Ako joj krv prestane izlaziti u toku nastanka zore ili malo prije toga post će biti ispravan, i to je dovoljno kao farz, pa makar se i ne okupala osim poslije zore.
Ali ako joj krv nije prestala izlaziti sve do poslije zore, tog dana će se kloniti svega što kvari post, i taj dan joj se neće ubrajati, nego će ga nadoknaditi poslije ramazana. A Allah zna najbolje. [Ibn-Džibrin]

Abdullah b. Abdurrahman El-Džibrin

Prijevod: Senad Crnkić
https://islamhouse.com/bs/fatwa/430966/

Hvala Allahu Uzvišenom.
Islam je vjera samilosti i blagosti, vjera opraštanja i lahkoće, i nije Allah Uzvišeni zadužio ovaj ummet osim s onim što je u mogućnosti da izvrši. Što uradiš od dobra bit ćeš nagrađen za njega, a što budeš uradio od loših djela odgovarat ćeš za njih, kao što kaže Uzvišeni: Allah nikoga ne opterećuje preko mogućnosti njegovih: u njegovu korist je dobro koje učini, a na njegovu štetu zlo koje uradi. (El-Bekara, 286.)
I oslobodio je Allah Uzvišeni muslimane poteškoća i opterećenja u svim propisima, kaže Uzvišeni: On vas je izabrao i u vjeri vam ništa nije teško propisao. (El-Hadždž, 78.)
I svaki grijeh u koji upadne musliman zbog greške, iz zaborava, ili pod prisilom, njemu je od Allaha oprošteno, kao što kaže Uzvišeni: Gospodaru naš, ne kazni nas ako zaboravimo ili što nehotice učinimo. (El-Bekara, 286.)
I rekao je Allah da će im oprostiti.
Musliman će biti obračunavan za ono što namjerno uradi a ne ono što greškom učini, kao što kaže Uzvišeni: Nije grijeh ako u tome pogriješite, grijeh je ako to namjerno učinite. (El-Ahzab, 5.)
Allah je Blag i Milostiv, poslao je Muhammeda, sallallahu alejhi ve sellem, sa olakšavanjem i tolerancijom, kaže Uzvišeni: Allah želi da vam olakša, a ne da poteškoće imate. (El-Bekara, 185.)
Kaže Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem: „Vjera (islam) je lahka. Niko se neće hrvati sa ovom vjerom, a da ga ona ne savlada1. Budite umjereni, radite ispravno (bez pretjerivanja i bez zanemarivanja), i obveseljavajte.“ Bilježi Buhari, 39.
A šejtan je čovjekov najveći neprijatelj, odvraća ga od njegovog Gospodara, i ulješava mu njegove grijehe, kao što kaže Uzvišeni: Njima je ovladao šejtan i učinio da zaborave na Allaha. Oni su na šejtanovoj strani, a onī na šejtanovoj strani će, sigurno, nastradati. (El-Mudžadela, 19.)
I govor duše Allah Uzvišeni oprašta, kao što kaže Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem: „Zaista je Allah oprostio mom ummetu ono na što ga njegova duša nagovara, sve dok to ne uradi ili progovori.“ Bilježi Muslim, 127.
Ko bude uradio kakvo loše djelo pa mu ga Allah sakrije nije mu dozvoljeno da on poslije priča o tome, zbog riječi kaže Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem: „Svakom od mog ummeta će biti oprošteno osim onima koji iznose svoje grijehe.“ Bilježi Muslim, 2990.
Ako insan pogriješi pa se pokaje Allahu, Allah će mu primiti pokajanje. Gospodar vaš je sam Sebi propisao da bude milostiv: ako neko od vas kakvo ružno djelo iz lahkomislenosti učini, pa se poslije pokaje i popravi – pa, Allah će doista oprostiti i samilostan biti. (El-En’am, 54.)
Allah je Plemenit i umnožava nagradu za dobra djela, i oprašta loša djela, kao što kaže Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, prenoseći od svog Gospodara Uzvišenog da je rekao: „Zaista je Allah zapisao dobra i loša djela, onda ih je pojasnio, pa ko bude htio da uradi dobro pa ga ne bude uradio, Allah će mu upisati cijelo dobro djelo, a ako se bude potrudio da ga uradi i uradi ga, Allah će mu upisati deset sevaba, pa sve do sedam stotina puta, i još više od toga. A onaj ko bude htio da uradi kakvo loše djelo pa ga ne uradi, Allah će mu upisati čitavo dobro djelo, a ako se bude potrudio pa uradi loše djelo, Allah će mu upisati jedan grijeh.“ Bilježi Buhari.

fusnote:
1 Ibnul-Munir kaže: „Ovim se ne misli na zabranu nastojanja da se ibadet što potpunije i savršenije izvrši, jer je to pohvalna stvar, već se zabranjuje pretjerivanje koje vodi u klonulost, ili pretjerivanje u nafilama koje vodi ostavljanju onoga što je preče, ili odlaganje farza van njegovog vremena. Primjer toga je čovjek koji probdije cijelu noć i bori se protiv sna, ali ga san savlada na kraju noći pa prespava klanjanje sabah namaza u džematu, ili klanjanje sabah namaza u odabranom vremenu, ili dok ne izađe Sunce, pa prođe namasko vrijeme.“ Vidjeti: Ibn Hadžer, Fethul-Bari, 1/94., Darul-Ma’rife, 1379. h.g.

Muhammed b. Ibrahim et-Tuvejdžiri

Prijevod:
Mirnes Škrijelj

Revizija:
Ersan Grahovac
https://islamhouse.com/bs/fatwa/551840/

O ovom pitanju prenesene su nam predaje koje sežu do Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem, (merfu’) i predaje koje sežu do ashaba (mevkuf), od kojih su:

1. Hadis Zejda b. Erkama, radijallahu ‘anhu, da jeMu'avija b. Ebi Sufjan, radijallahu ‘anhu, bio upitan: „Da li si prisustvovao u vrijeme Allahova Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem, na dva bajrama (bajram namaz i džuma) u jednom danu?“ Rekao je: ‘Da, jesam!’ Upitao je: ‘Pa kako je postupio?’ Odgovorio je: ‘Klanjao je bajram, a zatim je dao olakšicu po pitanju džume namaza, rekavši: ‘Ko hoće da klanja neka klanja.'“

Hadis bilježe imam Ahmed, Ebu Davud, Nesai, Ibn Madže, Ed-Darimi i Hakim u Mustedreku, koji kaže: „Ovaj hadis je ispravnog lanca prenosilaca, a imam Buharija i Muslim ga nisu spomenuli u svojim knjigama, a uz to postoje hadisi koji ga jačaju, a koji su tačni po uslovima Muslima.“

Isto je rekao i Zehebi, a Nevevi u svojoj knjizi El-Medžmu’ je rekao: „Ovaj hadis je dobrog lanca prenosilaca.“

2. Pomenuti hadis koji ga jača je hadis od Ebu Hurejre, radijallahu ‘anhu, da je Allahov Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, rekao: „U ovom vašem danu su se spojila dva bajrama, pa ko želi da klanja bajram bit će mu dovoljno namjesto džume, a što se nas tiče, mi ćemo klanjati džumu.“ Hadis bilježi Hakim kao što je već spomenuto, i bilježi ga još i Ebu Davud, Ibn Madže, Ibn Džarud, Bejehki i dr.

3. Hadis od Ibn Omera, radijallahu ‘anhuma, da je rekao: „Spojila su se dva bajrama (bajram i džuma) za vrijeme Allahova Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem, te je on klanjao ljudima bajram namaz i rekao: ‘Ko želi da dođe na džumu neka dođe, a ko želi da odsustvuje, neka odsustvuje.'“

Hadis bilježe Ibn-Madže i Taberani u Velikom mu'džemu sa riječima: „Spojila su se dva bajrama za vrijeme Allahova Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem, ramazanski bajram i džuma, pa je Allahov Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, klanjao bajram, te se okrenuo i rekao: ‘O ljudi, dobili ste hajr i nagradu, a mi ćemo klanjatidžumu, pa ko želi da je klanja sa nama neka to uradi, a ko želi da se vrati porodici neka se vrati.'“

4. Hadis Ibn-Abbasa, radijallahu ‘anhuma, da je Allahov Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem rekao: „Spojila su se dva praznika u ovom vašem danu, pa ko hoće dovoljan mu je bajram, a mi ćemo, ako Allah da, klanjati džumu.“

Hadis bilježi Ibn Madže, a rekao je Busajri: „Lanac prenosilaca je vjerodostojan, a svi ljudi u lancu su povjerljivi.“

5. Mursel hadis od Zekvana b. Saliha koji kaže: „Spojila su se dva bajrama ili praznika za vrijeme Allahova Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem, kurban bajram i džuma, zatim je on klanjao i održao ljudima hutbu, rekavši: ‘Učinili ste zikr i puno hajra, a mi ćemo klanjati džumu, pa ko želi da ostane neka ostane –tj. u svojoj kući, a ko želi da klanja džumu neka klanja.'“

Hadis bilježi Bejheki u Velikom sunenu.

6. Od Ata b. Ebi-Rebbaha, se prenosi da je rekao: „Klanjao nam je Ibn Zubejr bajram namaz u danu džume na početku dana, zatim smo otišli da klanjamo džumu, a on se nije pojavio, pa smo klanjali pojedinačno, a Ibn Abbas je tada bio u Taifu, pa kada smo navratili kod njega, spomenuli smo mu šta se desilo, a on rekao: ‘Postupio je po sunnetu.'“

Predaju bilježi Ebu Davud, kao i Ibn Huzejme sa drugim riječima uz dodatak u kojem stoji: „Rekao je Ibn Zubejr: ‘Vidio sam Omera b. Hattaba da čini isto kada se spoje dva praznika u jednom danu.'“

7. U Sahihu Buharije i Muvettau Malika se bilježi predaja od Ebu Ubejda oslobođenog roba Ibn Ezhera da je rekao: „Prisustvovao sam za vrijeme Osmana b. Affana na dva praznika, i to za dan džume. Klanjao bi prije hutbe, zatim bi hutbu održao i rekao: ‘O ljudi, u ovom danu su se sastala dva praznika, pa ko želi da sačeka džumu od onih čije kuće su daleko, neka sačeka, a ko želi da se vrati kući, ima moju dozvolu.'“

8. Od Alije b. Ebi Taliba, radijallahu ‘anhu, se prenosi da je nakon što su se spojila dva praznika u jednom danu, kazao: „Ko želi da klanja džumu, neka klanja, a ko želi da ostane neka ostane.“ Rekao jeSufjan: „Tj. da ostane kod svoje kuće.“ Predaju bilježi Abdurrezak u Musannefu, a slična ovoj se nalazi i kod Ibn Ebi Šejbe.

Shodno ovim merfu’ hadisima od Allahova Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem, i mevkuf predajama od velikog broja ashaba, radijallahu ‘anhum, i shodno onom što zastupa većina učenjaka, Stalna komisija donosi fetvu:

1. Ko prisustvuje bajram namazu, dozvoljeno mu je da ne klanja džumu, nego samo može klanjati podne namjesto nje u podnevskom vremenu, a ako klanja džumu, to je bolje.

2. Ko ne prisustvuje bajramu, olakšica ga ne obuhvata, i zato mu je džuma obavezna, i obavezan je da ode u mesdžid radi džume namaza, pa ako ne bude dovoljan broj ljudi u mesdžidu s kojima će klanjati džumu, klanjat će podne.

3. Obaveza je imamu da klanja džumu tog dana da bi mogao prisustvovati onaj ko želi i ko nije prisustvovao bajramu i ako bude postojao broj ljudi s kojima se džuma može uspostaviti, klanjat će, a u suprotnom će se klanjati samo podne.

4. Ko klanja bajram namaz, i ne ode na džumu tog dana, klanjat će podne kada nastupi njegovo vrijeme.

5. Nije propisan ezan u ovo vrijeme osim u mesdžidima u kojima se klanja džuma, i nije propisan ezan radi podne namaza u tom danu.

6. Govor da onaj ko klanja bajram nije obavezan klanjati džumu, niti podnetog dana, je neispravan govor, i zbog toga mu učenjaci ne pridaju pažnju, te su kazali da je taj stav greška i čudan govor, zbog njegovog suprostavljana sunnetu i zbog zapostavljanja farza-obaveze bez validnog dokaza. Možda hadisi i predaje po ovom pitanju koje daju olakšicu za odsustvo sa džume namaza i stavljaju u obavezu podne namaz, nisu doprli do onog ko je izrekao taj stav, a Allah zna najbolje. Neka je salavat i selam na našeg vjerovjesnika Muhammeda, njegovou porodicu i sve ashabe.

Stalna komisijaza fetve:

Predsjednik: Abdul-Aziz b. Abdullah b. Muhammed Alu-š-Šejh.

Član: Abdullah b. Abdurrahman el-Gudejan.

Član: Bekr b. Abdullah Ebu Zejd

Član: Salih b. Fevzan el-Fevzan.

Prijevod:Senad Muhić, Senad Crnkić

Revizija:Ersan Grahovac

https://islamhouse.com/bs/fatwa/720536/

DEFINICIJA POLIGAMIJE

Poligamija je brak u kome jedan čovek ima više od jedne žene. Za razliku od poligamije, poliandrija je tip braka u kome žena ima više supruga. U islamu, poligamija je dozvoljena, a poliandrija apsolutno zabranjena. Sada da pređemo na postavljeno pitanje: Zašto jedan čovek može da oženi više žena?

KUR’AN JE JEDINA RELIGIJSKA KNJIGA NA SVETU KOJA KAŽE: OŽENITE SAMO JEDNU ŽENU!

Kur’an je jedina verska knjiga na kugli zemaljskoj koja sadrži frazu: Oženite se samo jednom ženom! Ni jedna religijska knjiga na svetu ne preporučuje ljudima da se ožene samo jednom ženom. Ni u jednoj drugoj religijskoj knjizi (u Vedama, Ramajanima, Mahabharati, Giti, Talmudu i Bibliji) nećete naći ograničenje po pitanju broja žena u jednom braku! Po ovim knjigama, čovek može da oženi neograničeno mnogo žena. Mnogo kasnije su hindu sveštenici i hrišćanska crkva ograničili broj žena na jednu. Mnoge ličnosti iz hinduizma su imale više žena odjednom, tako stoji u njihovim verskim knjigama. Kralj Dašrat, Ramain otac, imao je više od jedne žene. Krišna je imao nekoliko žena.

Nekada je hrišćanima bilo dozvoljeno oženiti koliko god žele žena, jer im Biblija ničim to ne ograničava. Tek pre nekoliko vekova je hrišćanska crkva posebnim aktom ograničila broj žena na jednu.

Višeženstvo je dozvoljeno kod Jevreja. U Talmudu ćete naći da je Abraham imao tri, a Solomon na stotine žena. Ta praksa je nastavljena sve dok rabin Geršom bin Jehudah (960-:1030) nije objavio poseban akt protiv višeženstva.

Jeste li čuli za izveštaj Hindusi su naklonjeniji višeženstvu nego muslimani? Komisija za utvrđivanje položaja žene u islamu, u svom izveštaju, obavljenom 1975. godine, na stranicama 66. i 67. navodi da je 1951-1961. godine u poligamijskom braku živelo 5.06% hindusa i samo 4.31% muslimana u Indiji. Prema indijskom zakonu, svakom nemuslimanu je zabranjeno višeženstvo. Uprkos tome, više hindusa je živelo u takvom braku nego muslimana. Nekada ni njima nije bio ograničen broj žena. Tek je 1954. godine posebnim zakonom hindusima zabranjeno višeženstvo. Dakle, indijski zakon hindusima zabranjuje višeženstvo, a ne njihove verske knjige.

Hajdemo sada da vidimo zašto islam dozvoljava ženidbu sa više od jedne žene.

KUR’AN JE OGRANIČIO VIŠEŽENSTVO

Kao što sam već napomenuo, Kur’an je jedina verska knjiga na svetu koja kaže: Oženite samo jednu ženu. Citirana fraza se nalazi u sledećem kur’anskom stihu iz poglavlja Žene: Ženite se onim ženama koje su vam dopuštene, sa po dve, sa po tri i sa po četiri! A ako strahujete da nećete pravedni biti, onda samo jednom. (Kur’an, En-Nisa, 3)

Pre nego što je Kur’an objavljen, nije postojala gornja granica za broj žena u jednom braku. Mnogi Arapi su prosto skupljali žene, neki su ih imali na stotine! Islam je postavio gornju granicu od četiri žene. Islam je dozvolio muslimanu da ima dve, tri ili četiri žene, ali pod uslovom da prema svima njima bude pravedan. Kur’an kaže u poglavlju Žene: Vi nećete moći potpuno jednako postupati prema ženama svojim ma koliko to želeli. (Kur’an, En-Nisa, 129)

Zbog toga, višeženstvo u islamu nije pravilo već izuzetak! Mnogo ljudi misli da je višeženstvo jedna od obaveza u islamu. Uopšteno, u islamu postoji pet kategorija dela:

Farz- stroga obaveza;
Mustehab – poželjno delo;
mubah – dozvoljeno, niti naređeno niti zabranjeno;
mekruh – ne preporučuje se;
haram – strogo zabranjeno delo.
Višeženstvo spada u kategoriju dozvoljenog, mubah. To nikada ne može biti znak da je musliman koji ima dve, tri ili četiri žene bolji od muslimana koji ima samo jednu.

PROSEČAN ŽIVOTNI VEK ŽENA JE VEĆI NEGO MUŠKARACA

Odnos između broja novorođene muške i ženske dece je isti. Međutim, ženska deca imaju bolji imunitet od muške. Žensko dete se lakše izbori sa bolestima. Zbog toga je, u pedijatrijskom periodu, veći broj smrtnih slučajeva među dečacima, nego među devojčicama. Tokom ratova, mnogo više muškaraca bude ubijeno. Mnogo više muškaraca umre u raznim nesrećama i od raznih bolesti. Prosečan životni vek žene je veći od prosečnog životnog veka muškarca. Bilo gde u svetu ćete naći više udovica nego udovaca.

U INDIJI JE VIŠE MUŠKARACA NEGO ŽENA ZBOG UBISTVA FETUSA I MALIH DEVOJČICA

Indija je jedna od malobrojnih zemalja, zajedno sa svojim susedima, koja ima više muške populacije nego ženske. Razlog tome je visok nivo ubijanja ženske dece, kao i činjenica da se u Indiji godišnje, kroz abortuse, ubije preko milion beba za koje se utvrdi da su devojčice! Ako se ovaj šejtanski običaj zaustavi, Indija će, takođe, imati više žena nego muškaraca.

U SVETU JE BROJ ŽENA VEĆI NEGO BROJ MUŠKARACA

U Sjedinjenim Američkim Državama žene su brojnije od muškaraca za 7.8 miliona. Sam Njujork ima milion žena više nego muškaraca, a od ukupnog broja muškaraca njih trećina su homoseksualci. U celoj SAD ima ukupno 25 miliona homoseksualaca! To znači da svi ti ljudi nemaju nameru sklopiti brak sa ženom. U Velikoj Britaniji broj žena je veći od broja muškaraca za 4 miliona. Nemačka ima 5 miliona žena više nego muškaraca. U Rusiji je broj žena veći za 9 miliona od broja muškaraca. Samo Allah zna koliko je u čitavom svetu više žena nego muškaraca!

OGRANIČAVANJE MUŠKARACA DA SE ŽENE SAMO JEDNOM ŽENOM NIJE PRAKTIČNO

Čak i da se svaki muškarac oženi sa po jednom ženom, opet bi samo u SAD bilo preko 30 miliona žena koje ne bi mogle naći muža (u obzir smo uzeli da u SAD ima 25 miliona homoseksualaca). Ostalo bi 4 miliona žena u Velikoj Britaniji, 5 miliona žena u Nemačkoj i 9 miliona žena u Rusiji koje bi ostale neudate.

Pretpostavimo da je moja ili tvoja sestra ostala među neudatima u Americi. Njoj preostaju samo dva moguća rešenja: ili se udati za čoveka koji je već oženjen ili postati “javna svojina”. Ne postoji treća varijanta! Svaka čestita žena bi odabrala prvo rešenje. Većina muslimanki ne bi želela svog muža da deli sa drugom ženom. Ali, u islamu, bolje je da se pretrpi manji lični gubitak, nego da se izazove veća šteta puštanjem sestre muslimanke da postane “javna svojina”.

UDATI SE ZA OŽENJENOG ČOVEKA BOLJE JE NEGO POSTATI “JAVNA SVOJINA”

U zapadnim društvima je uobičajeno da muškarac ima ljubavnicu ili nekoliko vanbračnih veza. Time se žena dovodi u nezaštićen i zapostavljen položaj. Ista ta društva, međutim, ne mogu da prihvate da čovek ima više od jedne supruge, čime bi se ona zaštitila i živela častan i uredan život.

Napominjem da pred ženom koja ostane neudata postoje samo dva izlaza: da se uda za oženjenog čoveka ili postane “javna svojina ”. Islam je spasio čast žene dozvoljvajući joj da se uda za oženjenog čoveka, a zabranjujući joj ovu drugu opciju.

Odlomak iz knjige ”Odgovori na zablude o islamu” – Dr. Zakir Naik
Preuzeto sa http://www.pozivistine.com