Ovo je pitanje samo po sebi kontradiktorno i skoro nemoguće, jer kako se može neko može držati svih islamskih naredbi osim namaza s obzirom da je namaz ono od čega se počinje u prodržavanju vjere.

Da li je ostavljanje namaza kufr, tj. da li izvodi iz islama, je jedno od poznatih pitanja oko kojeg postoji veliko razilaženje islamskih učenjaka. Imami Ebu Hanife, Malik i Šafija su na tome da to ne izvodi iz islama, dok su imam ahmed i mnogi učenjaci selefa na stavu da ostavljanje namaza od strane musliamana koji priznaje da je namaz vadžib kufr. Ovo pitanje je jako komplikovano jer i jedna i druga strana imaju jake dokaze na koje se oslanjaju. Ispravno je da ovo pitanje zavisi od slučaja do slučaja. Takođe zavisi šta se porazumijeva pod ostavljanjem namaza: da li se misli da nije nikada klanjao, ili klanjao je pa prestao i sada ne klanja nikako, ili ponekad klanja a većinom ne klanja ili većinom klanja a ponekad ne klanja, ili klanja samo bajrame, ili klanja samo džume i bajrame, itd. Najbliže je da je ostavljanje namaza kufr, s tim da spuštanje tog propisa kufra na pojedinca zavisi od stanja do stanja te se ne treba sa njim da bavi onaj ko nema dovoljno šerijatskog znanja iz oblasti kadiluka.

Odgovorio na pitanje:
Mr.Zijad Ljakić