Ne treba u obući hodati u Haremi-šerifu jer se na taj način običnim muslimanima koji ne drže do svetosti džamije pruža prilika da u Harem ulaze u mokroj obući koja je usto, možda, i nečista. Ukoliko postoji mogućnost da će neki postupak koji je šerijatom propisan imati za posljedicu zlo, tad se mora uzeti u obzir to zlo i od tog postupka mora sustezati.

Islamski su učenjaci ustanovili pravilo da se daje prednost otklanjanju štete, a ne pribavljanju dobrobiti u onom slučaju kad su dobrobit i šteta podjednaki, odnosno u slučaju da je šteta veća od dobrobiti. Eto, Allahov Poslanik, ﷺ, htio je srušiti Kabu i podići je na temeljima koje je ustanovio poslanik Ibrahim, alejhis-selam, no od toga je odustao zato što su ljudi bili novajlije u islamu: strahujući od štete, sustegnuo se od izvršenja onog što se trebalo izvršiti.

El-Buhari i Muslim zabilježili su da se Vjerovjesnik, ﷺ, obratio Aiši, radijallahu anha: “Da tvoji sunarodnjaci nisu novajlije u islamu, srušio bih Kabu i podigao bih je na temeljima koje je ustanovio Ibrahim. Usto, Kaba bi imala dvoja vrata na koja bi ljudi ulazili i izlazili.”

Šejh Muhammed b. Usejmin