Pristupi namazu sa nijetom da klanjaš jaciju, pa ako oni klanjaju četiri rekata i ti klanjaj, ako klanjaju dva, onda ustani kad oni predaju selam i naklanjaj ono što ti je ostalo, pa predaj selam! Dokaz da je dozvoljeno klanjati farz za imamom koji klanja sunnete kao teraviju ili druge bilježi Buharija da je Mua'z ibn Džebel radijallahu anhu klanjao jaciju kao farz iza Poslanika sallallahu alejhi ve sellem, a njegov narod ga je čekao dok ne završi, pa se on vratio da klanja sa njima kao imam, pa je on klanjao sa nijetom nafile, a oni farz.”
Šejh Imad el-Misri

Preuzeto sa stranice:islamskiedukativni.wordpress.com

Na pitanje o sedždi prilikom učenja ajeta sedžde držaću se mišljenja da pri odgovoru je dozvoljeno odgovoriti i više i šire nego traži samo pitanje da bi imali cijelu predstavu o sedždi tilavet. Sedžda je sunnet učaču i slušaocu koji namjerno sluša učenje Kur'ana i prouči se ajet u kome je sedžda, dok nije i onome koji čuje učenje bez namjere da sluša već radi druge poslove, ali mu dođe do uha učenje, jer se prenosi da je Osman radijallahu anhu prošao pored učača koji je učio ajet u kome je sedžda da bi učinio Osman sa njime sedždu, ali je Osman nije učinio nego rekao: “Sedžda je samo onome ko sluša (namjerno)”, jer Osman je slučajno prolazio nije ciljao slušanje njegova učenja. I zbog toga što takav nema nagrade za učenje kao učač i onaj koji sluša učenje sa nijjetom ibadeta. Mogli bi to nazvati tako da je razlika čuti učenje (bez namjere) i slušati (pratiti sa nijjetom).

Imam Ebu Hanife smatra sedždu tilavet vadžibomm, ali kod hanefija vadžib nije na stepenu farza tako da mu je mišljenje blisko drugim učenjacima, Imamima Maliku, Šafiji, Ahmedu i Davudu (zahiriji) koji drže da je sunnet.

Dokaz da sedžda tilavet nije vadžib (obavezna):

Navodi Buhari od Omera radijallahu anhu da je jedne džume proučio ajet iz sure Nahl u kome se nalazi sedžda, pa je sišao sa mimbera u obavio sedždu i ljudi za njime su je obavili. Sljedeće džume je ponovo učio taj ajet, ali nije obavio sedždu govoreći: “Ljudi, mi naiđemo na sedždu (ajet sa sedždom), pa ko je učini ispravno je uradio, a ko je ne obavi nije griješan”. Ovo znači da nije obaveza, vadžib inače bi bio grijeh ostaviti je. Također navodi Buhari od Ibn Omera radijallahu anhuma da je rekao: “Zaista Allah nije naredio sedždu osim ako mi hoćemo.” (dobrovoljna je dakle). Obje predaje su u prvom tomu Buharije u poglavlju: Kitabu sudžudi el-Kur'an.

Kada smo vidjeli kakav je propis sedžde tilavet da vidimo kakva joj je forma.

Za sedždu tilavet trebamo sljedece:

1. sedždu (jednu)

2. tekbir prije i drugi poslije nje

3. pokriti stidna mjesta

4. okrenuti se kibli, ako nismo u prevoznom sredstvu, jer ovo nije farz, a Poslanik sallallahu alejhi ve sellem bi obavljaj nafilu okrenut u smjeru u kome mu je okrenuta jahalica.

Hanbelije dodaju ovome jos sljedece:

1. tahrim (dizanje ruku kao na početku namaza) i teslim (predavanje selama poslije sedžde)

2. Da se na sedždu ode sa rukua (ne npr. iz sjedećeg stava). Ovo je mišljenje i Ibn Tejmije.

3. Da se ima taharet (abdest) za sedždu.

Odabranije misljenje je prvo, jer sehvi sedžda nije namaz, kao što ni učenje Kur'ana nije namaz i zbog predaja da je Ibn Omer radijallahu anhuma činio tilavet sedždu bez tahareta (abdesta). Ovo je i izbor imama Buharije. Pored toga bez sumnje je obaviti je sa abdestom potpunije i sevapnije, ali nećemo zbog nedostatka abdesta reći nekome da ne obavi tu sedždu u takvom stanju. Ibn Kajjim veli, odabirajući mišljenje da može sedžda bez tahareta: “Nema uvjetovanju tahareta za nju (sedždu) dokaza ni u Kitabu, ni u Sunnetu, ni u Idžmau, a ni u ispravnom kijasu…”
Da se sada osvrnemo na pitanje. Na slušanje sa kasete gledamo kao i na slušanje živog insana, ako nam je namjera slušati, sunnet nam je obaviti sedždu, ako ne i nije, a nije nam zabranjeno. Neki prave razliku između kasete i učenja uživo, ali nebrane sedždu. U nekim slučajevima obavljanje sedžde ili ne obavljanje je pitanje slijeđenja učača, ako on obavi obave i slušaoci, ako ne, ne obave ni oni, ali to nije uvjet nego samo mogućnost, jer je Omer radijallahu anhu rekao: ‘Pa ko hoće neka obavi, a ko neće nije griješan.’, iako je on nije obavio nije drugima zabranio da ga ne slijede.
Žena u hajzu može obaviti sedždu kada sluša ajete sedžde, jer nije šart čistoća (abdest) tako da to nije namaz nego ibadet kao dova i zikr koji su joj dozvoljeni u tom stanju. Sedžda se može obaviti i džematile, ako grupa sluša učenje i predvodi ih u sedždi kao imam učač. Propisana je u namazu i izvan stim da se ne preporučuje u namazima u kojima se uči u sebi da ne zbunjuje ljude, je li tekbir za nju ili za ruku`u. Ukoliko poslije proučenog ajeta sedžde prođe nešto vremena ne treba činiti sedždu naknadno, jer je to sunnet čije vrijeme je prošlo. To je bilo što sam odabrao spomenuti u vezi ovog pitanja, a Allah subhanehu ve te'ala sve zna.
Abdulmelik Bašić – islambih.org 2000.-2001. god.

Preuzeto sa stranice:islamskiedukativni.wordpress.com

Bilježi imam Muslim, da je Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, rekao: “Nakon što počne obavezni namaz nije dozvoljeno klanjati neki drugi namaz.” Rahmetli Šejh Muhammed ibn salih el-Usejmin (jedan od najvećih islamskih pravnika današnjice) je, u svjetlu ovog hadisa, promatrao nekoliko važnih fikhskih pitanja, između ostalog i ovo tvoje pitanje.

1. Šta znače riječi Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem: “Kada počne namaz”

Ako znamo da je povod zabrane cijepanje džemata ili odvajanje od džemata (onaj ko klanja nafilu dok džemat klanja farz cijepa džemat), lahko nam je zaključiti da riječi Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem: “Kada počne namaz”, znače “Kada muezzin počne sa učenjem ikameta”, jer onaj ko tada počne klanjati nafilu, izvjesno je da će jedan njen dio klanjati za vrijeme obavljanja namaza u džematu. Znači kada počne ikamet obaveza je klanjati u džematu i zabranjeno je odvajati se radi nafile.

2. Da li se zabrana podjednako odnosi na počinjanje nafile u trenutku počinjanja ikameta i nafilu koju je čovjek počeo klanjati prije ikameta?

Neki učenjaci smatraju da se zabrana podjednako odnosi na nafilu koju čovjek počne klanjati kada zauči ikamet i nafilu koju je počeo klanjati prije ikameta. Po njima, onaj ko klanja nafilu, obavezan je istog trenutka kada čuje ikamet prekinuti namaz, pa makar mu od namaza preostalo samo predavanje selama. Šejh Ibn-Usejmin je napravio razliku između onoga ko je klanjao potpun rekat prije početka ikameta i onoga ko je klanjao manje od toga: prvi će nastaviti sa namazom i upotpuniti ga, a zatim se priključiti namazu, dok će drugi prekinuti namaz i odmah se priključiti džematu. Dokaz za to su mu riječi Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem: “Ko stigne klanjati jedan rekat namaza, stigao je na čitav namaz”. Hadis, između ostalog, upućuje na to da je onaj ko klanja jedan rekat namaza i time dobije status onoga koji je obavio čitav namaz, prije nego počne ikamet, izbjegao zabranu i zbog toga treba nastaviti sa namazom i upotpuniti ga, a onaj ko to nije uspio prekinut će namaz kako bi izvršio naredbu i ostavio ono što je zabranjeno.

Prema tome, dragi brate, onaj ko klanja jedan čitav rekat nafile prije početka ikameta, nastavlja sa njom i upotpunjava je, nastojeći pri tome da rekat koji mu je preostao skrati, a onaj ko ne uspije klanjat kompletan rekat prije ikameta, obavezan je prekinuti nafilu i priključiti se džematu.
Dipl. isl. pravnik – Semir Imamović – islambih.org 2000.-2001. god.

Preuzeto sa stranice:islamskiedukativni.wordpress.com

Ve alejkumus-Selam!

Brate moj, ženidba je sunnet Poslanika, s.a.v.s., a neki učenjaci ženidbu smatraju farzom. Jedan od ashaba je rekao da se neće ženiti pa je Poslanik, s.a.v.s., kazao: “Ko ostavi moj sunnet ne pripada meni” (Buharija i Muslim).

Smatram da se trebaš hitno oženiti i to sa pravom muminkom, upotpuniti svoj iman, pa ćeš se tako lakše suprostaviti šejtanu u šejtanskoj vojsci koja uznemirava Allahove robove na zemlji.

Prenosi se od Ibn-Mesuda da je rekao: “Kada bi moja supruga preselila poslije ikindije-namaza, ne bih dočekao akšam bez žene, bojao bih se da ne preselim te noći pa sretnem Allaha kao neoženjen čovjek.” U drugoj predaji stoji da je Ibn-Mesuda kazao: “Kada bih znao da ću umrijeti u narednih deset dana, a ja neoženjen, oženio bih se kada bih imao mogućnosti bojeći se fitneta.” Ibn-Hazm u El-muhalla, 10/25-26. Prenosi se od Muaza Ibn-Džebela da je na smrtnoj postelji kazao: “Oženite me, jer ne volim sresti Allaha kao neoženjen.” Vidjeti El-umm, 5/42 od imama Safije, Es-Sunenul-kubra, 6/452 i Marifetus-sunen, 6/101 od imama El-Bejhekija, El-muhalla, 10/26 i Hulasatul-bedril-munir, 2/148 od Ibn-Mulekkina.

Neka te ne zabrinjava sihr, mnogi muslimani imaju sihr pa žive i obožavaju Allaha, bore se protiv šejtana i njegovih pristalica. Molim Allaha da ti pomogne i opskrbi te čednom i pobožnom ženom.

Es-Selamu alejkum!
odgovorio Mr. Safet Kuduzović (21.07.2004)

Preuzeto sa stranice:islamskiedukativni.wordpress.com