Elif Lam Mim, Ja Sin, Ha Mim su poznate kao skraćenice. Arapska abeceda ima dvadeset devet slova (ukoliko elif i hemze smatramo posebnim slovima), a u Časnom Kur’anu dvadeset devet sura počinje nekom od skraćenica. Neke skraćenice su sastavljene od jednog harfa (slova), neke od dva, a neke od tri, četiri ili pet harfova.

Značenje skraćenica

Ne zna se sa sigurnošću šta znače ove skraćenice. Islamski učenjaci su dali nekoliko objašnjenja. Ovo su neka od njih:

Ovo mogu da budu skraćenice nekih reči arapskog jezika. Na primer, Elif Lam Mim bi moglo da znači: „Ja sam Allah, Sveznajući“. Nun može da znači nur – svetlo.
Kombinacije harfova nisu skraćenice, već simboli i Božija imena, ili nešto drugo.
Skraćenice su u službi rime i ritma kur’anskih ajeta.
Ovi harfovi imaju neku numeričku vrednost, jer svi znaci u semitskim jezicima imaju numeričku vrednost.
Ovi harfovi trebaju da skrenu pažnju Božijeg Poslanika, neka su Božiji mir i blagoslov nad njim, a kasnije i onih koji su ga slušali.
O značenju kur’anskih skraćenica napisano je nekoliko tomova – knjiga.

Najbolje objašnjenje

Od svih objašnjenja skraćenica, jedno je najlogičnije; podržavaju ga Ibn Kesir, Ibn Tejmijje i Zamahšeri u tefsirima (objašnjenje Kur’ana).

LJudsko telo je sastavljeno od osnovnih prirodnih elemenata. Prašina i glina su od istih elemenata. Naravno, bilo bi apsurdno da se kaže da su ljudsko telo i prašina potpuno jednaki.

Sve elemente čovečijeg tela lako možemo da pronađemo u prirodi, možemo da ih sakupimo i da im dodamo par litara vode. Međutim, čak i ako sakupimo sve sastojke čovečijeg tela, ne možemo da ih sastavimo i da ih oživimo.

Na sličan način se Kur’an obraća ljudima, s pozicije Božanskog govora. Evo, ovo je Kur’an, na arapskom jeziku, kojim se Arapi toliko ponose. Sastavljen je od istih elemenata (slova, harfova) od kojih se sastoji i arapski jezik.

Arapi su bili veoma ponosni na svoj jezik. U vreme objavljivanja Kur’ana, arapski jezik je dostigao vrhunac. Kur’an izaziva ljudski rod da pomoću znakova elif, lam, mim, ha, sin i drugih (na našem jeziku, rekli bismo A, B, C, D, itd.) sastavi bar jednu suru sličnu kur’anskoj u razgovetnosti i lepoti.

Kur’an je najpre izazvao ljude i džinne da sastave knjigu nalik Kur’anu i dodaje da to neće da im pođe za rukom, makar jedni drugima pomagali. Ovaj izazov se navodi u 88. ajetu sure El-Isra, i 34. ajetu sure Tur.

Kasnije, u 13. ajetu sure Hud upućuje se izazov ljudima da sastave makar deset sura, a potom se, u 38. ajetu sure Junus, od onih koji sumnjaju u Kur’an traži da sastave makar jednu suru poput kur’anskih sura. Na kraju, najlakši izazov se spominje u 23. i 24. ajetu sure Bekara:

A ako sumnjate u ono što objavljujemo robu Svome, načinite vi jednu suru sličnu objavljenim njemu, a pozovite i božanstva vaša, osim Allaha, ako istinu govorite. Pa ako ne učinite, a nećete da učinite, onda se čuvajte Vatre za nevernike pripremljene, čije će gorivo da budu ljudi i kamenje. (Kur’an, El-Bekara, 23-24)

Da biste uporedili veštine dva umetnika, morate da im date ista sredstva za rad i da im dodelite isti zadatak, pa da ih tek onda ocenite. Ukoliko ocenjujete dva krojača, morate da im date da rade u potpuno istim uslovima. Sirovinska sredstva arapskog jezika su harfovi elif, lam, mim, ja, sin, i drugi, kao što su sirovinska sredstva engleskog jezika slova A, B, C, D, i druga. Čudesna priroda Časnog Kur’ana ne leži samo u činjenici da je on Božija Reč već, uprkos tome što je sastavljen od istih slova arapskog alfabeta kojim su se paganski Arapi toliko ponosili, niko još nije uspeo da sastavi nešto slično njemu.

Arapi su poznati po retoričkim osobenostima, rečitosti i mnoštvu izraza. Isto kao što su nam elementi od kojih je sastavljen ljudski organizam dostupni i možemo da ih posmatramo u prirodi, tako su nam dostupna i slova od kojih je sastavljen Kur’an. Možemo da ih posmatramo i da ih izgovaramo. Međutim, iako poznajemo sve detalje ljudskog tela, ne možemo da napravimo živi organizam. Takođe, iako poznajemo sva slova arapskog alfabeta i često ih izgovaramo, ne možemo pomoću njih da sastavimo knjigu koja će po rečitosti i lepoti izraza da bude slična Časnom Kur’anu. To je dokaz da je Kur’an Božiji govor.

Čudesna priroda Kur’ana se spominje odmah nakon skraćenica

Odmah nakon skraćenica, narednih nekoliko ajeta govori o nadnaravnoj prirodi Časnog Kur’ana i njegovom Božanskom poreklu. Na primer:

Elif Lam Mim. Ova Knjiga, u koju nema nikakve sumnje, uputstvo je svima onima koji se budu Boga bojali. (Kur’an, El-Bekara, 1-2)

Odlomak iz knjige ”Odgovori na zablude o islamu” – Dr. Zakir Naik

Islam naređuje muslimanima da budu veoma poslušni i pažljivi prema roditeljima, ma koje vere bili. Dobročinstvo prema roditeljima je jedna od temeljnih islamskih naredbi. Časni Kur’an kaže:

Gospodar tvoj zapoveda da se samo Njemu klanjate i da roditeljima dobročinstvo činite. Kad jedno od njih dvoje, ili oboje, kod tebe starost dožive, ne reci im ni: “Uh!” – i ne podvikni na njih, i obraćaj im se rečima poštovanja punim.

Budi prema njima pažljiv i ponizan i reci: “Gospodaru moj, smiluj im se, oni su me, kad sam bio dete, negovali!” (Kur’an, poglavlje Noćno putovanje, odlomci 23-24)

Mi smo naredili čoveku da bude poslušan roditeljima svojim. Majka ga nosi, a njeno zdravlje trpi, i odbija ga u toku dve godine. Budi zahvalan Meni i roditeljima svojim, Meni će se svi vratiti. (Kur’an, poglavlje Lokman, odlomak 14)

Međutim:

A ako te budu nagovarali da drugog Meni ravnim smatraš, onoga o kome ništa ne znaš, ti ih ne slušaj i prema njima se, na ovome svetu, velikodušno ponašaj, a sledi put onoga koji se iskreno Meni obraća; Meni ćete se posle vratiti i Ja ću vas o onome što ste radili obavestiti. (Kur’an, poglavlje Lokman, odlomak 15)

Božije pravo je iznad svačijeg drugog. Zato je zabranjeno posećivati mesta gde se obožava nešto mimo Boga, pa makar rizikovali da narušimo dobre odnose sa roditeljima. Uzvišeni Bog kaže:

Mi smo svakog čoveka zadužili da bude dobar prema roditeljima svojim. Ali, ako te oni budu nagovarali da Meni nekoga ravnim smatraš, o kome ti ništa ne znaš, onda ih ne slušaj. Meni ćete se vratiti, pa ću vas Ja o onome što ste radili obavestiti. (Kur’an, poglavlje Pauk, odlomak 8)

U citiranim odlomcima, Bog naređuje pokornost i dobročinstvo prema roditeljima, bez obzira da li su muslimani ili ne. Takođe, zabranjuje se pokornost njima ukoliko se time čini nasilje prema Božijim naredbama i naredbama Njegovog

Poslanika, mir nad njim. Na primer, ukoliko vam roditelji naređuju da obožavate bilo šta osim Boga, ne smete ih poslušati. Jer, najveći greh koji postoji je pripisivanje Bogu druga. Ova zabrana obuhvata i posetu mestima na kojima se obožava bilo šta osim Boga. Međutim, treba imati na umu da novi muslimani moraju uložiti dodatni napor da svoje roditelje upoznaju sa Islamom. Takođe, ne smeju se razočarati ukoliko roditeljima teško ide prihvatanje te “nove” religije. Moraju im biti pokorni i da nikako ne kidaju rodbinske veze. Jedino što moraju da izbegavaju je činjenje greha i pripisivanje Bogu druga.

Posebno novi muslimani trebaju da obrate pažnju na Božije naredbe u Kur’anu i naredbe Poslanika Muhammeda u Hadisima, mir nad njim, o dobročinstvu prema roditeljima. Ne smeju da budu arogantni prema njima, nego ponizni. Moraju im govoriti samo lepe reči i biti im stalno na usluzi. Ponekad je samo to dovoljno da oni shvate lepotu Islama i prihvate ga, jer jedino je Islam, od svih religija, poklonio toliku pažnju roditeljima.

dr. Zakir Naik

Izvor: islamhouse.com/sr

Brat je citirao odlomak iz poglavlja Noćno putovanje. U još nekoliko odlomaka postoje slični izazovi.

To što si naveo iz knjiga od Taberija i Ibn Hišama, sigurno si pogrešno pročitao. Nisu oni rekli: “Ovi odlomci su od đavola”, već su rekli: “Mušrici (idolopoklonci tj. nevernici) su govorili da Muhammeda, mir nad njim, đavo podučava Kur’anu.” Dakle, samo su citirali šta nevernici govore. U nastavku, ove knjige kažu da su odmah nakon ovih neverničkih sumnji objavljeni odlomci iz poglavlja Događaj:

On je, zaista, Kur’an plemeniti, u Knjizi brižljivo čuvanoj – dodirnuti ga smiju samo oni koji su čisti. On je objava od Gospodara svetova. (Kur’an, poglavlje Događaj, odlomci 77-80.)

Dakle, Kur’an je u Levhi-mahfuzu, ploči pomno čuvanoj, a mogu mu prići samo čisti, tj. anđeli. Đavo nema pristup Kur’anu. Ibn Hišam i Taberi nisu rekli da đavo objavljuje Kur’an Poslaniku, već su rekli da to nevernici govore. Uzvišeni Allah (Bog) nevernike izaziva:

A zašto oni ne razmisle o Kur’anu? Da je on od nekog drugog, a ne od Allaha (Boga), sigurno bi u njemu našli mnoge protivrečnosti. (Kur’an, poglavlje En-Nisa, odlomak 82.)

Nađite protivrečnosti u Kur’anu! Nema ih! Da je Kur’an od đavola ili bilo koga drugog, bio bi pun kontradikcija. Ranije sam spominjao Božije izazove ljudima da sačine knjigu sličnu Kur’anu (Kur’an, poglavlje Gora, odlomak 34; Noćno putovanje, odlomak 88), uz napomenu da ni ljudi ni džinni, čak i kad bi se udružili, ne bi napravili nešto slično Kur’anu. Ako vam je izazov težak, Bog vam je olakšao u 13. odlomku poglavlja Hud:

Zar oni da govore: “On ga izmišlja!” Reci: “Pa sačinite vi deset Kur’anu sličnih, izmišljenih poglavlja, i koga god hoćete, od onih u koje pored Boga verujete u pomoć pozovite, ako je istina što tvrdite!”

Skepticima je i ovo pretežak izazov. Nemoguće je izmisliti deset poglavlja sličnih kur’anskim.Uzvišeni Bog ih i dalje izaziva – da naprave samo jedno jedino poglavlje!

A oni govore: “On ga izmišlja!” Reci: “Pa, dajte vi jedno poglavlje kao što je njemu objavljeno, i koga god hoćete, od onih u koje mimo Boga verujete, u pomoć pozovite, ako istinu govorite.” (Kur’an, poglavlje Josip, odlomak 38.)

A ako sumnjate u ono što objavljujemo robu Svome, načinite vi jedno poglavlje slično objavljenim njemu, a pozovite i božanstva vaša, osim Boga, ako istinu govorite.

Pa ako ne učinite, a nikada nećete učiniti, onda se čuvajte vatre za nevernike pripremljene, čije će gorivo biti ljudi i kamenje. (Kur’an, poglavlje El-Bekare, odlomci 23-24)

Nije da ljudi nisu pokušavali da odgovore ovim izazovima. Pokušavali su da načine bar jedno poglavlje slično kur’anskom, ali su doživeli poraz i poniženje. Kur’anski stil je tako uzvišen, savršen, čist i neprikosnoven, da mu nema ravnog. U vreme objavljivanja Kur’ana, arapski jezik je bio na vrhuncu. Tada su živeli najveći umovi arapske književnosti, ali niko nije uspeo prići nenadmašnom kur’anskom stilu. Kao da im Uzvišeni Bog kaže: “Evo Arapi, vi koji nećete da verujete, ovo je Kur’an objavljen na vašem, arapskom jeziku! Ako sumnjate u njegovo poreklo, načinite bar jednu njemo slično poglavlje! Ne morate isto, već barem slično.” U Kur’anu postoje poglavlja od svega 3-4 odlomka, svega desetak reči! Izazov važi i za takve sure. Međutim, svi koji su pokušali da izmisle čak i tako mala poglavlja, doživeli su poraz. Niko nikada nije uspeo da porazi Kur’an, pa nećeš ni ti, brate. Nadam se da ti je odgovor jasan.

dr. Zakir Naik

Izvor: islamhouse.com/sr

Odgovor na pitanje koje ste postavili se nalazi u Časnome Kur’anu:

“Onaj Koji je dao smrt i život da bi iskušao koji od vas će bolje postupati”. (Kur’an, poglavlje Vlast, odlomak 2)

Zašto su neki ljudi stvoreni hendikepirani, neki siromašni a neki sa teškim bolestima? Ovo pitanje je namučilo i hinduističke mislioce. Zbog njega su došli sa filozofijom po imenu samskara/ciklus života. Vede, najsvetije knjige hinduizma, govore o budućem rođenju. Časni Kur’an govori o budućem životu, ali ne spominje ga u kontekstu ciklusa, reinkarnacije. Zbog temeljne filozofije o karmi, koja u svemu traži uzrok, hindusi smatraju da su hendikepirani ljudi u prethodnom životu bili zli, pa su zbog toga ponovo rođeni sa nedostacima. Ta filozofija je prihvaćena kod hindusa, iako nijedna njihova sveta knjiga ne govori o tome. Jedino o čemu svete knjige govore je buduće rođenje/budući život, u šta veruju i muslimani i hrišćani. Pošto hindu-filozofi nisu mogli da odgovore na pitanje zašto se rađaju hendikepirane osobe, došli su sa pomenutom idejom da vam se Priroda sveti za loša dela koja počinite tako što ćete se sledeći put roditi sa nekim nedostacima ili na nižem stepenu od čoveka, tj. u narednom životu možete biti pas, mačka i slično.

Dopustite mi da vas pitam nešto. Da li se danas u svetu stopa kriminala povećava ili smanjuje? Povećava! Da li se broj ljudske populacije povećava ili smanjuje? Povećava! Ako se složimo sa hindu-filozofijom da vas loša dela čine nižom vrstom živih bića, onda bi se broj ljudi na planeti konstantno smanjivao.

Vratimo se osnovnom pitanju: zašto Allah (Bog) stvara hendikepirane i bolesne osobe? Odgovor je, kao što sam spomenuo, dat u 2. odlomku poglavlja Vlast. Ceo ovaj život je test za Budući svet. Na osnovu ispitnog testa koji nam je ponuđen, biće nam adekvatno suđeno. Uzvišeni Bog različitim ljudima različite testove daje i različito im sudi. To je poput škole ili fakulteta. Na svakoj studijskoj godini i grupi su različiti testovi. Da su svugde isti testovi, i to svake godine, kakva je svrha testa i možemo li to uopšte nazvati ispitom!?

Neke ljude je Bog iskušao bogatstvom. Bogatstvo je iskušenje i test. Imućni ljudi moraju da izdvoje 2.5% imetka svake godine na ime zekata. Manje imućni ne moraju. Bogataši imaju više odgovornosti. Zato su Isus i Muhammed, mir nad njima, govorili da će bogataši teško da uđu u Raj.

Uzvišeni Bog će svakoga opteretiti i suditi mu prema njegovim mogućnostima.

Bog je neke ljude stvorio hendikepiranima, ili sa nekom bolešću. Neko će se zapitati: “Pa dobro, šta je to dete zgrešilo?” Ništa. Po islamu, svako dete se rađa bezgrešno. Međutim, neko dete može biti test/iskušenje za roditelje. Iskušenja ne zaobilaze ni najpobožnije ljude. Što je iskušenje teže, veća je nagrada za njegovo podnošenje. Završiti trogodišnju srednju školu je lako. Puno je teže završiti medicinski fakultet. Međutim, čovek nakon trogodišnje škole budete samo zanatlija, a nakon medicinskog fakulteta stičete titulu “doktor”. Fakultet je mnogo teži, ali ako ga završite bićete na većem stepenu. Dakle, što je teže iskušenje, nagrada je veća. Bog različite ljude različito testira. To što je neko rođen hendikepiran, ne znači da je u “prethodnom životu” uradio nešto loše. Svako dete je rođeno bezgrešno.

Hendikep može biti iskušenje za roditelja, a može biti i za samu hendikepiranu osobu. On daje da se neki rode u bogatom a neki u siromašnom okruženju; neki su zdravi a neki bolesni ili hendikepirani. Oni koji su hendikepirani imaju startnu prednost na toj trci za Budućim životom. Poznato je da profesori ponekad “progledaju kroz prste” kada učenicima daju veoma teške testove. Međutim, kada daju lake testove, veoma su strogi u ocenjivanju.

Dakle, Uzvišeni Bog različito iskušava različite ljude. Različito ih stvara i različito iskušava. Shodno iskušenju, biće nagrada ili kazna.

dr. Zakir Naik

http://islamhouse.com/sr/fatwa/2781206/

Vrlo često neki nemuslimani tvrde da islam ne bi imao ovoliki broj sledbenika širom sveta, da nije širen silom. U nekoliko tačaka, objasniću da je daleko od toga da je islam širen silom. Islam je širen snagom istine, razuma i logike. To je sva sila koja je odgovorna za širenje islama.

ISLAM ZNAČI MIR

Reč islam je izvedena od reči selam, što znači mir. Takođe, islam znači pokoravanje Allahu. To znači da je islam vera mira koji se postiže kroz potpunu predanost volji Uzvišenog Gospodara, Allaha.

PONEKAD JE SILA POTREBNA RADI ODRŽAVANJA MIRA

Nije svaki čovek na planeti Zemlji spreman da održava mir i harmoniju. Mnogo je onih koji bi rado ugrozili mir radi svojih ličnih interesa. Zato je ponekad potrebna sila da bi se mir uspostavio i održao. Upravo iz tog razloga imamo policiju čiji je primarni zadatak sprečavanje kriminalaca i drugih antisocijalnih elemenata da ugroze mir i harmoniju u društvu i državi. Islam propagira mir. Ali u isto vreme, zahteva od svojih sledbenika da se bore protiv ugnjetavanja. Borba protiv ugnjetavanja, ponekad, zahteva upotrebu sile. U islamu, sila se sme upotrebiti jedino radi sprovođenja mira i pravde.

MIŠLJENJE ISTORIČARA DE LAKY O’LEARI-JA

Najbolji odgovor na zabludu da je islam širen sabljom dao je ugledni istoričar De Laky O’Leari, u knjizi „Islam na raskršću“, na 8. strani: “Svakako, jasna je istorijska činjenica da legenda o fanatičnim muslimanima koji haraju svetom i sabljom šire islam među porobljenim narodima jedan je od najapsurdnijih fantazijskih mitova koju jedan istoričar može da izgovori!”

MUSLIMANI SU VLADALI ŠPANIJOM 800 GODINA

Iako su muslimani vladali Španijom oko 800 godina, nikada nisu koristili sablju, tj. silu da bi ljude prevodili u islam. Kada su u Španiju došli krstaši, izbrisali su muslimane sa scene. Ni jedan musliman u Španiji nije smeo javno proučiti ezan, poziv na namaz.

14 MILIONA ARAPA SU KOPTI HRIŠĆANI

Muslimani vladaju Arabijom 1.400 godina. Nekoliko godina su vladali Britanci, a nekoliko Francuzi. Ali, ukupno, muslimani vladaju Arabijom već 1.400 godina. I pored toga, danas postoji preko 14 miliona Kopta, hrišćana koji su bili hrišćani vekovima unazad. Da su muslimani koristili sablju u širenju vere, ne bi ostao ni jedan jedini Arap nemusliman.

U INDIJI JE PREKO 80% NEMUSLIMANA

Muslimani su vladali Indijom oko 1.000 godina. Da su samo hteli, imali su moć da baš svakog nemuslimana u Indiji nateraju da primi islam. Danas, čak 80% stanovništva Indije nisu muslimani. Svi ti nemuslimani živi su dokaz da islam nikada nije bio širen pomoću sablje.

INDONEZIJA I MALEZIJA

Indonezija je zemlja sa najvećom populacijom muslimana na svetu. U Maleziji, većina stanovnika su muslimani. Ja vas pitam: Koja je to muslimanska vojska ikada kročila u Indoneziju i Maleziju?!

ISTOČNA OBALA AFRIKE

Islam se brzo širio i po zemljama istočne Afrike. Zašto se neko ne upita: Ako je islam širen sabljom, koja je to muslimanska armija boravila u zemljama istočne Afrike?!

TOMAS KARLYLE

Poznati istoričar, Tomas Karlyle, u knjizi: „Heroji i poštovanje heroja“, se osvrće na dezinformacije o širenju islama sabljom: “Da, to je sablja, doista! Ah, odakle je ta sablja? To je svako novo mišljenje, koje je u početku neprimetno. Nalazi se u glavi jednog čoveka. Tamo se zadržava neko vreme. Samo jedan čovek veruje u to, samo on od čitavog sveta; samo jedan čovek je ustao protiv celog sveta. Ako lati sablju i počne propagirati ideje uz pomoć nje, neće postići ništa. U celini, ideja će se širiti sama od sebe, koliko god može ( …)”.

U VERU NEMA PRISILE

Kojim mačem je islam širen? Čak i da su neki muslimani imali takve namere, nisu mogli to učiniti, jer Kur’an kaže u sledećem odlomku:

Nema prisile u veru, Pravi put se jasno razlikuje od zablude! (Kur’an, Al-Baqara, 256)

MAČ INTELEKTA

Korišćeni mač je mač intelekta. To je mač koji osvaja srca i duše ljudi. Časni Kur’an kaže:

Na put Gospodara svoga mudro i lepim savetom pozivaj, i s njima na najlepši način raspravljaj! (Kur’an, An-Nahl, 125)

PROCENTUALNI PORAST SVETSKIH RELIGIJA 1934-1984. GODINE

U Godišnjaku iz 1986. godine stoji tekst sa statističkim podacima o širenju najpoznatijih svetskih religija u toku proteklih 50 godina (1934-1984). Ovi podaci su se našli i u časopisu Jasna istina. Na samom vrhu liste, našao se islam, čiji broj sledbenika se povećao za 235%, dok se broj pripadnika hrišćanstva povećao za samo 47%. Ja vas pitam: Koji je to rat u tom periodu bio uzrok prelaska na milione ljudi u islam?!

ISLAM JE VERA KOJA SE NAJBRŽE ŠIRI U AMERICI I EVROPI

Danas je u Americi islam vera koja se najbrže širi.

Vera koja se najbrže širi u Evropi, takođe, je islam. Koja to sablja tera ljude po Zapadu da u tako velikom broju prihvataju islam?!

Joseph Adam Pearson je jednom lepo rekao:

“Ljude koje brine da će jednog dana nuklearno oružje doći u ruke Arapa, zaboravljaju da je islamska bomba već bačena. Pala je onog dana kada je Muhammed rođen.”

Odlomak iz knjige ”Odgovori na zablude o islamu” – Dr. Zakir Naik
Preuzeto sa http://www.pozivistine.com