Da li je dozvoljeno devojci da studira medicinu i bude u kontaktu sa muškarcima?
Da li je devojci dozvoljeno da studira medicinu i u nastavku svog života leči i muškarce i žene ?
Seljbija JusufiStudent (500)
Podrška: pitajucene@gmail.com
Podrška: +38762645414 WhatsApp, pitajucene@gmail.com
Izgubljena šifra? Unesi svoju e-mail adresu i klik na "Reset". Poslaćemo link za postavljenje nove šifre na e-mail.
Objasni zašto prijavljuješ.
Objasni zašto prijavljuješ.
Objasni zašto prijavljuješ.
Osnova je da žene i muškarci studiraju i rade odvojeno, ali to je u našem vremenu većinom nemoguće. Međutim, i pored toga što je nemoguće u većini slučajeva treba podsjećati ljude na tu osnovu kako bi se duboko urezala u njihovu svijet i njihova srca, i kako im naopako stanje ne bi postalo normalno već nešto što treba mijenjati. Nažalost, danas vidimo da mnogi muslimani i muslimanke uzimaju današnje naopako stanje kao normalno, a slobodan izlazak žene među muškarce i ponašanje kao da su joj drugovi nečim sasvim prihvatljivim. Zato podsjećamo na osnovu koju Allah spominje u Kur'anu:
{وَقَرْنَ فِي بُيُوتِكُنَّ وَلا تَبَرَّجْنَ تَبَرُّجَ الجَاهِلِيَّةِ الأُولَى}، قال القرطبي –رحمه الله-: “معنى هذه الآية الأمر بلزوم البيت، وإن كان الخطاب لنساء النبي صلى الله عليه وسلم فقد دخل غيرهن فيه بالمعنى، هذا لو لم يرد دليل يخص جميع النساء كيف والشريعة طافحة بلزوم النساء بيوتهن والانكفاف على الخروج منها إلا لضرورة.”
“I u kućama svojim boravite, i ne uljepšavajte se kao u doba prvog džahilijeta.” (ُEl-Ahzab, 33.) Kaže el-Kurtubi mufessir: “Ovaj ajet je direktno upućen Poslanikovim ženama ali po svom značenju obuhvata sve žene. To ako ne bi bilo drugih dokaza koji obuhvata sve žene osim ovog, a kamoli u slučaju kada je šerijat prepun naredbi da žene borave u svojim kućama i da ne izlaze osim u nuždi.” el-Džami’ li ahkamil-Qur'an, 14/178.
Isto kažu i učenjaci drugih mezheba, tj. ovaj ajet i ova naredba nisu specijalni samo za žene Poslanika već za sve vjernice, i na tome je konsenzus prvih generacija. Tako je i bilo dok se nisu pojavili modernistički pravci koji žele prilagoditi islam savremenim trendovima i ukusima pa su izmislili stav da se to odnosi samo na Poslanikove žene a da preferiranja boravka kući ne važi za ostale vjernice, što je očita zabluda.
Imam mufessira tabi'ina Mudžahid ibn Džebr ovo ukrašavanje iz prvog džahilijeta tumači kao: “Žena bi izašla i šetala među muškarcima, i to je ukrašavanje prvog džahilijeta.” (Bilježi Abdurrezzak u Musannefu sa sahih senedom.)
حتى إن إمام التفسير مجاهد فسر التبرج هنا بما دل عليه صدر الآية فقال: “كانت المرأة تخرج فتمشي بين الرجال فذلك تبرج الجاهلية الأولى.”
وقال الجصاص في الآية الآنفة: “وفيه الدلالة على أن النساء مأمورات بلزوم البيوت، منهيات عن الخروج.”
I uopšteno gledano, islamski učenjaci su kroz historiju pojasnili da je osnova nemiješanje žena sa muškarcima osim radi šerijatski validne potrebe. Kada se stanje iskvari kao što je slučaj sa našim vremenom i našim zemljama, ljudi trebaju imati na umu šta je osnova ka kojoj treba težiti i ka kojoj treba korake poduzimati, kako bi se stanje popravilo. Ali dok traje stanje kakvo jeste, tu možemo reći sljedeće:
Velika je polemika između učenih koji dozvoljavaju i onih koji zabranjuju rad žene u poslovima u kojima ima miješanja – kao što je uglavnom kod nas, i svaka strana ima svoje argumente. Ovdje ćemo navesti neka glavna šerijatska pravila vezana za ovu temu:
– Poteškoća (a ne samo nužda) dozvoljava stvari koje su šerijatom zabranjene kao sredstvo. Drugim riječima, nužda dozvoljava stvari koje su zabranjene same po sebi, poput svinjetine i strvine, poput sječenja tuđeg tijela (što je dozvoljeno zbog nužde operacije) i tome slično, ali poteškoća dozvoljava ono što je zabranjeno jer je sredstvo ka nečemu što je haram samo po sebi. U to spada miješanje, osamljivanje, dodirivanje radi liječenja i tome slično. Sve to je u osnovi zabranjeno jer je put ka nemoralu, ali se dozvoljava radi odagnavanje poteškoće. Ovo pravilo je možda i najviše potrebno u medicini i sličnim situacijama u kojima nam je prijeko potreban ženski kadar. Pod zabranjenim miješanjem koje biva dozvoljeno u ovakvim situacijama jeste konstantno i organizovano sjedenje ili boravak muškarca i žene jedno do drugog kao što je slučaj u mnogim kancelarijskim poslovima ali i u medicini gdje često isti muškarci i žene moraju svakodnevno diskutovati o raznim stanjima pacijenata i drugim stvarima koje su vezane za posao. U zabranjeno miješanje ne spada slučajno prolaženje pored nekog, niti ono pri kupovini u prodavnici i tome slično, i ovo napominjemo zbog onih koji kažu: “Ako vam je miješanje haram onda nemojte izlaziti nikad iz kuće.” Ne misli se na to. Također, sjedenje muškaraca u učionici na jednom kraju a žena na drugom kraju ne spada u miješanje, ali kod nas je stvarnost takva da svako sjedne gdje nađe mjesto, a vrlo često pored ili ispred ili iza bude osoba suprotnog pola, i to biva 4-5-6 godina tokom studija, a onda na poslu bude i osamljivanja doktora sa sestricom a što je gore od miješanja bez osamljivanja.
الحاجة العامة (لكل الناس أو لجنس من الناس) تُنزل منزلة الضرورة (ولها شروط).
Opšta potreba dobija propis nužde. Tako radi opšte potrebe muslimanskog stanovništva za strujom dozvoljava se ugovor u kojem stoji “Zbog zakašnjenja u plaćanju se naplaćuje zatezna kamata” i tome slično. Možda se može primijeniti i na potrebu za doktoricama, zbog čega se dozvoljava njihovo studiranje makar bilo miješanja tokom studiranja. Mada oni koji smatraju da žene ne trebaju studirati medicinu kažu da će uvijek biti dovoljno nemuslimanki doktorica koje su profesionalne tako da nema potrebe za ženskim doktoricama. Oko toga se može debatirati, stvar je idžtihada, pogotovo kada je u pitanju ginekologija, ali i ostale oblasti u kojima su nam potrebe doktorice kod kojih mogu otići muslimanke. Onaj ko to dozvoljava kaže da je manja šteta da se njih nekoliko miješa tokom studija i tokom posla nego da cijela populacija muslimanki (njih hiljade i milioni) ide kod muških doktora i otkriva se itd. A ovo pitanje se svakako vraća na vaganje koristi i šteta. To bi značilo i da nije propisano muslimanki da radi kao doktorka u mjestu u kojem nema muslimanki ili ih ima vrlo malo, neznatno, jer u tom slučaju potreba za njom nije na nivou koji bi joj dozvolio da se miješa, dodiruje pacijente, gleda avrete i slično.
الكَسَل غير مُعتبر في التيسير.
Poteškoća nastala iz lijenjosti ne predstravlja validnu poteškoću, poput onoga kome je teško otići na sabah u džematu, ili poput situacije u kojoj kolega ponudi koleginici da je odveze do kuće da ne ide peške i tome slično. Čak joj je bolje i muški taksi da je odvede ako postoji stvarna poteškoća nego kolega, jer je veća šansa da tog muškarca taksistu vidi jedanput i više nikad, dok sa kolegom je često u istoj prostoriji na fakultetu i na poslu što otvara vrata daljeg zbližavanja i opuštanja, a što svi znamo iz iskustva osim ko nije iskren prema sebi.
Zatim, svi koji dozvoljavaju rad žene na poslu radi veće koristi, a na kojem ima miješanja uslovljavaju da ona bude pobožna, da nosi potpuni hidžab sa svim njegovim uslovima (široko, neprozirno itd.) što uključuje i nikab, koji je posebno potebran u uslovima gdje ima puno miješanja, zatim da zna šerijatska pravila i kako se ta pravila primjenjuju, iskrena u namjerama, tj. da stvarno studira samo zato što želi odagnati poteškoću od hiljada muslimanki tog mjesta, i da svo vrijeme mrzi svaku haram situaciju i kloni se svakog harama makar on bio trenutno dozvoljen zbog nužde ili potrebe (jer mržnja prema zlu predstavlja štit srca od sklonosti prema tom zlu), i da se maksimalno pridržava šerijatskih pravila od kojih smo neka naveli, i da zajednica muslimana nastoji u međuvremenu izgraditi uslove za potpuni halal, tj. da imaju klinike u kojima postoje potpuni šerijatski uslovi.
https://islamqa.info/ar/answers/169979/%D9%87%D9%84-%D9%8A%D8%AC%D9%88%D8%B2-%D9%84%D9%84%D9%85%D8%B1%D8%A7%D8%A9-%D8%AF%D8%B1%D8%A7%D8%B3%D8%A9-%D8%A7%D9%84%D8%B7%D8%A8-%D9%88%D9%81%D9%8A%D9%87%D8%A7-%D9%85%D8%B4%D8%A7%D9%87%D8%AF%D8%A9-%D9%84%D9%84%D8%B9%D9%88%D8%B1%D8%A7%D8%AA-%D9%88%D9%84%D9%85%D8%B3-%D9%84%D9%87%D8%A7