobili naziv po grčkoj reči ”sofija”, što u prevodu znači mudrost. Ono što neki tvrde da su svoje ime dobile od reči ”safa” (bistrina, čistoća, jasnost), ne može da se smatra ispravnim, pošto je ”nomen relativum” (tj. ime izvedeno iz drugog sufiksom – ijj) od reči ”safa” safaijj, a ne sufijj.

Pojavom ovog novog imena i grupe koja ga nosi, došlo je do još većeg rascepa i raskola u redovima muslimana. Prve sufije su se razlikovale od kasnijih, po tome što je kod ovih poslednjih pojava uvođenja novotarija u veri bila znatno izraženija, kao što im mali i veliki širk (obožavanje nekog drugog mimo Boga) nisu bili nepoznanica. Božiji poslanik Muhammed, alejhi selam, upozorio je na njihove novotarije u sledećim rečima:

”Klonite se novina u veri, jer je svaka novina novotarija a svaka novotarija je zabluda!” (Hadis beleži Tirmizi)

U onome što sledi pokušaćemo da napravimo komparaciju između verovanja sufija i njihovih obreda i učenja islama koje se zasniva na Kur’anu i sunnetu (praksi) Poslanika Muhammeda, alejhi selam.

Postoje mnogi sufijski pravci, kao što su tidžanije, kadirije, nakšibendije, šazilije, rufaije i drugi. Sledbenici ovih redova smatraju da su samo oni na istini, a da su svi drugi u zabludi. Uzvišeni Allah/Bog zabranjuje razdvajanje i deljenje među muslimanima, kao što u Časnom Kur’anu kaže:
…i ne budite od onih kojiu obožavanju pored Allaha i druge obožavaju, od onih koji su veru svoju razbili i u stranke se podelili; svaka stranka zadovoljna onim što ispoveda. (Kur’an, Vizantinci, 31-32)

Pojedine sufije su, pored Uzvišenog Allaha/Boga, počele da obožavaju poslanike, alejhi selam, i žive i mrtve dobre ljude. Obraćaju im se rečima kao što su: ”O Džejlani!”, ”O Rifai!”, ”Pomozi Božiji Poslaniče!”, ”Na tebe se oslanjamo, o Božiji Poslaniče!” itd. Uzvišeni Bog zabranjuje da se u stvarima koje su samo u Njegovom domenu obraća nekom drugom mimo Njega, pa se takav čin označava mnogoboštvom. Uzvišeni Allah/Bog, kaže:
”I , pored Allaha, ne moli se onome ko ti ne može ni koristiti ni nauditi, jer ako bi to uradio, bio bi, uistinu, nevernik.” (Kur’an, Jona, 106)

Sufije smatraju da postoje dobri ljudi kojima je Uzvišeni Bog, predao vođenje, upravljanje i uređenje stvari na ovome svetu. Uzvišeni Bog u Kur’anu navodi odgovor mnoobožaca na pitanje koje im je postavljeno:
Upitaj: ‘Ko vas hrani s neba i iz zemlje, čije su djelo sluh i vid, ko stvara živo iz neživog, a pretvara živo u neživo, i ko upravlja svim’? – ‘Allah’! – reći će oni -, a ti reci: ‘Pa zašto Ga se onda ne bojite?’ (Kur’an, Jona, 31)

Na osnovu ovoga zaključujemo da su arapski mnogobošci bolje poznavali Uzvišenog Boga od takvih sufija koje smatraju da oni upravljaju stvarima na ovom svetu.

Sufije, isto tako, pri pojavi neke nevolje, traže zaštitu kod nekog drugog, mimo Uzvišenog Boga koji kaže:
Ako te od Boga kakva nevolja pogodi, – pa niko je osim Njega ne može ukloniti; a ako ti kakvo dobro podari, – pa, samo je On Svemoćni. (Kur’an, El-En’am, 17)

Neke sufije veruju u vahdetul-vudžud (panteizam) gde poistovećuju Stvoritelja i stvoreno, tako da je kod njih sve što postoji božanstvo.
Sufije pozivaju odricanju od ovoga sveta, zanemarivanju uzročno-posledičnih faktora i napuštanju borbe na Božijem putu. Uzvišeni Bog kaže:
…i nastoj da time što ti je Bog dao stekneš onaj svet, a ne zaboravi ni svoj udeo u ovome svetu. (Kur’an, Kazivanja, 77)

Sufije ihsan (najveći stepen verovanja) kao ekskluzivno pravo, pripisuju isključivo svojim učenjacima. Oni od murida (sledbenika) zahtevaju da sebi u mislima predstave učenjaka kada god spomenu Uzvišenog Allaha/Boga, pa čak i u samoj molitvi. Neki idu čak dotle da stavljaju učenjakovu sliku ispred sebe za vreme molitve. Poslanik Muhammed, alejhi selam, u hadisu kaže:
”Ihsan je da obožavaš Uzvišenog Allaha, kao da Ga gledaš, pa ako Ga ti ne vidiš, zaista, On tebe vidi!” (Hadis beleži Muslim)

Sufije, takođe, smatraju dozvoljenim ples i upotrebu defa i muzičkih instrumenata, kao i podizanje glasa prilikom spominjanja Boga. Uzvišeni Bog kaže:
Pravi vernici su samo oni čija se srca strahom ispune kada se Allah spomene. (Kur’an, El-Enfal, 3)

Možete da ih vidite kako kod zikra (spominjanja Allaha/Boga) izgovaraju samo Božije ime: ”Allah, Allah, Allah!” Ovakav način zikra se smatra novotarijom i govorom koji ne nosi u sebi verozakonsko značenje. Neki idu i dalje od toga, pa izgovaraju samo: ”Ah,Ah!” ili ”Hu, hu!” Stav islama i sunneta o pitanju zikra jeste da musliman spominje svoga Gospodara ispravnim i razumljivim govorom za koji ima nagradu kod Uzvišenog Boga kao što su reči: ‘Subhanallah’ – neka je slavljen Allah; ‘Elhamdulillah’ – hvala Bogu; ‘La ilahe illallah’ – nema istinskog boga osim Allaha; ‘Allahu ekber’ – Bog je najveći i slično.

Sufije u svojim stihovima, za vreme zikra, kao tematiku uzimaju žene i dečake. Strastvena ljubav, zaljubljenost, žudnja i slično motivi su koje tom prilikom spominju, kao da se nalaze na kakvoj zabavi gde se pleše uz vino, pljeskanje i galamu. Sve nabrojano se ubraja u mnogobožačke običaje, obrede i rituale. Uzvišeni Bog, kaže:
Molitva njihova pored Hrama svodi se samo na zviždanje i pljeskanje rukama. (Kur’an, El-Enfal, 35)

Neke sufije koriste metalne šiljke i zabijaju ih u svoja tela uz uzvikivanje nekih reči, kao što je naprimer: ”Dede!” Na taj način dolaze mu đavoli kako bi mu pomogli da izvede svoju tačku bez posledica. Uzvišeni Bog kaže:
Onome ko se bude slepim pravio da ne bi Milostivog veličao, Mi ćemo mu đavola natovariti, pa će mu on nerazdvojni drug postati. (Kur’an, Ukras, 36)

Sufije tvrde da imaju otkrovenja i da poznaju šta će da se desi u budućnosti (skrivene stvari), a Kur’an ih kategoričko pobija. Uzvišeni Bog, kaže:
Reci: ‘Niko, osim Allaha, ni na nebu ni na Zemlji, ne zna šta će se dogoditi.’ (Kur’an, Mravi, 65)

Sufije, takođe, tvrde da je Uzvišeni Bog stvorio ovaj svet zbog Poslanika Muhammeda, alejhi selam, a Kur’an ih demantuje rečima Uzvišenog Boga:
Džine i ljude sam stvorio samo zato da Me obožavaju. (Kur’an, poglavlje Ez-Zarijat, odlomak 56)

Uzvišeni Bog, se obraća Muhammedu, alejhi selam, sledećim rečima:

I sve dok si živ, Gospodara svog obožavaj! (Kur’an, El-Hidžr, 99)

Sufije tvrde da je moguće videti Uzvišenog Gospodara još na ovome svetu, a Kur’an ih demantuje odlomkom u kome se Mojsije/ Musaa, alejhi selam, obraća Uzvišenom Gospodaru rečima:
Gospodaru moj, ukaži mi se da Te vidim! – ‘Ne možeš Me videti’ – reče. (Kur’an, Bedemi, 143)

Sufije tvrde da na javi uzimaju direktno znanje od Uzvišenog Gospodara, bez posredništva Poslanika Muhammeda, alejhi selam, pa kažu: ”Moje srce mi prenosi od mog Gospodara.” Ovde se postavlja sledeće pitanje: ”Da li su oni bolji od poslanika ili od ashaba Božijeg Poslanika, alejhi selam?!”
Sufije organizuju skupove i priređuju proslave Poslanikovog, alejhi selam, rođendana, navodno radi donošenja blagoslova na Poslanika, alejhi selam, a čime postupaju suprotno od njegovog učenja, i kada podižu svoj glas prilikom spominjanja Allah/Boga i izvođenja pobožnih pesama u kojima se ponekad nalazi i otvoreno mnogoboštvo. Da li je poslanik Muhammed proslavljao svoj rođendan? Da li su to činili Ebu-Bekr, Omer, Osman, Alija, radijallahu anhum, četvorica imama osnivača pravnih škola i drugi? Ko više zna i ko je ispravnijeg obožavanja, oni ili sufije?
Sufije se posebno pripremaju za putovanje i posetu nadgrobnih spomenika i grobova, kako bi postigli blagoslov njihovih stanovnika, i kako bi tavafili (kružili) oko njih, ili klali žrtve u njihovoj neposrednoj blizini. Tim svojim delima postupaju suprotno rečima Poslanika, alejhi selam:
Posebno se priprema za put samo radi tri džamije: Mesdžidul-Harama (u Mekki), ove moje džamije (u Medini) i Mesdžidul-Aksa’a (u Jerusalimu).” (Hadis beleže Buharija i Muslim)

Sufije se fanatično drže stavova svojih učenjaka, makar to bilo suprotno onome što kaže Uzvišeni Bog i Njegov Poslanik, alejhi selam. Uzvišeni Allah/Bog, kaže:
O vernici, ne odlučujte se ni na šta dok za to ne upitate Allaha i Poslanika Njegovog. (Kur’an, Sobe, 1)

Sufije upotrebljavaju talismane, zapise, razne znakove, slova i brojeve kako bi pomoću njih pravili amajlije, zaštite i donosili odluke.
Sufije se ne zadovoljavaju blagoslovima koji su zabeleženi od Allahovog poslanika Muhammeda, alejhi selam, nego sami izmišljaju blagoslove koji sadrže otvoreno traženje blagoslova od Allahovog poslanika Muhammeda, alejhi selam, i teško mnogoboštvo sa kojim nije zadovoljan onaj na koga se donosi blagoslov.
Što se tiče pitanja vezanog za tačnost postojanja veze koju imaju sufijski učenjaci, odgovor je potvrdan, ali se ovde radi o vezi sa đavolima, a ne sa Uzvišenim Gospodarom. Jedni drugima kićene besede govore da bi ih obmanuli, kao što to Uzvišeni Bog, kaže:

Tako smo svakom verovesniku neprijatelje određivali, đavole (šejtane) u vidu ljudi i džinova (duhova) koji su jedni drugima kićene besede govorili da bi ih obmanuli – a da je tvoj Gospodar hteo, oni to ne bi učinili; zato ti ostavi njih, i ono što izmišljaju! (Kur’an, El-En’am, 112)

A đavoli (šejtani) navode saradnike svoje da se s vama raspravljaju, pa ako biste im se pokorili, i vi biste, sigurno, mnogobošci postali. (Kur’an, El-En’am, 121)

Hoću li vam kazati kome dolaze đavoli (šejtani)? Oni dolaze svakom lašcu, grešniku. (Kur’an, Pesnici, 221-222.)

Ovo je ta vrsta veze koja postoji u stvarnosti, a ne ona za koju lažno tvrde da je imaju sa Uzvišenim Gospodarom. (Uzvišen je Allah/Bog od laži koje iznose!) (Pogledati Mu’džemul-bide’i, 346-359.)

Iznenadna odsustvovanja pojedinih učenjaka sufijskih redova od očiju murida (sledbenika) izravni je rezultat veze ostvarene sa đavolima. Može da se desi, da bi povećali dojam i zabludu svojih sledbenika, da ponekad, koriste đavole radi prenošenja u neka udaljena mesta i vraćanja istog dana ili noći. Zbog toga postoji jedno veoma važno pravilo koje glasi da ljude ne cenimo i vrednujemo po čudima i neuobičajenim pojavama koje ih prave, nego na osnovu njihovog pridržavanja ili udaljenosti od Božije Knjige (Kur’ana) i sunneta (prakse) Njegovog Poslanika, alejhi selam. Istinske evlije (Božiji štićenici) su oni koji obožavaju Uzvišenog Allaha/Boga, onako kako je On propisao, bez primesa novotarija. Pojava čuda nije uslov i pokazatelj da je neko zaslužio taj status i postigao odabrani stepen. Opis pravih Božijih štićenika došao je u hadisi-kudsiju (hadis koga prenosi Allahov poslanik Muhammed, alejhi selam, od svoga Gospodara) kojeg Buharija prenosi od Ebu-Hurejre a u kome Božiji Poslanik kaže:

”Rekao je Uzvišeni Allah: ‘Nagoveštavam rat onome ko se bude neprijateljski odnosio prema Mome evliji. Najdraže sa čime Mi se može približiti Moj rob jesu dužnosti (farzovi) koje sam mu propisao. Zatim Mi se i dalje približava sve dok ga ne zavolim. Kada ga zavolim, postajem njegov sluh pomoću kojeg čuje, njegov vid pomoću koga gleda, njegove ruke kojoj dohvaća, njegova noga kojoj kroči. Ako nešto zatraži od Mene, Ja ću mu dati i ako potraži utočište kod Mene, Ja ću mu ga pružiti!” (Buharija, 2384/5)

Uzvišeni Allah/Bog, upućuje na pravi put!

Odgovorio: Muhammed Salih el-Munedždžid

Izvor: http://islamqa.info/ar/4983