Događaji u kojima su spomenuti Iblis (Sotona) i meleki (anđeli)

Priča o Adamu i Iblisu se spominje na više mesta u Kur’anu, gde Bog kaže:

Kada rekosmo anđelima: “Poklonite se Adamu!” – oni se pokloniše, ali Iblis (Sotona) ne htede.

Ova formulacija se spominje u sledećim ajetima (odlomcima): sura (poglavlje) El-Bekara, 34. ajet; sura El-A’raf, 17. ajet; sura El-Hidžr, ajeti 28-31; sura El-Isra’, 61. ajet; sura Ta-Ha, 116. ajet; sura Sad, ajeti 71-74.

Međutim, u suri El-Kehf, u 50. ajetu, Uzvišeni Bog kaže:

A kad smo rekli anđelima: „Poklonite se Adamu!“ – svi su se poklonili osim Iblisa, on je bio jedan od džinnova i zato se ogrešio o zapovest Gospodara svoga.

Taglib – gramatičko pravilo

Prevod prvog dela ajeta – A kad smo rekli anđelima: „Poklonite se Adamu” – svi su se poklonili osim Iblisa… – pruža dojam da je on bio anđeo.

Kur’an je objavljen na arapskom jeziku. U arapskoj gramatici, postoji pravilo taglib po kome je, ukoliko se obraćamo većini pripadnika neke skupine, i manjina obuhvaćena. Na primer, ako se na arapskom jeziku obraćate grupi od stotinu studenata, od kojih su devedeset devet momci, a samo jedna devojka, reći ćete: “Momci, ustanite!”, ta naredba će da se odnosi na sve, pa i na tu devojku. U arapskom jeziku, ne morate da je odvajate posebnim obraćanjem.

Isto tako, kada Kur’an govori o Božijem obraćanju anđelima, nije bilo potrebno posebno da odvaja Iblisa koji je bio prisutan zajedno sa anđelima. Stoga, iz prvog dela ajeta možemo da zaključimo da je Iblis možda bio anđeo, a možda da to nije bio. Međutim, tada dolazimo do drugog dela ajeta, koji jasno kaže da je Iblis bio džinn. Ni na jednom mestu Kur’an ne kaže da je Iblis bio anđeo! Zato, u Kur’anu ne postoji ni jedna kontradikcija.

Džinni imaju slobodnu volju i mogu da budu neposlušni

Osim svega navedenog, poznato je da džinni imaju slobodnu volju i može da im se desi da otkažu poslušnost Bogu. Međutim, anđeli nemaju slobodu volje. Nemoguće je da oni budu neposlušni Bodu. Nema govora o tome da anđeo može da počini greh! Ovo je još jedan dokaz da je Iblis (Sotona) bio džinn, a ne anđeo.

Odlomak iz knjige ”Odgovori na zablude o islamu” – Dr. Zakir Naik
Preuzeto sa http://www.pozivistine.com

Postoje dva objašnjenja:

U Časnom Kur’anu, u sledećem ajetu, se kaže:

Mi nijedan propis ne promenimo, niti ga u zaborav potisnemo, a da bolji od njega ili sličan njemu ne donesemo. Zar ti ne znaš da Bog sve može? (Kur’an, El-Bekara, 106)

Slična poruka stoji u 101. ajetu sure En-Nahl. Reč ajet koja je ovde upotrebljena znači znak ili rečenica, a može da znači i objava. Ovaj kur’anski ajet može da se protumači na dva načina:

Derogirane su objave pre Kur’ana, kao što su: Tevrat (Stari Zavet), Zebur (Davidovi psalmi) i Indžil (Novi Zavet). One su zamenjene Časnim Kur’anom. Ovde Uzvišeni Bog kaže da On nije dozvolio da se te objave zaborave, ali ih je zamenio nečim boljim – Časnim Kur’anom.
Ako reč ajet prevedemo kao kur’anske rečenice, a ne kao prethodne objave, to ne može da znači da je Bog ukinuo neke ajete, već ih je samo zamenio boljim ili sličnim. To znači da su neki, ranije objavljeni ajeti zamenjeni novim ajetima.
Slažem se s oba objašnjenja. Neki nemuslimani, pa čak i neki muslimani, pogrešno razumeju ovo drugo objašnjenje i smatraju da derogirani ajeti više ne važe, jer su zamenjeni drugim, derogirajućim ajetima. Analizirajmo nekoliko primera.

Načinite nešto slično Kur’anu, načinite 10 sura, načinite jednu suru

Neki mnogobošci iz Mekke su tvrdili da Muhammed, neka su Božiji mir i blagoslov nad njim, izmišlja Kur’an. Uzvišeni Bog ih izaziva u sledećem ajetu sure El-Isra:

Reci: “Kad bi se svi ljudi i džinni udružili da sačine jedan ovakav Kur’an, oni, kao što je on, ne bi sačinili, pa makar jedni drugima pomagali.” (Kur’an, El-Isra, 88)

Nešto kasnije, ovaj izazov je olakšan u suri Hud:

Zar oni da govore: “On ga izmišlja!” Reci: “Pa sačinite vi deset Kur’anu sličnih, izmišljenih sura, i koga god hoćete, od onih u koje pored Boga verujete, u pomoć pozovite, ako je istina što tvrdite” (Kur’an, Hud, 13)

Zatim je učinjen još lakšim u suri Junus:

A oni govore: „On ga izmišlja!“ Reci: ‘Pa, dajte vi jednu suru kao što je njemu objavljena, i koga god hoćete, od onih u koje mimo Boga verujete, u pomoć pozovite, ako istinu govorite.” (Kur’an, Junus, 38)

Konačno, izazov nevernicima je dodatno uprošćen u suri El-Bekara:

A ako sumnjate u ono što objavljujemo robu Svome, načinite vi jednu suru sličnu objavljenim njemu, a pozovite i božanstva vaša, osim Boga, ako istinu govorite. Pa ako ne učinite, a nećete učiniti, onda se čuvajte Vatre za nevernike pripremljene, čije će gorivo da budu ljudi i kamenje. (Kur’an, El-Bekara, 23-24)

Na ovaj način, Uzvišeni Bog je izazov učinio progresivno lakšim. Progresivno objavljivani ajeti najpre su izazvali pagane da napišu knjigu nalik Kur’anu. Zatim, da napišu deset sura poput kur’anskih. Sledeći izazov je bio da napišu bar jednu suru, i na kraju da izmisle bar jednu suru nalik nekoj od kur’anskih sura. Ovo nipošto ne znači da su kasnije objavljeni ajeti (El-Bekara, 23-24), kontradiktorni prethodnim. Kontradikcija znači spominjanje dve stvari jedne pored druge koje značenjem nikako ne mogu da se slože, niti mogu da se odnose na isti kontekst.

Ranije objavljeni ajeti su derogirani, ali su i dalje deo Kur’ana i njihovo značenje i danas važi. Tako, na primer, izazov nevernicima da izmisle knjigu nalik Kur’anu važi i danas. Isto tako, važi i izazov da proizvedu deset sura nalik Kur’anu, ili bar jednu jedinu sličnu nekoj od kur’anskih sura. Poslednji izazov ne protivreči prethodno navedenim, ali je najlakši od svih. Ako niko ne može da se suoči s najlakšim izazovom, tu se priča zaustavlja – o težim izazovima nema ni govora…

Pretpostavimo da ja počnem da govorim o malom dečaku koji je toliko glup da ne može da završi ni osnovnu školu. Kasnije izjavim da nije u stanju da završi ni četiri razreda osnovne škole, a nakon nekog vremena kažem da ne može da završi čak ni prvi razred. Na kraju, počnem da tvrdim da to dete ne može da pohađa ni predškolsko obrazovanje. Svako dete mora uspešno da završi predškolsko obrazovanje da bi se upisalo u prvi razred osnovne škole. Ono što tvrdim jeste da je to dete nesposobno da završi čak i predškolsko obrazovanje. Ni jedna od mojih izjava nije kontradiktorna drugoj, ali poslednja, o obdaništu, najpotpunije opisuje mentalne sposobnosti tog deteta. Ako dete nije u stanju da pohađa obdanište, nema ni govora da će da završi osnovnu školu.

Postepeno zabranjivanje alkohola

Sledeći primer derogiranih ajeta se odnosi na postepeno zabranjivanje alkohola. Prvi kur’anski ajet koji se bavi opojnim sredstvima je 219. ajet sure El-Bekara:

Pitaju te o vinu i kocki. Reci: “Oni donose veliku štetu, a i neku korist ljudima, samo je šteta od njih veća od koristi.”

Naredni ajet o alkoholu je sledeći:

O vernici, pijani nikako molitvu ne obavljajte, sve dok ne budete znali šta izgovarate… (Kur’an, En-Nisa, 43)

U suri El-Maide je smešten poslednji ajet objavljen u vezi opojnih sredstava:

O vernici, vino i kocka i strelice za gatanje su odvratne stvari, đavolje delo; zato se toga klonite da biste postigli što želite. (Kur’an, El-Maida, 90)

Kur’an je objavljivan u periodu od dvadeset tri godine. Mnoge društvene reforme su uvođene postepeno. Svrha toga je što lakše prilagođavanje novim zakonima. Naglo i osorno uvođenje novih zakona uvek vodi pobuni i anarhiji.

Zabrana alkohola je došla u tri koraka. U prvom ajetu se navodi da je u alkoholu velika šteta i nešto malo koristi, ali je šteta veća od koristi. Sledeći ajet zabranjuje obavljanje namaza (molitve) u pijanom stanju, što je značilo da u toku dana niko nije mogao da pije alkohol, zbog pet dnevnih namaza (molitvi). Neki su zbog toga u potpunosti ostavili alkohol, a neki su, pak, nastavili da piju. Oni koji su ga pili činili su to noću. Kur’an ne komentariše više ništa. Da je ovaj ajet naglasio da je ljudima dozvoljeno da piju alkohol između namaza, to bi bila kontradikcija. Međutim, Uzvišeni Bog je pažljivo izabrao potrebne reči. Konačno, alkohol je u potpunosti zabranjen za sva vremena, u 90. ajetu sure El-Maida.

Iz ovoga je očito da ajeti ne protivreče jedan drugom. Da su u kontradiktornosti, mi danas ne bismo mogli sva tri da ih prihvatimo. Pošto musliman mora da prihvati i da sledi celi Kur’an. Ako sledi samo 90. ajet sure El-Maida, on istovremeno prihvata i sledi i prethodna dva ajeta.

To je isto kao kad bih rekao da ne živim u Los Anđelesu. Kasnije kažem da ne živim u Kaliforniji. Međutim, nešto kasnije kažem da ne živim u Americi. Ove tri izjave nisu kontradiktorne jedna drugoj. Treća izjava sadrži prethodne. Potpuno je očigledno da, ukoliko kažem da ne živim u Americi, to znači da ne živim ni u Kaliforniji ni u Los Anđelesu. Po istoj logici, ako je alkohol u potpunosti zabranjen, očigledno je da ni obavljanje namaza u pijanom stanju nije dozvoljeno. Istina je i da je u alkoholu veliki greh, ali i materijalna korist za neke ljude, s tim što je greh mnogo veći od koristi.

U Kur’anu ne postoje kontradikcije

Pošto je svaki kur’anski ajet prihvaćen i muslimani ga slede, derogiranje nekih ajeta nije nikakva kontradikcija. Kur’an je Božiji govor i ne može da ima kontradikcija.

A zašto oni ne razmisle o Kur’anu? Da je on od nekog drugog, a ne od Boga, sigurno bi u njemu našli mnoge protivrečnosti. (Kur’an, En-Nisa, 82)

Odlomak iz knjige ”Odgovori na zablude o islamu” – Dr. Zakir Naik
Preuzeto sa http://www.pozivistine.com

Bogu pripadaju najlepša imena

Uzvišeni Bog kaže u suri El-Isra:

Reci: “Zovite: ‘Allah’ ili zovite: ‘Milostivi’, a kako god Ga budete zvali, Njegova su imena najlepša.“ (Kur’an, El-Isra’, 110)

Možete Boga da nazovete kojim hoćete imenom, pod uslovom da je to ime lepo, da ne pruža nikakvu sliku o Njemu i da odslikava svojstvo koje samo Bog poseduje.

Nešto što nije voda ne može da se nazove vodom

Istina je da voda ima različita imena u različitim jezicima, ali ne možete nešto što nije voda da nazovete vodom. Možete da kažete vater na engleskom, paani na hindu, tanni na tamilskom, ma’un na arapspkom, neer na kannadu, apah na sonskritu, jalna hudžratiju, neeru na telugu, vellam na malajskom – i to je sve voda.

Zamislite čoveka kome prijatelj preporuči da svakog jutra popije po jednu čašu paanija. Ali ovaj ne može da je pije, zato što, kad god popije čašu paanija, oseti mučninu. Kad mu tražite da opiše to što pije, on kaže da ima odvratan ukus i da je žute boje. Odmah ćete da shvatite da to što on naziva paani nije voda, već urin! Možete vodu da nazovete različitim imenima, ali ne možete različite stvari da nazovete vodom.

Ljudi će da kažu da ovaj primer nije realan, jer će i neznalica da primeti razliku između vode i urina. Samo budala ne može da razlikuje urin od vode. Isto tako, čovek koji poznaje i prihvata ispravan koncept Boga čudi se kada vidi ljude kako ne prepoznaju razliku između istinskog Boga i lažnih božanstava.

Kako se proverava čistoća zlata

Zlato se na hindu jeziku kaže sona, na engleskom gold, a na arapskom zeheb. Međutim, iako znate različite nazive za zlato, kada kupujete nakit od nekog čoveka a on vam tvrdi da je to sona od 24 karata, nećete slepo da verujete. Najpre ćete kod zlatara da proverite da li se zaista radi o pravom zlatu. To što je nakit žut, ne mora da znači da se radi o zlatu. Nije zlato sve što sija.

Sura (kur’ansko poglavlje) Ihlas (iskrenost) je kamen temeljac teologije

Ne možete tek tako bilo koje ime ili svojstvo da prepišete Bogu, niti može da bude Bog svako koga ljudi takvim okarakterišu. Kamen temeljac teologije, tj. nauke o Bogu, je 112. kur’anska sura koja glasi:

U ime Boga, Milostivog, Samilosnog! Reci: “On je Allah (Bog) – jedan! Allah je Utočište svakom! Nije rodio i rođen nije, i niko Mu ravan nije!” (Kur’an, El-Ihlas, 1-4)

Podvrgnite ih testu

Svako koga smatraju Bogom, a položi ovaj test, dostojan je da se nazove Bogom i bude obožavan.

Pretpostavimo da neki ludak kaže: “Muhammed je Bog!” Hajde da Muhammeda, neka su Božiji mir i blagoslov nad njim, podvrgnemo testu sure Ihlas:

1) Reci: On je Bog – jedan.

Da li je Muhammed jedan jedini? Ne! Niti je jedini čovek, niti jedini poslanik. Pre njega je bilo mnogo poslanika.

2) Bog je utočište svakom!

Poznato je da je Muhammed, neka su Božiji mir i blagoslov nad njim, prošao kroz mnoga iskušenja. Iako je bio najveći Božiji poslanik, nije bio večan; umro je u 63. godini života u Medini.

3) (Bog) Nije rodio i rođen nije.

Znamo da je Muhammed, neka su Božiji mir i blagoslov nad njim, rođen u Mekki, roditelji su mu Abdullah i Amina. Čak je imao i nekoliko dece.

4) I niko Mu (Bogu) ravan nije.

Muslimani širom sveta vole Božijeg Poslanika Muhammeda, neka su Božiji mir i blagoslov nad njim, i trude se da slede svaki njegov postupak. Međutim, na svetu ne možete da nađete ni jednog muslimana koji će pri čistoj svesti da tvrdi je Muhammed Bog. Temelj islamskog verovanja je „La ilahe illallah, Muhammedur-resulullah – Nema istinskog božanstva osim Allaha, a Muhammed je Allahov poslanik. Ova formula se ponavlja pet puta dnevno, tokom učenja ezana (poziva na molitvu), tako da se muslimani svakodnevno podsećaju na značaj Božijeg Poslanika, neka su Božiji mir i blagoslov nad njim. Ali, iako ga poštuju i slede u svemu, ne obožavaju ga. Muhammed je samo Božiji poslanik.

Proverite ono što obožavate

Sada, kada smo objasnili kako možemo da koristimo kamen temeljac teologije, vaša je dužnost da podvrgnete testu provere božanstvo koje obožavate i da utvrdite da li je ispravno ili lažno.

Odlomak iz knjige ”Odgovori na zablude o islamu” – Dr. Zakir Naik

Preuzeto sa http://www.pozivistine.com

NEKAD JE DOVOLJNO DA JEDAN ŽENSKI SVEDOK IMA SNAGU KAO I JEDAN MUŠKI

Tri ajeta govore o svedocima, bez specifikovanja muškarca ili žene.

1 Prilikom davanja oporuke, neophodno je prisustvo dva pravedna svedoka. Časni Kur’an kaže:

O vernici, kad vam se približi smrt, prilikom davanja oporuke neka vam posvedoče dva pravedna svedoka od vas ili neka druga dva, koji nisu vaši – ako ste na putu, a pojave se znaci smrti. A ako posumnjate, zadržite ih posle obavljene molitve i neka se Bogom zakunu: „Mi zakletvu ni za kakvu cenu nećemo prodati makar se radilo i o kakvu rođaku i svedočenje koje je Bog propisao nećemo uskratiti, jer bismo tada bili, doista, grešnici“. (Kur’an, poglavlje: Trpeza, ajet (odlomak) 106.)

2. U slučaju razvoda braka, traže se dva pravedna svedoka:

Pa kada one dostignu vreme svog čekanja, vi ih ili na lep način zadržite, ili se velikodušno od njih konačno rastavite, i kao svedoke dve osobe uzmite, i svedočenje radi Boga obavite! To je savet za onog koji u Boga i u onaj svet veruje – a onome koji se Boga boji, On će izlaz dati. (Kur’an, poglavlje: Razvod braka, ajet 2.)

3. Četiri svedoka su neophodna u slučaju potvore na čestitu ženu:

One koji okrive poštene žene, a ne dokažu to sa četiri svedoka, sa osamdeset udara biča izbičujte i nikada više svedočenje njihovo ne primajte; to su nečasni ljudi. (Kur’an, poglavlje: Svetlost, ajet 4.)

DVA ŽENSKA SVEDOKA SU JEDNAKA JEDNOM MUŠKOM SAMO U SLUČAJU FINANSIJSKIH TRANSAKCIJA

Nije istina da se u svakom slučaju dva ženska svedoka tretiraju kao jedan muški. To je slučaj samo u specifičnim prilikama. Od svih ajeta koji se bave pitanjem svedoka, samo jedan kaže da se dva ženska svedoka tretiraju kao jedan muški. To je ajet iz poglavlja Bekara koji govori o finansijskim transakcijama, koji je ujedno i najduži ajet u Kur’anu:

O vernici, kada jedan od drugoga pozajmljujete do određenog roka, zapišite to. Neka jedan pisar između vas to pravedno napiše i neka se pisar ne susteže napisati onako kako ga je Bog poučio! Neka on piše, a neka mu kazuje dužnik! Neka se boji Boga, Gospodara svoga, i ništa od toga neka ne izostavi! A ako je dužnik umno ograničen ili slab, ili ako nije u stanju kazivati, onda neka diktira njegov staratelj i to pravedno! I uzmite dva svedoka između vas, pa ako ne nađete dva muškarca, onda jednog muškarca i dve žene sa kojima ste kao svedocima zadovoljni. (Kur’an, poglavlje: Al-Bekara, ajet 282)

Ovaj kur’anski ajet govori samo o finansijskim transakcijama. U tim slučajevima se nalaže sklapanje ugovora između dve strane, uz dva svedoka – po preporuci muškarca. U slučaju da se ne mogu naći dva pravedna muškarca, onda je dovoljno naći jednog muškarca i dve žene. Navešću primer osobe koja se namerava podvrgnuti operaciji, zbog određene bolesti. Pre podvrgavanja operaciji, želja mu je da obave operaciju dva hirurga koji su specijalisti. U slučaju da ne može da nađe dva hirurga, pristaće da operaciju obavi jedan hirurg, uz prisustvo dva lekara opšte prakse.

Isti je primer i kod finansijskih transakcija – poželjna su dva muška svedoka. Islam očekuje od muškaraca da budu hranitelji porodice. Pošto su finansijske obaveze prema porodici stavljene na teret muškarcu, od njih se očekuje da budu mnogo bolje upoznati sa finansijskim transakcijama u odnosu na žene. Kao druga opcija, prihvata se jedan muškarac i dve žene, pa ako jedna nešto pogreši, da je druga ispravi. U navedenom kur’anskom ajetu se koristi reč tadill, koja se prevodi kao “zbuniti se, prevariti se”. Mnogi su ovu reč pogrešno preveli kao “zaboraviti”.

Finansijske transakcije su, zaista, jedini siguran slučaj gde se preferira prisustvo dva muška svedoka i gde se dve žene tretiraju kao jedan muškarac.

SVEDOČENJE U SLUČAJU UBISTVA

Neki učenjaci smatraju da priroda žene utiče na njeno svedočenje i u slučaju ubistva. To je zato što su žene, obično, u takvim slučajevima puno uplašene, za razliku od muškaraca. Zbog njihovog emocionalnog stanja, one mogu da budu zbunjene. Zbog svega toga, po mišljenju nekih islamskih pravnika, i u slučaju ubistva, dva ženska svedoka se tretiraju kao jedan muškarac. U svim ostalim slučajevima po mišljenju učenjaka, nema razlike između svedočenja muškarca i žene.

KUR’AN JASNO DAJE DO ZNANJA DA JE ŽENA U SVEDOČENJU JEDNAKA MUŠKARCU

Ima učenjaka koji smatraju da se slučaj dve žene koje se tretiraju kao jedan muški svedok primeni kao opšte pravilo u svim slučajevima. Sa tim mišljenjem se ne možemo složiti, zbog toga što jedan kur’anski ajet vrlo jasno stavlja muškarca i ženu na istom stupnju po pitanju svedočenja:

A oni koji okrive svoje žene, a ne budu imali drugih svedoka, nego su samo oni svedoci, potvrdiće svoje svedočenje zakletvom Bogom, i to četiri puta da, zaista, govore istinu. (Kur’an, poglavlje: Svetlost, ajet 4.)

AIŠA JE DOVOLJNA KAO SVEDOK DA JE HADIS ISPRAVAN

Aiša, supruga Božijeg Poslanika, neka su Božiji mir i blagoslov nad njim, je prenela čak 2.220 hadisa (citata) koji se uzimaju kao verodostojni samo na osnovu njenog svdočenja. Ovo je dovoljan dokaz da se prihvata svedočenje i od samo jedne žene.

Mnogi učenjaci se slažu da je svdočenje jedne žene dovoljno i kod utvrđivanja pojave mladog Meseca. Zamislite samo – svedočenje jedne žene je dovoljno za jedan od temelja islama, post meseca ramazana. Celo islamsko društvo je obavezno prihvatiti njeno svedočenje! Neki učenjaci smatraju da je pri početku Ramazana potreban jedan svedok, a za kraj dva, ali se u svakom slučaju ne pravi razlika između svedočenja muškarca i žene.

U NEKIM SLUČAJEVIMA SE PREFERIRA SVEDOČENJE ŽENE

Neki slučajevi zahtevaju svedočenje samo žene, svedočenje muškarca se tu ne prihvata. Na primer, u sudskim procesima gde se kao predmet pojavljuje mrtvo žensko telo, svedok mora biti žena.

Prividna nejednakost svedočenja muškarca i žene u slučaju finansijskih transakcija nije rezultat neravnopravnog položaja žene u odnosu na muškarca. To se javlja samo kao rezultat različitih priroda i uloga koje je islam dodelio muškarcu i ženi.

Odlomak iz knjige ”Odgovori na zablude o islamu” – Dr. Zakir Naik
Preuzeto sa http://www.pozivistine.com

Zabluda: Autor Kur’ana ne zna matematiku! – Prema Aronu Šuriju, u Kur’anu postoji jedna matematička greška. Ako saberete sve delove nasledstva koje se deli među naslednicima – što se spominje u 4. poglavlju, 11. i 12. ajet – dobija se više od jedne celine (preko 100%). Autor Kur’ana, očigledno, ne poznaje matematiku.

Časni Kur’an na nekoliko mesta govori o nasledstvu: sura (poglavlje) El-Bakara, 180. ajet (odlomak); sura El-Bakara, 240. ajet; sura En-Nisa, ajeti 7-9; sura En-Nisa, ajeti 19 i 33; sura El-Maida, ajeti 105 i 108.

U suri (poglavlju) En-Nisa, u 11., 12., i 176. ajetu (odlomku), jasno je objašnjen način raspodele nasledstva.

Pogledajmo 11. i 12. ajet sure En-Nisa, kojeg Aron Šuri citira:

Bog vam naređuje da od dece vaše – muškom pripadne toliko koliko dvema ženskima. A ako bude više od dve ženskih, njima dve trećine onoga što je ostavio, a ako je samo jedna njoj – polovina. A roditeljima, svakom posebno – šestina od onoga što je ostavio, ako bude imao dete; a ako ne bude imao deteta, a nasleđuju ga samo roditelji, onda njegovoj majci – trećina. A ako bude imao braće, onda njegovoj majci – šestina, pošto se izvrši oporuka koju je ostavio, ili podmiri dug. Vi ne znate ko vam je bliži, roditelji vaši ili sinovi vaši. To je Božija zapoved! – Bog, zaista, sve zna i mudar je.

A vama pripada – polovina onoga što ostave žene vaše, ako ne budu imale deteta, a ako budu imale dete, onda – četvrtina onoga što su ostavile, pošto se izvrši oporuka koju su ostavile, ili podmiri dug. A njima -četvrtina onoga što vi ostavite, ako ne budete imali deteta; a ako budete imali dete, njima – osmina onoga što ste ostavili, pošto se izvrši oporuka koju ste ostavili, ili podmiri dug. A ako muškarac ili žena ne budu imali ni roditelja ni deteta, a budu imali brata ili sestru, onda će svako od njih dvoje dobiti – šestinu; a ako ih bude više, onda zajednički učestvuju u trećini, pošto se izvrši, ne oštećujući nikoga, oporuka koja je ostavljana ili podmiri dug; to je Božija zapoved! – A Bog sve zna i blag je.

Islam veoma detaljno govori o naslednom pravu. Većina propisa o nasledstvu data je u Kur’anu, dok neke manje detalje možemo da nađemo u hadisima (kazivanjima) Božijeg Poslanika, neka su Božiji mir i blagoslov nad njim.

Ima ljudi koji se celog života bave proučavanjem islamskog naslednog prava, raznim kombinacijama u podeli imovine. Aron Šuri očekuje da upozna celokupno nasledno pravo samo ukoliko pročita ova dva ajeta, bez poznavanja nekih osnovnih kriterijuma.

On liči na osobu koja želi da reši složeni matematički izraz a ne poznaje osnovno pravilo u matematici: Z D M S O, koje kaže da bez obzira koji matematički izraz rešavate i bez obzira na znak ispred brojeva, morate da sledite ovaj redosled: 1) zagrade se sklanjaju; 2) deljenje; 3) množenje; 4) sabiranje; 5) oduzimanje. Ako Aron Šuri ne zna matematiku, pa prvo izvrši sabiranje, pa množenje, a zatim se oslobodi zagrada, a ostatak izraza podeli i oduzme – na dobrom je putu da dobije pogrešan rezultat.

Pored toga, iako se u 11. ajetu prvo spominju deca, a tek kasnije roditelji i supružnici, prema striktnom pravilu u islamskom naslednom pravu, najpre se odvaja deo nasledstva koji pripada roditeljima i supužniku – u zavisnosti od toga koliko je iza umrlog ostalo dece – pa se nakon toga ostatak imovine podeli sinovima i ćerkama umrloga, svakome tačno preciziran deo.

Gde se ovde javlja ukupna suma od preko jedan?! Nije Bog Taj Koji ne zna matematiku, već Aron Šuri ne zna ni njene osnove…

Odlomak iz knjige ”Odgovori na zablude o islamu” – Dr. Zakir Naik
Preuzeto sa http://www.pozivistine.com