Zaklinjanje Allahovim Poslanikom, ﷺ, haram je (zabranjena) i jedna vrsta širka. Kada se neko zaklinje, onda on na taj način slavi i uzdiže ono čime se zaklinje, a onaj koji je stvoren ne može nikako da se zaklinje onim što je stvoreno. Zbog toga je Allahov Poslanik, ﷺ, izrekao sljedeće riječi: “Ko se bude zaklinjao nečim drugim, osim Allahom, dž. š., učinio je kufr ili širk.” (Hadis je vjerodostojan, a prenose ga Ahmed, 2/125, Ebu Davud, br. 3251, i Tirmizi, br. 1535)
Ovaj hadis obuhvata sve vrste zakletvi, mimo zaklinjanja Allaha, dž. š., kao što je zaklinjanje poslanicima, melekima, dobrim ljudima i ostalim stvorenjima. Allahov Poslanik, ﷺ, u drugom hadisu kaže: “Ko želi da se zakune, neka se zaklinje Allahom, dž. š., ili neka šuti!” (Buhari, br. 4860 i br. 6107, Muslim, br. 1647, Ahmed, 2/309, Ebu Davud, br. 3247, Nesai, br. 3775, Tirmizi, br. 1545, Ibn Madža, br. 2096)
Što se tiče zakletvi koje se spominju u Kur’anu, kao što je zaklinjanje onima koji se jedan za drugim šalju (murselat), onima koji pušu snažno (zarijat), onima koji čupaju grubo (naziat ), zorom (fedžr), vremenom (asr), jutrom (duha), mjestima zvijezda koje se gube (mevaki’an-nudžum) i drugo, njima se zaklinje Uzvišeni Allah. Allah, dž. š., zaklinje se čime hoće od Svojih stvorenja. Dok, na drugoj strani, čovjek se može zaklinjati samo Onim koji ga je stvorio.
(Preneseno iz: Ibn Džibrin, El-Lu’lu’u el-mekin min fetava Ibn Džibrin, str. 32)
Muhammed Salih Munedždžid, Odgovori o islamskom vjerovanju, str. 21.