Alejkumusselam ve rahmetullahi ve berekatuhu.

Hvala Allahu i neka je salat i selam na posljednjeg vjerovjesnika, a zatim:

Uslovljavanje neženidbe drugom ženom može imati dva stanja: prvo – poslije sklapljenog bračnog ugovora (šerijatskog vjenčanja), drugo – prilikom sklapanja braka (šerijatskog vjenčanja).

Prvo stanje: uslovljavanje neženidbe drugom ženom poslije sklapljenog bračnog ugovora.

Ako supruga nakon sklopljenog bračnog ugovora (šerijatskog vjenčanja), svejedno bili dugo ili kratko u braku, uslovljava, zahtijeva, šartuje i traži od svog muža da pored nje ne ženi drugu (treću ili četvrtu) ženu, njeno šartovanje i uslovljavanje sa šerijatske strane je nevalidno i neobavezujuće za muža. Oko ovoga nema razilaženja među učenjacima. A ako ona od njega nakon sklapanja braka iznudi obećanje da neće drugu oženiti, kršenje tog obećanja se vraća na propis kršenja obećanja uopćeno. S tim da kršenje tog obećanja nije šerijatski opravadan razlog traženja razvoda od muža, ili još gore od toga: ostavljanja muža i odlaska od njega a da joj on nije dao talak.

Drugo stanje: uslovljavanje neženidbe drugom ženom prilikom sklapanja braka (u toku šerijatskog vjenčanja).

Po ovom pitanju učenjaci imaju dva mišljenja.

Prvo mišljenje je da je ženi dozvoljeno da prilikom sklapanja braka da šart budućem mužu da ne oženi na nju drugu ženu, pa ako on prihvati taj šart obavezan je da ga ispoštuje. U protivnom, ako ga prekrši i oženi drugu ženu njoj je dozvoljeno da se razvede od njega, tj. da im kadija poništi brak.

Ovaj stav se prenosi od Omera, S’ad ibn Ebi Vekasa, Muavije i Amr ibnul-‘Asa, radijallahu anhum, od ashaba, takođe od Šurejha, Omera ibn Abdulaziza, od Tavusa, Evzaija, Ishaka ibn Rahevije i Ahmeda.

Argumenti sa kojima dokazuju svoj stav su sljedeći:

1- Hadis kojeg bilježe Buharija i Muslim u svojim Sahihima da je Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, rekao: “Zaista su najpreči šartovi koje treba ispoštovati oni sa kojima ste ohalalili polne organe”.

2- Hadis u kojem je Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, rekao: “Muslimani ispunjavaju svoje šartove” (Ebu Davud, Hakim, Bejheki i ostali, a vjerodostojnim su ga ocijenili Tirmizi i Ibn Hibban međutim, u njegovom senedu je slab ravija pa je bliže da su to riječi ashaba, dok mnogi učenjaci ga prihvataju zbog mnoštva rivajeta).

3- Ovo je stav gore spomenutih ashaba, a nije poznato da je neko od njih imao stav suprotan od ovoga, što znači da je ovo idžmau ashaba.

4- U ovom uslovljavanju žena ima koristi a njime nije narušen smisao braka.

Drugo mišljenje je da je ovaj šart ništavan, tj. mužu je dozvoljeno da oženi drugu bez obzira što je prihvatio šart, a njoj nije dozvoljeno zbog toga da traži i dobije razvod braka.

Na ovom stavu su učenjaci tri mezheba Ebu Hanife, Malik i Šafija, kao i mnogi drugi učenjaci poput Zuhrija, Lejsa, Sufjana Sevrija i Ibnul-Munzira.

Oni svoj stav zasnivaju na sljedećim argumentima:

1- Hadis u kojem je došlo da je Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, rekao: “Svaki šart koji nije u Allahovoj knjizi on je batil pa makar bilo sto šartova” (Mutefekun alejhi). A ovaj šart nije u Allahovoj knjizi jer ga Šerijat ne podrazumijeva.

Komentar: Ovaj hadis znači da svaki šart koji ne potpada pod Allahove propise i ne proizilazi iz Njegovog Šerijata da je batil, a prvi dokaz kod učenjaka prvog mišljenja jasno ukazuje na propisanost ovog šarta.

2- Hadis u kojem je Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, rekao: “Muslimani ispunjavaju svoje šartove, osim šarta koji dozvoljava zabranjeno ili zabranjuje dozvoljeno”. A sa ovim šartom se zabranjuje ono što je dozvoljeno a to je višeženstvo.

Komentar: Sa ovim šartom se ne zabranjuje ono što je dozvoljeno (višeženstvo) nego se potvrđuje pravo ženi da poništi brak ako njen muž neispoštuje ono na što se obavezao.

3- Da ovaj šart ne ide u prilog bračnog ugovora niti onog što proizilazi iz njega te je prema tome ništavan.

Komentar: Ovo je neprihvatljivo jer od ovog šarta žena itekako ima koristi.

Nakon izloženih stavova i argumenata najbliže je da hadis: “Zaista su najpreči šartovi koje treba ispoštovati oni sa kojima ste ohalalili polne organe” presuđuje po ovom pitanju jer ovaj šart ne protivriječi ciljevima braka niti se njime zabranjuje ono što je Islam dozvolio, nego je stvar ispunjavanja onog na čemu se dvoje dogovore i obavežu, a Allah zna najbolje.
Ve billahi tevfik.

Na pitanje odgovorio dr. Zijad Ljakić – zijad-ljakic.com

vidi manje