“Allahu ekber, Allahu ekber, Allahu ekber. Subhane-l-lezi sehhare lena haza ve ma kunna lehu mukrinine, ve inna ila Rabbina le munkalibun. Allahumme inna nes’eluke fi seferina haza el-birre, ve-t-takva ve mine-l-‘ameli ma terda. Allahumme hevvin ‘alejna seferena haza vatvi’ ‘anna bu’dehu. Allahumme Entes-Sahibu fi-s-sefari v-l-halifetu fi-l-ehli. Allahumme inni e’uzu bike min vea’sai-s-seferi ve ke’abeti-l-menzari ve sui-l-munkalebi fi-l-mali ve-l-ehli”. -A poslije povratka s putovanja dodao bi: “Ajibune, taibune, ‘abidune, li rabbina hamidune!”

(Allah je najveći, Allah je najveći, Allah je najveći. Neka je slavljen Onaj koji nam je omogućio ovo putovanje, a mi ga ne bismo bili sposobni obaviti sami. Mi se, doista, Gospodaru našem vraćamo. Allahu, molimo Te da nas prati dobro na putu našem i odanost Tebi, a od naših djela samo ona kojima si Ti zadovoljan! Allahu, olakšaj nam ovo putovanje, a razdaljinu njegovu podnošljivom! Allahu, Ti si Gospodar na putu i čuvar u porodici, zato – zaštiti me od zamora i nesreća na putu, te tuge koja bi me mogla zadesiti zbog imovine i porodice! -Kada se vrati kući s puta, prouči se ista dova i još se doda: Vraćamo se i trajno kajemo, Allahu svome pobožni i zahvalni!)1529

1529 Sahih: Muslim (1342), Ahmed (6338), Ebu Davud (2599), Tirmizi (3447).

 
———–
Iz knjige “RAZUMIJEVANJE FIKHSKIH DOKAZA”
Autor: dr. ‘Aid el-Karni

Preuzmite pdf knjigu na ovom linku:
https://pitajucene.com/wp-content/uploads/2019/10/Razumijevanje-fikhskih-dokaza-Aid-el-Karni.pdf