Esselamu alejkum.
Neki muslimani u stanju srdžbe a i izvan nje proklinju druge muslimane i muslimanke koji rade određene velike grijehe, ili čak svoji djecu zato što su im neposlušni, neće da klanjaju ili čine neke velike harame i slično. Je li to dozvoljeno pod izgovorom da rade grijehe i jer je Poslanik s.a.v.s. prokleo neke griješnike?
Alejkumusselam.
Pojedinačno proklinjanje bilo kojeg muslimana je veliki munker na kojeg je upozorio Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, u hadisima u kojima je uopćeno zabranio proklinjanje bilo koga.
Takođe, to nije od ahlaka mu'mina, proklinjanje umanjuje iskrenost, sprečava činjenje šefa'ata i šehadet na Sudnjem danu, niti je zbog toga poslan Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem.
Proklinjanje znači doviti protiv nekoga da ga Allah, dželle še'nuhu, udalji od svoje milosti, a doviti tako nešto ne može biti od ahlaka mu'mina, jer od lijepih osobina mu'mina je da su milostivi, međusobno se pomažu, čine dobročinstvo, bogobojazni su i žele svome bratu ono što žele samima sebi.
Prema tome, postoji razlika u proklinjanju i dovljenju protiv nekoga, jer se proklinjanje odnosi samo na udaljavanje od Allahove milosti dok dovljenje obuhvata sve druge vidove i vrste dovljenja protiv nekoga mimo udaljavanja od milosti.
Ko proklinje neku osobu dovi Allahu da je udalji od Njegove milosti, a to predstavlja krajnji vid neprijateljstva, zla i zavjere prema njemu. Zato je došlo u hadisu kojeg bilježi Buharija i Muslim u svojim Sahihima a prenosi ga Ebu Zejd ibn Sabit, radijallahu anhu, da kaže Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem: “Proklinjanje mu'mina je kao njegovo ubistvo”.
Prenosi Ebu Hurejre u hadisu kojeg bilježi Muslim da je Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, rekao: “Ne treba iskreni Allahov rob da bude onaj koji mnogo proklinje”. A u rivajetu od Ebu Derda’, radijallahu anhu, takođe kod Muslima se kaže: “Oni koji mnogo proklinju neće biti šefa'adžije niti šehidi na Sudnjem danu”.
Prenosi Ebu Hurejre da je Poslaniku, sallallahu alejhi ve sellem, rečeno: O Allahov Poslaniče, dovi protiv mušrika, pa je rekao: “Nisam poslan da proklinjem, nego sam poslan kao milost”. Bilježi ga Muslim.
A u hadisu kojeg prenosi Semurete ibn Džundub, radijallahu anhu, Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, je rekao: “Nemojte se međusobno proklinjati Allahovim prokletstvom, niti Njegovom srdžbom, niti Vatrom”.
Takođe, Abdullah ibn Mes'ud, radijallahu anhu, prenosi da je Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, rekao: “Nije mu'min onaj koji mnogo vrijeđa i mnogo proklinje, niti koji je vulgaran i prost”. Bilježi ga Tirmizi i ocjenjuje ga dobrim, a Hakim i Ahmed Šakir vjerodostojnim.
Iz ovoga se izuzima uopćeno proklinjanje osoba koje rade određene velike grijehe a što je došlo u šerijatskim tekstovima njihovo proklinjanje od strane Allaha i Njegovog Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem.
U vjerodstojnim hadisima je došlo:
– proklinjanje onog ko čini zulum,
– konzumira kamatu,
– ko stavlja periku i ko je nosi,
– ko čupa obrve,
– ko krade,
– ko proklinje svoje roditelje,
– ko zakolje kurban u nečije drugo ime mimo Allaha, dželle še'nuhu,
– muškarace koji oponašaju žene i žena koje oponašaju muškarce i tome slično.
Takođe, Allahov Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, je prokleo Židove koji su od kaburova njihovih vjerovjesnika načinili mesdžide.
Prema tome, nije dozvoljeno muslimanu da ponaosob i pojedinačno proklinje druge muslimane zbog grijeha koje čine, niti je dozvoljeno roditeljima da proklinju svoju djecu ma šta da rade od harama, nepraktikovanja vjere pa čak i kufra. Nego je na njima da dove za njih da ih Allah uputi i da popravi njihovo stanje.
Ve billahi tevfik.
Odgovorio na pitanje: dr. Zijad Ljakić
Preuzeto sa stranice: http://www.ehlus-sunne.ba