Opće je pravilo da čovjeka u isključivo tjelesnim ibadetima niko ne može zamijeniti. Zbog ovog hadisa post je izuzet iz spomenutog pravila kao što je izuzet i hadždž. Ibn Abdul-Berr, Allah mu se smilovao, rekao je: “Kada je namaz u pitanju, postoji konsenzus učenjaka o tome da niko ni za koga ne može klanjati, bez obzira radilo se o farzu, sunnetu ili nafili. Klanjati se ne može ni za živog ni za umrlog. Isti je slučaj sa postom ako se radi o živom. Zato nije ispravan post za bilo koga sve dok je živ. Oko ovih pitanja učenjaci su jednoglasni. Međutim, kada je u pitanju nadoknada posta za umrlog, koji on nije izvršio za svog života, učenjaci, kako klasični tako i savremeni, zauzeli su različite stavove.”[4]

fusnota
4-El-Istizkar, 4/340. Konsenzus učenjaka o navedenim pitanjima prenijeli su i El-Kadi Ijjad, Ikmalul-mu‘lim, 4/104, i El-Kurtubi, El-Mufhim, 3/208–209.

Iz knjige: El-Munteka lil hadis fi ramadan – Odabrane besjede o ramazanu

Autor: Dr. Ibrahim b. Muhammed El-Hukajl

Preveo: Fahrudin ef. Haseljić
minber.ba

Pročitajte kompletan članak na ovom linku: http://minber.ba/post-za-umrlog-ramaznska-besjeda-23-dio/