Bio sam na putu da postanem musliman. Došao sam na ovu stranicu da saznam kako da postanem musliman, na taj način sam saznao mnogo o religiji što ranije nisam znao, i to me je nekako uznemirilo i gotovo razočaralo. Žao mi je što se tako osećam ali to je istina. Jedna od stvari koje me uznemiravaju jeste pitanje višeženstva, voleo bih da znam gde se to pominje u Kur’anu, molim vas pokušajte da mi date savet o tome kako da se živi na taj način i da se ostane normalan?
Zahvala pripada Uzvišenom Allahu (Bogu)!
Allah je zaključio Njegovu poruku čovečanstvu sa Islamom, i On nam poručuje da On neće da prihvati bilo koju drugu religiju osim te. Uzvišeni Allah kaže:
A onaj koji želi neku drugu veru osim Islama, neće mu biti primljena, i on će na onome svetu nastradati. (Kur’an, Amramova porodica, 85)
Tvoje udaljavanje od vere Islama, smatra se gubitkom za tebe, i kao gubitak sreće koja bi te čekala, da si ušao u Islam. Trebao bi da požuriš sa prihvatanjem Islama, i da se čuvaš odugovlačenja, to odlaganje može da izazove posledice za žaljenje.
Sa obzirom na to da si spomenuo kao razlog tvog udaljavanja ideju o višeženstvu (poligamiji), mi ćemo da ti predstavimo propis poligamnog braka u Islamu, a zatim mudrost i plemeniti smisao koji se krije iza toga.
Propis poligamnog braka u Islamu
Verozakonski tekst koji dozvoljava poligamni brak su reči Uzvišenog Allaha koji kaže:
Ako se bojite da prema ženama sirotama nećete biti pravedni, onda se ženite onim ženama koje su vam dopuštene, sa po dve, sa po tri i sa po četiri. A ako strahujete da nećete pravedni biti, onda samo sa jednom; ili – eto vam onih koje posedujete. Tako ćete se najlakše nepravde sačuvati. (Kur’an, En-Nisa, 3)
Ovo je kur’anski tekst koji pokazuje da je poligamni brak dozvoljen. Prema islamskom verozakonu, muškarcu je dozvoljeno da oženi, jednu, dve, tri ili četiri žene, u smislu da on može da ima ovaj broj žena u isto vreme. Nije dozvoljeno da ima više od četiri žene. Ovo je navedeno od strane komentatora Kur’ana i islamskih pravnika, a postoji i konsenzus muslimana po pitanju ovoga, bez razilaženja.
Međutim, treba da se napomene da postoje uslovi vezani za poligamni brak:
Pravda ili pravičnost
Uzvišeni Allah kaže:
A ako strahujete da nećete pravedni biti (sa njima), onda samo sa jednom. (Kur’an, En-Nisa, 3)
Ovaj plemeniti odlomak ukazuje da je pravda uslov za poligamni brak. Pa ako se čovek boji da neće moći pravedno da se odnosi prema svojim ženama, ukoliko oženi više od jedne, onda je njemu zabranjeno da oženi više od jedne žene. Ono što se podrazumeva pod pravdom koja je potrebna da bi čoveku bilo dozvoljeno da ima više od jedne žene jeste da tretira svoje žene podjednako u smislu trošenja, odeće, provođenja noći sa njima i drugih materijalnih stvari koje su pod njegovom kontrolom.
Što se tiče pravde i pravičnosti kada je ljubav u pitanju, on nije odgovoran za to, i to se ne traži od njega jer on nema kontrolu nad tim. Ovo je ono što se podrazumeva pod kur’anskim odlomkom:
„Vi ne možete potpuno jednako postupati prema ženama svojim ma koliko to želeli.” (Kur’an, En-Nisa, 129)
Sposobnost izdržavanja supruge
Dokaz za ovaj uslov je kur’anski odlomak:
I neka se suzdrže oni koji nemaju mogućnosti da se ožene, dok im Allah iz obilja Svoga ne pomogne! (Kur’an, Svetlost, 33)
U ovom odlomku Uzvišeni Allah naređuje onima koji su u mogućnosti da se ožene, ali ne mogu da nađu materijalna sredstva za to, kako bi ostali čedni. Jedan od takvih primera je da nema dovoljno novca da plati mehr (venčani dar) i da nije u mogućnosti da izdržava ženu.
Mudrost u dozvoli poligamnog braka
Poligamnim brakom pomaže se povećanje brojnosti muslimanske zajednice. Poznato je da brojnost može da se poveća samo kroz brak, a broj potomaka iz poligamnog braka će da bude veći od onog ostvarenog u braku sa jednom ženom.
Mudri ljudi znaju da će povećanje broja potomaka da ojača zajednicu i da poveća broj radnika u njemu, što povećava ekonomski standard – ako lideri vode državne poslove dobro i ako koriste resurse na pravilan način. Zanemarite tvrdnje onih koji kažu da povećanje broja ljudi predstavlja opasnost po resurse zemlje kojih je nedovoljno. Najmudriji Allah Koji je propisao poligamni brak zagarantovao da će da pruži opskrbu za Svoje robove i stvorio je na zemlji i više nego što je dovoljno za njih. Kada god postoji manjak to je posledica nepravde uprava, vlada i pojedinaca i zbog lošeg upravljanja. Pogledajte Kinu, na primer, najveći narod na zemlji kada je broj stanovnika u pitanju, a smatra se jednom od najjačih nacija u svetu, a drugi narodi razmisliće dva puta pre nego što uznemire Kinu; to je takođe jedna od velikih industrijskih zemalja. Ko bi se usudio i da pomisli da napadne Kinu, pitam se?
Statistički podaci pokazuju da je broj žena veći od broja muškaraca; ako bi svaki čovek oženio samo jednu ženu, ovo bi značilo da bi neke žene ostale bez muževa, što bi imalo štetan uticaj na nju i društvo.
Štetni učinak je to da ona neće nikada naći muža koji će da brine o njenim interesima, da joj obezbedi mesto za život, da je izdržava, da je štiti od zabranjenih poriva, i omogući joj potomstvo (decu) koja će da joj donesu radost. Ovo može da dovede do devijacija i skretanja sa pravog puta, osim za one kojima se Allah smilovao.
Sa obzirom na štetne posledice na društvo, dobro je poznato da ova žena koja je ostala bez muža može da odstupi od pravog puta i počne da sledi puteve onih koji imaju loš moral, tako da može da padne u svet preljube i prostitucije – da nas Allah sačuva toga – što dovodi do širenja nemorala i pojave smrtonosnih bolesti, kao što su sida i druge zarazne bolesti za koje nema leka. To dovodi i do raspada porodice i rađanja dece čiji identitet je nepoznat i koja ne znaju ko su im očevi.
Ta deca ne nalaze nikoga ko bi pokazao saosećanje prema njima ili nekog zrelog čoveka koji bih ih ispravno odgojio. Kada odu u svet i saznaju istinu, da su vanbračna deca, to se odrazi u njihovom ponašanju, i budu izloženi devijantnosti i skretanju sa pravog puta. Oni čak mogu da nose u sebi ljutnju prema društvu, i ko zna čemu. Mogu da postanu sredstvo uništenja zemlje, vođe devijantnih bandi, kao što je i slučaj u mnogim narodima u svetu.
Muškarci su izloženi incidentima koji ih mogu dovesti u životnu opasnost, jer se bave opasnim zanimanjima. Oni su vojnici koji se bore u bitkama, i više ljudi može da umre nego žena. To je jedna od stvari koja podiže postotak žena koje su bez muževa, a jedino rešenje za ovaj problem je poligamni brak.
Postoje neki muškarci koji imaju jake fizičke potrebe, za koje jedna žena nije dovoljna. Ako su vrata zatvorena za takvog čoveka i ako mu je rečeno, nije ti dozvoljeno više od jedne žene, to bi izazvalo velike poteškoće za njega, i do toga da svoje potrebe zadovolji na zabranjen način.
Osim toga, žena ima menstruaciju svakog meseca, a kada se porodi, ona krvari 40 dana, i u ovim vremenima čovek ne može da ima odnos sa ženom, jer odnos sa ženom za vreme menstruacije ili postporođajnog krvarenja je zabranjen, a štete koje uzrokuje su medicinski dokazane.
Poligamni brak ne postoji samo u Islamu, nego je poznat i među prethodnim narodima. Neki od poslanika su bili u braku sa više od jednom ženom. Božiji Poslanik Solomun imao je devedeset žena. U vreme Poslanika, alejhi selam, bilo je ljudi koji su postali muslimani a imali su osam ili pet žena. Poslanik, alejhi selam, im je rekao da zadrže četiri a da se od ostalih razvedu.
Žena može biti neplodna, ili da ne bude u mogućnosti da zadovolji muževe potrebe, ili on ne može da bude u mogućnosti da ima odnos sa njom jer je ona bolesna. Muž želi da ima decu, što je opravdana želja, i on želi da ima seksualni život u braku, što je dopušteno, a jedini način je da oženi drugu ženu. Svakako da je pošteno za ženu da se dogovore da ostane njegova supruga i da mu dozvoli da oženi drugu.
Žena može da nema koga da se brine o njoj, a ona je neudata ili je udovica čiji je suprug umro, i čovek može da misli da je najbolja stvar za nju da je uključi u njegovo domaćinstvo kao suprugu zajedno sa svojom prvom suprugom, tako da on čuva njenu čednost i izdržava je. Ovo je bolje za nju nego da je ostavi samu i da bude zadovoljan samo sa njenim izdržavanjem.
Postoje i drugi verozakonski interesi koji pozivaju na poligamni brak, kao što su jačanje veza između familija, ili jačanje veza između vođe i nekog od njegovih ljudi ili grupe. On može da misli da je jedan od načina za postizanje ovog cilja da postanu vezani kroz brak, čak i ako je to kroz poligamni brak.
Prigovor:
Neki ljudi mogu da prigovore i kažu da poligamni brak znači imati više žena u jednoj kući, i da sporovi i neprijateljstva koja mogu da nastanu između tih žena može da ima uticaja na muža, decu i ostale, a to je štetno i treba to da se izbegne, a jedini način da se spreči jeste da se zabrani poligamni brak.
Odgovor na prigovor:
Odgovor na to je da porodične rasprave mogu da se dese čak i ako postoji samo jedna žena, a one se čak ne moraju dogoditi ukoliko postoji više od jedne supruge, kao što vidimo u stvarnom životu. Čak i ako pretpostavimo da ovde može da bude više rasprava nego u braku sa jednom ženom, čak i ako prihvatimo da one mogu biti štetne i loše, štetu nadmašuju mnoge dobre stvari u poligamnom braku. Život nije potpuno loš ili potpuno dobar, ali ono što se svi nadamo je da će dobro da nadvlada loše, i ovaj princip je ono što se primenjuje kada je u pitanju odobravanje poligamnog braka. Osim toga, svaka žena ima svoje pravo, odvojene smeštaje kao što je to propisano u Islamu. Nije dopušteno da suprug prisili svoje žene da žive zajedno u jednoj kući.
Drugi prigovor:
Ako dozvolimo muškarcima da imaju poligamne brakove, zašto onda žene ne mogu da imaju više muževa, zašto žena nema pravo da se uda za više od jednog muškarca?
Odgovor na ovaj prigovor:
Nema smisla u davanju prava ženi da se uda za više muževa, to je ispod njenog dostojanstva i ona ne bi znala lozu svoje dece, jer ona nosi potomstvo, i nije dozvoljeno za potomstvo da se formira iz sperme određenog broja muškaraca da ne bi loza deteta bila izgubljena i niko ne bi znao ko je odgovoran za podizanje deteta; ovo vodi do sloma porodice, gubitka veze između očeva i dece, što nije dozvoljeno u Islamu jer to nije u interesu žene, a ni deteta, a ni društva u celini.
Odgovorio: Učenjak Muhammed Salih el-Munedždžid
Izvor: http://islamqa.info/ar/14022
islamhouse.com/sr