Prenosi Abdullah b. Burejde da je Aiša, radijallahu anha, rekla: „Rekla sam: ‘Allahov Poslaniče, ako bi znala koja je noć, Lejletu-l-kadr, šta da kažem u njoj?’ Rekao je: ‘Reci:

اللَّهُمَّ إِنَّكَ عُفُوٌّ تُحِبُّ الْعَفْوَ فَاعْفُ عَنِّي

„ALLAHUMME INNEKE ‘AFUVVUN TUHIBBU-L-‘AFVE F'AFU ‘ANNI.“

„Allahu, Ti si onaj koji prašta, voliš oprost, pa mi oprosti!“

Zabilježio ga je Tirmizi (3513); Nesai u „Amelu-l-jevmi ve-l-lejle“ (872); Ibn Madže (3850)., preko Kehmis b. el-Hasena, od Ibn Burejde, a on od Aiše, radijallahu anha.

Rekao je Tirmizi: „Ovaj hadis je hasen-sahih.“

I prenosi ga el-Ešdže'i, prenoseći od Sevrija, on od Alkame b. Merseda, od Sulejmana b. Burejde, a on od Aiše, radijallahu anha. Bilježi Nesai u „Amelu-l-jevmi ve-l-lejle“ (877), ali je ovaj rivajet greška, i ispravno je: Sevri, od Džurejrija, od Abdullah b. Burejde, od Aiše, radijallahu anha. Bilježi ga Nesai u „Amelu-l-jevmi ve-l-lejle“ (876).

Kaže šejh Abdullah b. Abdurrahman Es-S'ad: Ovaj lanac prenosilaca je prekinut, jer Abdullah b. Burejde nije slušao hadise od Aiše, radijallahu anha.

Došlo je lično od Aiše, radijallahu anha, više predaja:

– Zabilježio je Ibn Ebi Šejbe u Musanefu (31148), preko Šurejh b. Hanija, od prenoseći od Aiše, radijallahu anha, da je rekla: „Doista da znam koja je noć Lejletu-l-kadr, ne bi u njoj ništa tražila osim afijet.“

– Zabilježio je Nesai u „Amelu-l-jevmi ve-l-lejle“ (878) preko Abdullah b. Džubejra, prenoseći od Mesruka, a on od Aiše, radijallahu anha, da je rekla: „Kada bi znala u kojoj je noći Lejletu-l-kadr, dova kojom bi najviše dovila bila bi u traženju oprosta i afijeta (zdravlja).“

– Zabilježio je El-Hatib u „Tarihu-l-bagdad, preko El-Hasena, prenoseći od Aiše, radijallahu anha, da je rekla: „Ako zateknem noć Kadra, neću tražiti od Allaha ništa do oprosta i afijeta (zdravlja).“

Svi ovi lanci prenosioca nisu pošteđeni prigovora, ali jedan druge podupiru, što znači da je ovaj govor vjerodostojno prenešen od Aiše, radijallahu anha, kao njen govor, a ne govor Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem.

Zato bi svako ko želi da dovi u ovoj veličanstvenoj noći ili nekoj drugoj, trebao da dovi tražeći afijet od Uzvišenog Gospodara.

(Mnogo je hadisa koji govore o afijetu i podsticanju vjernika da traže od Allaha afijet. El-‘Afije je sveobuhvatna riječ za odvraćanje svih pogrdnih i ružnih stvari, bilo da se radi o tijelu čovjeka ili unutrašnjim uticajima koji mu se dešavaju, te dunjaluku i ahiretu. (El-Minhadž od Nevevija, 12/46)
Prema tome u afijet spadaju: traženje zdravlja, oprosta, pomoći od Uzvišenog Allaha, tebāreke ve te'ala.)

Na pitanje odgovorio: šejh Abdullah es-S'ad
https://t.me/abdullahessad

Prenešeno je po tom pitanju nekoliko hadisa, i ispravno je da se ne mogu pojačati (dignuti na stepen prihvatljivog), zbog slabosti lanaca prenosilaca. Zato ih je slabim ocijenio Ibn Tejmijje.
Ako bi bilo rečeno da je ovakvih predaja veći broj, kaže se da i pored toga oni se ne mogu pojačati. Razlog je što je mutevatir predanjima neupitne vjerodostojnosti prenešeno da je Poslanik, sallallahu ‘alejhi ve sellem, dizao ruke prilikom dove, ali nije ni u jednom vjerodostojnom hadisu došlo da je potrao lice nakon dove.

Na pitanje odgovorio: šejh Abdullah es-Sad
https://t.me/abdullahessad

Dodatak “ve magfiretuhu” u odgovoru na selam je slab i neispravan, premda su ga neki učenjaci ocijenili vjerodostojnim, iako ima mnoštvo slabosti.
Prenešen je u rivajetu od Muhammeda b. Humejda, od Ibrahim b el-Muhtara, od Šu'be b. el-Hadždžadža.
Muhammed b. Humejd er-Razi je metruk ravija (odbačen prenosilac), sa njim se ne dokazuje, iako je hafiz. Optužen je za premetanje lanaca prenosilaca, te je kritikovan sa strane čestitosti.
A što se tiče ravije Ibrahima b. el-Muhtara, kod njega postoji slabost kada je u pitanju pamćenje (hifz), te se izdvojio sa prenošenjem ovog dodatka od Šu'be u odnosu na druge ravije. Nije od njegovih prvih učenika, poput Muhammeda b. Dža'fera (nadimak mu je Gunder, te je najpouzdanijih kada je u pitanju prenošenje od Šu'be), Ebu Davuda et-Tajalisija, te se njegovo izdvajanje sa prenošenjem ne prihvata.
Zabilježio je imam Malik u Muvetti vjerodostojno predanje od Ibn ‘Abbasa, radijallahu ‘anhuma, da je rekao da je nazivanje selama do bereketa (riječi “ve berekatuhu”); tj: “Esselamu ‘alejkum ve rahmetullahi ve berekatuhu”, bez riječi (dodatka) “ve magfiretuhu”.

Na pitanje odgovorio: šejh Abdullah es-S'ad
https://t.me/abdullahessad

Pritvrđeno je u Sahihu Buharije četiri različita izraza zikra nakon vraćanja sa ruku'a u namazu, kojeg musliman može izgovoriti. Najpotpunije je da nekada izgovori jedan, a nekada neki drugi zikr.
Zikrovi glase:
1 – Allahumme rabbena leke-l-hamd.
2 – Allahumme rabbena ve leke-l-hamd. (sa dodatkom harfa vav)
3 – Rabbena leke-l-hamd.
4 – Rabbena ve leke-l-hamd. (sa dodatkom harfa vav).

Na pitanje odgovorio: šejh Abdullah es-S'ad
https://t.me/abdullahessad