ČIME SE DOSTIŽE NAGRADA KLANJANJA U DŽEMATU?

Alejkumusselam ve rahmetullahi ve berekatuhu.

Hvala Allahu i neka je salat i selam na posljednjeg vjerovjesnika, a zatim:

Oko pitanja najmanjeg dijela namaza koji se mora dostići da bi muktedija (onaj koji klanja za imamom) dostigao nagradu klanjanja u džematu učenjaci imaju dva općepoznata stava:

Prvi stav – da se nagrada džemata dostiže sa bilo kojim dijelom namaza, pa makar prispijevanjem na zadnje sjedenje (zadnji tešehhud) prije predavanja selama. To jest, ko donese tekbiretul-ihram (početni tekbir) prije predavanja selama, dostigao je nagradu klanjanja u džematu.

Ovo je zvanični stav hanefijskog, šafijskog i hanbelijskog mezheba. Takođe, na ovome su Ibn Junus i Ibn Rušd od malikija. (Hašijetu Ibn Abidin 1/483, Mugnil-muhtadž 1/231, Keššaful-kinna'a 1/460)

Oni svoj stav argumetiraju hadisom mutefekun alejhi od Ebu Hurejere, radijallahu anhu: „Kada čujete ikamet, idite na namaz smireno i dostojanstveno i ne žurite. Ono što dostignete klanjajte, a ono što vam prođe nadopunite“.

Dokaz je u dijelu hadisa „Ono što dostignete klanjajte“, što znači bilo koji dio namaza da se dostigne treba klanjati za imamom.

Takođe, kažu:

– onaj ko dostigne dio rekata kao da je dostigao čitav rekat,

– ko dostigne zadnji dio namaza dostigao je namaz,

– ako time ne bi dostigao nagradu džemata bio bi mu zabranjeno da se priključuje džematu,

– ako ne bi dostigao nagradu džemata sa bilo kojim dijelom namaza, klanjanje u džematu bi bio višak od kojeg nema koristi, jer nagrada njegovog namaza nije kao nagrada onoga ko ga klanja od početka.

Drugi stav – da se nagrada džemata ne postiže osim sa dostizanjem jednog čitavog rekata. To jest, ko stigne imama na ruku zadnjeg rekata, ima nagradu klanjanja u džematu, a sa manjim od toga nema.

Ovo je stav malikijskog mezheba i mišljenje nekih učenjaka unutar šafijskog mezheba. (Hašijetud-dusuki 1/320, Nihajetul-muhtadž 2/140)

Argumentiraju svoj stav hadisom mutefekun alejhi: „Ko dostigne rekat nekog namaza, dostigao je namaz“, a u rivajetu kod Muslima: „Ko dostigne rekat nekog namaza sa imamom, dostigao je namaz“. A u rivajetu kod Ibn Huzejme na kraju ima dodatak: „Prije nego što imam ispravi kičmu“.

Takođe, argumentiraju time što čitav namaz predstavlja jedan rekat koji se ponavlja dva, tri ili četiri puta.

Međutim, argumentiranju sa spomenutim hadisom se može prigovoriti da hadis govori o dostizanju namaskog vremena džume i drugih farz namaza, a ne dostizanja nagrade klanjanja u džematu.

Odabrani mišljenje je stav džumhura (većine) učenjaka, tj. da ko pristigne u namaz prije predavanja selama da je dostigao nagradu klanjanja u džematu, zbog snage argumenta sa kojima dokazuju svoj stav, a Allah zna najbolje.

Ve billahi tefik.

Izvor: http://www.ehlus-sunne.ba

Na pitanje odgovorio dr. Zijad Ljakić – zijad-ljakic.com