VEROVANJE U BUDUĆI SVET NIJE BAZIRANO NA SLEPOM UBEĐENJU

Mnogi ljudi se čude kako to da neko sa naučnim i logičnim temperamentom može sebi dopustiti da na bilo koji način veruje u život posle smrti. Oni misle da svako ko veruje u Budući svet, to veruje samo na osnovu slepog ubeđenja. Moje verovanje u Budući svet je zasnovano na logičkim argumentima.

VEROVANJE U BUDUĆI SVET KAO LOGIČNO UBEĐENJE

U Kur’anu postoji preko hiljadu ajeta koji govore o nekoj naučnoj činjenici. Mnoge činjenice, koje su tu spomenute, su otkrivene tek u skorije vreme. Međutim, nauka još nije na nivou da potvrdi sve ono što u Kur’anu piše.

Pretpostavimo da je 80% od onog što u Kur’anu piše dokazano kao stopostotna istina. U vezi preostalih 20%, nauka ne daje nikakav konkretan stav, pošto ni sama nije došla do stupnja da može te navode da potvrdi ili da negira. Sa našim ograničenim znanjem, nemamo prava ni za jedan jedini procenat od navedenih 20% reći da je naučno netačan. Pošto se za 80% kur’anskih ajeta sigurno zna da su naučno tačni, a za 20% se može reći da nije nađen ni jedan naučni dokaz protiv, sasvim logično bi bilo priznati da su i ovih 20% kur’anskih ajeta naučno potpuno tačni.

Postojanje Budućeg sveta, koji se spominje u Kur’anu, spada u spomenutih 20%, a za koje mi logika kaže da su potpuno tačni.

KONCEPT MIRA I LJUDSKIH PRAVA JE BESKORISTAN BEZ KONCEPTA BUDUĆEG SVETA

Da li je krađa dobro delo ili loše? Običan i normalan čovek bi rekao da je loše. Kako bi neko ko ne veruje u Budući svet uspeo da ubedi moćnog i uticajnog kriminalca da su pljačka i nezakonito prisvajanje novca loše stvari?

Pretpostavimo da sam ja najmoćniji i najuticajniji kriminalac na svetu, a istovremeno sam jako inteligentan i spretan. U tom slučaju ću reći da je krađa dobra, jer mi omogućava voditi luksuzan život. Znači, krađa je sa moje tačke gledišta, dobra stvar.

Ako mi bilo ko da logičan argument da je krađa loša stvar, momentalno ću da prestanem da budem kriminalac. Ljudi uglavnom daju sledeće argumente:

a) Krađom se nanosi šteta oštećenoj osobi;

Neko će reći da se opljačkanoj osobi nanosi šteta i donose poteškoće. Svakako ću se složiti da je krađa loša za pokradenog. Ali, ta ista krađa je dobra za mene, ako sam kradljivac. Ako ukradem hiljadu dolara, moći ću sebi da priuštim dobar ručak u nekoliko najluksuznijih restorana.

b) Neko će te opljačkati;

Neko će mi reći da može da dođe dan da i mene neko pokrade. Međutim, to je nemoguće. Niko me ne može pokrasti, jer sam najmoćniji kriminalac i imam na stotine telohranitelja i čuvara. Ja mogu svakog opljačkati, ali mene niko ne može. Krađa može biti riskantno zanimanje za običnog kradljivca, ali ne za mene, jer sam vrlo moćan i uticajan.

c) Policija može da te uhapsi;

Ako budem nastavio da se bavim ovim poslom, policija će da me uhapsi – tako mi kažu neki ljudi. Međutim, policija mi ne može ništa, jer se i ona nalazi na mom platnom spisku. Na mom platnom spisku se nalaze i ministri. Slažem se sa tim da će običan kradljivac da bude uhapšen, i to je loše za njega, ali ja sam poseban, vrlo moćan kriminalac. Dajte mi barem jedan logičan razlog zašto bih prestao da se bavim ovim poslom!

d) Krađa je lak novac;

Neko će prigovoriti da je novac zarađen krađom lak, da nije zarađen mukom i radom. Potpuno se slažem sa tom konstatacijom. To je zapravo i razlog zbog kojeg se bavim ovim poslom! Ako neko može da bira – hoće li da zarađuje novac lako ili teško, svakako će da izabere lakši način da dođe do novca.

e) Krađa je nehuman čin;

Neko će reći da je moje zanimanje nehumano i da bih se trebao brinuti i o drugim ljudskim bićima. Ja ću im izneti protivargument u obliku pitanja: Ko je napisao taj zakon kojeg vi zovete humanost i zašto bih ga ja trebao poštovati?! Taj zakon je, možda, dobar za emocionalne i subjektivne ljude, ali ja razmišljam na osnovu čiste logike, briga o drugim ljudima mi ne donosi nikakvu korist.

f) Krađa je sebičnost;

Neki ljudi kažu da je krađa sebičnost. Istina je da je krađa čin sebičnosti. Ali, zašto da ne budem sebičan kad mi to pomaže da uživam u životu?!

NE POSTOJI LOGIČAN DOKAZ DA JE KRAĐA LOŠE DELO

Videli smo da su uzaludni svi logički argumenti kojima se želi da se dokaže da je krađa loše delo. Svi ti argumenti će da zadovolje običnog čoveka, ali ne i velikog i uticajnog kriminalca. Ni jedan od tih argumenata ne može da se odbrani razumom i logikom. Zato nemoj da se čudite otkud toliki broj kriminalaca širom sveta!

U isto vreme, sva nedela poput krađe, prevare, i njima sličnih dela, mogu da se uvrste među dobre stvari, sa tačke gledišta kriminalca. To je zato što ne postoji logičan dokaz koji bi ih uverio da je loše to što rade.

MUSLIMAN IMA SVE POTREBNE ARGUMENTE

Hajdemo zameniti strane: zamisli da si ti najmoćniji i najuticajniji kriminalac na svetu i da na svom platnom spisku imaš policiju i ministre. Čitava armija ljudi te čuva. Ja sam musliman koji će da te ubedi da su krađa, prevara i nasilje zle stvari. Ako ti predočim iste, ranije spomenute argumente da je krađa rđavo delo, odgovorićeš mi na isti način na koji odgovaraju svi kriminalci. Slažem se da je kriminal logičan samo za onog kriminalca koji je jako moćan i uticajan.

SVAKI ČOVEK ŽELI PRAVDU

Svaki čovek na Zemlji želi pravdu. Čak i onda kad drugima čini nepravdu, istovremeno želi da se prema njemu pravedno postupa. Neki ljudi su opijeni svojim bogatstvom i uticajem i drugima nanose bol i patnju. Međutim, isti ti ljudi će da se pobune kad im se nanese nepravda. Razlog zbog kojeg takvi ljudi nanose bol i patnju drugima leži u njihovom obožavanju moći i uticaja. Oni misle da im njihova moć omogućava da drugima nanose nepravdu, a da se, istovremeno, odbrane od tuđe nepravde.

ALLAH JE NAJMOĆNIJI I NAJPRAVEDNIJI

Kao musliman, ja ću kriminalca najpre da uverim u postojanje Boga (obrati pažnju na pitanje naučne utemeljenosti Kur’ana!). To je Uzvišeni Allah, Koji ima veću moć nego što je ti imaš, a istovremeno – On je savršeno pravedan. Časni Kur’an kaže: Allah neće ni trunku nepravde učiniti. (Kur’an, poglavlje: An-Nisa’, ajet 40.)

ZAŠTO ME ALLAH NE KAŽNJAVA?

Pošto je spomenuti kriminalac čovek koji se oslanja na logiku i nauku, poverovaće u postojanje Boga, nakon što mu se predoče jasni naučni dokazi iz Kur’ana. Međutim, ono što će, možda, da prigovori jeste – ako je Allah savršeno pravedan, zašto me odmah ne kazni?

SVI KOJI ČINE NEPRAVDU TREBAJU BITI KAŽNJENI

Svaki čovek koji je pretrpeo nepravdu bilo koje vrste, finansijske ili socijalne prirode, svakako želi da počinilac nepravde bude kažnjen za ono što je učinio. Svaki normalan čovek želi da se pljačkašu i nasilniku očita lekcija. Iako mnogi kriminalci bivaju uhapšeni i kažnjeni, veliki je broj onih koje niko ne dira. Oni žive u zadovoljstvu i luksuzu, u potpuno bezbednom životu. Ako se nekom moćnom i uticajnom kriminalcu nanese nepravda od strane nekog još moćnijeg od njega, čak i taj oštećeni kriminalac želi da nepravednik bude kažnjen.

OVAJ ŽIVOT JE SAMO TEST ZA ŽIVOT NA BUDUĆEM SVETU

Ovaj život nije ništa drugo do ispit čije rezultate ćemo videti na Sudnjem danu. Časni Kur’an kaže:

Uzvišen je Onaj u čijoj je ruci vlast – On sve može! Onaj Koji je dao smrt i život da bi iskušao koji će od vas bolje da postupa; On je Silni, Onaj Koji prašta. (Kur’an, poglavlje: Vlast, ajeti 1-2.)

KONAČNA PRAVDA JE NA SUDNJEM DANU

Časni Kur’an kaže:

Svaka duša smrt će okusiti, a samo ćete na Sudnjem danu u potpunosti dobiti plate vaše! Pa ko bude od Vatre udaljen i u DŽennet uveden, uspeo je! A život na ovome svetu samo je varljivo naslađivanje! (Kur’an, poglavlje: Imranova porodica, ajet 185.)

Na Sudnjem danu će svi da se suoče sa konačnom pravdom. Celo čovečanstvo, svaka individua, biće proživljena na Sudnjem danu. Moguće je, još na ovom svetu, delimično kazniti nekog za deo loših dela koje je počinio. Međutim, potpuna nagrada i kazna biće samo na Budućem svetu. Može se desiti da Uzvišeni Bog ne kazni nasilnike odmah na ovom svetu, ali će svi nasilnici i kriminalci biti kažnjeni adekvatnom kaznom na Budućem svetu, u životu posle smrti.

KAKVOM KAZNOM BI LJUDSKI ZAKONI MOGLI KAZNITI HITLERA?

Hitler je pobio preko šest miliona Jevreja tokom svoje terorske vladavine Nemačkom. Čak i da ga je policija uhapsila, kakvom kaznom bi ga ljudi, na osnovu svojih zakona, mogli kazniti, pa da pravda bude zadovoljena?! Najviše što bi mogli uraditi je da ga pošalju u gasnu komoru. Međutim, to bi bila kazna za samo jednog ubijenog Jevreja. A šta je sa ostalih pet miliona devetsto devedeset devet hiljada devetsto devedeset devet Jevreja?!

ALLAH ĆE NA BUDUĆEM SVETU KAZNITI UBICE ZA SVAKI ODUZETI ŽIVOT

Uzvišeni Allah kaže u Časnom Kur’anu:

Doista, one koji ne veruju u znamenja Naša, Mi ćemo u vatru baciti, pa kada god im se kože ispeku, zamenit ćemo im ih drugim kožama, kako bi kaznu osetili! Allah je, doista, silan i mudar! (Kur’an, An-Nisa’, 65)

Ako Allah bude hteo, spaliće Hitlera onoliko puta koliko je ovaj pobio ljudi.

LJUDSKI KONCEPT DOBRA I ZLA NE VREDI BEZ BUDUĆEG SVETA

Jasno je da ako osobu ne ubedite u koncept Budućeg sveta, čitav koncept ljudskih vrednosti i koncept dobre i loše prirode dela nije u stanju da odgovori na logične zahteve nasilnika i kriminalaca, pogotovo ako su moćni i uticajni.

Odlomak iz knjige ”Odgovori na zablude o islamu” – Dr. Zakir Naik

Jedan od najčešćih mitova u vezi sa Časnim Kur’anom jeste optužba na račun Osmana, neka je Bog zadovoljan sa njim, koji je bio treći pravedni halifa (vladar) i koji je prikupio kur’anski tekst u jednu zbirku, optužuju ga da je između mnoštva kontradiktornih verzija, odabrao jedan Kur’an. Ovaj Kur’an, kojeg svi muslimani sveta smatraju Božijom objavom, isti je onaj Kur’an koji je objavljen poslednjem Božijem Poslaniku, Muhammedu, neka su Božiji mir i blagoslov nad njim. Kur’anska poglavlja su pisana i grupisana pod direktnim nadzorom Božijeg Poslanika Muhammeda, neka su Božiji mir i blagoslov nad njim. Ovde ćemo da analiziramo korene mita o tome da li je Osman, neka je Bog zadovoljan sa njim, odabrao današnji Kur’an.

Božiji Poslanik je lično nadzirao pisanje kur’anskog teksta

Kad god bi Božiji Poslanik, neka su Božiji mir i blagoslov nad njim, primio objavu od Boga, najpre bi objavljene ajete (stihove) naučio napamet, a zatim bi ih citirao svojim sledbenicima, Bog bio zadovoljan sa njima, koji bi ih, takođe, naučili napamet. Odmah nakon toga, Božiji Poslanik, neka su Božiji mir i blagoslov nad njim, je tražio od pisara da zapišu ono što je objavljeno, nakon čega bi proverio zapisano. Muhammed, neka su Božiji mir i blagoslov nad njim, je bio „Ummijj“, Poslanik koji nije znao ni da čita ni da piše. Zato je sve objavljene ajete citirao sledbenicima koji su ih zapisivali. Nakon toga je tražio da prouče ono što su zapisali. Ako bi se desila bilo kakva greška, Poslanik bi odmah reagovao i tražio da se ispravi. Isto tako, on je povremeno proveravao ono što su sledbenici ranije zapisali i što su naučili napamet od Kur’ana. Na taj način je Kur’an zapisan pod direktnom kontrolom Božijeg poslanika, Muhammeda, neka su Božiji mir i blagoslov nad njim.

Redosled kur’anskih sura (poglavlja) i raspored ajeta (stihova) su po Božijoj odredbi

Kur’an je objavljivan u periodu od 23 godine, deo po deo, u skladu sa potrebama. Kur’an nije kompletiran onako kako je objavljivan Božijem Poslaniku, neka su Božiji mir i blagoslov nad njim. Njegov raspored je određen putem objave od Uzvišenog Boga. Uzvišeni Bog je Svom Poslaniku, neka su Božiji mir i blagoslov nad njim, direktno naređivao kakav treba da bude raspored ajeta (stihova) i sura (poglavlja). Zato je Božiji Poslanik, neka su Božiji mir i blagoslov nad njim, pisarima nalagao u kojoj suri i iza kojeg ajeta moraju da budu zapisani objavljeni ajeti. Svakog ramazana (a to je deseti mesec u islamskom kalendaru), Božiji Poslanik, neka su Božiji mir i blagoslov nad njim, je pred anđelom Gavrilom učio sve što je od Kur’ana do tada objavljeno, uključujući i redosled ajeta. U toku poslednjeg ramazana, pre nego što je preselio na Ahiret (drugi svet), dva puta je pred anđelom Gavrilom proučio celi Kur’an.

Iz ovoga se vidi da je Kur’an kompletiran i proveravan još za života Božijeg Poslanika, neka su Božiji mir i blagoslov nad njim. On je proveravao i ono što su sledbenici napamet naučili i ono što su pisari zapisali.

Kur’an je sakupljen u jedan Mushaf (knjiga)

Kompletan Kur’an je zapisan još dok je Božiji Poslanik, neka su Božiji mir i blagoslov nad njim, bio živ, zajedno sa redosledom ajeta (stihova) i sura (poglavlja). Međutim, Kur’an nije bio napisan na materijalu iste vrste; neki delovi su bili napisani na kamenu, neki na životinjskim kožama, neki na palminim listovima… Nakon smrti Božijeg Poslanika, neka su Božiji mir i blagoslov nad njim, Ebu Bekr, prvi halifa (vladar), naredio je da se sav kur’anski tekst prepiše na materijalu iste vrste i ukoriči u jedan Mushaf (knjiga). Tako je Časni Kur’an prvi put ukoričen u tvrdi povez, i ništa od njegovog teksta nije moglo da se izgubi.

Osman je napravio nekoliko kopija originalnog rukopisa

Mnogo sledbenika je zapisivalo sve što je objavljeno Božijem Poslaniku, neka su Božiji mir i blagoslov nad njim. Pošto Božiji Poslanik nije verifikovao šta je svaki od njih zapisivao, postojala je realna opasnost da su neki pogrešili u nekim delovima, pa čak i da su neki delovi Kur’ana, možda, i nedostajali. Možda neki sledbenici nisu zapisali samo ono što su čuli od Božijeg Poslanika direktno. Sledbenici su za vreme trećeg halife (vladara), Osmana, Bog bio zadovoljan njim, strahovali od mogućih sukoba oko različitog rasporeda kur’anskih sura.

Osman, Bog bio zadovoljan njim, je od Hafse, Bog bio zadovoljan njom, Poslanikove supruge, pozajmio originalni Mushaf, čiji je tekst odobrio lično Božiji Poslanik, neka su Božiji mir i blagoslov nad njim. Zatim je pozvao četiri sledbenika koji su bili pisari Božijeg Poslanika, neka su Božiji mir i blagoslov nad njim, na čelu sa Zejdom ibn Sabitom, i naredio im je da Kur’an prepišu u nekoliko perfektnih primeraka. Te Mushafe je poslao u razne krajeve velike islamske države.

Bilo je i drugih primeraka Kur’ana koje su neki ljudi imali kod sebe, ali je postojala opasnost da nisu kompletni i da su imali grešaka. Osman, Bog bio zadovoljan njim, je pozvao muslimane da unište sve neautorizovane kopije koje se ne slažu s originalnim tekstom kako bi se Kur’an sačuvao. Dva primerka kopija originalnog Kur’ana postoje i danas; jedan je u muzeju u Taškentu, a drugi u Istanbulu.

Znaci interpunkcije su dodati radi nearapa

Originalni rukopis Kur’ana nema znake interpunkcije koji u arapskom jeziku označavaju samoglasnike. Arapima ne trebaju znaci interpunkcije, niti tačke kod pojedinih harfova (slova), zato što im je to maternji jezik. Međutim, muslimanima nearapima je bilo teško da uče Kur’an bez tih dodatnih znakova. Ovi znaci su prvi put dodati kur’anskom tekstu za vreme hilafeta (vladavine) petog Umejjevićevog halife, Malika ibn Mervana (66-86. godine po hidžri / 685-705. nove ere). Neki ljudi kažu da današnji Kur’an sa tačkama i znacima interpukcije nije Kur’an koji je postojao za vreme Muhammeda, neka su Božiji mir i blagoslov nad njim. Međutim, oni zaboravljaju da reč Kur’an znači recitiranje, učenje. Zato je očuvanje učenja Kur’ana bitno, bez obzira da li se njegov tekst pisao znacima interpukcije ili ne. Ako su izgovor i pisanje arapskih reči isti, onda im je i značenje isto.

Bog je lično obećao da će da čuva Kur’an

Uzvišeni Bog je obećao u Kur’anu: Mi, uistinu, Kur’an objavljujemo i zaista ćemo Mi nad njim da bdimo! (Kur’an, poglavlje „El-Hidžr“, 9)

Odlomak iz knjige ”Odgovori na zablude o islamu” – Dr. Zakir Naik
Preuzeto sa http://www.pozivistine.com

Zahvala pripada Bogu,

Isus (Isa) sin Marijin (Merjemin), neka je na njega mir, jedan je od časnih Božijih verovesnika, i najodabranijih poslanika. Poslao ga je Uzvišeni Bog narodu Izrailjevom, i podučio ga je Tevratu (Tori) i Indžilu (Jevanđelju), i obavestio nas da je došao svedočeći onome što je u Tevratu (Tori), potvrđujući ga i verujući u njega, osim onoga što je derogirano i dozvoljeno Isusovim sledbenicima, a bilo je ranije zabranjeno u njemu.

Rekao je Uzvišeni Bog u Časnom Kur’anu:

(48) I poučiće ga (Isusa) pismu i mudrosti, i Tevratu i Indžilu, (49) i poslati kao poslanika sinovima Izrailjevim: ‘Donosim vam dokaz od Gospodara vašeg: napraviću vam od ilovače nešto poput ptice i puhnuću u nju, i biće, voljom Božijom, prava ptica. I isceliću slepa od rođenja, i gubava, i oživljavaću mrtve, voljom Božijom, i kazivaću vam šta jedete i šta u domovima gomilate; to će, uistinu, biti dokaz za vas, ako pravi vernici budete; (50) i da potvrdim istinitost Tevrata, objavljenog pre mene, i da vam dopustim nešto što vam je bilo zabranjeno. I donosim vam dokaz od Gospodara vašeg, – zato se Boga bojte i mene slušajte. (Kur’an, poglavlje: Amramova porodica)

I rekao je Uzvišeni Bog:

(46) Posle njih smo Isusa (Isaa), sina Marijina (Merjemina), poslali, koji je priznavao Tevrat pre njega objavljen, a njemu smo dali Indžil, u kome je bilo uputstvo i svetlo, i da potvrdi Tevrat, pre njega objavljen, u kome je takođe bilo uputstvo i pouka onima koji su se Boga bojali. (Kur’an, poglavlje: Trpeza)

Rekao je Ibn Kesir, neka je na njega Božija milost, u njegovom Tefsiru (tumačenju Kur’ana):

„Tevrat (Tora) je knjiga koju je Uzvišeni Bog objavio Mojsiju (ar. Musa), a Indžil (Jevanđelje) je knjiga koju je Uzvišeni Bog objavio Isusu, neka je mir na njih. A Isus, neka je mir na njega, pridržavao se i jedne i druge.“

Takođe je rekao:

„I da potvrdi Tevrat– znači sledeći ga i ne ostavljajući ono što je u njemu, osim sa malim izuzetkom što je jevrejima objasnio neke stvari oko kojih su se razilazili, kako to kaže Uzvišeni Bog, govoreći o Isusu, da je rekao jevrejima: (50)…i da vam dopustim nešto što vam je bilo zabranjeno.(Kur’an, poglavlje: Amramova porodica) Radi ovoga je poznat jedan od dva stava učenjaka da je Indžil dokinuo neke propise iz Tevrata.“

Na osnovu ovoga saznajemo da je Isus, neka je mir na njega, verovao u Tevrat (Toru) koji je bio objavljen Mojsiju, neka je mir na njega, sledeći ga i postupajući prema njemu osim u malo stvari.

Mojsije (Musa) i Isus (Isa) i svi ostali verovesnici bili su jedne vere – islamskeu opštem značenju, a to je vera u jednoću Uzvišenog Boga, te da se samo Njemu Jedinom čini bogoslužje, i da Mu se u ničemu sudrug ne pripisuje. Kao što kaže Uzvišeni Bog:

(19) Bogu je prava vera jedino – islam. (Kur’an, Amramova porodica)

(85) A onaj koji želi neku drugu veru osim islama, neće mu biti primljena, i on će na onom svetu nastradati. (Kur’an, Amramova porodica)

I rekao je o Noji (ar. Nuh),neka je mir na njega, da je rekao:

(72)…i meni je naređeno da budem musliman (Bogu pokoran). (Kur’an, poglavlje: Jona)

I rekao je o Avramu (ar. Ibrahim), neka je mir na njega:

(67) Avram nije bio ni jevrej ni hrišćanin, već pravi vernik, verovao je u Boga jednoga, i nije bio idolopoklonik.(Kur’an, Amramova porodica )

I rekao je Uzvišeni o Mojsiju, neka je mir na njega:

(84) I Mojsije reče: ‘O narode moj, ako u Boga verujete, u Njega se pouzdajte ako ste muslimani!’ (Kur’an, poglavlje: Jona)

I rekao je Uzvišeni Bog o Josifu, neka je mir na njega, da je rekao:

(101)’ …daj da umrem kao musliman i pridruži me onima koji su dobri!’ (Kur’an, poglavlje: Josif)

Stoga se ne kaže za Mojsija, neka je mir na njega, da je bio jevrejske vere, već islamske. A njegovi sledbenici su nazvani jevrejima (ar. jehud), zbog njihovog govora „mi se vraćamo Tebi (hudna ilejke)“, ili zbog govora „pokajali smo se i vraćamo se“, ili zbog porekla Jude najstarijeg Izrailjevog (Jakovljevog) sina.

Takođe Isus, neka je na njega mir, bio je musliman (Bogu pokoran), i nije bio hrišćanin. A oni koji su nazvani hrišćanima su njegovi sledbenici koji su ga pomogli i podržali.

Isus, neka je na njega mir, je sledio Tevrat, postupajući po njemu i potvrđujući ga, zato što je on bio jedan od Izraelaca kojima je bio poslan Mojsije, neka je mir na njega. A zatim je Uzvišeni Bog objavio Indžil (Jevanđelje) u kojem je bila potvrda Tevrata, kao što smo ranije spomenuli.

Ovo što smo spomenuli predstavlja veru sa kojom je došao Isus, neka je mir na njega, ako je onaj koji je postavio pitanje ciljao ovo.

A ako je onaj koji je postavio pitanje ciljao Isusovo, neka je na njega mir, poreklo i poreklo naroda u kome se rodio, i kome je poslan, onda je verovesnik Isus, neka je mir na njega, od Izraelaca bez razilaženja. A Izraelci (sinovi Izrailjevi) su oni koji su kasnije nazvani jevrejima kao što smo ukazali od pre.

Na onima koji govore o njegovom poreklu je da kažu „on je od Izraelaca“, jer reč „jevreji“ sadrži značenje koje ukazuje na posebnu veru, stoga je njenu upotrebu neophodno izbegavati kada je u pitanju Isus, neka je mir na njega, čak iako znamo da su on i njegov narod sledili Tevrat, i da je on postupao po njemu osim u malo stvari.

Rekao je Ibn Asir, Bog mu se smilovao:

„Marijin otac, tj. ded Isusov, neka je mir na njega, potiče od loze Solomuna sina Davidovog. I njegovo porodica je bila glava izraelaca i sveštenstva.“ (Kompletna istorija, 1/251)

Ibn Kesir, Bog mu se smilovao, je rekao:

„Nema razilaženja da Marija (Merjem) potiče iz loze Davida, neka je mir na njega. I bio je njen otac vođa molitve izraelcima u njegovom vremenu.“ (El-Početak i kraj, 2/52)

Rekao je šejhul-islam Ibn Tejmijje, Bog mu se smilovao:

„Nema sumnje da su narod Mojsijev, neka je na njega mir, Izraelci (sinovi Izrailjevi), i na njihovom jeziku je objavljen Tevrat. Takođe su Izraelci i Isusov, neka je mir na njega, narod i njihovim jezikom je govorio i sam Isus, neka je mir na njega. I nije se obraćao ni jedan od poslanika koji su poslani Izraelcima, osim hebrejskim jezikom. I nije govorio ni jedan od njih dvojice, niti latinskim, niti sirijskim, niti grčkim niti koptskim.“ (Ispravan odgovor onome ko je promenio Isusovu veru, 2/94)

Takođe je rekao:

Poznato je sa slaganjem hrišćana da Isus, neka je mir na njega, nije govorio osim hebrejskim jezikom, kao i ostali poslanici od Izraelaca. I da je bio obrezan sedmog dana, kao što se obrezuju Izraelci, i da se okretao tokom molitve prema njihovoj kibli (pravcu), te da nije klanjao prema istoku niti je naredio da se klanja prema istoku.“ (Ispravan odgovor onome ko je promenio Isusovu veru, 3/32)

A Bog najbolje zna.

Odgovorio: Šejh Muhammed Salih El-Munedždžid
Preuzeto sa http://www.pozivistine.com

Događaji u kojima su spomenuti Iblis (Sotona) i meleki (anđeli)

Priča o Adamu i Iblisu se spominje na više mesta u Kur’anu, gde Bog kaže:

Kada rekosmo anđelima: “Poklonite se Adamu!” – oni se pokloniše, ali Iblis (Sotona) ne htede.

Ova formulacija se spominje u sledećim ajetima (odlomcima): sura (poglavlje) El-Bekara, 34. ajet; sura El-A’raf, 17. ajet; sura El-Hidžr, ajeti 28-31; sura El-Isra’, 61. ajet; sura Ta-Ha, 116. ajet; sura Sad, ajeti 71-74.

Međutim, u suri El-Kehf, u 50. ajetu, Uzvišeni Bog kaže:

A kad smo rekli anđelima: „Poklonite se Adamu!“ – svi su se poklonili osim Iblisa, on je bio jedan od džinnova i zato se ogrešio o zapovest Gospodara svoga.

Taglib – gramatičko pravilo

Prevod prvog dela ajeta – A kad smo rekli anđelima: „Poklonite se Adamu” – svi su se poklonili osim Iblisa… – pruža dojam da je on bio anđeo.

Kur’an je objavljen na arapskom jeziku. U arapskoj gramatici, postoji pravilo taglib po kome je, ukoliko se obraćamo većini pripadnika neke skupine, i manjina obuhvaćena. Na primer, ako se na arapskom jeziku obraćate grupi od stotinu studenata, od kojih su devedeset devet momci, a samo jedna devojka, reći ćete: “Momci, ustanite!”, ta naredba će da se odnosi na sve, pa i na tu devojku. U arapskom jeziku, ne morate da je odvajate posebnim obraćanjem.

Isto tako, kada Kur’an govori o Božijem obraćanju anđelima, nije bilo potrebno posebno da odvaja Iblisa koji je bio prisutan zajedno sa anđelima. Stoga, iz prvog dela ajeta možemo da zaključimo da je Iblis možda bio anđeo, a možda da to nije bio. Međutim, tada dolazimo do drugog dela ajeta, koji jasno kaže da je Iblis bio džinn. Ni na jednom mestu Kur’an ne kaže da je Iblis bio anđeo! Zato, u Kur’anu ne postoji ni jedna kontradikcija.

Džinni imaju slobodnu volju i mogu da budu neposlušni

Osim svega navedenog, poznato je da džinni imaju slobodnu volju i može da im se desi da otkažu poslušnost Bogu. Međutim, anđeli nemaju slobodu volje. Nemoguće je da oni budu neposlušni Bodu. Nema govora o tome da anđeo može da počini greh! Ovo je još jedan dokaz da je Iblis (Sotona) bio džinn, a ne anđeo.

Odlomak iz knjige ”Odgovori na zablude o islamu” – Dr. Zakir Naik
Preuzeto sa http://www.pozivistine.com

Postoje dva objašnjenja:

U Časnom Kur’anu, u sledećem ajetu, se kaže:

Mi nijedan propis ne promenimo, niti ga u zaborav potisnemo, a da bolji od njega ili sličan njemu ne donesemo. Zar ti ne znaš da Bog sve može? (Kur’an, El-Bekara, 106)

Slična poruka stoji u 101. ajetu sure En-Nahl. Reč ajet koja je ovde upotrebljena znači znak ili rečenica, a može da znači i objava. Ovaj kur’anski ajet može da se protumači na dva načina:

Derogirane su objave pre Kur’ana, kao što su: Tevrat (Stari Zavet), Zebur (Davidovi psalmi) i Indžil (Novi Zavet). One su zamenjene Časnim Kur’anom. Ovde Uzvišeni Bog kaže da On nije dozvolio da se te objave zaborave, ali ih je zamenio nečim boljim – Časnim Kur’anom.
Ako reč ajet prevedemo kao kur’anske rečenice, a ne kao prethodne objave, to ne može da znači da je Bog ukinuo neke ajete, već ih je samo zamenio boljim ili sličnim. To znači da su neki, ranije objavljeni ajeti zamenjeni novim ajetima.
Slažem se s oba objašnjenja. Neki nemuslimani, pa čak i neki muslimani, pogrešno razumeju ovo drugo objašnjenje i smatraju da derogirani ajeti više ne važe, jer su zamenjeni drugim, derogirajućim ajetima. Analizirajmo nekoliko primera.

Načinite nešto slično Kur’anu, načinite 10 sura, načinite jednu suru

Neki mnogobošci iz Mekke su tvrdili da Muhammed, neka su Božiji mir i blagoslov nad njim, izmišlja Kur’an. Uzvišeni Bog ih izaziva u sledećem ajetu sure El-Isra:

Reci: “Kad bi se svi ljudi i džinni udružili da sačine jedan ovakav Kur’an, oni, kao što je on, ne bi sačinili, pa makar jedni drugima pomagali.” (Kur’an, El-Isra, 88)

Nešto kasnije, ovaj izazov je olakšan u suri Hud:

Zar oni da govore: “On ga izmišlja!” Reci: “Pa sačinite vi deset Kur’anu sličnih, izmišljenih sura, i koga god hoćete, od onih u koje pored Boga verujete, u pomoć pozovite, ako je istina što tvrdite” (Kur’an, Hud, 13)

Zatim je učinjen još lakšim u suri Junus:

A oni govore: „On ga izmišlja!“ Reci: ‘Pa, dajte vi jednu suru kao što je njemu objavljena, i koga god hoćete, od onih u koje mimo Boga verujete, u pomoć pozovite, ako istinu govorite.” (Kur’an, Junus, 38)

Konačno, izazov nevernicima je dodatno uprošćen u suri El-Bekara:

A ako sumnjate u ono što objavljujemo robu Svome, načinite vi jednu suru sličnu objavljenim njemu, a pozovite i božanstva vaša, osim Boga, ako istinu govorite. Pa ako ne učinite, a nećete učiniti, onda se čuvajte Vatre za nevernike pripremljene, čije će gorivo da budu ljudi i kamenje. (Kur’an, El-Bekara, 23-24)

Na ovaj način, Uzvišeni Bog je izazov učinio progresivno lakšim. Progresivno objavljivani ajeti najpre su izazvali pagane da napišu knjigu nalik Kur’anu. Zatim, da napišu deset sura poput kur’anskih. Sledeći izazov je bio da napišu bar jednu suru, i na kraju da izmisle bar jednu suru nalik nekoj od kur’anskih sura. Ovo nipošto ne znači da su kasnije objavljeni ajeti (El-Bekara, 23-24), kontradiktorni prethodnim. Kontradikcija znači spominjanje dve stvari jedne pored druge koje značenjem nikako ne mogu da se slože, niti mogu da se odnose na isti kontekst.

Ranije objavljeni ajeti su derogirani, ali su i dalje deo Kur’ana i njihovo značenje i danas važi. Tako, na primer, izazov nevernicima da izmisle knjigu nalik Kur’anu važi i danas. Isto tako, važi i izazov da proizvedu deset sura nalik Kur’anu, ili bar jednu jedinu sličnu nekoj od kur’anskih sura. Poslednji izazov ne protivreči prethodno navedenim, ali je najlakši od svih. Ako niko ne može da se suoči s najlakšim izazovom, tu se priča zaustavlja – o težim izazovima nema ni govora…

Pretpostavimo da ja počnem da govorim o malom dečaku koji je toliko glup da ne može da završi ni osnovnu školu. Kasnije izjavim da nije u stanju da završi ni četiri razreda osnovne škole, a nakon nekog vremena kažem da ne može da završi čak ni prvi razred. Na kraju, počnem da tvrdim da to dete ne može da pohađa ni predškolsko obrazovanje. Svako dete mora uspešno da završi predškolsko obrazovanje da bi se upisalo u prvi razred osnovne škole. Ono što tvrdim jeste da je to dete nesposobno da završi čak i predškolsko obrazovanje. Ni jedna od mojih izjava nije kontradiktorna drugoj, ali poslednja, o obdaništu, najpotpunije opisuje mentalne sposobnosti tog deteta. Ako dete nije u stanju da pohađa obdanište, nema ni govora da će da završi osnovnu školu.

Postepeno zabranjivanje alkohola

Sledeći primer derogiranih ajeta se odnosi na postepeno zabranjivanje alkohola. Prvi kur’anski ajet koji se bavi opojnim sredstvima je 219. ajet sure El-Bekara:

Pitaju te o vinu i kocki. Reci: “Oni donose veliku štetu, a i neku korist ljudima, samo je šteta od njih veća od koristi.”

Naredni ajet o alkoholu je sledeći:

O vernici, pijani nikako molitvu ne obavljajte, sve dok ne budete znali šta izgovarate… (Kur’an, En-Nisa, 43)

U suri El-Maide je smešten poslednji ajet objavljen u vezi opojnih sredstava:

O vernici, vino i kocka i strelice za gatanje su odvratne stvari, đavolje delo; zato se toga klonite da biste postigli što želite. (Kur’an, El-Maida, 90)

Kur’an je objavljivan u periodu od dvadeset tri godine. Mnoge društvene reforme su uvođene postepeno. Svrha toga je što lakše prilagođavanje novim zakonima. Naglo i osorno uvođenje novih zakona uvek vodi pobuni i anarhiji.

Zabrana alkohola je došla u tri koraka. U prvom ajetu se navodi da je u alkoholu velika šteta i nešto malo koristi, ali je šteta veća od koristi. Sledeći ajet zabranjuje obavljanje namaza (molitve) u pijanom stanju, što je značilo da u toku dana niko nije mogao da pije alkohol, zbog pet dnevnih namaza (molitvi). Neki su zbog toga u potpunosti ostavili alkohol, a neki su, pak, nastavili da piju. Oni koji su ga pili činili su to noću. Kur’an ne komentariše više ništa. Da je ovaj ajet naglasio da je ljudima dozvoljeno da piju alkohol između namaza, to bi bila kontradikcija. Međutim, Uzvišeni Bog je pažljivo izabrao potrebne reči. Konačno, alkohol je u potpunosti zabranjen za sva vremena, u 90. ajetu sure El-Maida.

Iz ovoga je očito da ajeti ne protivreče jedan drugom. Da su u kontradiktornosti, mi danas ne bismo mogli sva tri da ih prihvatimo. Pošto musliman mora da prihvati i da sledi celi Kur’an. Ako sledi samo 90. ajet sure El-Maida, on istovremeno prihvata i sledi i prethodna dva ajeta.

To je isto kao kad bih rekao da ne živim u Los Anđelesu. Kasnije kažem da ne živim u Kaliforniji. Međutim, nešto kasnije kažem da ne živim u Americi. Ove tri izjave nisu kontradiktorne jedna drugoj. Treća izjava sadrži prethodne. Potpuno je očigledno da, ukoliko kažem da ne živim u Americi, to znači da ne živim ni u Kaliforniji ni u Los Anđelesu. Po istoj logici, ako je alkohol u potpunosti zabranjen, očigledno je da ni obavljanje namaza u pijanom stanju nije dozvoljeno. Istina je i da je u alkoholu veliki greh, ali i materijalna korist za neke ljude, s tim što je greh mnogo veći od koristi.

U Kur’anu ne postoje kontradikcije

Pošto je svaki kur’anski ajet prihvaćen i muslimani ga slede, derogiranje nekih ajeta nije nikakva kontradikcija. Kur’an je Božiji govor i ne može da ima kontradikcija.

A zašto oni ne razmisle o Kur’anu? Da je on od nekog drugog, a ne od Boga, sigurno bi u njemu našli mnoge protivrečnosti. (Kur’an, En-Nisa, 82)

Odlomak iz knjige ”Odgovori na zablude o islamu” – Dr. Zakir Naik
Preuzeto sa http://www.pozivistine.com