O ovom pitanju prenesene su nam predaje koje sežu do Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem, (merfu’) i predaje koje sežu do ashaba (mevkuf), od kojih su:

1. Hadis Zejda b. Erkama, radijallahu ‘anhu, da jeMu'avija b. Ebi Sufjan, radijallahu ‘anhu, bio upitan: „Da li si prisustvovao u vrijeme Allahova Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem, na dva bajrama (bajram namaz i džuma) u jednom danu?“ Rekao je: ‘Da, jesam!’ Upitao je: ‘Pa kako je postupio?’ Odgovorio je: ‘Klanjao je bajram, a zatim je dao olakšicu po pitanju džume namaza, rekavši: ‘Ko hoće da klanja neka klanja.'“

Hadis bilježe imam Ahmed, Ebu Davud, Nesai, Ibn Madže, Ed-Darimi i Hakim u Mustedreku, koji kaže: „Ovaj hadis je ispravnog lanca prenosilaca, a imam Buharija i Muslim ga nisu spomenuli u svojim knjigama, a uz to postoje hadisi koji ga jačaju, a koji su tačni po uslovima Muslima.“

Isto je rekao i Zehebi, a Nevevi u svojoj knjizi El-Medžmu’ je rekao: „Ovaj hadis je dobrog lanca prenosilaca.“

2. Pomenuti hadis koji ga jača je hadis od Ebu Hurejre, radijallahu ‘anhu, da je Allahov Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, rekao: „U ovom vašem danu su se spojila dva bajrama, pa ko želi da klanja bajram bit će mu dovoljno namjesto džume, a što se nas tiče, mi ćemo klanjati džumu.“ Hadis bilježi Hakim kao što je već spomenuto, i bilježi ga još i Ebu Davud, Ibn Madže, Ibn Džarud, Bejehki i dr.

3. Hadis od Ibn Omera, radijallahu ‘anhuma, da je rekao: „Spojila su se dva bajrama (bajram i džuma) za vrijeme Allahova Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem, te je on klanjao ljudima bajram namaz i rekao: ‘Ko želi da dođe na džumu neka dođe, a ko želi da odsustvuje, neka odsustvuje.'“

Hadis bilježe Ibn-Madže i Taberani u Velikom mu'džemu sa riječima: „Spojila su se dva bajrama za vrijeme Allahova Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem, ramazanski bajram i džuma, pa je Allahov Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, klanjao bajram, te se okrenuo i rekao: ‘O ljudi, dobili ste hajr i nagradu, a mi ćemo klanjatidžumu, pa ko želi da je klanja sa nama neka to uradi, a ko želi da se vrati porodici neka se vrati.'“

4. Hadis Ibn-Abbasa, radijallahu ‘anhuma, da je Allahov Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem rekao: „Spojila su se dva praznika u ovom vašem danu, pa ko hoće dovoljan mu je bajram, a mi ćemo, ako Allah da, klanjati džumu.“

Hadis bilježi Ibn Madže, a rekao je Busajri: „Lanac prenosilaca je vjerodostojan, a svi ljudi u lancu su povjerljivi.“

5. Mursel hadis od Zekvana b. Saliha koji kaže: „Spojila su se dva bajrama ili praznika za vrijeme Allahova Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem, kurban bajram i džuma, zatim je on klanjao i održao ljudima hutbu, rekavši: ‘Učinili ste zikr i puno hajra, a mi ćemo klanjati džumu, pa ko želi da ostane neka ostane –tj. u svojoj kući, a ko želi da klanja džumu neka klanja.'“

Hadis bilježi Bejheki u Velikom sunenu.

6. Od Ata b. Ebi-Rebbaha, se prenosi da je rekao: „Klanjao nam je Ibn Zubejr bajram namaz u danu džume na početku dana, zatim smo otišli da klanjamo džumu, a on se nije pojavio, pa smo klanjali pojedinačno, a Ibn Abbas je tada bio u Taifu, pa kada smo navratili kod njega, spomenuli smo mu šta se desilo, a on rekao: ‘Postupio je po sunnetu.'“

Predaju bilježi Ebu Davud, kao i Ibn Huzejme sa drugim riječima uz dodatak u kojem stoji: „Rekao je Ibn Zubejr: ‘Vidio sam Omera b. Hattaba da čini isto kada se spoje dva praznika u jednom danu.'“

7. U Sahihu Buharije i Muvettau Malika se bilježi predaja od Ebu Ubejda oslobođenog roba Ibn Ezhera da je rekao: „Prisustvovao sam za vrijeme Osmana b. Affana na dva praznika, i to za dan džume. Klanjao bi prije hutbe, zatim bi hutbu održao i rekao: ‘O ljudi, u ovom danu su se sastala dva praznika, pa ko želi da sačeka džumu od onih čije kuće su daleko, neka sačeka, a ko želi da se vrati kući, ima moju dozvolu.'“

8. Od Alije b. Ebi Taliba, radijallahu ‘anhu, se prenosi da je nakon što su se spojila dva praznika u jednom danu, kazao: „Ko želi da klanja džumu, neka klanja, a ko želi da ostane neka ostane.“ Rekao jeSufjan: „Tj. da ostane kod svoje kuće.“ Predaju bilježi Abdurrezak u Musannefu, a slična ovoj se nalazi i kod Ibn Ebi Šejbe.

Shodno ovim merfu’ hadisima od Allahova Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem, i mevkuf predajama od velikog broja ashaba, radijallahu ‘anhum, i shodno onom što zastupa većina učenjaka, Stalna komisija donosi fetvu:

1. Ko prisustvuje bajram namazu, dozvoljeno mu je da ne klanja džumu, nego samo može klanjati podne namjesto nje u podnevskom vremenu, a ako klanja džumu, to je bolje.

2. Ko ne prisustvuje bajramu, olakšica ga ne obuhvata, i zato mu je džuma obavezna, i obavezan je da ode u mesdžid radi džume namaza, pa ako ne bude dovoljan broj ljudi u mesdžidu s kojima će klanjati džumu, klanjat će podne.

3. Obaveza je imamu da klanja džumu tog dana da bi mogao prisustvovati onaj ko želi i ko nije prisustvovao bajramu i ako bude postojao broj ljudi s kojima se džuma može uspostaviti, klanjat će, a u suprotnom će se klanjati samo podne.

4. Ko klanja bajram namaz, i ne ode na džumu tog dana, klanjat će podne kada nastupi njegovo vrijeme.

5. Nije propisan ezan u ovo vrijeme osim u mesdžidima u kojima se klanja džuma, i nije propisan ezan radi podne namaza u tom danu.

6. Govor da onaj ko klanja bajram nije obavezan klanjati džumu, niti podnetog dana, je neispravan govor, i zbog toga mu učenjaci ne pridaju pažnju, te su kazali da je taj stav greška i čudan govor, zbog njegovog suprostavljana sunnetu i zbog zapostavljanja farza-obaveze bez validnog dokaza. Možda hadisi i predaje po ovom pitanju koje daju olakšicu za odsustvo sa džume namaza i stavljaju u obavezu podne namaz, nisu doprli do onog ko je izrekao taj stav, a Allah zna najbolje. Neka je salavat i selam na našeg vjerovjesnika Muhammeda, njegovou porodicu i sve ashabe.

Stalna komisijaza fetve:

Predsjednik: Abdul-Aziz b. Abdullah b. Muhammed Alu-š-Šejh.

Član: Abdullah b. Abdurrahman el-Gudejan.

Član: Bekr b. Abdullah Ebu Zejd

Član: Salih b. Fevzan el-Fevzan.

Prijevod:Senad Muhić, Senad Crnkić

Revizija:Ersan Grahovac

https://islamhouse.com/bs/fatwa/720536/

Hvala Allahu

Prvo:Velika većina islamskih učenjaka, poznatih učača Kur'ana i pravnika je na stavu da se je svih sedam kiraeta preneseno mutevatir predanjem od Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem. Neki učenjaci, poput Ebu Šame, Tufija, i Ševkanija imaju suprotan stav.

Međutim, ispravan je i nikako se od njega ne može odstupiti, stav velike većine učenjaka.

Šihabuddin Ed-Dimjati veli: „Kruna imama, Subki, a to je Tadžuddin Abdu-l-Vehhab Es-Subki u svojim Fetvamaveli: ‘Sedam kiraeta koje spominje imam Šatibi i još tri kiraeta, Ebu Dža'ferov, Ja'kubov i Halefom su mutevatir kiraeti, što je nužno poznato vjersko pitanje. Svi oni su objavljeni Poslaniku, sallallahu alejhi ve sellem, i to neće odbiti osim neznalica.

Njihov status mutevatir kiraeta nije vezan samo za njihove prenosioce, nego oni imaju taj status kod svakog muslimana koji svjedoči kelimei šehadet, pa makar bio običan čovjek, koji od Kur'ana ne pamti ništa.'“

Rekao je: „Zato svaki musliman mora čvrsto vjerovati da je ovo što smo spomenuli mutevatir bez imalo sumnje i da nije zasnovano na pretpostavkama.“

„Zaključak je:Sedam kiraeta je preneseno mutevatir putem po jednoglasnom stavu islamskih učenjaka, a i ostala tri, Ebu Džaferov, Jakubov i Halefov također, po ispravnom i izabranom stavu imaju isti status. To je ono što smo naučili od naših učitelja i tako i mi smatramo. Ostala četiri kiraeta, osim ovih deset, Ibn Muhajsinov, Jezidijev, Hasanov i A'mešov, su po jednoglasnom stavu učenjaka šaz3kiraeti.“4

Imam Nevevi veli: „Naši učenjaci (šafijski), a i drugivele: „U namazu, a i van njega je dozvoljeno učiti na bilo koji od sedam kiraeta, dok po šaz kiraetima nije dozvoljeno učiti, jer ti kiraeti nisu Kur'an, a Kur'an je prenesen mutevatir putem. Svi kiraeti od ovih sedam su mutevatir i drugačije ne tvrdi osim onaj ko je pogriješio ili onaj ko ne zna.“5

Ibn Nedžar El-Futuhi: „Svih sedam kiraeta su preneseni mutevatir putem i ovo je stav svih imama mezheba i drugih učenjaka ehli sunneta. Ovo prenosi imam Serahsi od šafijskih učenjaka u poglavlju o postu u djeluEl-Gaje, i kaže: ‘Muatezile kažu da su to kiraeti preneseni ahad6putem.'“7

Zerkani veli: „Ono što je potvrđeno i na šta ukazuju argumenti jeste da je svih deset kiraeta preneseno mutevatir predanjem i ovo je stav islamskih istražitelja, pravnika i učača Kur'ana, poput Ibn Subkija, Ibnul-Džezerija, Nuvejrija.“8

Drugo:Možda će nekima se nametnuti šubha, a to je da su lanci prenosilaca ovih kiraeta poznati i da spadaju u kategoriju ahad predaja, pa kako onda da ovi kiraeti budu mutevatir?

Ovo je stara šubha, a na nju su odgovorili mnogi učenjaci kiraeta, i pravnici. Imami po kojima su ovi kiraeti poznati i do kojih dopiru lanci prenosilaca ovih kiraeta nisu jedini koji su ih sakupili i precizirali, nego su čak oni bili mutevatir i u njihovom vremenu, i nakon njihovog vremena. Te kiraete su poznavali i mnogi drugi koji su izučavali kiraete poput njih, a i oni koje su podučavali.

Imam Šerefuddim Ed-Dimjati veli: „To što je broj lanaca prenosilaca ograničen na određenu skupinu, ne znači da ih i drugi nisu poznavali. Kiraeti se pripisuju spomenutim imamima jer su oni bili veoma precizni u prenošenju harfova i pamćenju.

Uz svakog od ovih imama, bio je broj koji je dosezao granicu mutevatir predaje.

Ovo je stav poznatih istraživača ove oblasti, a što se tiče suprotnog stava Ibn Hadžiba po ovome pitanju, njega je pobio neko ko najbolje poznaje ovu oblast, imam Ibnul-Džezeri, u svojoj knjizi El-Mundžid, koju treba isčitati kada je u pitanju ova tematika.9

Ibn Nedžar El-Futuhi veli: „Oni koji tvrde da su ovi kiraeti ahad, poput Tufija, u svome Šerhu, dokazuju to sljedećim: Ispravno je da su oni od njih preneseni mutevatir putem, ali do njihnisu preneseni na taj način. Lanci prenosilaca sedmerice imama kiraeta do Poslanika, sallallahu alejhi vesellem, su prisutni u knjigama kiraeta, i oni nisu ispunili uslove mutevatira, nego su ih prenosili pojedinci, jedan od drugog. Odgovor na ovo je: To što je broj lanaca prenosilaca ograničen na određenu skupinu, ne znači da ih i drugi nisu poznovali i dalje prenijeli. Kiraet je u svakom području prenosio od imama tog područja, bilo da se radilo o ashabu ili nekom drugom, veliki broj ljudi i to je tako uvijek bilo.

Svi su oni prenosili mutevatir putem, ali su kiraeti došli putem lanca prenosilaca imama koji su dobro i precizno poznavali tu tematiku i pamtili je od svojih šejhova.

Ovo je slično predajama koje se prenose u vezi Oprosnog hadždža. Te predaje su ahad predaje, ali se taj događaj uvijek, iz generacije u generaciju prenosio putem velikog broja ljudi.Zato je potrebno ovu tematiku dobro razumjeti, a ne biti obmanut riječima kako lanci prenosilaca ovig kiraeta ukazuju da se radi o ahad predajama.“10

Treće:Odgovor na pitanje postavljeno na početku: Kako onda da se nazivaju mutevatirom, kad ovaj termin nije postojao prije Ibn Mudžahida koji je prvi uveo izraz sedam kiraeta?

Mutevatir označava da se određena predaja prenosi jasnim i preciznim putem, koji nije zasnovan na pretpostavci.

Ispravnost sedam kiraeta je jasno i precizno potvrđena, a kiraeti su preneseni mutevatir putem koji se zasniva na čvrstom znanju. To je ono što je bitno, bez obzira da li taj termin bio prisutan u tom periodu ili ne.

Ovo pitanje je terminološke prirode.

Arapi su uvijek subjekat imenske rečenice izgovarali sa dammom na kraju, tj. u nominativu, objekat su izgovorali sa fethom, dok su genitivnu vezu čitali sa kesrom, i kada bi neko iz predislamskog perioda bio proživljen sada, ne bi znao šta je subjekat, a šta akuzativ. Niko od njih nije znao šta je gramatika, ali su pričali ispravno.

Tako isto je i sa hadiskom naukom, usuli fikhom, i drugim znanostima.

Pojava određenog termina u kasnijem periodu ne znači da značenje tog termina i onoga o čemu on govori nije postojalo ranije.

Značenje i ono što termnin obuhvata može da ne bude poznato običnim ljudima, ali to ne znači da ga učeni nisu poznavali i da ono nije postojalo.

Imam Šemsuddin Zehebi veli: „Da bi se neka predaja ili vijest smatrala mutevatirom, nije uslov da je spozna cijeli ummet. Tako imamo kod učača Kur'ana nešto što je mutevatir, a među ostalim svijetom nije. Imamo kod islamskih pravnika nešto što je njima mutevatir, a u isto vrijeme učači Kur'ana to ne poznaju. Kod hadiskih učenjaka postoje hadisi koji su mutevatir, dok islamski pravnici uopšte nisu čuli za njih. To isto postoji i kod učenjaka u jeziku.“11

Za više informacija pogledati odgovor br. 5142

fusnote:

1Definišući kiraete, imam Ibn-l-Džezeri u djelu Mundžidu-l-mukri'in ve muršidu-t-talibin, 1/9., veli: „To je nauka o načinu izgovora kur'anskih riječi, njihove različitosti, uz pripisivanje svakog od tih načina njihovom prenosiocu.“(op. prev.)

2Mutevatir kiraeti po imamu Sujutiju su oni kiraeti koje prenosi toliki broj ljudi za koje ne postoji nikakva mogućnost da se dogovore na laži, od iste takve grupe, sve do kraja lanca prenosilaca.Pogledati: El-Itkan fi ulumi-l-Kur'an, 1/264. (op. prev.)

3Imam Ibn-l-Dževzi u svome djelu Tajjibetu-n-Nešr(1/7),veli: „Sve što podliježe gramatičkim pravilima, i uklapa se u Osmanov rukopis mushafa i čemu je ispravan lanac prenosilaca računa se Kur'anom. Ovo su tri stuba, i ako jedan od njih nedostaje, kiraet biva šaz, pa makar bio i među sedam.“ Na osnovu ovoga se zaključuje da je šaz kiraet onaj kiraet kojem lanac prenosilaca nije ispravan ili nije u skladu sa Osmanovim rukopisom mushafa ili se ne uklapa u neko od pravila arapskog jezika. (op. prev.)

4Ithafu fudalai-l-bešer fi-l-kira'ati-l-erbe'ate ašer, str. 9.

5El-Medžmu'u, 3/392.

6Ahad kiraeti su, kako navodi šejh Menna El-Kattan u svome djelu Mebahisu fi ulumi-l-Kur’an(str.179), oni kiraeti čiji je lanac prenosilaca ispravan, ali se usprostavlja Osmanovom rukopisu mushafa ili nekom od pravila arapskog jezika i koji nije poznat među učenjacima kiraeta osim u maloj mjeri.

7Šerhu-l-Kevkebi-l-munir, 2/127.

8Menahilu-l-irfan, , 1/441.

9Ithafu fudalai-l-bešer fi-l-kira'ati-l-erbe'ate ašer, str. 9.

10Šerhu-l-kevkebi-l-munir, 2/127-128.

11Sijeru e'alami-n-nubela, 10/171.

http://www.islamqa.info

Prijevod:Senad Muhić

Revizija:Ersan Grahovac