Govor u toku namaza i ono što mu liči
Podrška: pitajucene@gmail.com
Podrška: +38762645414 WhatsApp, pitajucene@gmail.com
Izgubljena šifra? Unesi svoju e-mail adresu i klik na "Reset". Poslaćemo link za postavljenje nove šifre na e-mail.
Objasni zašto prijavljuješ.
Objasni zašto prijavljuješ.
Objasni zašto prijavljuješ.
Priredio: Amir Durmić
U osnovi je zabranjeno u toku namaza izgovarati bilo kakve riječi ili fraze osim onih koje su u namazu propisane poput učenja Kur’ana, dova i raznih zikrova. Međutim, u vjerodostojnim predajama od Poslanika s.a.v.s. se prenosi da je dozvolio i tolerirao izgovaranje određenih riječi i fraza koje u osnovi nisu dio namaza. Ovdje spominjemo neke situacije u kojima je to po preferirajućem mišljenju dozvoljeno, bez detaljnog analiziranja mišljenja i stavova učenjaka, jer je na ovu temu dosta toga rečeno.
1.Podsjetiti imama ukoliko se zbuni za vrijeme učenja u namazu
Od Abdullaha b. Omera, r.a., prenosi se da je Poslanik, s.a.v.s., klanjao namaz te se zbunio u učenju, pa kada je završio namaz, okrenuo se prema Ubejju b. Ka’bu, r.a., te ga upitao: ”Jesi li klanjao sa nama?” ”Da”, odgovorio je. Tada mu Poslanik, s.a.v.s., reče: ”Šta te je spriječilo (da me podsjetiš)?” (Ebu Davud, br. 894, Ibn Hibban, 1/316)
Napomene:
– Imama ne treba napominjati sve dok on pokušava da se sjeti onoga što je zaboravio, tako što se vraća nekoliko ajeta unazad i ponavlja ih, jer je najpreče da samoga sebe ispravi.
– Isto tako, ako imam malo zastane, ne treba ga odmah napominjati jer postoji velika vjerovatnoća da će se sam sjetiti. Ukoliko bude šutio malo duže, onda ga treba podsjetiti.
– Također, neki islamski učenjaci smatraju da imama ne treba u namazu opominjati ukoliko napravi neznatnu grešku i pri tome ne promijeni značenje kur’anskog teksta. Od Ubejja b. Ka’ba, r.a., prenosi se da je Poslanik, s.a.v.s., rekao: ”Objavljen mi je Kur’an na sedam harfova… pa kada kažem Gafuren Rahima – Koji mnogo prašta i Milostivi, ili kažem Semian Alima – koji sve čuje i sve zna ili kažem Alimen Semi’a – Koji sve zna i sve čuje, Allah je uistinu takav. Ali se ne smije ajet koji završava najavom azaba – patnje, zamijeniti ajetom koji se završava ajetom rahmeta – milosti (koji nagovještava milost) i suprotno.” (Ahmed sa vjerodostojnim lancem prenosilaca)
2. Ponavljanje jednog te istog ajeta više puta u dobrovoljnom – nafila-namazu
– Od Ebu Zerra, r.a., prenosi se da je Poslanik, s.a.v.s., proučio ajet: ”Ako ih kazniš, robovi su Tvoji, a ako im oprostiš, silan i mudar ti si” (El-Maide, 118), pa ga je ponavljao sve do svanuća. (Nesai. Ahmed i drugi. Neki su prigovorili ovom hadisu)
– Od Mesruka se prenosi da je Temim ed-Dari ponavljao ajet: ”Misle li oni koji čine zla djela da ćemo s njima postupiti jednako kao sa onima koji vjeruju i dobra djela čine, da će im život i smrt biti isti? Kako loše rasuđuju!” (El-Džasija, 21)
– Od Seida b. Ubejda prenosi se da je rekao: ”Vidio sam Seida b. Džubejra, r.a., kako u mjesecu ramazanu predvodi ljude u namazu i dva ili tri puta ponavlja ove ajete: ”Kada sa okovima o vratu i sindžirima budu vučeni” (El-Mu’min,71), ”O čovječe, zašto da te obmanjuje to što je Gospodar tvoj plemenit, koji te je stvorio –pa učinio da si skladan i da si uspravan” (El-Infitar , 7). (Abdurrezzak u Musannefu, 2/492.)
2.Plakanje i jecanje u namazu
Ovdje se prvenstveno misli na plakanje i jecanje iz bogobojaznosti prilikom prisjećanja Allahove kazne i Njegove milosti i to ne kvari namaz, po mišljenju nekih učenjaka. Na to upućuju sljedeći dokazi:
”I padaju licem na tle plačući, i on im uvećava strahopoštovanje” (El-Isra, 109);
”Kad bi im se ajeti Milostivog čitali, oni bi licem na tle padali i plakali” (Merjem, 58).
U ovim ajetima nije napravljena razlika između onih koji ne klanjaju i onih koji klanjaju,već se ovako opisane osobe hvale općenito.
-Od Abdullaha b. Šehira prenosi se da je rekao: ”Došao sam Poslaniku, s.a.v.s., dok je klanjao namaz, a iz njegovih prsa čulo se zujanje (od plača) kao zvuk iz lonca kada u njemu ključa voda.” (Ahmed, Nesai, Ebu Davud)
-Od Alije, r.a., prenosi se da je rekao: ”Na dan bitke na Bedru niko od nas nije imao konja osim Mikdada b. Esveda. Svi smo spavali osim Poslanika, s.a.v.s., koji je ispod jednog drveta klanjao i plakao sve dok nije osvanula zora.” (Ahmed, Ibn Huzejme sa ispravnim lancem prenosilaca)
-Od Abdullaha b. Omera, r.a., prenosi se da je rekao: ”Kada se razbolio Poslanik, s.a.v.s., rekao je: ‘Naredite Ebu Bekru da predvodi namaz.”’ Tada je Aiša, r.a., rekla: ”Uistinu je Ebu Bekr nježan i osjetljiv čovjek, pa kada uči (Kur’an u namazu), nadvlada ga plač…” (Buhari, br. 682)
3.Nakašljati se u toku namaza
Poslanik, s.a.v.s., zabranio je govor u namazu rekavši: ”Uistinu ne priliči u namazu govoriti ono što ljudi pričaju…”, a nakašljavanje u namazu nije govor niti se za onoga koji ovo čini u namazu može reći da je progovorio. On ovim želi samo na nešto skrenuti pažnju, pa ima propis išareta, tj. koji pokretom ruke ili glave nekome nešto želi poručiti dok klanja. (IOvaj stav je iznio bn Tejmijje r.h. u svojim Fetvama)
4. Otpuhnuti ili reći ”uh-uh” u namazu
– Od Abdullaha b. Omera, r.a., prenosi se da je rekao:”Pomračilo se sunce u vrijeme Poslanika, s.a.v.s. (…) a zatim je pri kraju sedžde na kojoj je bio rekao: ‘Uh, uh, Gospodaru, zar mi nisi obećao da ih nećeš kazniti dok ja boravim među njima? Zar mi nisi obećao da ih nećeš kazniti sve dok oprosta traže…” (Ebu Davud, Nesai, Ahmed)
– Od Ejmena b. Nabila prenosi se da je rekao: ”Obratio sam se Kudami b. Abdullahu b. Ammaru el-Kullabiju, ashabu Allahovog Poslanika, s.a.v.s., rekavši: ‘Ponekad mi u mekkanskoj džamiji za vrijeme namaza zasmeta pero od goluba dok činim sedždu’, pa mi je rekao: ‘Otpuhni ga.”’ (Bejheki, a ovu predaju je vjerodostojnom ocijenio Hafiz Ibn Hadžer u Fethul-Bariju)
4.Kazati ”el-hamdulillahi” nakon kihanja u namazu
Dozvoljeno mu je reći el-hamdulillahi, kako je to propisano van namaza, ali mu neće reći jerhamukellah onaj koji ga čuje. Od Rifa’a b. Malika prenosi se da je rekao: ”Klanjao sam namaz za Poslanikom, s.a.v.s., pa sam kihnuo i rekao: Elhamdulillahi hamden kesiren tajjiben mubareken fihi mubareken alejhi kema juhibbu Rabbuna ve jerda. Kada je Poslanik, s.a.v.s., završio svoj namaz, upitao je: ‘Ko je govorio u namazu?’ Rekao sam: ‘Ja, Božiji Poslaniče’, pa je on rekao: ‘Tako mi Onoga u čijoj je ruci moja duša, trideset i nešto meleka natjecalo se ko će te riječi podići (Allahu).” (Tirmizi, Nesai i Buhari, ali se u njegovoj verziji ne spominje kihanje)
– Također u poznatom hadisu Muavije b. Hakema, r.a., prenosi se da je neko u namazu kihnuo i rekao ”el-hamdulillahi”. Ovaj ashab Muavija mu je rekao ”jerhamukellah” pa su ga ljudi počeli opominjati plješćući rukama, a on ih je upitao šta im je. Nakon namaza Poslanik mu je rekao da se u namazu ne smije razgovarati, ali se nigdje ne spominje da je Poslanik opomenuo ovog čovjeka koji je kihnuo i rekao ”el-hamdulillahi”, što upućuje na to da je takav postupak dozvoljen.
(Muslim i Ebu Davud)
6. Zahvaliti Allahu u toku namaza kada se čuje neka izuzetno radosna i lijepa vijest
Pripovijeda Sehl b. Sa’d, r.a., da je Poslanik, s.a.v.s., otišao u posjetu plemenu Amr b. Aufa kako bi ih izmirio. Ebu Bekr je već predvodio namaz ovom plemenu pa kada je došao Poslanik, s.a.v.s., i zatekao ih da klanjaju, Ebu Bekr se želio povući i ustupiti mjesto Poslaniku, s.a.v.s., ali mu je on išaretio da ostane na svome mjestu i da dovrši namaz. Tada je Ebu Bekr, r.a., podigao svoje ruke u namazu i rekao el-hamdulillahi…” (Buhari, br. 684, i Muslim, br. 431)
A Allah najbolje zna.
Pripremljeno prema djelu: Sahihu fikhis-sunne ve edilletuhu, autor: Ebu Malik Kemal Ibnus-Sejjid Salim.
————-
Preuzeto sa stranice https://minber.ba/category/fikh/