Položaj žene u islamu je najčešća meta napada sekularističkih medija. Hidžab, islamski način oblačenja, po mnogima se uzima kao primer ponižavanja žene pred islamskim zakonom. Pre nego što razjasnimo razloge za postojanje propisa koji se odnose na hidžab, da najpre vidimo kakav je bio položaj žene u raznim društvima pre pojave islama.

U PROŠLOSTI SU ŽENE PONIŽAVANE I BIVALE OBJEKTOM POHOTE

Naredni dokazi iz istorije jasno ilustruju činjenicu da je položaj žene u prošlim civilizacijama bio jako nizak – do nivoa negiranja njenih osnovnih ljudskih prava.

Babilonska civilizacija;
Pred babilonskim zakonom, žene su bile degradirane i bez ikakvih prava. Ako bi čovek ubio neku ženu, umesto da on bude kažnjen – njegova supruga bi bila ubijena.

Grčka civilizacija;
Grčka civilizacija se smatra najsvetlijom među svim starim civilizacijama. U tom “svetlom” društvenom sistemu žena je bila degradirana i sva prava su joj oduzeta.

Prema grčkoj mitologiji, “neka žena” po imenu Pandora je glavni krivac za sve nevolje čovečanstva. Grci su žene gledali kao polu-ljudska bića, koja su ništavna u odnosu na muškarce. Iako se ženska čednost u početku poštovala, Grci su kasnije podlegli svom egu i seksualnim perverzijama. Prostitucija je postala uobičajena pojava kod svih slojeva društva.

Rimska civilizacija;
Kada je rimska civilizacija bila u zenitu “slave”, čovek je imao pravo da oduzme život svojoj ženi, bez ikakvih posledica. Prostitucija i razgolićavanje su bile uobičajene pojave kod Rimljana.

Egipatska civilizacija;
Egipćani su ženu smatrali zlom pojavom i znakom đavola.

Predislamska Arabija;
Pre nego što je islam počeo da se širi Arabijom, Arapi su ponižavali ženu, a vrlo često, kada bi im se rodilo žensko dete, živo bi ga zakopali.

ISLAM JE UZDIGAO ŽENU I DAO JOJ RAVNOPRAVNOST I NASTOJI DA ONA TAJ STATUS ZADRŽI

Islam je ženu uzdigao na visok stepen i dao joj sva potrebna prava još pre 1.400 godina. Žena bi trebala taj svoj status brižljivo da čuva.

HIDŽAB ZA MUŠKARCE

Ljudi obično reč hidžab vežu samo za ženu. Međutim, Allah je u Časnom Kur’anu prvo spomenuo hidžab za muškarce, a onda za žene: Reci vernicima neka obore poglede svoje i neka čuvaju stidna mesta svoja; to im je najčednije, jer Allah, uistinu, zna ono što oni rade. (Kur’an, poglavlje: Svetlost, odlomak 30)

Ako čovek vidi neku ženu, pa ako mu kroz glavu prođe neka ružna i nečasna misao, obaveza mu je odmah da spusti pogled!

HIDŽAB ZA ŽENE

U Časnom Kur’anu, u poglavlju Svetlost stoji: A reci vernicama neka obore poglede svoje i neka čuvaju stidna mesta svoja; i nekane pokazuju ukrase svoje osim onoga što je ionko spoljašnje, i neka vela svoja spuste na grudi svoje; neka ukrase svoje ne pokazuju drugima, to mogu samo muževima svojim,ili očevima svojim, ili očevima muževa svojih, ili sinovima svojim. (Kur’an, poglavlje: Svetlost, odlomak 31)

ŠEST KRITERIJUMA VEZANIH ZA HIDŽAB

Prema Kur’anu i sunnetu, postoji šest osnovnih kriterijuma da bi oblačenje bilo ispravno:

Obima pokrivenosti tela; ovaj propis se razlikuje kod žene i muškarca. Muškarac je obavezan pokriti se barem od pupka do ispod kolena. Za ženu važi propis pokrivanja celog tela, osim lica i šaka. Svi ostli kriterijumi oblačenja su isti za muškarca i ženu.
Odeća mora biti široka i ne sme ocrtavati figuru tela.
Odeća ne sme biti providna tako da se može videti kroz nju.
Odeća ne sme biti izazovna da privlači suprotni pol.
Zabranjeno je nositi odeću koja podseća na suprotni pol.
Odeća ne sme da ima elemente neverničkih simbola, tj. zabranjeno je nositi odeću koju nose striktno nevernici, iz njihovih verskih razloga .

HIDŽAB, IZMEĐU OSTALOG, PODRAZUMEVA I NAČIN PONAŠANJA

Potpuni hidžab, pored šest navedenih kriterijuma oblačenja, podrazumeva stanje morala, ponašanja, stavova i težnji osobe. Onaj koji hidžab gleda samo kroz šest navedenih kriterijuma, ima ograničen pogled. Hidžab odeće mora biti upotpunjen hidžabom srca, očiju, misli i težnji. On određuje način na koji osoba priča, hoda, način na koji se ponaša, itd .

HIDŽAB SPREČAVA ZLOSTAVLJANJE

Razlog zbog naredbe hidžaba se navodi u Časnom Kur’anu, u poglavlju Saveznici: O Verovesniče, reci ženama svojim, i kćerima svojim, i ženama vernika neka spuste haljine svoje niza se. Tako će se najlakše prepoznati pa neće napastvovane biti. A Allah prašta i Milostiv je. (Kur’an, poglavlje: Saveznici, stih 59)

Kur’an nam saopštava da je hidžab ženama naređen da bi se prepoznale kao čestite i da bi ih zaštitio od ponižavanja i uznemiravanja na ulici.

PRIMER DVE SESTRE

Zamislite primer dve sestre bliznakinje, podjednako lepe, koje idu ulicom. Jedna od njih nosi islamsku nošnju, hidžab, tj. pokriveno joj je celo telo, osim lica i šaka. Druga sestra nosi zapadnjačku nošnju, mini suknju. Odmah iza ugla čeka huligan, koji vreba priliku da dobaci devojkama ili da ih napastvuje. Koja od ove dve devojke će da ga privuče – devojka sa islamskom nošnjom ili u mini suknji?

Naravno, njegovu pažnju će da privuče ova sa zapadnjačkom nošnjom. Takav način oblačenja je indirektan poziv da je napadne i omalovaži na ulici. Kur’an govori istinu kada kaže da je hidžab prevencija od napastvovanja.

PRAVEDNA KAZNA ZA SILEDŽIJU

Prema islamskom šerijatu (zakonu), čovek, za koga se dokaže da je izvršio silovanje se kažnjava smrtnom kaznom. Mnogi su iznenađeni ovako “žestokom” kaznom. Neki su, čak, rekli da je islam gruba, barbarska religija! Upitao sam na stotine muškaraca nemuslimana jedno pitanje: Pretpostavimo, ne dao Allah, da neko siluje tvoju ženu, majku ili sestru. Ti si sudija, a silovatelj se nalazi pred tobom. Kakvu kaznu bi mu propisao?

Svi su mi odgovorili da bi ga osudili na smrt! Neki su otišli toliko daleko, pa su rekli da bi ga mučili do smrti.

ZAPADNJAČKA DRUŠTVA UZALUD TVRDE DA SU ŽENI DALI NJENA PRAVA

Zapadnjačka priča o ženskoj slobodi je samo odvratan izgovor za eksploataciju tela, degradaciju duše i kaljanje časti. Zapadnjačka društva tvrde da su uzdigla prava žene.

Naprotiv, ona su njen položaj dovela do stepena konkubina, ljubavnica i društvenog vlasništva koje je puko sredstvo u rukama onih koji traže zadovoljenje strasti i seks bosova, zavijeno u ružičasti plašt “umetnosti i kulture”.

SAD IMAJU NAJVEĆU STOPU SILOVANJA NA SVETU

Sjedinjene Američke Države se smatraju najnaprednijom zemljom na svetu. Međutim, broj slučajeva silovanja u SAD je među najvećim u svetu. Prema jednom izveštaju FBI, 1990. godine svakodnevno se dešavalo u proseku 1.756 slučajeva silovanja – i to samo u Sjedinjenim Američkim Državama! Nešto kasnije, taj izveštaj je prepravljen, pa u njemu piše da se svakodnevno desi 1. 900 slučajeva silovanja. Ne spominje se godina u tom novom izveštaju, ali se najverovatnije radi o 1992. ili 1993. godini. U narednim godinama Amerikanci su verovatno postali još „smeliji“.

Zamislite sledeći scenario: Žene u Americi nose hidžab. Kad god bilo koji muškarac pogleda u neku ženu, pa mu kroz glavu prođe ružna misao, on spusti pogled. Svaka žena nosi hidžab – celo telo joj je pokriveno, osim lica i šaka. Ako neki muškarac i pored toga počini silovanje, sledi mu smrtna kazna. Ja vas pitam, u slučaju ovakvog scenarija, da li će stopa silovanja u Americi porasti ili će ostati ista ili će se smanjiti?

SPROVOĐENJE ISLAMSKOG ZAKONA BI SMANJILO BROJ SLUČAJEVA SILOVANJA

Naravno, što se pre islamski zakon sprovede u praksu, pre će stići pozitivni rezultati. Ako bi se islamski zakon (šerijat) sprovodio u bilo kojoj zemlji Evrope ili u Americi, društvo bi disalo slobodnije. Hidžab ne degradira ženu, već je uzdiže na veći stepen, čuva njenu čast i ponos.

Odlomak iz knjige ”Odgovori na zablude o islamu” – Dr. Zakir Naik
Preuzeto sa http://www.pozivistine.com

Vidi manje

Nekoliko kur’anskih ajeta (odlomaka) se često pogrešno tumači u kontekstu mita o islamu kao religiji koja poziva sledbenike na nasilje i ubijanje svih koji joj ne pripadaju.

Sledeći ajet (odlomak)  iz sure (poglavlja) Et-Tevbe (Pokajanje) je veoma često citiran u kontekstu kritikovanja islama, s ciljem dokazivanja da islam promoviše nasilje, ubijanje i krvoproliće:

… ubijajte mnogobošce gde god ih nađete. (Et-Tevba, 5)

Kontekst ovog ajeta tiče se bojnog polja. Neprijatelji islama ovaj ajet citiraju van konteksta. Da bismo razumeli kontekst, moramo da počnemo od prvog ajeta spomenute sure. Na početku se govori o ugovoru između mslimana i mekankih mnogobožaca. Mušrici su taj ugovor prekršili. Nakon toga, dat im je period od četiri meseca da se poprave i da se povrate. U suprotnom, biće im objavljen rat. Peti ajet sure Et-Tevbe kaže:

Kada prođu sveti meseci, ubijajte mnogobošce gde god ih nađete, zarobljavajte ih, opsedajte i na svakom prolazu dočekujte! Pa ako se pokaju i budu molitvu obavljali i zekat davali, ostavite ih na miru, jer Bog zaista prašta i samilostan je. (Kur’an, Et-Tevba, 5) Ovaj ajet je citiran za vreme bitke.

Uzmimo primer vijetnamskog rata. Svima je poznato da je Amerika bila u ratu sa Vijetnamom. Pretpostavimo da je predsednik Amerike ili glavnokomandujući oružanih snaga neposredno pred bitku rekao svojim vojnicima: “Gde god nađete Vijetnamce, ubijte ih!” Međutim, ako ja danas kažem da je američki predsednik rekao: “Gde god nađete Vijetnamce, ubijte ih!”, ali ne navedem kontekst te izjave, to bi izgledalo kao da ga opisujem kao osobu koja podstiče na ubijanje. Ali, ako uz tu izjavu navedem i njen kontekst, ona će da izgleda kao sasvim logična, jer se predsednik samo trudio da poveća moral vojnika pred presudnu bitku.

Peti ajet sure Et-Tevbe se citira radi  povećavanja morala muslimanskih vojnika. U petom ajetu sure Et-Tevbe stoji: …ubijajte mnogobošce gde god ih nađete. Ovim se želi da se ojača moral muslimanskim vojnicima. Ajetom se poručuje: “Nemojte da se plašite u toku bitke! Kad naiđete na neprijatelja, ubijte ga!”

Aron Šori je jedan od najglasnijih protivnika islama u Indiji. U knjizi Svet fetvi (pravnih decizija), na 572. strani citira 5. ajet sure Et-Tevbe, nakon toga, 7. ajet iste sure. Svaki razuman čovek će da primeti da je preskočio ajet broj šest. A odgovor je u šestom ajetu…

Šesti ajet sure Et-Tevba daje odgovor na optužbe da islam promovira nasilje, ubijanje i krvoproliće:

Ako te neki od mnogobožaca zamoli za zaštitu, ti ga zaštiti da bi saslušao Božije reči, a potom ga otpremi na mesto pouzdano za njega. To zato što oni pripadaju narodu koji ne zna. (Kur’an, Et-Tevba, 6)

Časni Kur’an ne samo da naređuje zaštitu neprijatelja koji traže azil već naređuje i da se odvedu na sigurno mesto! Na današnjoj militarno-političkoj sceni, može da se desi da neki miroljubivi general poštedi živote neprijateljima. Ali, koji će general da naredi vojnicima da svakog od njih isprate do sigurnog mesta?!

Uzvišeni Bog upravo ovo naređuje u Časnom Kur’anu kako bi promovisao mir u svetu.

Odlomak iz knjige ”Odgovori na zablude o islamu” – Dr. Zakir Naik

Preuzeto sa http://www.pozivistine.com

Vidi manje

OSNOVNA RAZLIKA IZMEĐU ISLAMA I DRUGIH RELIGIJA

Sve religije, u osnovi, podstiču ljude da čine dobra dela i da ostavljaju ružna. Međutim, Islam ide dalje od toga. Islam ljudima pokazuje praktične metode ka postizanju pravednog društva i iskorenjivanju zla, kako kod pojedinaca tako i kod cele zajednice. Islam uzima u obzir ljudsku prirodu i kompleksnost ljudske zajednice. Islam je Uputa koja nam dolazi direktno od Stvoritelja. Zbog toga se islam zove dinul-Fitr- prirodna vera za čoveka.

ISLAM ZABRANJUJE KRAĐU, ALI DAJE I REŠENJE KAKO DA SE KRAĐA ISKORENI

a) Islam određuje metode iskorenjivanja krađe;

Najpoznatije religije uče svoje sledbenike da je krađa loše delo. Islam nas uči isto. U čemu je razlika između islama i ostalih religija? Razlika leži u činjenici da Islam, osim što nas uči da je krađa loše delo, pokazuje nam praktičan način kako da stvorimo socijalnu strukturu u kojoj ljudi neće krasti.

b) Islam naređuje davanje zekata;

Islam naređuje davanje zekata, obaveznog godišnjeg izdvajanja imovine. Islamski zakon predviđa da svaka osoba čiji imetak premašuje količinu nisaba, tj. ako ima određenog imetka u vrednosti 85 grama zlata koje pregodini, mora iz svog imetka izdvojiti 2.5% na kraju svake lunarne godine, u dobrotvorne svrhe. Ako bi svaki bogataš na svetu izdvojio tačan iznos zekata iz svog imetka, siromaštvo bi bilo iskorenjeno.

Ni jedan čovek na svetu ne bi ostao gladan.

c) Odsecanje ruke kradljivcu;

Islam naređuje da se kradljivcu odseče ruka, ako se dokaže da je ukrao. Časni Kur’an kaže u 38. ajetu (odlomku) poglavlja Trpeza:

Kradljivcu i kradljivici odsecite ruke njihove, neka im to bude kazna za ono što su učinili i opomena od Boga! A Bog je silan i mudar.

Neki nemuslimani, a nažalost i neki muslimani će reći:

Odsecanje ruke u 21. veku!? Islam je surova i varvarska religija!

d) Kakvi rezultati se postižu primenom šerijata (islamskog zakona)?

Amerika se smatra najrazvijenijom državom na svetu. Nažalost, to je zemlja sa najvećom stopom kriminala i pljački. Zamislite kada bi se islamski zakon primenio u Americi, da svaka imućna osoba iz svog imetka udeli zekat svake godine i da se svakom kradljivcu odseče ruka, ako se dokaže njegova krivica. Da li bi se stopa kriminala i krađe u Americi povećala ili bi ostala ista ili bi se smanjila?

Naravno, ta stopa bi se drastično smanjila. Ne samo to, već bi primena islamskog zakona u korenu presekla svaki potencijalni pokušaj krađe.

Slažem se sa tim da je danas u svetu krađa prisutna u ogromnoj meri, tako da, kad bismo odsekli ruku svakom kradljivcu, imali bismo na desetine hiljada ljudi sa odsečenom rukom. Međutim, stvar je u tome da čim počnete da primenjujete islamski zakon, broj slučajeva krađe će da se momentalno drastično smanje. Potencijalni kradljivac će dobro da razmisli pre nego se upusti u tako riskantan poduhvat. Sama pomisao na kaznu koja sledi kradljivcu odvratiće svakog potencijalnog kradljivca od prvobitne namere. Jedva bi se nekoliko ljudi upustilo u krađu. Nekolicini ljudi će ruka da bude odsečena, ali će zato milioni ljudi da žive u miru i imovinskoj sigurnosti.

Islamski šerijat je praktičan i daje direktne rezultate.

ISLAM ZABRANJUJE NAPASTVOVANJE ŽENA, ALI I NAREĐUJE HIDŽAB I SMRTNU KAZNU ZA ONE KOJI POČINE SILOVANJE

a) Islam propisuje metodu za iskorenjivanje zlostavljanja i silovanja;

Sve svetske religije uče sledbenike da su zlostavljanje i silovanje teški gresi. Islam nas uči isto. Kakva je razlika između islama i ostalih religija? Razlika leži u činjenici da se Islam ne bavi samo površnim propovedanjem poštovanja prema ženi i karakterizovanjem zlostavljanja i silovanja kao velikih greha. Islam ide dalje od toga – Islam daje konkretne upute kako da društvo iskoreni ove oblike nasilja.

b) Hidžab za muškarce;

U islamu postoji naredba koja se zove hidžab. Časni Kur’an najpre spominje hidžab za muškarce, pa zatim za žene. Hidžab za muškarce se spominje u sledećem kur’anskom ajetu:

Reci vernicima neka obore poglede svoje i neka čuvaju stidna mesta svoja; to im je najčednije, jer Bog, uistinu, zna ono što oni rade. (Kur’an, poglavlje: Svetlost, ajet 30.)

Ako muškarac pogleda u neku ženu, pa mu neka ružna misao prođe kroz glavu, obaveza mu je da obori pogled.

c) Hidžab za žene;

Hidžab za žene je spomenut u sledećem kur’anskom ajetu:

A reci vernicama neka obore poglede svoje i neka vode brigu o stidnim mestima svojim; i neka ne dozvole da se od ukrasa njihovih vidi išta osim onoga što je ionako spoljašnje, i neka vela svoja spuste na grudi svoje; neka ukrase svoje ne pokazuju drugima, to mogu samo muževima svojim, ili očevima svojim, ili očevima muževa svojih, ili sinovima svojim, ili sinovima muževa svojih, ili braći svojoj ili sinovima braće svoje, ili sinovima sestara svojih, ili prijateljicama svojim, ili robinjama svojim, ili muškarcima kojima nisu potrebne žene, ili deci koja još ne znaju koja su stidna mesta žena; i neka ne udaraju nogama svojim da bi se čuo zveket nakita njihova koji pokrivaju. I svi se Bogu pokajte, o vernici, da biste postigli ono što želite.  (Kur’an, poglavlje: Svetlost, ajet 31.)

Ženi mora da bude pokriveno celo telo. Jedino što sme biti otkriveno su lice i šake.

d) Hidžab je prevencija protiv napastvovanja;

Razlog zbog kojeg je Uzvišeni Bog propisao hidžab se spominje u sledećem ajetu:

O Verovesniče, reci ženama svojim, i kćerima svojim, i ženama vernika neka spuste haljine svoje niza se. Tako će se najlakše prepoznati pa neće napastvovane biti. A Allah prašta i Milostiv je.(Kur’an, poglavlje: Saveznici, ajet 59.)

Kur’an nam kaže da je propis hidžaba došao da bi se islamski odevene žene prepoznale kao čedne i da ne bi bile napastvovane.

e) Primer dve sestre;

Zamislite primer dve sestre bliznakinje, podjednako lepe, koje idu ulicom. Jedna od njih nosi islamsku nošnju, hidžab, tj. pokriveno joj je celo telo, osim lica i šaka. Druga sestra nosi zapadnjačku nošnju, mini suknju. Odmah iza ugla čeka huligan, koji vreba priliku da dobaci devojkama ili da ih napastvuje. Koja od ove dve devojke će ga privući – devojka koja nosi islamsku nošnju ili mini suknju? Naravno, njegovu pažnju će privući ova sa zapadnjačkom nošnjom. Takav način oblačenja je indirektan poziv da je napadne i da je omalovažava na ulici.

Kur’an govori istinu kada kaže da je hidžab prevencija od napastvovanja.

f) Smrtna kazna za onog ko počini silovanje;

Prema šerijatu, čovek za koga se dokaže da je izvršio silovanje se kažnjava smrtnom kaznom. Mnogi su iznenađeni ovako “žestokom” kaznom. Neki su čak rekli da je islam gruba, barbarska religija! Upitao sam na stotine nemuslimana: Pretpostavimo, ne dao Bog, da neko siluje tvoju ženu, majku ili sestru. Ti si sudija, a silovatelj se nalazi pred tobom. Kakvu kaznu bi mu propisao? Svi su mi odgovorili da bi ga osudili na smrt! Neki su otišli toliko daleko, pa su rekli da bi ga mučili do smrti.

Ako vam neko siluje ženu ili majku ili sestru ili ćerku, bez razmišljanja podržavate smrtnu kaznu za onog ko ih je silovao. Međutim, ako je silovana tuđa žena, majka, sestra ili ćerka, smrtna kazna je varvarski i divljački zakon. Zašto zastupate dvostruke standarde!?

g) Zemlja sa najvećom stopom silovanja na svetu;

Sjedinjene Američke Države su zemlja sa najvećim brojem slučajeva silovanja. U jednom FBI izvještaju se navodi da je samo u 1990. godini prijavljeno 102.555 slučajeva silovanja. U istom dokumentu stoji da je prijavljeno samo 16% slučajeva silovanja. To znači da ako želimo da znamo tačan broj silovanja, broj prijavljenih slučajeva trebamo pomnožiti sa 6.25. Dobijamo rezultat da se za godinu dana desilo 640.968 slučajeva silovanja. Ako taj rezultat podelimo sa 365, brojem dana u godini, dobijamo prosečan broj silovanja svakog dana, koji iznosi 1.756.

Kasnije, u drugom izveštaju stoji da se u Americi svakog dana počini u proseku 1.900 krivičnih dela silovanja.

1. godine je prijavljeno 307.000 slučajeva silovanja, ali se navodi da je prijavljeno samo 31% slučajeva silovanja.

To zapravo znači da je broj silovanja te godine 307.000 x 3.226 = 990.322, odnosno 2. 713 slučajeva silovanja svakog dana! Svakih 30-tak sekundi jedna žena u Americi bude silovana. Može biti da su se siledžije u Americi prilično ohrabrili.

Kasniji izveštaji navode da samo 10% siledžija biva uhapšeno, tj. samo 1.6% slučajeva silovanja biva završeno hapšenjem počinitelja. Od ukupnog broja uhapšenih, 50% ih biva pušteno na slobodu bez suđenja. To znači da samo 0.8% siledžija dospeva pred sud. Drugim rečima, ko počini 125 silovanja, najverovatnije će samo jednom biti uhapšen i kaženjen. U izveštaju se još navodi da 50% onih koji dođu pred sud budu kažnjeni zatvorom na manje od godinu dana, iako u američkom zakonu stoji da je kazna za silovanje sedam godina zatvora. Za one koji su prvi put optuženi za silovanje kazne su puno blaže. Zamislite, neko počini 125 silovanja, bude osuđen samo jednom, a sud još bude popustljiv, pa ga osudi na manje od godinu dana zatvora!

h) Kakvi bi bili rezultati primene šerijata?

Zamislite da se u Americi počne primenjivati šerijat, islamski zakon. Kad god muškarac ugleda neku ženu, pa mu na pamet padne ružna misao, on obori pogled. Svaka žena nosi hidžab – celo telo je pokriveno, osim lica i šaka. Nakon svega, ako neko počini silovanje, sledi mu smrtna kazna. Pitam vas: da li bi se stopa silovanja u Americi povećala, ili bi ostala ista, ili bi se smanjila? Naravno, složitćete se – broj slučajeva silovanja bi se drastično smanjio.

Islamski zakon donosi konkretne rezultate.

ISLAM IMA PRAKTIČNA REŠENJA ZA PROBLEME ČOVEČANSTVA

Islam je najbolji način života zato što njegova učenja nisu samo puka retorika, već praktična rešenja za sve probleme sa kojima se čovečanstvo suočava. Islam postiže konkretne rezultate na nivou pojedinaca, ali i na nivou celog društva. Islam je najbolji način života, jer je praktična i univerzalna religija koja nije vezana za samo jednu određenu skupinu ljudi ili naciju i državu.

Odlomak iz knjige ”Odgovori na zablude o islamu” – Dr. Zakir Naik

Preuzeto sa http://www.pozivistine.com

Vidi manje

Mnogo je ljudi, uključujući i neke muslimane, koji dovode u pitanje logiku dozvoljavanja muškarcu ženidbe sa dve, tri ili četiri žene, a zabranjivanja istog “prava” ženama. Najpre da razjasnimo nešto: Islam teži pravednom društvu, u kome su prava jednaka. Allah je muškarca i ženu stvorio jednakima, ali sa različitim sposobnostima i odgovornostima. Muškarac i žena se razlikuju i fizički i psihički. Njihove odgovornosti i obaveze su, takođe, drugačije. Pred islamskim zakonom, čovek i žena su jednaki – ali nisu identični. U poglavlju Žene, od 22. do 24. odlomka daje se spisak žena koje muškarac ne sme da oženi, a u 24. odlomku stoji još: I udate žene. (Kur’an, poglavlje: Žene, odlomak 24.)

Dopustite mi da nabrojim razloge zabrane poliandrije u islamu:

1. Ako čovek ima više od jedne supruge, oba roditelja novorođene dece su dobro poznata, i otac i majka se lako mogu identifikovati. U zajednici žene sa više muževa, samo bi se mogla identifikovati majka, a ne i otac. U islamu je jako bitno znati oba detetova roditelja. Psiholozi nam kažu da deca koja ne znaju ko su im roditelji, naročito ako ne znaju ko im je otac, prolaze kroz mnoge traume i mentalne potrese. Njihovo detinjstvo je vrlo često nesrećno. Zato deca prostitutki nemaju normalan život. Kada bi došlo vreme upisa deteta u školu, kad upitaju majku za ime oca tog deteta, majka bi morala dati dva ili više imena. Ja sam svestan da su poslednja naučna dostignuća omogućila laku identifikaciju oba roditelja, pomoću genetskih testova. Zato će neko reći da je ova tačka važila u prošlosti.

2. Po prirodi i urođenom nagonu, čovek je sposobniji za poligamiju, nego što je žena sposobna za poliandriju.

3. Sa biološke strane gledano, lakše je čoveku obavljati svoje dužnosti supružnika, čak i ako ima više žena. Žena međutim, ako ima nekoliko muževa neće biti u stanju obavljati svoje dužnosti kao supruga. Žena prolazi kroz nekoliko psiholoških faza tokom menstrualnog ciklusa.

4. Žena koja ima više muževa ima više seksualnih partnera istovremeno i time je podložnija veneričnim i seksualno prenosivim bolestima, koje se, opet, mogu preneti na njene muževe, čak i ako niko od njih nema ni jednu vanbračnu vezu. Ništa od ovoga se ne događa kada čovek ima više žena i ni jedan bračni partner ne upražnjava vanbračne odnose.

Navedeni razlozi se vrlo lako uočavaju i u skladu su sa logikom. Najverovatnije postoji još razloga zbog kojih je Uzvišeni Allah, Koji zna sve, zabranio ženi da ima više muževa.

Odlomak iz knjige ”Odgovori na zablude o islamu” – Dr. Zakir Naik

Preuzeto sa http://www.pozivistine.com

Vidi manje

Koliko nas je istinski razmišljalo o stvarnoj svrsi života na ovome svetu? Koliko puta smo se pitali: “Koja je svrha našeg postojanja? Šta radimo ovde? Zašto smo ovde?”

Krenimo zajedno na putovanje ka odgovorima na ova pitanja.

Hvala Bogu. Neka je mir i spas nad Božijim poslanikom Muhammedom. Tražim zaštitu kod Boga od prokletog đavola. Kaže uzvišeni Allah:

Džine[1] i ljude sam stvorio samo zato da Mi se klanjaju. (Kur’an, poglavlje Ez-Zarijat, odlomak 56)

Izgubljeni putnik

Poslušajmo jedan primer. Jedan čovek je putovao. Došao je do raskrsnice i nije znao kuda dalje da ide. Upitao je prvog prolaznika: “Kuda vode ovi putevi?” Prolaznik ga je upitao: “A gde ćeš ti?” Čovek odgovori: “Bilo gde.” Prolaznik mu reče: “Onda kreni kojim hoćeš putem, ako ti je svejedno.” Putniku je, zaista, bilo svejedno. Hteo je da ode bilo gde. Nisu mu bili bitni ni putevi ni dela na tim putevima. Mnogi od nas žive poput ovog putnika.

Zamislite građevinca, koji je započeo izgradnju velike zgrade. Iskopao je velike rupe za njene temelje. Kada biste ga upitali: “Koliko spratova će imati tvoja zgrada?” On bi odgovorio: “Ne znam.” Ako ga pitate: “Kolika će joj biti površina osnove?” On bi opet odgovorio: “Ne znam. Nisam razmišljao o tome.” Taj građevinac nema nikakav cilj.

Bio jednom jedan čovek, koji je svome komšiji rekao: “Tvoj pas stalno juri za automobilima! Pitam se: Da li je ikada uspeo da ulovi neki automobil?” Komšija mu odgovara: “Ja se ne pitam da li je uhvatio automobil, već se pitam šta bi uradio kad bi uhvatio neki od njih?” Komšija je, izgleda, gledao dalje od ovog što je postavio pitanje. Pitao se: Šta bi se desilo kad bi pas uspeo to što je nameravao, i šta mu je, u stvari cilj. Mnogi od nas na isti način traćimo živote: bez svrhe iz ambicija.

Pitajte neke ljude: “Zašto želiš da diplomiraš na tom i tom fakultetu?” Mnogi će odgovoriti da im je trenutno cilj samo da završe fakultet i da uopšte nisu razmišljali o tome šta će raditi nakon diplomiranja.

Mnogi kopiraju tuđi način života, bez razmišljanja i analiziranja. Imitiraju glumce i modele, ne shvatajući šta zapravo rade. Jedna osoba je došla iz sela u veliki grad, sa namerom da postane milioner. Kad su ga pitali: “Zašto si došao u veliki grad?” Odgovorio je: “Gledao sam film u kome je taj i taj glumac, takođe, došao u veliki grad i preko noći je postao milioner.” Zbog najezde takvih ambicija, siromaštvo se samo povećava.

Glumci i biznismeni bez cilja

Mnogi glumci su angažovani kao promoteri određenih robnih marki i industrijskih proizvoda. Jedan mladić iz Mumbaija je kupio novi automobil marke “Hjundai”. Kada su ga pitali: “Zašto si odabrao baš taj automobil?” Rekao je: “Moj omiljeni glumac ga vozi.” Čisto sumnjam da je taj njegov omiljeni glumac ikada seo u “Hjundai”, osim dok je snimao reklamu za njega. On verovatno vozi “Mercedes” ili “BMW”, ali teško da će da vozi automobil srednje klase.

Slepo sledimo tuđe načine života, bez razmišljanja o svrsi toga, poput čoveka koji napamet kupuje ogromnu fabriku tekstila, jer je čuo da se u tom poslu ostvaruje veliki profit. Kada ga upitate: “Imaš li studiju izvodljivosti?” Odgovara da nema. Kada ga pitate: “Jesi li uposlio stručnjake koji će ti voditi posao?” Odgovara da nije. Kada ga pitate: “Koji procenat profita očekuješ? Gde ćeš kupiti sirovine? Kome ćeš prodavati tekstil?” Opet odgovara da ne zna. Šta mislite: da li će takav čovek da ostvari ikakav profit?

Neki ljudi imaju cilj, ali nemaju sredstvo. Jedan mladić je hteo postati najbolji naučnik na svetu. Analizirao je biografije svih naučnika u istoriji i zaključio da je najveći naučnik bio Isak Njutn. Nije pogrešio – Isak Njutn jeste bio najveći naučnik svih vremena. Sada, ovaj momak je hteo biti poput Njutna. Pustio je dugu kosu i počeo se oblačiti i obuvati poput Njutna, kako bi ličio na njega. Šta mislite, da li će na taj način da postane naučnik? Neće! Neki ljudi imaju cilj, ali nemaju nikakav plan. Ovaj momak je shvatio ko je bio najveći naučnik, hteo je da bude kao on, ali to nije uradio kako treba.

Osnovno pitanje

Šta je svrha našeg života? Zašto postojimo? Ko će nam dati najbolji odgovor na ova pitanja? Ako mislite da će vam najbolji odgovor dati dr. Zakir Naik, varate se. Ako mislite da će vam odgovor dati naučnici, varate se. Ako mislite da filozofi znaju odgovor, opet se varate. Jedini ispravan i potpun odgovor na pitanje svrhe života može dati samo Stvoritelj života, Uzvišeni Bog:

“Džine i ljude sam stvorio samo zato da Mi se klanjaju”. (Kur’an, poglavlje Ez-Zarijat, odlomak 56.)

U ovom odlomku se koristi glagol ja’budun, koja potiče od reči abd, a znači rob, sluga, potpuno pokoran. Od reči abd potiče reč ibadet, koja znači potpuna pokornost Bogu. Ibadet (bogosluženje) je činjenje svega što nam je Stvoritelj naredio. Na primer, Uzvišeni Bog nam je naredio praktikovanje pet temelja vere. Ako ih praktikujemo, činimo ibadet/bogosluženje Uzvišenom Bogu. Ako se lepo ophodimo prema komšiji, kao što nam je Bog naredio, činimo bogosluženje. Ako se klonimo svega što nam je Uzvišeni Bog zabranio, činimo bogosluženje. Ako se klonimo alkohola, svinjetine, krađe, varanja i laganja, činimo bogosluženje. Ukratko, ukoliko se pokoravamo Uzvišenom Bogu, činimo bogosluženje. Sve što činimo u životu, svako moguće delo, možemo pretvoriti u bogosluženje, ukoliko ispunimo dva uslova: da to radimo samo u ime Boga i da ga činimo u skladu sa praksom Božijeg poslanika Muhammeda, neka je nad njim mir.

Kada kupujete neki aparat ili mašinu, od proizvođača dobijate uputstvo za upotrebu. Ako mi dozvolite da ljudsko biće nazovem mašinom, onda je to najkomplikovanija mašina na svetu. Zar mislite da je tako komplikovana mašina ostavljena bez uputstva za upotrebu!? Poslednje i savršeno uputstvo za upotrebu namenjeno ljudima je Časni Kur’an, poslednja Božija objava koja nam je došla preko pečata svih verovesnika, Muhammeda, neka je mir nad njim. U njemu se nalaze uputstva i odgovori na sva životna pitanja na koja čovek može da naiđe.

Treba li Bogu naše veličanje?

Mnogi pitaju: “Zašto Stvoritelj traži da Ga obožavamo? Treba li Mu to? Zašto da Ga veličamo, ako je On najveći?” Uzvišeni Bog odgovara u Časnome Kur’anu:

“O ljudi, vi ste siromasi, vi trebate Boga, a Bog je nezavistan i hvale dostojan”. (Kur’an, poglavlje Stvoritelj, odlomak 15.)

Bog nam ne zapoveda da Ga obožavamo zbog Njega, već radi naše koristi. Kad kažemo: Allahu ekber/Bog je najveći, to Boga ne čini većim. On je uvek najveći, bez obzira da li Ga mi veličali ili ne.

Zašto, onda, traži da Ga veličamo? Uzvišeni poznaje našu psihologiju. Mi ljudi, kad imamo visoko mišljenje o nekome, trudimo se da sledimo njegove savete. Ako vaša majka ima srčane probleme i ako joj je potrebna terapija, da li ćete radije poslušati savet poznatog kardiologa specijaliste, ili običnog laika, koji o medicini ne zna ništa? Naravno da ćete, bez razmišljanja, poslušati kardiologa, jer je on ekspert u svojoj struci.

Bog želi da Ga hvalimo i veličamo, kako bismo postali sigurni u Njegovu mudrost i moć. Ako sebe uverimo u to, spremni smo prihvatiti Njegove savete. Ukoliko nismo baš u potpunosti sigurni da je On najmudriji i sveznajući, manje su šanse da ćemo slediti Njegove upute. To što mi hvalimo i veličamo Uzvišenog Boga ne koristi Njemu, već nama.

“O ljudi, vi ste siromasi, vi trebate Boga, a Bog je nezavistan i hvale dostojan”. (Kur’an, poglavlje Stvoritelj, odlomak 15.)

Zahvalnost – srž poštovanja

Zamislite roditelje koji s mukom odgajaju dete, ulažu u njegovo obrazovanje i vaspitanje i odriču se mnogih dobara zarad njega. Međutim, kada odraste, dete ih napusti i ne želi da zna za njih. Kakvo mišljenje imate o deci koja tako postupaju prema roditeljima? Rekli biste da su nehumani, nepravedni i nezahvalni. U tome se svi slažemo. Šta ćemo, onda, pomisliti o ljudima koji su nezahvalni svome Stvoritelju, Koji je stvorio ne samo nas, već i naše roditelje? Zar Mu ne bismo trebali biti zahvalni? Zar da Mu ne budemo pokorni?

Koliko nas je istinski zahvalno Uzvišenom Bogu na bezbrojnim blagodatima kojima nas je počastio? On nam je dao život. Dao nam je da se služimo blagodatima na ovome svetu. Dao nam je hranu, odeću i skloništa. Kad bi nestalo vode samo nekoliko dana, pomrli bismo. Da li smo ikada zahvalili Bogu što nam je dao vodu? Ako smo nekoliko minuta ne bismo mogli udisati vazduh, šta bi se desilo? Da li smo ikada zahvalili Bogu što nam je dao vazduh koji udišemo? Uzvišeni Bog kaže:

“Ako biste Božije blagodati brojali, ne biste ih nabrojali. Čovek je, uistinu, nepravedan i nezahvalan”. (Kur’an, poglavlje Avram, odlomak 34.)

“Čovek je, zaista, Gospodaru svome nezahvalan”. (Kur’an, poglavlje El-Adijat, odlomak 6.)

Bog traži da Ga obožavamo, slavimo i veličamo, ne zato što to Njemu koristi, već zato što mi imamo koristi od toga. To je poput primera lekara, koji siromašnim pacijentima daje besplatne savete. Poslušali vi te njegove savete ili ne, lekaru to neće umanjiti reputaciju, niti će mu povećati ugled. Jedinu korist možete videti samo vi, ukoliko ga poslušate. Naravno, lekar će se obradovati ako ga poslušate. Uzvišeni Bog je Eš-Šafi, Onaj Koji daje lek. On voli kada Njegovi robovi prihvate upute koje im je dao, ne zbog Svoje koristi, već zbog koristi Njegovih robova. Čak i kada nešto zgrešite, kada počinite bilo kakav greh pa se iskreno pokajete, Uzvišeni Bog će vam oprostiti. Na mnogo mesta u Kur’anu, Bog Sebe opisuje kao El-Gafurur-Rahim/Koji prašta i samilostan je: poglavlje En-Nisa, odlomak 25; poglavlje Trpeza, odlomak 74; poglavlje El-Hidžr, odlomak 49; poglavlje Pčele, odlomak 119; poglavlje Skupovi, odlomak 53; poglavlje Sazvežđa, odlomak 14 i na mnogim drugim mestima. Čak i ako živite u nemaru, ne sledite Njegova uputstva i činite grehe, ako se iskreno pokajete, Bog se obraduje vašem pokajanju i oprašta vam.

Uzvišeni Bog kaže:

“Bog neće oprostiti da Mu se neko drugi smatra ravnim, a oprostiće manje grehove od toga kome On hoće”. (Kur’an, poglavlje En-Nisa, odlomak 48.)

Širk, pripisivanje Bogu druga, je najveći mogući greh.

To je toliko veliki greh, da ga Bog sigurno neće oprostiti onima koji umru a ne pokaju se zbog njega. Širk/mnogoboštvo je greh od koga svi ljudi moraju da se klone, on je prvi na listi najvećih grehova.

Neki govore: “Razumemo da je Bog stvorio ljude da bi Ga obožavali, ali zašto baš ljude? Zašto baš mi moramo to činiti? Po čemu smo mi to posebni?” Ljudi su jedinstvena i najbolja Božija stvorenja. Ljudi i džinni su jedina bića koja poseduju slobodnu volju. Nijedno drugo stvorenje nema slobodnu volju, tj. ne može nikakvu odluku samostalno da donese. Potpuno su pokorni Bogu, bez ikakve prilike da pogreše. Ljudi, sa druge strane, mogu birati da li će biti pokorni ili nepokorni. Uzvišeni Bog kaže:

“Mi čoveka stvaramo u skladu najlepšem”. (Kur’an, poglavlje Smokva, odlomak 4.)

Mi ljudi smo najskladnija Božija stvorenja. Imamo slobodu izbora. Možemo samostalno izabrati hoćemo li biti pokorni ili nezahvalni Bogu. Ako, kao takvi, izaberemo da budemo pokorni Bogu, možemo postati bolji od anđela. Jer, anđeli nemaju slobodnu volju. Potpuno su pokorni Bogu, bez prava na odabir. Zbog toga, ako odaberemo pokornost, iako imamo priliku da odaberemo nepokornost, možemo da postanemo bolji od anđela. Sa druge strane, onaj ko se okrene nepokornosti, a imao je priliku da bude pokoran, može postati gori i od samog đavola. Izbor je vaš.

Svrha života na ovome svetu

Uzvišeni Bog kaže da je ovaj život ispit:

“Onaj Koji je dao smrt i život da bi iskušao koji od vas će bolje postupati”. (Kur’an, poglavlje Vlast, odlomak 2.)

Dakle, ovaj život je ispit za Budući svet.

“Svako živo biće će smrt okusiti! I samo na Sudnjem danu dobićete u potpunosti plate vaše, i ko bude od Vatre udaljen i u Raj uveden – taj je postigao šta je želeo; a život na ovome svetu je samo varljivo naslađivanje”. (Kur’an, poglavlje Imranova porodica,odlomak 185.)

“Mi ćemo vas dovoditi u iskušenje malo sa strahom i gladovanjem, i time što ćete gubiti imanja i živote i prinose. A ti obraduj izdržljive”. (Kur’an, poglavlje El-Bekare, odlomak 155.)

Bog je stvorio ovaj život da bi nas testirao ko će se od nas dobro vladati i činiti dobra dela. On će nas, zasigurno, sve stavljati na razna iskušenja. On stavlja na iskušenje koga hoće, a oslobađa koga hoće. On čini šta želi.

On vas po položaju jedne iznad drugih uzdiže da bi vas iskušao u onome što vam daje. (Kur’an, poglavlje El-En’am, odlomak 165.)

Dakle, kad dobijete neki visok položaj i bogatstvo – pazite se! Bog vas tada iskušava.

“I neka znate da su bogatstva vaša i deca vaša samo iskušenje, i da je samo u Boga nagrada velika”. (Kur’an, poglavlje Plen, odlomak 28.)

“O vernici, neka vas imanja vaša i deca vaša ne zabave od sećanja na Boga. A oni koji to učine, biće izgubljeni”. (Kur’an, poglavlje Licemeri, odlomak 9)

“Misle li ljudi da će biti ostavljeni na miru ako kažu: “Mi verujemo!” I da u iskušenje neće biti dovedeni?” (Kur’an, poglavlje Pauk, odlomak 2.)

Nemojte misliti da ćete ući u Raj samo ako tvrdite da ste muslimani? Bog će vas sigurno staviti na test, pa da svojim delima dokažete da ste dostojni nagrade. Vaša lepa muslimanska imena (Muhammed, Ahmed, Zakir, Abdullah…) neće vas odvesti u Raj. U Raj ćete ući samo ako položite test života na ovome svetu.

Kako se polaže ispit

Kur’ansko poglavlje Vreme daje odgovor na pitanje: “Kako zaraditi Raj?”

“Tako Mi vremena – čovek, zaista, gubi, samo ne oni koji veruju i dobra dela čine, i koji jedni drugima istinu preporučuju i koji jedni drugima preporučuju strpljenje”. (Kur’an, poglavlje El-Asr)

Da biste postigli troje, morate činiti četvoro. Da biste postigli Božije zadovoljstvo, mir na ovome svetu i Raj na Budućem svetu, morate imati četiri osobine:

Čistu veru;

Dobra dela;

Pozivanje u islam;

Pozivanje ljudi da budu strpljivi.

Bez ovih četiri osobina kod sebe, nemojte da računate na tri uspeha kojima težite.

Pouzdanje u Boga

Enes ibn Malik, Bog bio zadovoljan njime, prenosi da je Božiji Poslanik, mir nad njim, rekao jednom čoveku: “Priveži kamilu, pa se pouzdaj u Boga.” Jer mu je ovaj rekao da nije privezao kamilu, jer se pouzdao u Boga, pa će On da je čuva. Ne možete da ostavite otvorena vrata i da kažete: “Pouzdao sam se u Boga. Neće nijedan lopov da uđe.” Morate da ih zatvoriti pa da se pouzdate u Boga. Pouzdanje u Boga je najvažnije.

“Ako vas Bog pomogne, niko vas neće moći pobediti, a ako vas ostavi bez podrške, ko je taj ko vam, osim Njega, može pomoći? I samo u Boga neka se pouzdaju vernici! “(Kur’an, poglavlje Imranova porodica, odlomak 160.)

Osim pouzdanja u Boga, da biste uspeli, morate da ulažete trud.

“One koji se budu zbog Nas borili Mi ćemo, sigurno, putevima koji Nama vode uputiti; a Bog je, zaista, na strani onih koji dobra dela čine!” (Kur’an, poglavlje Pauk, odlomak 69.)

Ako ne znate kako, pitajte učene kako da postignete uspeh. Uzvišeni Bog kaže:

“Pitajte učene ako ne znate”. (Kur’an, poglavlje Pčele, odlomak 43.)

Autor: dr. Zakir Naik

izvor: islamhouse.com/bs

Vidi manje