Neki kur’anski ajeti (odlomci) su derogirani, ukinuti, i više nemaju značenje. Da li neki delovi Kur’ana više nemaju značenje?
Podrška: pitajucene@gmail.com
Podrška: +38762645414 WhatsApp, pitajucene@gmail.com
Izgubljena šifra? Unesi svoju e-mail adresu i klik na "Reset". Poslaćemo link za postavljenje nove šifre na e-mail.
Objasni zašto prijavljuješ.
Objasni zašto prijavljuješ.
Objasni zašto prijavljuješ.
Postoje dva objašnjenja:
U Časnom Kur’anu, u sledećem ajetu, se kaže:
Mi nijedan propis ne promenimo, niti ga u zaborav potisnemo, a da bolji od njega ili sličan njemu ne donesemo. Zar ti ne znaš da Bog sve može? (Kur’an, El-Bekara, 106)
Slična poruka stoji u 101. ajetu sure En-Nahl. Reč ajet koja je ovde upotrebljena znači znak ili rečenica, a može da znači i objava. Ovaj kur’anski ajet može da se protumači na dva načina:
Derogirane su objave pre Kur’ana, kao što su: Tevrat (Stari Zavet), Zebur (Davidovi psalmi) i Indžil (Novi Zavet). One su zamenjene Časnim Kur’anom. Ovde Uzvišeni Bog kaže da On nije dozvolio da se te objave zaborave, ali ih je zamenio nečim boljim – Časnim Kur’anom.
Ako reč ajet prevedemo kao kur’anske rečenice, a ne kao prethodne objave, to ne može da znači da je Bog ukinuo neke ajete, već ih je samo zamenio boljim ili sličnim. To znači da su neki, ranije objavljeni ajeti zamenjeni novim ajetima.
Slažem se s oba objašnjenja. Neki nemuslimani, pa čak i neki muslimani, pogrešno razumeju ovo drugo objašnjenje i smatraju da derogirani ajeti više ne važe, jer su zamenjeni drugim, derogirajućim ajetima. Analizirajmo nekoliko primera.
Načinite nešto slično Kur’anu, načinite 10 sura, načinite jednu suru
Neki mnogobošci iz Mekke su tvrdili da Muhammed, neka su Božiji mir i blagoslov nad njim, izmišlja Kur’an. Uzvišeni Bog ih izaziva u sledećem ajetu sure El-Isra:
Reci: “Kad bi se svi ljudi i džinni udružili da sačine jedan ovakav Kur’an, oni, kao što je on, ne bi sačinili, pa makar jedni drugima pomagali.” (Kur’an, El-Isra, 88)
Nešto kasnije, ovaj izazov je olakšan u suri Hud:
Zar oni da govore: “On ga izmišlja!” Reci: “Pa sačinite vi deset Kur’anu sličnih, izmišljenih sura, i koga god hoćete, od onih u koje pored Boga verujete, u pomoć pozovite, ako je istina što tvrdite” (Kur’an, Hud, 13)
Zatim je učinjen još lakšim u suri Junus:
A oni govore: „On ga izmišlja!“ Reci: ‘Pa, dajte vi jednu suru kao što je njemu objavljena, i koga god hoćete, od onih u koje mimo Boga verujete, u pomoć pozovite, ako istinu govorite.” (Kur’an, Junus, 38)
Konačno, izazov nevernicima je dodatno uprošćen u suri El-Bekara:
A ako sumnjate u ono što objavljujemo robu Svome, načinite vi jednu suru sličnu objavljenim njemu, a pozovite i božanstva vaša, osim Boga, ako istinu govorite. Pa ako ne učinite, a nećete učiniti, onda se čuvajte Vatre za nevernike pripremljene, čije će gorivo da budu ljudi i kamenje. (Kur’an, El-Bekara, 23-24)
Na ovaj način, Uzvišeni Bog je izazov učinio progresivno lakšim. Progresivno objavljivani ajeti najpre su izazvali pagane da napišu knjigu nalik Kur’anu. Zatim, da napišu deset sura poput kur’anskih. Sledeći izazov je bio da napišu bar jednu suru, i na kraju da izmisle bar jednu suru nalik nekoj od kur’anskih sura. Ovo nipošto ne znači da su kasnije objavljeni ajeti (El-Bekara, 23-24), kontradiktorni prethodnim. Kontradikcija znači spominjanje dve stvari jedne pored druge koje značenjem nikako ne mogu da se slože, niti mogu da se odnose na isti kontekst.
Ranije objavljeni ajeti su derogirani, ali su i dalje deo Kur’ana i njihovo značenje i danas važi. Tako, na primer, izazov nevernicima da izmisle knjigu nalik Kur’anu važi i danas. Isto tako, važi i izazov da proizvedu deset sura nalik Kur’anu, ili bar jednu jedinu sličnu nekoj od kur’anskih sura. Poslednji izazov ne protivreči prethodno navedenim, ali je najlakši od svih. Ako niko ne može da se suoči s najlakšim izazovom, tu se priča zaustavlja – o težim izazovima nema ni govora…
Pretpostavimo da ja počnem da govorim o malom dečaku koji je toliko glup da ne može da završi ni osnovnu školu. Kasnije izjavim da nije u stanju da završi ni četiri razreda osnovne škole, a nakon nekog vremena kažem da ne može da završi čak ni prvi razred. Na kraju, počnem da tvrdim da to dete ne može da pohađa ni predškolsko obrazovanje. Svako dete mora uspešno da završi predškolsko obrazovanje da bi se upisalo u prvi razred osnovne škole. Ono što tvrdim jeste da je to dete nesposobno da završi čak i predškolsko obrazovanje. Ni jedna od mojih izjava nije kontradiktorna drugoj, ali poslednja, o obdaništu, najpotpunije opisuje mentalne sposobnosti tog deteta. Ako dete nije u stanju da pohađa obdanište, nema ni govora da će da završi osnovnu školu.
Postepeno zabranjivanje alkohola
Sledeći primer derogiranih ajeta se odnosi na postepeno zabranjivanje alkohola. Prvi kur’anski ajet koji se bavi opojnim sredstvima je 219. ajet sure El-Bekara:
Pitaju te o vinu i kocki. Reci: “Oni donose veliku štetu, a i neku korist ljudima, samo je šteta od njih veća od koristi.”
Naredni ajet o alkoholu je sledeći:
O vernici, pijani nikako molitvu ne obavljajte, sve dok ne budete znali šta izgovarate… (Kur’an, En-Nisa, 43)
U suri El-Maide je smešten poslednji ajet objavljen u vezi opojnih sredstava:
O vernici, vino i kocka i strelice za gatanje su odvratne stvari, đavolje delo; zato se toga klonite da biste postigli što želite. (Kur’an, El-Maida, 90)
Kur’an je objavljivan u periodu od dvadeset tri godine. Mnoge društvene reforme su uvođene postepeno. Svrha toga je što lakše prilagođavanje novim zakonima. Naglo i osorno uvođenje novih zakona uvek vodi pobuni i anarhiji.
Zabrana alkohola je došla u tri koraka. U prvom ajetu se navodi da je u alkoholu velika šteta i nešto malo koristi, ali je šteta veća od koristi. Sledeći ajet zabranjuje obavljanje namaza (molitve) u pijanom stanju, što je značilo da u toku dana niko nije mogao da pije alkohol, zbog pet dnevnih namaza (molitvi). Neki su zbog toga u potpunosti ostavili alkohol, a neki su, pak, nastavili da piju. Oni koji su ga pili činili su to noću. Kur’an ne komentariše više ništa. Da je ovaj ajet naglasio da je ljudima dozvoljeno da piju alkohol između namaza, to bi bila kontradikcija. Međutim, Uzvišeni Bog je pažljivo izabrao potrebne reči. Konačno, alkohol je u potpunosti zabranjen za sva vremena, u 90. ajetu sure El-Maida.
Iz ovoga je očito da ajeti ne protivreče jedan drugom. Da su u kontradiktornosti, mi danas ne bismo mogli sva tri da ih prihvatimo. Pošto musliman mora da prihvati i da sledi celi Kur’an. Ako sledi samo 90. ajet sure El-Maida, on istovremeno prihvata i sledi i prethodna dva ajeta.
To je isto kao kad bih rekao da ne živim u Los Anđelesu. Kasnije kažem da ne živim u Kaliforniji. Međutim, nešto kasnije kažem da ne živim u Americi. Ove tri izjave nisu kontradiktorne jedna drugoj. Treća izjava sadrži prethodne. Potpuno je očigledno da, ukoliko kažem da ne živim u Americi, to znači da ne živim ni u Kaliforniji ni u Los Anđelesu. Po istoj logici, ako je alkohol u potpunosti zabranjen, očigledno je da ni obavljanje namaza u pijanom stanju nije dozvoljeno. Istina je i da je u alkoholu veliki greh, ali i materijalna korist za neke ljude, s tim što je greh mnogo veći od koristi.
U Kur’anu ne postoje kontradikcije
Pošto je svaki kur’anski ajet prihvaćen i muslimani ga slede, derogiranje nekih ajeta nije nikakva kontradikcija. Kur’an je Božiji govor i ne može da ima kontradikcija.
A zašto oni ne razmisle o Kur’anu? Da je on od nekog drugog, a ne od Boga, sigurno bi u njemu našli mnoge protivrečnosti. (Kur’an, En-Nisa, 82)
Odlomak iz knjige ”Odgovori na zablude o islamu” – Dr. Zakir Naik
Preuzeto sa http://www.pozivistine.com