PROKLINJANJA MUSLIMANA

Alejkumusselam.

Pojedinačno proklinjanje bilo kojeg muslimana je veliki munker na kojeg je upozorio Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, u hadisima u kojima je uopćeno zabranio proklinjanje bilo koga.

Takođe, to nije od ahlaka mu'mina, proklinjanje umanjuje iskrenost, sprečava činjenje šefa'ata i šehadet na Sudnjem danu, niti je zbog toga poslan Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem.

Proklinjanje znači doviti protiv nekoga da ga Allah, dželle še'nuhu, udalji od svoje milosti, a doviti tako nešto ne može biti od ahlaka mu'mina, jer od lijepih osobina mu'mina je da su milostivi, međusobno se pomažu, čine dobročinstvo, bogobojazni su i žele svome bratu ono što žele samima sebi.

Prema tome, postoji razlika u proklinjanju i dovljenju protiv nekoga, jer se proklinjanje odosi samo na udaljavanje od Allahove milosti dok dovljenje obuhvata sve druge vidove i vrste dovljenje protiv nekoga mimo udaljavanja od milosti.

Ko proklinje neku osobu dovi Allahu da je udalji od Njegove milosti, a to predstavlja krajnji vid neprijateljstva, zla i zavjere prema njemu. Zato je došlo u hadisu kojeg bilježi Buharija i Muslim u svojim Sahihima a prenosi ga Ebu

Zejd ibn Sabit, radijallahu anhu, da kaže Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem: “Proklinjanje mu'mina je kao njegovo ubistvo”.

Prenosi Ebu Hurejre u hadisu kojeg bilježi Muslim da je Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, rekao: “Ne treba iskreni Allahov rob da bude onaj koji mnogo proklinje”. A u rivajetu od Ebu Derda’, radijallahu anhu, takođe kod Muslima se kaže: “Oni koji mnogo proklinju neće biti šefa'adžije niti šehidi na Sudnjem danu”.

Prenosi Ebu Hurejre da je Poslaniku, sallallahu alejhi ve sellem, rečeno: O Allahov Poslaniče, dovi protiv mušrika, pa je rekao: “Nisam poslan da proklinjem, nego sam poslan kao milost”. Bilježi ga Muslim.

A u hadisu kojeg prenosi Semurete ibn Džundub, radijallahu anhu, Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, je rekao: “Nemojte se međusobno proklinjati Allahovim prokletstvom, niti Njegovom srdžbom, niti Vatrom”.

Takođe, Abdullah ibn Mes'ud, radijallahu anhu, prenosi da je Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, rekao: “Nije mu'min onaj koji mnogo vrijeđa i mnogo proklinje, niti koji je vulgaran i prost”. Bilježi ga Tirmizi i ocjenjuje ga dobrim, a Hakim i Ahmed Šakir vjerodostojnim.

Iz ovoga se izuzima uopćeno proklinjanje osoba koje rade određene velike grijehe a što je došlo u šerijatskim tekstovima njihovo proklinjanje od strane Allaha i Njegovog Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem.

U vjerodstojnim hadisima je došlo:

– proklinjanje onog ko čini zulum,

– konzumira kamatu,

– ko stavlja periku i ko je nosi,

– ko čupa obrve,

– ko krade,

– ko proklinje svoje roditelje,

– ko zakolje kurban u nečije drugo ime mimo Allaha, dželle še'nuhu,

– muškarace koji oponašaju žene i žena koje oponašaju muškarce i tome slično.

Takođe, Allahov Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, je prokleo Židove koji su od kaburova njihovih vjerovjesnika načinili mesdžide.

Prema tome, nije dozvoljeno muslimanu da ponaosob i pojedinačno proklinje druge muslimane zbog grijeha koje čine, niti je dozvoljeno roditeljima da proklinju svoju djecu ma šta da rade od harama, nepraktikovanja vjere pa čak i kufra. Nego je na njima da dove za njih da ih Allah uputi i da popravi njihovo stanje. Ve billahi tevfik.

Na pitanje odgovorio dr. Zijad Ljakić – zijad-ljakic.com