Granice pozivanja na dobro i odvraćanja od zla

Salam alaykum wa rahmatullahi wa barakatuhu,
Zanima me propis oko pozivanja na dobro i odvraćanja od zla jer me ta oblast već duže vreme muči…
Da li je musliman dužan pozivati nekog na obavljanje npr. namaza ako je ta osoba već upoznata u obaveznost klanjanja, i da li je dužan upozoravati nekog na haram određeni ako je ta osoba već upoznata u zabranjenost činjenja toga?
Koji je to minimum koji bi musliman trebao da ispuni po pitanju pozivanja na dobro i odvraćanja od zla kada su rodbina i komšije u pitanju?
Ovo što govorim “minimum” valjda zvuči jadno, da ne dolikuje verniku, itd…
Tu se krije ta moja slabost i mana u vezi praktikovanja ovog bitnog islamskog elementa.
Mlad sam (18 godina) i povučen po prirodi.
Tome je valjda doprinelo to sto sam duži period u životu proveo igrajući igrice, pa tako izolovan postao takav ili doprineo da jos više budem povučen.
Od pre 1-2 godine sam tek počeo da se pozdravljam sa nekim bližnjim komšijama sa kojima se ranije nisam pozdravljao.
Toliko godina živeti u toj blizini i tek od skora počeo da se pozdravljam…
Kako-kad imam taj problem da ipak prodjem putem bez pozdrava.
I onda samo to pozivanje na dobro i odvraćanje od zla su mi dodatno teži.
Postoji li način da sebi olakšam sprovodjenje ovog propisa?
Svaki dan bar nekoliko puta razmišljam o ovome i zna da mi loše utiče na iman, jer sam pročitao kako se Allah subhaneh jako srdi na one koji zanemaruju ovaj propis.
Pomišljam da li to šejtan koristi kao sredstvo da me stavi u anksiozno i depresivno stanje?
Allah vas nagradio svakim dobron za odgovor unapred, i neka je Allah subhaneh vama zadovoljan!