Podrška: pitajucene@gmail.com
Podrška: pitajucene@gmail.com
Podrška: +38762645414 WhatsApp, pitajucene@gmail.com
Izgubljena šifra? Unesi svoju e-mail adresu i klik na "Reset". Poslaćemo link za postavljenje nove šifre na e-mail.
Objasni zašto prijavljuješ.
Objasni zašto prijavljuješ.
Objasni zašto prijavljuješ.
Je li tačno da je Hinduizam najstarija od svih religija, pa je zato najčistija?
Islam je najstarija vjera Hinduizam nije najstarija religija. Islam je najstarija religija na svetu. Mnogi ljudi su u zabludi kada kažu da je islam star 1400 godina i da je Muhammed, neka su Božiji mir i blagoslov nad njim, osnivač islama. Islam (biti pokoran Bogu) postoji od davnina, od kada je ljuviše
Islam je najstarija vjera
Hinduizam nije najstarija religija. Islam je najstarija religija na svetu. Mnogi ljudi su u zabludi kada kažu da je islam star 1400 godina i da je Muhammed, neka su Božiji mir i blagoslov nad njim, osnivač islama. Islam (biti pokoran Bogu) postoji od davnina, od kada je ljudska noga kročila na Zemlju. Muhammed, neka su Božiji mir i blagoslov nad njim, nije osnivač islama, već poslednji i konačni Božiji Poslanik.
Najstarija poznata vera ne mora da bude najčistija
Ne može samo na osnovu toga što je neka religija najstarija da se donese zaključak da je ona autentična. To je isto kao kad bi neko rekao da je čistija voda koju je tri meseca držao u otvorenoj čaši, i to u nečistoj okolini, od sveže vode koja se nalazi u čistoj čaši.
Ni najmlađa vera ne mora da bude najčistija
S druge strane, ne može da se za religiju tvrdi da je najčisitija i autentična samo na osnovu toga što je najmlađa. Destilirana voda čuvana u flaši nekoliko meseci čistija je od vode koja je upravo zahvaćena iz mora.
Kriterijum autentičnosti
Da bi se za neku religiju tvrdilo kako je čista i autentična, njeni sveti spisi ne smeju da imaju naknadno ubačenih tekstova, dodataka, nedostataka, niti revizija. Osim toga, sveti spisi moraju da budu čista Božija objava. Kur’an je jedina religijska knjiga na svetu koja je u potpunosti sačuvala sadržaj i formu. Svete knjige svih drugih religija su doživele znatne promene, dodavanja, brisanja, revizije i interpolacije. Časni Kur’an je od početka čuvan u glavama mnogih ljudi, a i danas ga na stotine hiljada ljudi zna napamet. On je ostao očuvan i netaknut do današnjih dana. Uporedite Mushaf (Kur’an) ukoričen u vreme trećeg halife, Osmana. Bog bio zadovoljan njim, koji se i danas čuva u muzeju u Turskoj, s današnjim mushafima, i videćete da su potpuno isti.
Uzvišeni Bog je dao obećanje:
Mi, uistinu, Kur‘an objavljujemo i zaista ćemo Mi nad njim da bdimo. (Kur’an, El-Hidžr, 9)
Najstarija vera ne mora da bude najbolja
Samo zato što je neka religija najstarija, ne mora da znači da je najbolja. To je isto kao kad bi neko rekao da je automobil s kraja 19. veka bolji od Tojote iz 21. veka samo zato što je stariji. Ljudi bi ga smatrali ludakom, jer smatra da je bolji stari automobil koji se pali pomoću kurble od Tojote koja se pali ključem ili kodiranom karticom.
Ni najmlađa vera ne mora da bude najbolja
S druge strane, ne možete da kažete za neku religiju da je najbolja samo zato što je najmlađa ili zato što se kasnije pojavila. To je isto kao kad bi neko rekao da je njegov Suzuki od 800 ccm bolji od Mercedesa 500 SEL od 5000 ccm samo zato što je Suzuki noviji. Da bi ste uporedili dva automobila, morate da utvrdite razliku njihovih cilindara, tovarnog prostora, brzinu, performanse, kvalitet opreme, komfor, i druge reference.
Najbolja religija je ona koja ima rešenja za sve probleme
Da biste za neku religiju mogli da kažete da je najbolja, ona mora da ima rešenje za svaki problem čovečanstva. To mora da bude religija istine i mora da bude prikladna svim ljudima u svakom vremenu. Islam je jedina religija koja ima rešenje za svaki problem čovečanstva: problem alkoholozima, problem zlostavljanja žena, problem krađe, problem rasizma, i druge.
Islam je vera istine, njegovi propisi su kompatibilni u svakom vremenu i prostoru. Kur’an je jedina knjiga na svetu koja je svoju autentičnost i božansko poreklo sama dokazala: u doba poezije, bio je nenadmašan po književnom stilu; u doba nauke i tehnologije ide ispred najnovijih naučnih činjenica. Islam nije ljudsko delo, već religija objavljena direktno od Boga. Jedina vera koja može da nas vodi Božijim putem je islam.
Odlomak iz knjige ”Odgovori na zablude o islamu” – Dr. Zakir Naik
Vidi manjePreuzeto sa http://www.pozivistine.com
Da li je Poslanik Muhammed prepisao Kur’an iz Biblije?
Mnogi hrišćanski misionari šire zabludu da Muhammed, neka su Božiji mir i blagoslov nad njim, nije bio samo autor Kur’ana već da ga je krao i da je kopirao stihove i ideje iz drugih filozofskih i religijskih knjiga. Poučavao ga je rimski kovač Neki pagani su optužili Verovesnika, neka su Božiji mirviše
Mnogi hrišćanski misionari šire zabludu da Muhammed, neka su Božiji mir i blagoslov nad njim, nije bio samo autor Kur’ana već da ga je krao i da je kopirao stihove i ideje iz drugih filozofskih i religijskih knjiga.
Poučavao ga je rimski kovač
Neki pagani su optužili Verovesnika, neka su Božiji mir i blagoslov nad njim, da je učio Kur’an od rimskog kovača koji je bio hrišćanin, a koji je živeo u predgrađu Mekke. Verovesnik je često odlazio kod njega i posmatrao ga kako radi. Jedan kur’anski ajet (odlomak) vrlo jasno odbacuje ove optužbe:
Mi dobro znamo da oni govore: “Poučava ga jedan čovek!” Jezik onoga zbog koga oni krivo govore je jezik tuđina, a ovaj Kur’an je na jasnom arapskom jeziku. (Kur’an, En-Nahl, 103)
Kako je neko ko je bio stranac, govorio stranim jezikom i vrlo slabo poznavao arapski jezik mogao da bude autor tako nenadmašnog dela kao što je Časni Kur’an, na čistom arapskom jeziku?! Verovati da je rimski kovač poučavao Muhammeda, neka su Božiji mir i blagoslov nad njim, Kur’anu je slično kao verovati da je neki kineski emigrant, koji je jedva govorio engleski jezik, poučavao Šekspira književnosti.
Poučavao ga je Hatidžin rođak
Muhammed, neka su Božiji mir i blagoslov nad njim, se vrlo retko susretao s jevrejskim i hrišćanskim sveštenicima. Najznačajniji hrišćanin koga je poznavao bio je slepac Vereka ibn Nufejl, Hatidžin, Bog bio zadovoljan njom, rođak. Iako je bio Arap, prihvatio je hrišćanstvo i bio je veoma dobro upoznat s Novim Zavetom. Božiji Poslanik, neka su Božiji mir i blagoslov nad njim, ga je sreo samo dva puta u životu. Prvi put je to bilo pre poslaničke misije dok je Vereka obavljao molitvu kod Kabe. Tada ga je Vereka jako srdačno poljubio u čelo.
Drugi put su se sreli kad je Muhammed, neka su Božiji mir i blagoslov nad njim, nakon početka Objave, otišao da vidi Vereku ibn Nufejla. Vereka je umro tri godine kasnije, a objava Kur’ana je trajala još 20 godina. Zato je besmisleno govoriti da je Vereka ibn Nufejl bio izvor kur’anskoga teksta.
Religijski razgovori s jevrejima i hrišćanima
Istina je da je Božiji Poslanik, neka su Božiji mir i blagoslov nad njim, imao religijske razgovore sa jevrejima i sa hrišćanima, ali se to prvi put desilo u Medini 13 godina nakon početka Objave. Potpuno su izopačene tvrdnje onih koji kažu da su ga oni podučavali Kur’anu. Zapravo, on im je bio učitelj, pozivao ih je u islam. Ukazivao im je na sve devijacije njihovih dogmi. Veliki broj jevreja i hrišćana je tako prihvatio islam.
Učio je Kur’an od jevreja i hrišćana izvan Arabije
Pošto im je svaki od prethodnih “argumenata” propao, neki hrišćanski misionari tvrde da je Muhammed, neka su Božiji mir i blagoslov nad njim, učio Kur’an od jevreja i hrišćana s kojima se susretao izvan Arabije. Međutim, svi dostupni istorijski izvori navode da je Božiji Poslanik, neka su Božiji mir i blagoslov nad njim, samo tri puta pre poslanstva izišao iz Meke:
kada je imao 6 godina, pošao je s majkom u Medinu;
između 9. i 12. godine, pridružio se stricu Ebu Talibu na putu ka Siriji;
kada je imao 25 godina, poveo je Hatidžinu karavanu u Siriju.
Čista je imaginacija tvrditi da je Kur’an rezultat navodnih razgovora s jevrejima i hrišćanima nakon ova tri putovanja.
Logički dokazi
Svakodnevni život Božijeg Poslanika, neka su Božiji mir i blagoslov nad njim, je bio kao otvorena knjiga. Svi su znali gde se nalazi, u svakom momentu. Čak je došla Objava od Boga u kojoj se od vernika traži da ne ugrožavaju Poslanikovu privatnost u njegovoj kući. Da je Poslanik imao nekog čoveka koji ga je poučavao kur’asnkom tekstu, on to ne bi mogao dugo da sakrije.
Najugledniji Kurejšije koji su prihvatili islam bili su veoma obrazovani i inteligentni ljudi. Da je nešto bilo sumnjivo u vezi Poslanikovog učenja, objavljivanja Kur’ana i njegovih susreta s nepoznatim ljudima, oni bi to odmah primetili. Njegova poslanička misija ne bi trajala pune 23 godine!
Nisu ga samo vernici pratili u stopu, već su ga i neprijatelji stalno držali na oku ne bi li našli bilo kakav dokaz o njegovim tajnim susretima s jevrejima ili hrišćanima.
Nepojmljivo je da bi bilo koji čovek prihvatio da bude autor Kur’ana, prihvativši sve nevolje kroz koje je Muhammed, neka su Božiji mir i blagoslov nad njim, prolazio, a da ne traži nikakvo priznanje ni nagradu od ljudi.
Na osnovu istorijskih činjenica i čiste logike, ne postoji ni jedan dokaz da je Časni Kur’an ljudsko delo.
Nije znao ni da čita ni da piše
Teorija da je Muhammed, neka su Božiji mir i blagoslov nad njim, napisao Kur’an ili da ga je odnekud prepisao, pada u vodu samo zbog jedne istorijske činjenice: on nije znao ni da čita ni da piše! Uzvišeni Bog kaže:
Ti pre nje nijednu knjigu nisi čitao, a nisi je ni desnom rukom svojom pisao; inače, posumnjali bi oni što laži govore. (Kur’an, El-Ankebut, 48)
Uzvišeni Bog je znao da će da bude ljudi koji će da sumnjaju u autentičnost Časnog Kur’ana i koji će da ga pripisuju Muhammedu, neka su Božiji mir i blagoslov nad njim. Zbog toga je On, iz Svoje savršene mudrosti, odabrao da Njegov poslednji poslanik bude nepismen, kako bi otklonio i najmanju sumnju u poreklo Časnog Kur’ana.
Optužbe njegovih neprijatelja da je Kur’an prepisivao iz drugih knjiga i da ga je preradio u velikom književnom stilu, možda bi imale neku težinu. Međutim, i ova beznačajna optužba je na ovaj način pobijena. Uzvišeni Bog potvrđuje da Muhammed, neka su Božiji mir i blagoslov nad njim, nije bio pismen:
…onima koji će slediti Poslanika, verovesnika, koji neće da zna ni da čita ni da piše, kojeg oni kod sebe, u Tevratu (Starom Zavetu) i Indžilu (Novom Zavetu), zapisana nalaze, koji će od njih da traži da čine dobra dela, a od odvratnih da ih odvraća, koji će da im lepa jela dozvoli, a ružna da im zabrani, koji će tereta i teškoća koje su oni imali da ih oslobodi. Zato će oni koji budu u njega verovali, koji ga budu podržavali i pomagali i svetlo po njemu poslano sledili – postići ono što budu želeli. (Kur’an, El-A’raf, 157)
Proročanstvo koje se u ovom ajetu spominje nalazi se u Bibliji:
A pruži li se knjiga jednome, koji ne zna da čita, i kaže li se: “Čitaj to!”, on odgovori: “Ne mogu da čitam.” (Stari zavet, Izaija, 29:12)
Časni Kur’an na čak četiri mesta potvrđuje da Muhammed, neka su Božiji mir i blagoslov nad njim, nije znao ni da čita ni da piše. Osim spomenutih ajeta, o tome se govori još i u 158. ajetu sure (poglavlja) El-A’raf i u 2. ajetu sure El-Džumua.
Nije bilo Biblije na arapskom jeziku
U vreme Muhammeda, neka su Božiji mir i blagoslov nad njim, Biblija još nije bila prevedena na arapski jezik. Najstariji prevod Starog Zaveta pojavio se tek 900. godine, punih 250 godina nakon smrti Allahovog Poslanika, neka su Božiji mir i blagoslov nad njim. Prevod na arapski je uradio sveštenik Saadias Gaon.
Najstariji prevod Novog zaveta na arapski jezik se pojavio tek 1616. godine, od izvesnog Erpeniusa, oko hiljadu godina nakon smrti Božijeg Poslanika, neka su Božiji mir i blagoslov nad njim.
Sličnosti Kur’ana i Biblije
Ako postoje određene sličnosti Kur’ana i Biblije, to ne znači da je nova knjiga prepisana iz starije. Zapravo, to je samo dokaz da obe knjige imaju isti, treći izvor. Sve Božije objave imaju isto, nebesko poreklo. Bez obzira koliko je ljudskih interpolacija ubačeno u jevrejske, hrišćanske i knjige nekih drugih religija, one su u nekim delovima, ipak, ostale neoštećene. To je deo koji je zajednički svim tim religijama.
Istina je da između Kur’ana i Biblije postoje određene sličnosti. Ali, to nije razlog da se Muhammed, neka su Božiji mir i blagoslov nad njim, optuži za plagijat, kopiranje Biblije. Po istoj logici, sličnost između hrišćanstva i judaizma može pogrešno da se protumači: npr. da Isus, neka je Božiji mir nad njim, nije bio Božiji poslanik, već da je ideje našao u Starom Zavetu i da ih je prepisao.
Sličnosti između tih knjiga ukazuju samo na njihovo zajedničko božansko poreklo i kontinuitet poruke monoteizma, a ne da su kasniji poslanici prepisivali knjige objavljene ranijim poslanicima.
Kada neko na ispitu prepisuje od kolege, naravno da neće navesti od koga je prepisivao. Međutim, Muhammed, neka je Božiji mir nad njim, je odao veliko poštovanje prethodnim poslanicima. Časni Kur’an precizno spominje šta je kojem poslaniku objavljeno.
Muslimani veruju u Tevrat, Zebur, Indžil i Kur’an
Četiri Božije knjige su u Kur’anu spomenute po imenu: Tevrat, Zebur, Indžil i Kur’an. Tevrat je objavljen Mojsiju, neka je Božiji mir nad njim, Zebur je objavljen Davidu, neka je Božiji mir nad njim, a Indžil je objavljen Isusu, neka je Božiji mir nad njim. Poslednja i konačna Božija knjiga, Časni Kur’an, objavljena je konačnom i poslednjem Božijem poslaniku, Muhammedu, neka je Božiji mir nad njim.
Sastavni deo islama je verovanje u sve Božije poslanike i sve Božije objave. Međutim, pet prvih, takozvanih Mojsijevih knjiga na početku Biblije – Psalmi i Novi Zavet (sastavljen od četiri evanđelja) – nisu Tevrat, Zebur i Indžil koje Kur’an spominje. Današnje biblijske knjige, možda, sadrže deo Božijih reči, ali te knjige nisu precizne, očuvane i kompletne Božije objave date prethodnim poslanicima.
Kur’an sve Božije poslanike predstavlja kao pripadnike jednog bratstva. Svi poslanici su imali istu poslaničku misiju i istu osnovnu poruku. Zbog svega toga, fundamentalna učenja svih velikih religija ne mogu da budu kontradiktorna, čak i ako je između dva različita poslanika prošlo mnogo vremena. Izvor svih njihovih misija je Uzvišeni Allah. Božiji poslanici nisu odgovorni za razlike između današnjih religija; njihovi sledbenici su krivci za zapostavljanje i zaboravljanje izvornih učenja. Ne samo to, ljudi su izvrnuli originalna učenja i izmenili knjige koje su im objavljene. Zato se Kur’an ne može posmatrati odvojeno od prethodnih objava i kao konkurencija Mojsijevim i Isusovim učenjima. Naprotiv, Kur’an je došao da potvrdi, upotpuni i usavrši sve prethodne objave.
Jedno od imena Kur’ana je “Furkan” – Onaj koji rastavlja istinu od neistine. Na osnovu Kur’ana, možemo da odredimo šta je od prethodnih knjiga sačuvano, šta bi moglo da bude Božija reč, a šta je ljudska interpolacija.
Naučno poređenje Kur’ana i Biblije
Čitajući Bibiliju i Kur’an, pomislili biste da se u određenim stavkama potpuno slažu. Međutim, kada neke delove pažljivo analizirate, videćete da je razlika ogromna kao dan i noć! Samo na osnovu istorijskih podataka, nekome ko je neupućen u učenja hrišćanstva i islama teško je doneti zaključak koja knjiga je autentična: Kur’an ili Biblija. No, kada određene citate iz obe knjige uporedite s ustanovljenim naučnim činjenicama, vrlo lako ćete da donesete ispravan zaključak.
1) Stvaranje kosmosa za šest dana
Prema prvom poglavlju prve biblijske knjige Postanak, ceo kosmos je stvoren za šest dana od kojih svaki traje 24 sata. Kur’an spominje stvaranje kosmosa za šest ejjama. Reč ejjam je plural koji se koristi za dug period, poput godine. Reč jeum (jednina), može značiti dan od 24 sata, ali može značiti i epoha, veoma dug vretenski period.
Kada Kur’an kaže da je univerzum stvoren za šest dana, misli se na veoma duge vremenske periode. Naučnici nemaju nikakav prigovor na to da je kosmos zaista mogao da nastane za šest veoma dugih epoha. Kosmos je stvaran tokom mnogo milijardi godina, čime stav Biblije o stvaranju za šest običnih dana postaje kontradiktoran potvrđenim naučnim činjenicama.
2) Prvo je stvoren dan, pa onda Sunce
U Knjizi Postanka (stihovi 3-5), Biblija kaže da je fenomen dana i noći stvoren prvoga dana stvaranja kosmosa. Svetlost koja cirkuliše kosmosom rezultat je kompleksnih hemijskih reakcija na zvezdama. Međutim, te iste zvezde su, prema Bibliji, stvorene četvrtog dana stvaranja (Stari Zavet, Knjiga Postanka, 1:14-19).
Sasvim je nelogično da posledica, tj. svetlo, bude stvoreno prvog dana, a da uzrok, tj. izvor svetlosti (zvezde i Sunce), bude stvoren tri dana kasnije! Osim toga, postojanje jutra i večeri kao elemenata jednoga dana bilo je moguće samo nakon stvaranja Zemlje i njene rotacije oko svoje ose i Sunca. Za razliku od Biblije, Časni Kur’an ne sadrži ni jednu rečenicu koja je protivrečna potvrđenim naučnim argumentima. Zbog toga je apsurdno tvrditi da je Muhammed, neka su Božiji mir i blagoslov nad njim, prepisivao Kur’an iz Biblije, te da je nekako odlučio da izostavi fantastične i bajkovite opise stvaranja kosmosa.
3) Stvaranje Sunca, Meseca i Zemlje
Biblija, u Knjizi Postanka, u stihovima 9-13, kaže da je Zemlja stvorena trećeg dana, a u stihovima 14-19 da su Sunce i Mesec stvoreni četvrtog dana. Naučna je činjenica da su Zemlja i Mesec bili deo Sunca, pa su se kasnije izdvojili. Zbog toga je ideja o stvaranju Zemlje pre Sunca i Meseca kontradiktorna potvrđenim naučnim činjenicama u vezi Sunčevog sistema.
4) Vegetacija je stvorena trećeg, a Sunce četvrtog dana
Prema Bibliji (Postanak, 1:11-13), vegetacija, biljke, drveće i voćke stvoreni su trećeg, a Sunce četvrtog dana. Kako je moguće da se biljke pojave pre Sunca, i kako je moguće da opstanu bez Sunčeve svetlosti?!
Ako je Muhammed, neka su Božiji mir i blagoslov nad njim, lično napisao Kur’an, i ako je kur’anske ideje prepisao iz Biblije, otkud je znao koje biblijske stihove da preskoči zato što sadrže katastrofalne naučne greške?! U celom Kur’anu ne postoji ni jedna jedina kontradiktornost naučnim činjenicama.
5) I Sunce i Mesec emitiraju svetlost
Biblija kaže da i Sunce i Mesec imaju sopstvenu svetlost.
U Knjizi Postanka, 1:16, stoji:
Bog stvori dva velika svetlila nebeska, veće, da vlada danom, i manje, da vlada noću…
Savremena nauka nam kaže da Mesec ne poseduje vlastitu svetlost. Ta činjenica je potvrdila ispravnost kur’anskog koncepta koji kaže da Mesec nema sopstvenu, već samo reflektira sunčevu svetlost. Nemoguće je da je Muhammed, neka su Božiji mir i blagoslov nad njim, čovek koji je pre 1.400 godina živeo u arabijskoj pustinji, uvideo ove greške u Bibliji, pa da ih je, prilikom prepisivanja u Kur’an, ispravljao.
Adam, prvi čovek na Zemlji, živeo je pre 5.800 godina
Prema rodoslovlju Isusa Hrista u Bibliji, od Isusa do Avrama i od Avrama do Adama, ispada da je prvi čovek, Adam (Adem, neka je Božiji mir nad njim) živeo pre 5.800 godina:
948 godina od Adama do Avrama;
Oko 1.800 između Avrama i Isusa;
000 godina od Isusa do danas.
Ove brojke nas dodatno zbunjuju zbog činjenice da je, po jevrejskom kalendaru, trenutno 5.800. godina.
Postoji sasvim dovoljno arheoloških nalaza koji dokazuju da je ljudski rod star na desetine hiljada godina, a ne samo 5.800 godina, kao što Biblija kaže.
Kur’an, takođe, govori o prvom čoveku, Adamu, neka je Božiji mir nad njim. Međutim, za razliku od Biblije, ne navodi nikakav datum u vezi njegovog života na Zemlji. Biblijski stav je u potpunoj suprotnosti savremenoj nauci.
Nuh (Noa) i Veliki potop
Biblijski opis Velikog potopa (u 6, 7. i 8. poglavlju Knjige Postanka), sugeriše da je poplava zahvatila ceo svet i da je uništila sve na Zemlji, osim onoga što je bilo na Nuhovoj barci. U opisu se navodi da se potop desio 1.656 godina nakon stvaranja Adama ili 292. godine pre Avrama, u vreme kad je Noa (Nuh, neka je Božiji mir nad njim) imao 600 godina. To znači da se potop desio u 22. ili 21. veku pre nove ere.
Biblijska priča o Velikom potopu je u ogromnoj kontradikciji s naučnim činjenicama i arheološkim nalazima. U vreme kada se, prema Bibliji, desio Veliki potop, živela je 11. dinastija u Egiptu i 3. dinastija u Vavilonu. Svi arheološki nalazi dokazuju da ni jedna od ovih civilizacija u vreme potopa nije doživela prekid ili diskontinuitet. Naprotiv, ostale su potpuno netaknute. Ne postoji ni jedan dokaz da se u 22. ili 21. veku u ovim dinastijama desila nekakva prirodna nesreća. Biblijski opis protivreči tome i kaže da je ceo svet bio poplavljen.
Za razliku od biblijskog, kur’anski opis potopa nije protivrečan naučnim činjenicama. Kur’an nigde ne navodi datum ovog događaja, niti je, prema Kur’anu, ceo svet bio poplavljen, a sve živo na Zemlji uništeno. Suprotno tome, Časni Kur’an govori samo o Nuhovom narodu i kazni koja ih je zadesila.
Nelogično je tvrditi da je Muhammed, neka su Božiji mir i blagoslov nad njim, priču o potopu prepisao iz Biblije, a da je pritom ispravio naučne greške u biblijskoj verziji priče.
Priča o Mojsiju i Faraonu
Kur’anska i biblijska verzija priče o Mojsiju, neka je Božiji mir nad njim i faraonu su veoma slične. I Kur’an i Biblija navode da se faraon utopio pokušavajući da stigne do Mojsija i njegovog naroda. Međutim, Časni Kur’an dodaje još jedan značajan detalj:
Danas ćemo izbaviti samo telo tvoje da bi bio poučan primer onima posle tebe’, – ali mnogi ljudi su ravnodušni prema Našim poukama. (Kur’an, Junus, 92)
Doktor Moris Bukail je, nakon detaljnog istraživanja, dokazao da je Ramzes 2, za kojeg se smatralo da je progonio Mojsija i njegov narod, umro mnogo ranije, dok je Mojsije još bio u Medjenu. Ramzesov sin Merneptah postao je novi faraon. On je, zapravo, faraon koji je proganjao Mojsija i koji se utopio u Crvenom moru. 1898. godine, u Dolini kraljeva u Egiptu, pronađeno je mumifikovano telo faraona Merneptaha. Godine 1975. doktor Moris Bukail je zajedno s timom od nekoliko doktora zatražio dozvolu za ispitivanje mumije faraona Merneptaha. Analize su dokazale da je Merneptah najverovatnije umro od utapanja ili srčanog udara koji je usledio u momentu utapanja. Tako je ostvareno kur’ansko proročanstvo u kome se kaže da će Bog da sačuva faraonovo telo da bi bilo pouka kasnijim generacijama.
Njegovo telo se i dalje čuva u kairskom muzeju. Ovaj kur’anski ajet je podstaknuo doktora Morisa Bukailea da proučava Kur’an. Kasnije je napisao knjigu Biblija, Kur’an i nauka, i priznao je da je nemoguće da je Časni Kur’an ljudsko delo. Nakon proučavanja Kur’ana, prihvatio je islam.
Kur’an je Božija knjiga
Svi ovi dokazi su dovoljni da se donese zaključak da Kur’an nije prepisan iz Biblije, već je Časni Kur’an Furkan – Rastavljač istine od neistine. Kur’an, zbog toga, mora da se koristi kao kriterijum na osnovu kojeg se određuje koji deo Biblije može da se smatra Božijom rečju. Kur’an to potvrđuje u suri (poglavlju) Es-Sedžda:
Elif-lam-mim. (Ovu) Knjigu objavljuje, u to nema sumnje, Gospodar svetova, a oni govore: “On je izmišlja!” Ne, ona je istina od Gospodara tvoga da opominješ narod kojem pre tebe nije došao niko da ga opominje, da bi išao pravim putem. (Kur’an, Es-Sedžda, 1-3)
Odlomak iz knjige ”Odgovori na zablude o islamu” – Dr. Zakir Naik
Vidi manjePreuzeto sa http://www.pozivistine.com
Šta je dokaz da postoji život nakon smrti?
VEROVANJE U BUDUĆI SVET NIJE BAZIRANO NA SLEPOM UBEĐENJU Mnogi ljudi se čude kako to da neko sa naučnim i logičnim temperamentom može sebi dopustiti da na bilo koji način veruje u život posle smrti. Oni misle da svako ko veruje u Budući svet, to veruje samo na osnovu slepog ubeđenja. Moje verovanjeviše
VEROVANJE U BUDUĆI SVET NIJE BAZIRANO NA SLEPOM UBEĐENJU
Mnogi ljudi se čude kako to da neko sa naučnim i logičnim temperamentom može sebi dopustiti da na bilo koji način veruje u život posle smrti. Oni misle da svako ko veruje u Budući svet, to veruje samo na osnovu slepog ubeđenja. Moje verovanje u Budući svet je zasnovano na logičkim argumentima.
VEROVANJE U BUDUĆI SVET KAO LOGIČNO UBEĐENJE
U Kur’anu postoji preko hiljadu ajeta koji govore o nekoj naučnoj činjenici. Mnoge činjenice, koje su tu spomenute, su otkrivene tek u skorije vreme. Međutim, nauka još nije na nivou da potvrdi sve ono što u Kur’anu piše.
Pretpostavimo da je 80% od onog što u Kur’anu piše dokazano kao stopostotna istina. U vezi preostalih 20%, nauka ne daje nikakav konkretan stav, pošto ni sama nije došla do stupnja da može te navode da potvrdi ili da negira. Sa našim ograničenim znanjem, nemamo prava ni za jedan jedini procenat od navedenih 20% reći da je naučno netačan. Pošto se za 80% kur’anskih ajeta sigurno zna da su naučno tačni, a za 20% se može reći da nije nađen ni jedan naučni dokaz protiv, sasvim logično bi bilo priznati da su i ovih 20% kur’anskih ajeta naučno potpuno tačni.
Postojanje Budućeg sveta, koji se spominje u Kur’anu, spada u spomenutih 20%, a za koje mi logika kaže da su potpuno tačni.
KONCEPT MIRA I LJUDSKIH PRAVA JE BESKORISTAN BEZ KONCEPTA BUDUĆEG SVETA
Da li je krađa dobro delo ili loše? Običan i normalan čovek bi rekao da je loše. Kako bi neko ko ne veruje u Budući svet uspeo da ubedi moćnog i uticajnog kriminalca da su pljačka i nezakonito prisvajanje novca loše stvari?
Pretpostavimo da sam ja najmoćniji i najuticajniji kriminalac na svetu, a istovremeno sam jako inteligentan i spretan. U tom slučaju ću reći da je krađa dobra, jer mi omogućava voditi luksuzan život. Znači, krađa je sa moje tačke gledišta, dobra stvar.
Ako mi bilo ko da logičan argument da je krađa loša stvar, momentalno ću da prestanem da budem kriminalac. Ljudi uglavnom daju sledeće argumente:
a) Krađom se nanosi šteta oštećenoj osobi;
Neko će reći da se opljačkanoj osobi nanosi šteta i donose poteškoće. Svakako ću se složiti da je krađa loša za pokradenog. Ali, ta ista krađa je dobra za mene, ako sam kradljivac. Ako ukradem hiljadu dolara, moći ću sebi da priuštim dobar ručak u nekoliko najluksuznijih restorana.
b) Neko će te opljačkati;
Neko će mi reći da može da dođe dan da i mene neko pokrade. Međutim, to je nemoguće. Niko me ne može pokrasti, jer sam najmoćniji kriminalac i imam na stotine telohranitelja i čuvara. Ja mogu svakog opljačkati, ali mene niko ne može. Krađa može biti riskantno zanimanje za običnog kradljivca, ali ne za mene, jer sam vrlo moćan i uticajan.
c) Policija može da te uhapsi;
Ako budem nastavio da se bavim ovim poslom, policija će da me uhapsi – tako mi kažu neki ljudi. Međutim, policija mi ne može ništa, jer se i ona nalazi na mom platnom spisku. Na mom platnom spisku se nalaze i ministri. Slažem se sa tim da će običan kradljivac da bude uhapšen, i to je loše za njega, ali ja sam poseban, vrlo moćan kriminalac. Dajte mi barem jedan logičan razlog zašto bih prestao da se bavim ovim poslom!
d) Krađa je lak novac;
Neko će prigovoriti da je novac zarađen krađom lak, da nije zarađen mukom i radom. Potpuno se slažem sa tom konstatacijom. To je zapravo i razlog zbog kojeg se bavim ovim poslom! Ako neko može da bira – hoće li da zarađuje novac lako ili teško, svakako će da izabere lakši način da dođe do novca.
e) Krađa je nehuman čin;
Neko će reći da je moje zanimanje nehumano i da bih se trebao brinuti i o drugim ljudskim bićima. Ja ću im izneti protivargument u obliku pitanja: Ko je napisao taj zakon kojeg vi zovete humanost i zašto bih ga ja trebao poštovati?! Taj zakon je, možda, dobar za emocionalne i subjektivne ljude, ali ja razmišljam na osnovu čiste logike, briga o drugim ljudima mi ne donosi nikakvu korist.
f) Krađa je sebičnost;
Neki ljudi kažu da je krađa sebičnost. Istina je da je krađa čin sebičnosti. Ali, zašto da ne budem sebičan kad mi to pomaže da uživam u životu?!
NE POSTOJI LOGIČAN DOKAZ DA JE KRAĐA LOŠE DELO
Videli smo da su uzaludni svi logički argumenti kojima se želi da se dokaže da je krađa loše delo. Svi ti argumenti će da zadovolje običnog čoveka, ali ne i velikog i uticajnog kriminalca. Ni jedan od tih argumenata ne može da se odbrani razumom i logikom. Zato nemoj da se čudite otkud toliki broj kriminalaca širom sveta!
U isto vreme, sva nedela poput krađe, prevare, i njima sličnih dela, mogu da se uvrste među dobre stvari, sa tačke gledišta kriminalca. To je zato što ne postoji logičan dokaz koji bi ih uverio da je loše to što rade.
MUSLIMAN IMA SVE POTREBNE ARGUMENTE
Hajdemo zameniti strane: zamisli da si ti najmoćniji i najuticajniji kriminalac na svetu i da na svom platnom spisku imaš policiju i ministre. Čitava armija ljudi te čuva. Ja sam musliman koji će da te ubedi da su krađa, prevara i nasilje zle stvari. Ako ti predočim iste, ranije spomenute argumente da je krađa rđavo delo, odgovorićeš mi na isti način na koji odgovaraju svi kriminalci. Slažem se da je kriminal logičan samo za onog kriminalca koji je jako moćan i uticajan.
SVAKI ČOVEK ŽELI PRAVDU
Svaki čovek na Zemlji želi pravdu. Čak i onda kad drugima čini nepravdu, istovremeno želi da se prema njemu pravedno postupa. Neki ljudi su opijeni svojim bogatstvom i uticajem i drugima nanose bol i patnju. Međutim, isti ti ljudi će da se pobune kad im se nanese nepravda. Razlog zbog kojeg takvi ljudi nanose bol i patnju drugima leži u njihovom obožavanju moći i uticaja. Oni misle da im njihova moć omogućava da drugima nanose nepravdu, a da se, istovremeno, odbrane od tuđe nepravde.
ALLAH JE NAJMOĆNIJI I NAJPRAVEDNIJI
Kao musliman, ja ću kriminalca najpre da uverim u postojanje Boga (obrati pažnju na pitanje naučne utemeljenosti Kur’ana!). To je Uzvišeni Allah, Koji ima veću moć nego što je ti imaš, a istovremeno – On je savršeno pravedan. Časni Kur’an kaže: Allah neće ni trunku nepravde učiniti. (Kur’an, poglavlje: An-Nisa’, ajet 40.)
ZAŠTO ME ALLAH NE KAŽNJAVA?
Pošto je spomenuti kriminalac čovek koji se oslanja na logiku i nauku, poverovaće u postojanje Boga, nakon što mu se predoče jasni naučni dokazi iz Kur’ana. Međutim, ono što će, možda, da prigovori jeste – ako je Allah savršeno pravedan, zašto me odmah ne kazni?
SVI KOJI ČINE NEPRAVDU TREBAJU BITI KAŽNJENI
Svaki čovek koji je pretrpeo nepravdu bilo koje vrste, finansijske ili socijalne prirode, svakako želi da počinilac nepravde bude kažnjen za ono što je učinio. Svaki normalan čovek želi da se pljačkašu i nasilniku očita lekcija. Iako mnogi kriminalci bivaju uhapšeni i kažnjeni, veliki je broj onih koje niko ne dira. Oni žive u zadovoljstvu i luksuzu, u potpuno bezbednom životu. Ako se nekom moćnom i uticajnom kriminalcu nanese nepravda od strane nekog još moćnijeg od njega, čak i taj oštećeni kriminalac želi da nepravednik bude kažnjen.
OVAJ ŽIVOT JE SAMO TEST ZA ŽIVOT NA BUDUĆEM SVETU
Ovaj život nije ništa drugo do ispit čije rezultate ćemo videti na Sudnjem danu. Časni Kur’an kaže:
Uzvišen je Onaj u čijoj je ruci vlast – On sve može! Onaj Koji je dao smrt i život da bi iskušao koji će od vas bolje da postupa; On je Silni, Onaj Koji prašta. (Kur’an, poglavlje: Vlast, ajeti 1-2.)
KONAČNA PRAVDA JE NA SUDNJEM DANU
Časni Kur’an kaže:
Svaka duša smrt će okusiti, a samo ćete na Sudnjem danu u potpunosti dobiti plate vaše! Pa ko bude od Vatre udaljen i u DŽennet uveden, uspeo je! A život na ovome svetu samo je varljivo naslađivanje! (Kur’an, poglavlje: Imranova porodica, ajet 185.)
Na Sudnjem danu će svi da se suoče sa konačnom pravdom. Celo čovečanstvo, svaka individua, biće proživljena na Sudnjem danu. Moguće je, još na ovom svetu, delimično kazniti nekog za deo loših dela koje je počinio. Međutim, potpuna nagrada i kazna biće samo na Budućem svetu. Može se desiti da Uzvišeni Bog ne kazni nasilnike odmah na ovom svetu, ali će svi nasilnici i kriminalci biti kažnjeni adekvatnom kaznom na Budućem svetu, u životu posle smrti.
KAKVOM KAZNOM BI LJUDSKI ZAKONI MOGLI KAZNITI HITLERA?
Hitler je pobio preko šest miliona Jevreja tokom svoje terorske vladavine Nemačkom. Čak i da ga je policija uhapsila, kakvom kaznom bi ga ljudi, na osnovu svojih zakona, mogli kazniti, pa da pravda bude zadovoljena?! Najviše što bi mogli uraditi je da ga pošalju u gasnu komoru. Međutim, to bi bila kazna za samo jednog ubijenog Jevreja. A šta je sa ostalih pet miliona devetsto devedeset devet hiljada devetsto devedeset devet Jevreja?!
ALLAH ĆE NA BUDUĆEM SVETU KAZNITI UBICE ZA SVAKI ODUZETI ŽIVOT
Uzvišeni Allah kaže u Časnom Kur’anu:
Doista, one koji ne veruju u znamenja Naša, Mi ćemo u vatru baciti, pa kada god im se kože ispeku, zamenit ćemo im ih drugim kožama, kako bi kaznu osetili! Allah je, doista, silan i mudar! (Kur’an, An-Nisa’, 65)
Ako Allah bude hteo, spaliće Hitlera onoliko puta koliko je ovaj pobio ljudi.
LJUDSKI KONCEPT DOBRA I ZLA NE VREDI BEZ BUDUĆEG SVETA
Jasno je da ako osobu ne ubedite u koncept Budućeg sveta, čitav koncept ljudskih vrednosti i koncept dobre i loše prirode dela nije u stanju da odgovori na logične zahteve nasilnika i kriminalaca, pogotovo ako su moćni i uticajni.
Odlomak iz knjige ”Odgovori na zablude o islamu” – Dr. Zakir Naik
Vidi manjePreuzeto sa http://www.pozivistine.com
Zašto se Bog u Kur’anu ponekad obraća u množini?
Islam je strogo monoteistička religija. Svi islamski propisi i temelji verovanja su u skladu sa beskompromisnim monoteizmom. Allah je Jedan i Jedinstven u Svojim imenima i svojstvima. Uzvišeni Allah, na više mesta u Kur’anu za Sebe kaže Mi. Međutim, ovo ne znači da islam zagovara verovanje u više boviše
Islam je strogo monoteistička religija. Svi islamski propisi i temelji verovanja su u skladu sa beskompromisnim monoteizmom. Allah je Jedan i Jedinstven u Svojim imenima i svojstvima. Uzvišeni Allah, na više mesta u Kur’anu za Sebe kaže Mi. Međutim, ovo ne znači da islam zagovara verovanje u više bogova.
Dva tipa množine
U nekoliko jezika postoje dva tipa plurala (množine). Prvi plural je numerički, odnosi se na nešto čija količina je više od jedan. Drugi je plural poštovanja.
a) Kraljica Engleske često kaže mi umesto ja. Ovo je poznato kao kraljevski plural.
b) Radžif Gandi, bivši premijer Indije, imao je običaj na hindu jeziku da kaže: “Želimo da vidimo.” Što je kraljevski plural hindu jezika.
c) Isto tako, kada Uzvišeni Allah govori o Sebi u Kur’anu, koristi arapsku zamenicu „Nahnu“, što znači Mi. Ovo nije numerički plural, već plural poštovanja.
Tevhid, odnosno monoteizam, temelj je islama. Allahova jednoća se na mnogo mesta spominje u Kur’anu. Na primer, u suri Ihlas (Iskrenost):
Reci: “On je Allah (Bog) – jedan!” (Kur’an, Iskrenost, 1)
Odlomak iz knjige ”Odgovori na zablude o islamu” – Dr. Zakir Naik
Vidi manjePreuzeto sa http://www.pozivistine.com
Zašto su muslimani podeljeni na sekte i različite pravne škole?
MUSLIMANI BI TREBALO DA BUDU JEDINSTVENI Činjenica je da su muslimani danas podeljeni po raznim kriterijumima. Tragedija je u tome što u Islamu za tu podelu uopšte ne postoji osnova. Islam promoviše čvrsto jedinstvo među njegovim sledbenicima. Uzvišeni Bog kaže u Kur’anu: Svi se čvrsto držite za Allviše
MUSLIMANI BI TREBALO DA BUDU JEDINSTVENI
Činjenica je da su muslimani danas podeljeni po raznim kriterijumima. Tragedija je u tome što u Islamu za tu podelu uopšte ne postoji osnova. Islam promoviše čvrsto jedinstvo među njegovim sledbenicima. Uzvišeni Bog kaže u Kur’anu:
Svi se čvrsto držite za Allahovo uže i ne razjedinjujte se! (Kur’an, poglavlje: Imranova porodica, ajet 103.)
Koje je to uže koje se spominje u ovom ajetu? To su Časni Kur’an i praksa Poslanika Muhammeda! Kur’an je uže za koje se trebaju držati svi pripadnici Islama. Spomenuti ajet ističe još jednu napomenu. Osim držanja za Božije uže, napominje se “ne razjedinjujte se”! Na drugom mestu, Uzvišeni Bog kaže u Kur’anu:
O vernici, pokoravajte se Allahu i pokoravajte se Poslaniku. (Kur’an, poglavlje: An-Nisa’, ajet 59.)
Svi muslimani moraju slediti časni Kur’an i verodostojne Poslanikove hadise i nipošto ne smeju da se razjedinjuju.
SEKTE I IZDVAJANJA SU ISLAMOM ZABRANJENI
Uzvišeni Bog kaže u Kur’anu:
Tebe se ništa ne tiču oni koji su veru svoju raskomadali i u stranke se podelili, Bog će se za njih pobrinuti. On će ih o onome što su radili obavestiti. (Kur’an, poglavlje: Al-An’am, ajet 159.)
U ovom ajetu Uzvišeni Bog nam naređuje da se ogradimo od onih koji ovu veru dele na sekte. Međutim, kada danas upitate bilo kojeg muslimana Ko si? – on će reći: Ja sam sunnija ili ja sam šiija. Neki sebe zovu hanefijama, neki šafijama, neki hanbelijama. Ima i onih koji se svrstavaju u deobandije ili u barelviije!
NAŠ POSLANIK JE BIO MUSLIMAN
Ako vas bilo ko upita „ko si ti“? Odgovorite ja sam MUSLIMAN, a nisam ni hanefija ni šafija! Uzvišeni Bog kaže u Kur’anu:
A ko govori lepše od onoga koji poziva Allahu, koji dobra dela ini i koji govori: ja sam, doista, musliman. (Kur’an, poglavlje: Objašnjenje, ajet 33.)
Ovde nam Bog jasno poručuje da se moramo deklarisati samo kao muslimani.
Allahov Poslanik, neka su Božiji mir i blagoslov nad njim, je izdiktirao pisma koja su bila namenjena nemuslimanskim vladarima, u kojima ih poziva da prihvate Islam. U tim pismima pomenuo je kur’anski ajet:
Reci: “O sledbenici Knjige, dođite da se okupimo oko reči, i nama i vama zajedničke, da nikoga osim Allaha (Jednog Boga) ne obožavamo, da Mu ništa ne pridružujemo, i da jedni druge, pored Allaha, bogovima ne smatramo!” Pa, ako se oni okrenu, vi recite: “Budite svedoci da smo mi muslimani. (Kur’an, poglavlje: Imranova porodica, ajet 64)
POŠTUJTE SVE VELIKE ISLAMSKE UČENJAKE!
Moramo poštovati sve velike islamske učenjake, među koje spadaju četiri imama: Ebu Hanife, Šafija, Malik i Ahmed ibn Hanbel, neka je Božija milost na sve njih.
To su bili veliki islamski učenjaci. Neka ih Uzvišeni Allah nagradi za njihov trud i njihova dela. Nije nikakav problem ako neko sledi mišljenja imama (veliki verski autoritet) Ebu Hanife ili imama Šafije, ali ako vas neko upita Ko si?- jedini odgovor koji je ispravan jeste: ja sam musliman.
Neko će da dođe sa protivargumentom koristeći hadis kojeg beleži Ehu Davud u Sunnenu, hadis broj 4.579, u kome stoji da je Allahov Poslanik, neka su Božiji mir i blagoslov nad njim, rekao:
“Moj Ummet (narod) će da se podeli na 73 sekte.”
Ovaj hadis nas samo obaveštava o onome što će da se desi u budućnosti. Ovo nipošto ne znači da nam je Poslanik, neka su Božiji mir i blagoslov nad njim, poručio da bismo trebali raditi na tome da postignemo podelu zajednice muslimana na 73 sekte! Bog nam izričito zabranjuje odvajanje u sekte. Oni koji iskreno slede Kur’an i verodostojni hadis i ne dele se u sekte, na Pravom su putu. U Tirmizijinoj zbirci hadisa, hadis broj 171, stoji da je Verovesnik, neka su Božiji mir i blagoslov nad njim, rekao:
“Podeliće se moj narod ( muslimani) na 73 skupine, sve će u Džehennem (Pakao) osim jedne!” Ashabi (drugovi) su upitali Poslanika, neka su Božiji mir i blagoslov nad njim, koja će to skupina da bude, a on je odgovorio: “To je skupina koja sledi ono na čemu smo ja i moji ashabi.”.
Časni Kur’an na nekoliko mesta ponavlja naredbu:
“Pokoravajte se Allahu i Njegovom Poslaniku!”.
Pravi musliman sledi samo Časni Kur’an i sahih-hadis (verodostojan citat).
Možete slediti mišljenje bilo kog učenjaka, sve dok su ta mišljenja bazirana na Kur’anu i sunnetu. Ako nečija mišljenja počinju odstupati od Kur’ana i verodostojnog hadisa, takva mišljenja nemaju svoju vrednost, bez obzira koliko učen bio onaj koji ih iznosi.
Kada bi svi muslimani sa razumevanjem pročitali Kur’an i proučili sahih-hadise, Božijom voljom, ovaj narod muslimana bi bio jedinstven i većina naših razlika bi nestalo.
Odlomak iz knjige ”Odgovori na zablude o islamu” – Dr. Zakir Naik
Vidi manjePreuzeto sa http://www.pozivistine.com
Zašto je u islamu zabranjeno svinjsko meso?
KUR’AN ZABRANJUJE SVINJETINU Kur’an spominje zabranu konzumiranje svinjetine na četiri mesta: u poglavlju Krava, 173. odlomak; u poglavlju Trpeza, 3. odlomak; u poglavlju Stoka, 145. odlomak i u poglavlju Pčele, 115. odlomak. Zabranjuje vam se strv, i krv, i svinjsko meso, i ona životinja koja je zaviše
KUR’AN ZABRANJUJE SVINJETINU
Kur’an spominje zabranu konzumiranje svinjetine na četiri mesta: u poglavlju Krava, 173. odlomak; u poglavlju Trpeza, 3. odlomak; u poglavlju Stoka, 145. odlomak i u poglavlju Pčele, 115. odlomak.
Zabranjuje vam se strv, i krv, i svinjsko meso, i ona životinja koja je zaklana u nečije drugo a ne u Božije ime. (Kur’an, poglavlje: Trpeza, odlomak 3.)
BIBLIJA ZABRANJUJE SVINJETINU
Hrišćane ćemo najlakše meriti ako im citiramo njihove verske spise. Biblija zabranjuje jedenje svinjskog mesa u Levitskom zakoniku:
A svinja ne preživa, iako ima papak, i to papak razdvojen, i za vas je nečista! Njihova mesa nemojte jesti niti se njihove strvine doticati – za vas su one nečiste. (Stari Zavet, Levitski Zakonik, 11:8-9.)
Svinjetina je, takođe, zabranjena i u Ponovljenom Zakonu:
A svinja, premda ima papke razdvojene, ne preživa: neka je za vas nečista! Njezina mesa nemojte jesti niti se njezina strva doticati. (Stari Zavet, Ponovljeni Zakon, 14:8.)
Ista zabrana ponavlja se i u Izaiji:
– Svagda sam pružao ruku narodu odmetničkom, koji hodi putem zlim, za mislima svojim,
– narodu koji me bez prestanka u lice srdi: žrtvuju po vrtovima, kad prinose na opekama,
– na grobovima stanuju, i noće na skrovitim mestima, jedu svinjetinu, meću u zdele jela nečista.
– I još govore: “Ukloni se! Ne prilazi da te ne posvetim!”
– Oni su mi dim u nosu, oganj što gori povazdan. (Biblija, Proročke Knjige, Izaija 65:2-5.)
KONZUMIRANJE SVINJETINE JE UZROK MNOGIH BOLESTI
Pripadnike drugih religija i ateiste ćemo ubediti da je istina ono što govorimo samo ako im govorimo sa stanovišta logike, razuma i nauke. Konzumiranje svinjskog mesa može prouzrokovati, ni manje ni više nego, sedamdeset različitih tipova bolesti! Osoba koja konzumira svinjsko meso vrlo lako može dobiti razne vrste stomačnih glista, kao što su valjkasti crv, oksira, kukasta glista i druge. Jedan od najopasnijih parazita ove vrste je Taenia Solium, koja je inače poznatija kao pantljičara. Ona živi u crevima i jako je dugačka. Njena jaja ulaze u krvni sistem i mogu doći do skoro svakog organa. Ako preko krvi uđe u mozak, može izazvati totalni gubitak pamćenja. Ako uđe u srce, izaziva srčani udar; ako uđe u oči, izaziva slepilo; ako uđe u jetru, može je teško oštetiti. Pantljičara može ugroziti skoro sve organe. Druga opasna vrsta stomačnih glista je Trichura Tichurasis.
Uobičajena zabluda koja vlada među ljudima jeste da ako svinjsko meso bude dobro skuhano – jaja parazita uginu.
U jednom istraživanju, rađenom u Americi, utvrđeno je da od 24 osobe zaražene sa Trichura Tichurasis – njih 22 su svinjsko meso dobro skuhali. To dokazuje da jaja parazita ne umiru, čak i ako se meso dobro skuha.
SVINJETINA SADRŽI SASTOJKE KOJI GRADE MASNA TKIVA
Svinjsko meso ima jako malo hranljivih sastojaka koji pogoduju mišićnoj strukturi, ali zato ima veliki višak masti. Ta mast se taloži u krvnim sudovima i prouzrokuje visok krvni pritisak i srčani udar. Nije čudo što preko 50% Amerikanaca pati od povećanog srčanog pritiska.
SVINJA JE JEDNA OD NAJPRLJAVIJIH ŽIVOTINJA NA SVETU
Svinja je, možda, najprljavija životinja na Zemlji. Ona odrasta i živi u prljavštini, nečistoći i izmetu. Ne znam da je Bog stvorio boljeg sakupljača smeća i strvi od svinje. U mnogim selima, ljudi nemaju toalet, pa veliku nuždu vrše vani, na otvorenom. Vrlo često svinja pokupi taj izmet.
Neki će reći da se u razvijenim zemljama, poput Australije, svinje gaje u vrlo čistim i higijenskim uslovima. Čak i u ovim “higijenskim” uslovima, svinje se drže zajedno u stajama. Ma koliko pokušavali održati svinje čistima – one su nečiste po prirodi. One jedu svoj izmet i izmet drugih svinja, i uživaju u tome.
SVINJE SU NAJBESTIDNIJE ŽIVOTINJE
Na kugli zemaljskoj ne postoji životinja sa manje stida od svinje! To je jedina životinja koja poziva društvo da se pare sa lično njegovim parnjakom. U Americi većina ljudi jede svinjetinu. Vrlo često, posle igranki i drugih zabava, Amerikanci trampe svoje žene: “Hajde ti spavaj sa mojom ženom, a ja ću spavati sa tvojom ženom!” Ko jede svinjetinu – može poprimiti osobine svinje!
Odlomak iz knjige ”Odgovori na zablude o islamu” – Dr. Zakir Naik
Vidi manjePreuzeto sa http://www.pozivistine.com
Da li se ime Allah spominje u drugim religijskim knjigama?
U svetim knjigama skoro svih većih religija nalazi se reč Allah kao jedno od Božijih imena. Elohim, El, Elah, Alah U Bibliji, na originalnom hebrejskom jeziku, često se spominje reč Elohim kao Božije ime. Nastavak – im je plural poštovanja. U Bibliji na engleskom jeziku, s komentarom i revizijom sveviše
U svetim knjigama skoro svih većih religija nalazi se reč Allah kao jedno od Božijih imena.
Elohim, El, Elah, Alah
U Bibliji, na originalnom hebrejskom jeziku, često se spominje reč Elohim kao Božije ime. Nastavak – im je plural poštovanja. U Bibliji na engleskom jeziku, s komentarom i revizijom sveštenika C. I. Skofilda, stoji Elah. Reč Elah se alternativno piše kao Alah. Razlika je u pisanju slova L. Muslimani reč Allah pišu s geminacijom, dok je sveštenik Skofild piše s jednim L, ali je čita kao Elah. Hebrejski i arapski jezik su jako srodni, pa se zato mora da se čita kao Allah, a ne kao Elah.
Dok sam išao u školu, učio sam da se reč DO čita kao du, da se reč TO čita kao tu, ali da se reč GO ne čita kao gu, već kao go. Ako pitate: “Zašto je to tako?”, odgovoriće vam: “To je njihov jezik!” Ako sam želeo da položim, morao sam reči da izgovaram kako se izgovaraju, a ne kako se pišu. Isto tako, ispravan izgovor reči ALLAH nije Elah, već Allah!
Isus je zapomagao Allah, Allah!
Isus je glasno, plačljivim glasom, zapomagao: Elaj Elaj, lama sabahtani? Što znači: “Bože moj, Bože moj, zašto si me napustio?” Da li vam ovo zvuči kao: “Jahve, Javhe, zašto si me ostavio?” Da li vam zvuči kao: “Abba, Abba, zašto si me ostavio?” Naravno da ne! Arapski i hebrejski jezik su srodni. Kada ovu rečenicu prevedete na arapski, ona zvuči ovako: Allah, Allah, lima terekteni? Zar nije slično?
Ova Isusova rečenica je sačuvana na originalnom jeziku u svim verzijama Biblije. Biblija je prevedena na preko 2.000 jezika i dijalekata. U svakoj Bibliji, na svakom jeziku, nalazi se reč Allah.
Allah u drugim knjigama
U sikhizmu, jednoj od indijskih religija, Gurananak Sahib naziva Boga imenom Allah. Čak je i u Rig Vedi, jednoj od najsvetijih hindu knjiga, jedno od Božijih svojstava Allah. To svojstvo je spomenuto u Rig Vedi, Druga knjiga, prva himna, 2. stih.
Postoji mnogo Upanišada (jedna od svetih hindu knjiga), a jedan od njih se zove Allo Upanišad, u kome se reč Allah spominje nekoliko puta, kao jedno od Božijih imena.
Odlomak iz knjige ”Odgovori na zablude o islamu” – Dr. Zakir Naik
Vidi manjePreuzeto sa http://www.pozivistine.com
Zašto je u islamu dozvoljena poligamija?
DEFINICIJA POLIGAMIJE Poligamija je brak u kome jedan čovek ima više od jedne žene. Za razliku od poligamije, poliandrija je tip braka u kome žena ima više supruga. U islamu, poligamija je dozvoljena, a poliandrija apsolutno zabranjena. Sada da pređemo na postavljeno pitanje: Zašto jedan čovek moževiše
DEFINICIJA POLIGAMIJE
Poligamija je brak u kome jedan čovek ima više od jedne žene. Za razliku od poligamije, poliandrija je tip braka u kome žena ima više supruga. U islamu, poligamija je dozvoljena, a poliandrija apsolutno zabranjena. Sada da pređemo na postavljeno pitanje: Zašto jedan čovek može da oženi više žena?
KUR’AN JE JEDINA RELIGIJSKA KNJIGA NA SVETU KOJA KAŽE: OŽENITE SAMO JEDNU ŽENU!
Kur’an je jedina verska knjiga na kugli zemaljskoj koja sadrži frazu: Oženite se samo jednom ženom! Ni jedna religijska knjiga na svetu ne preporučuje ljudima da se ožene samo jednom ženom. Ni u jednoj drugoj religijskoj knjizi (u Vedama, Ramajanima, Mahabharati, Giti, Talmudu i Bibliji) nećete naći ograničenje po pitanju broja žena u jednom braku! Po ovim knjigama, čovek može da oženi neograničeno mnogo žena. Mnogo kasnije su hindu sveštenici i hrišćanska crkva ograničili broj žena na jednu. Mnoge ličnosti iz hinduizma su imale više žena odjednom, tako stoji u njihovim verskim knjigama. Kralj Dašrat, Ramain otac, imao je više od jedne žene. Krišna je imao nekoliko žena.
Nekada je hrišćanima bilo dozvoljeno oženiti koliko god žele žena, jer im Biblija ničim to ne ograničava. Tek pre nekoliko vekova je hrišćanska crkva posebnim aktom ograničila broj žena na jednu.
Višeženstvo je dozvoljeno kod Jevreja. U Talmudu ćete naći da je Abraham imao tri, a Solomon na stotine žena. Ta praksa je nastavljena sve dok rabin Geršom bin Jehudah (960-:1030) nije objavio poseban akt protiv višeženstva.
Jeste li čuli za izveštaj Hindusi su naklonjeniji višeženstvu nego muslimani? Komisija za utvrđivanje položaja žene u islamu, u svom izveštaju, obavljenom 1975. godine, na stranicama 66. i 67. navodi da je 1951-1961. godine u poligamijskom braku živelo 5.06% hindusa i samo 4.31% muslimana u Indiji. Prema indijskom zakonu, svakom nemuslimanu je zabranjeno višeženstvo. Uprkos tome, više hindusa je živelo u takvom braku nego muslimana. Nekada ni njima nije bio ograničen broj žena. Tek je 1954. godine posebnim zakonom hindusima zabranjeno višeženstvo. Dakle, indijski zakon hindusima zabranjuje višeženstvo, a ne njihove verske knjige.
Hajdemo sada da vidimo zašto islam dozvoljava ženidbu sa više od jedne žene.
KUR’AN JE OGRANIČIO VIŠEŽENSTVO
Kao što sam već napomenuo, Kur’an je jedina verska knjiga na svetu koja kaže: Oženite samo jednu ženu. Citirana fraza se nalazi u sledećem kur’anskom stihu iz poglavlja Žene: Ženite se onim ženama koje su vam dopuštene, sa po dve, sa po tri i sa po četiri! A ako strahujete da nećete pravedni biti, onda samo jednom. (Kur’an, En-Nisa, 3)
Pre nego što je Kur’an objavljen, nije postojala gornja granica za broj žena u jednom braku. Mnogi Arapi su prosto skupljali žene, neki su ih imali na stotine! Islam je postavio gornju granicu od četiri žene. Islam je dozvolio muslimanu da ima dve, tri ili četiri žene, ali pod uslovom da prema svima njima bude pravedan. Kur’an kaže u poglavlju Žene: Vi nećete moći potpuno jednako postupati prema ženama svojim ma koliko to želeli. (Kur’an, En-Nisa, 129)
Zbog toga, višeženstvo u islamu nije pravilo već izuzetak! Mnogo ljudi misli da je višeženstvo jedna od obaveza u islamu. Uopšteno, u islamu postoji pet kategorija dela:
Farz- stroga obaveza;
Mustehab – poželjno delo;
mubah – dozvoljeno, niti naređeno niti zabranjeno;
mekruh – ne preporučuje se;
haram – strogo zabranjeno delo.
Višeženstvo spada u kategoriju dozvoljenog, mubah. To nikada ne može biti znak da je musliman koji ima dve, tri ili četiri žene bolji od muslimana koji ima samo jednu.
PROSEČAN ŽIVOTNI VEK ŽENA JE VEĆI NEGO MUŠKARACA
Odnos između broja novorođene muške i ženske dece je isti. Međutim, ženska deca imaju bolji imunitet od muške. Žensko dete se lakše izbori sa bolestima. Zbog toga je, u pedijatrijskom periodu, veći broj smrtnih slučajeva među dečacima, nego među devojčicama. Tokom ratova, mnogo više muškaraca bude ubijeno. Mnogo više muškaraca umre u raznim nesrećama i od raznih bolesti. Prosečan životni vek žene je veći od prosečnog životnog veka muškarca. Bilo gde u svetu ćete naći više udovica nego udovaca.
U INDIJI JE VIŠE MUŠKARACA NEGO ŽENA ZBOG UBISTVA FETUSA I MALIH DEVOJČICA
Indija je jedna od malobrojnih zemalja, zajedno sa svojim susedima, koja ima više muške populacije nego ženske. Razlog tome je visok nivo ubijanja ženske dece, kao i činjenica da se u Indiji godišnje, kroz abortuse, ubije preko milion beba za koje se utvrdi da su devojčice! Ako se ovaj šejtanski običaj zaustavi, Indija će, takođe, imati više žena nego muškaraca.
U SVETU JE BROJ ŽENA VEĆI NEGO BROJ MUŠKARACA
U Sjedinjenim Američkim Državama žene su brojnije od muškaraca za 7.8 miliona. Sam Njujork ima milion žena više nego muškaraca, a od ukupnog broja muškaraca njih trećina su homoseksualci. U celoj SAD ima ukupno 25 miliona homoseksualaca! To znači da svi ti ljudi nemaju nameru sklopiti brak sa ženom. U Velikoj Britaniji broj žena je veći od broja muškaraca za 4 miliona. Nemačka ima 5 miliona žena više nego muškaraca. U Rusiji je broj žena veći za 9 miliona od broja muškaraca. Samo Allah zna koliko je u čitavom svetu više žena nego muškaraca!
OGRANIČAVANJE MUŠKARACA DA SE ŽENE SAMO JEDNOM ŽENOM NIJE PRAKTIČNO
Čak i da se svaki muškarac oženi sa po jednom ženom, opet bi samo u SAD bilo preko 30 miliona žena koje ne bi mogle naći muža (u obzir smo uzeli da u SAD ima 25 miliona homoseksualaca). Ostalo bi 4 miliona žena u Velikoj Britaniji, 5 miliona žena u Nemačkoj i 9 miliona žena u Rusiji koje bi ostale neudate.
Pretpostavimo da je moja ili tvoja sestra ostala među neudatima u Americi. Njoj preostaju samo dva moguća rešenja: ili se udati za čoveka koji je već oženjen ili postati “javna svojina”. Ne postoji treća varijanta! Svaka čestita žena bi odabrala prvo rešenje. Većina muslimanki ne bi želela svog muža da deli sa drugom ženom. Ali, u islamu, bolje je da se pretrpi manji lični gubitak, nego da se izazove veća šteta puštanjem sestre muslimanke da postane “javna svojina”.
UDATI SE ZA OŽENJENOG ČOVEKA BOLJE JE NEGO POSTATI “JAVNA SVOJINA”
U zapadnim društvima je uobičajeno da muškarac ima ljubavnicu ili nekoliko vanbračnih veza. Time se žena dovodi u nezaštićen i zapostavljen položaj. Ista ta društva, međutim, ne mogu da prihvate da čovek ima više od jedne supruge, čime bi se ona zaštitila i živela častan i uredan život.
Napominjem da pred ženom koja ostane neudata postoje samo dva izlaza: da se uda za oženjenog čoveka ili postane “javna svojina ”. Islam je spasio čast žene dozvoljvajući joj da se uda za oženjenog čoveka, a zabranjujući joj ovu drugu opciju.
Odlomak iz knjige ”Odgovori na zablude o islamu” – Dr. Zakir Naik
Vidi manjePreuzeto sa http://www.pozivistine.com
Da li muslimani obožavaju Kabu?
Kaba je samo kibla, tj. smer u kome se muslimani okreću tokom svojih molitvi. Važno je napomenuti da, iako se muslimani u molitvi okreću prema Kabi, to nikako ne znači da oni zapravo obožavaju Kabu! Muslimani ne obožavaju nikog drugog osim Allaha, i samo se Njemu klanjaju. U poglavlju Al-Baqara,144,više
Kaba je samo kibla, tj. smer u kome se muslimani okreću tokom svojih molitvi. Važno je napomenuti da, iako se muslimani u molitvi okreću prema Kabi, to nikako ne znači da oni zapravo obožavaju Kabu! Muslimani ne obožavaju nikog drugog osim Allaha, i samo se Njemu klanjaju.
U poglavlju Al-Baqara,144, stoji: Mi vidimo kako okrećeš lice svoje prema nebu i Mi ćemo ti sigurno dati da se okrećeš prema kibli koju ti želiš; pa, okreni lice svoje prema Časnom hramu! I gde god bili, lice svoje okrenite prema njemu. Doista oni kojima je dana Knjiga znaju da je to istina od Gospodara njihova. A Allah nije nemaran prema onome što oni rade.
ISLAM GAJI JEDINSTVO
Zamislimo, na primer, da grupa muslimana želi da obavi molitvu. Neki bi se hteli okrenuti prema severu, a neki prema jugu. Da bi muslimani bili jedinstveni u obožavanju Jednog, Istinitog Boga, ma gde bili, od njih se traži da se okreću ka jednoj tački, prema Kabi. Ako musliman živi istočno od Kabe, obaveza mu je okrenuti se prema zapadu. Isto tako, ako živi zapadno od Kabe, obaveza mu je okrenuti se prema istoku.
NA MAPI SVETA, KABA JE U SREDINI
Muslimani su prvi nacrtali mapu sveta. Na toj mapi je jug na gornjoj polovini, a sever na donjoj polovini. Kaba se nalazila na sredini te mape. Kasnije su zapadni kartografi nacrtali novu mapu sveta, sa severom na gornjoj i jugom na donjoj polovini mape. Ipak, hvala Allahu, Kaba je i dalje u centru mape sveta.
TAVAF (KRUŽENJE) OKO KABE POTVRDA JE BOŽIJE JEDNOĆE
Kada muslimani uđu u Mesdžidul-Haram u Mekki, oni obavljaju tavaf, tj. kruženje oko Kabe. Ovaj obred simbolizira jednoću Uzvišenog Stvoritelja. Isto kao što svaki krug ima samo jedan centar, tako i tavaf simbolizira da nema onog koji zaslužuje obožavanje osim Allaha.
OMEROVO PREDANJE
U vezi crnog kamena, hadžerul-esveda, postoji predanje od Omera, istaknutog druga Božijeg Poslanika. Buharija beleži predanje u drugom tomu, Knjiga o hadždžu(hodočašću), poglavlje broj 56, hadis broj 675, da je Omer kazao, obraćajući se crnom kamenu: ,Ja znam da si ti samo običan kamen, ne možeš koristiti, niti štetu naneti. Da nisam video Božijeg Poslanika, da te dodiruje, ni ja te ne bih nikada dodirnuo (niti poljubio)”.
NEKI MUSLIMANI SU SE PELI NA KABU I UČILI EZAN
Još za vreme Božijeg Poslanika, neki ljudi su se peli na Kabu i učili ezan (poziv za molitvu). Neka se zapitaju oni koji optužuju muslimane za obožavanje Kabe: koji to idolopoklonik stoji na idolu kojeg obožava!
Odlomak iz knjige ”Odgovori na zablude o islamu” – Dr. Zakir Naik
Vidi manjePreuzeto sa http://www.pozivistine.com
Da li Isus u Kur’anu ima božansku prirodu?
Odgovori na zablude hrišćanskih misionara Zabluda: Vaš Kur’an kaže da je Isus Kelimetullah – Reč od Allaha i Ruhullah – Allahov duh. Ovim rečima Kur’an upućuje na Isusovu božansku prirodu. Isus je reč koju je Bog dao, a ne reč u koju se Bog pretvorio Časni Kur’an kaže u suri (poglavlju) Ali Imran (4više
Odgovori na zablude hrišćanskih misionara
Zabluda: Vaš Kur’an kaže da je Isus Kelimetullah – Reč od Allaha i Ruhullah – Allahov duh. Ovim rečima Kur’an upućuje na Isusovu božansku prirodu.
Isus je reč koju je Bog dao, a ne reč u koju se Bog pretvorio
Časni Kur’an kaže u suri (poglavlju) Ali Imran (45):
A kada meleki (anđeli) rekoše: „O Merjema, Allah (Bog) ti javlja radosnu vest – od Njega Reč: ime će mu biti Mesih, Isa (Isus), sin Merjemin, biće viđen i na ovom i na onom svetu i jedan od Allahu bliskih …“
Iz ovog ajeta (odlomka) se jasno vidi šta je Kelimetullah. Izraz od Njega Reč znači poruka od Boga. Kad se za nekog kaže Reč od Boga misli se da je on Božiji poslanik.
Atributi po kojima su neki poslanici oslovljeni ne pripadaju samo njima
Mnogi Božiji poslanici su nosioci različitih nadimaka i titula. Međutim, kada se neki Božiji poslanik oslovi nekom titulom, to ne znači da ona samo njemu pripada i da je isključivo njegovo svojstvo. Na primer, poslanik Avram neka je Božiji mir nad njim, nosi nadimak Božiji prijatelj. To ne znači da niko od ostalih verovesnika i poslanika nije bio Božiji prijatelj. Mojsije neka je Božiji mir nad njim, se u Kur’anu naziva onaj koji je razgovarao sa Bogom. To ne znači da Bog nije razgovarao ni sa jednim drugim poslanikom. Isto tako, kada Časni Kur’an Isusa neka je Božiji mir nad njim, naziva Božija reč to ne znači da ostali Božiji poslanici nisu bili, takođe, Božija reč.
Isus (Isa) je od Allaha data duša
Isus (Isa, neka je Božiji mir nad njim) nigde u Kur’anu nije nazvan dušom u koju se Allah pretvorio, već je on duša od Allaha.
“O sledbenici Knjige, ne zastranjujte u svome verovanju i o Bogu govorite samo istinu! Mesih, Isa (Isus), sin Merjemin, samo je Božiji poslanik, i Reč NJegova koju je Merjemi dostavio, i Duša od NJega; zato verujte u Allaha i NJegove poslanike i ne govorite: “Trojica su!” Prestanite, bolje vam je! Allah je samo jedan Bog, – hvaljen neka je On – zar On da ima dete?! NJegovo je ono što je na nebesima i one što je na Zemlji, i Allah je dovoljan kao zaštitnik.” (Kur’an, En-Nisa’, 171)
Neke neznalice tvrde da je Isus deo Božanskog Duha! Islamski učenjak Ibn-Kajjim, objašnjavajući neispravnost ovoga shvatanja, navodi sledeće: ”Moramo znati da odrednice koje se dodaju Uzvišenom Bogu, delimo na dve vrste:
Pripisivanje u ovom slučaju je posebno, a ne opštenito ili iz domena pripisivanja atributa. Opis Isusa da je on Božija duša, smatra se posebnošću i počasti koju je zaslužio Isus, neka je Božiji mir nad njim. Ovo pripisivanje reči ruh (duša) potpada pod kategoriju pripisivanja stvorenja njegovom Stvoritelju iz počasti prema njemu.
Uzvišeni Allah kaže: „Isusov slučaj je u Allaha isti kao i slučaj Adamov“ jer ga je Allah Uzvišeni stvorio bez oca i majke, „od zemlje ga je stvorio, a zatim rekao: “Budi!” – i on bi“ „Istina je od Gospodara tvoga“.
Stoga je Onaj koji je stvorio Adama bez oca i majke u mogućnosti da stvori Isusa na jednostavniji način. Zato, ako se može tvrditi da je Isus, neka je Božiji mir nad njim, božiji sin jer je stvoren bez oca, onda se isto tako može tvrditi da je Adam, neka je Božiji mir nad njim, božiji sin iz istog razloga čak i više a svi se slažu da je ovo zabluda i laž, stoga je tvrdnja da je Isus, neka je Božiji mir nad njim, božiji sin još veća i očiglednija zabluda i laž. Ali je Gospodar, Uzvišeni i Veličanstveni, hteo da pokaže Svoju moć stvorenjima kada je stvorio Adema bez muškarca i žene, Evu od muškarca bez žene, Isusa od žene bez muškarca a ostatak čovečanstva od muškarca i žene.
Odgovor iz knjige “Odgovor na zablude o islamu” – dr. Zakir Naik
Preuzeto sa http://www.pozivistine.com
Vidi manje