Interesuje me da li umrli, tj. neko od rodbine ko je umro, ima koristi od proučenog Jasina iz Kur’ana? Znam da mi je dozvoljeno moliti, ali konkretno me to interesuje, jer dešava mi se da, recimo, moja majka kaže da je sanjala tog i tog pa misli da joj je obaveza, zato što je tog nekog sanjala, da ga se sjeti tako što će proučiti ili zamoliti nekog da prouči Jasin za tu određenu osobu. Nadam se da ste koliko-toliko razumjeli moje pitanje i šta konkretno da kažem osobi koja tako razmišlja?
Vaše pitanje sadrži dvije stvari: prvo, da li je utemeljeno ubjeđenje da je čovjek obavezan da prouči nešto od Kur’ana osobi koju je vidio u snu;
drugo, da li će mejitu koristiti ako bi čovjek proučio nešto od Kur’ana namijenivši nagradu od tog učenja mejitu.
Što se tiče prvog dijela pitanja, meni nije poznato da za to postoji validan argument, a da bi neka stvar bila obavezna ili čak pohvalna i da se radi s nijetom ibadeta, za to treba da postoji jasan i validan argument.
Što se tiče drugog dijela pitanja, većina islamskih učenjaka, kako to spominje šejhul-islam u svojim Fetvama, smatrala je da će, ako čovjek prouči nešto od Kur’ana (bez uzimanja novčane naknade za učenje) i nagradu učenja pokloni nekome od mrtvih, to koristiti mejitu. To je stav šejhul-islama Ibn Tejmijje i njegovog učenika Ibn Kajjima, rhm.
Napomena: Šejhul-islam Ibn Tejmijja spominje da niko od selefa – prvih generacija muslimana, nije smatrao dozvoljenim niti propisanim plaćanje za učenje Kur’ana koje će se pokloniti mejitu.
A Allah najbolje zna!
Odgovorio: Pezić Elvedin