Uzvišeni Bog kaže u suri El-Bekare:

Onima koji neće da veruju doista je svejedno opominjao ih ti ili ne opominjao – oni neće da veruju. Bog je zapečatio srca njihova i uši njihove, a pred očima njihovim je koprena; njih čeka patnja golema. (Kur’an, El-Bekara, 6-7)

Ovi ajeti se ne odnose na obične nevernike koji ne prihvate veru. Ovde je upotrebljen izraz ellezine keferu, tj. oni koji su rešeni da ni po koju cenu ne prihvate istinu. Nema nikakve razlike u tome da li ih upozoravate ili ne, oni neće da veruju. Bog je zapečatio njihov razum i njihove uši, a pred očima im je koprena.

Njihovo neverovanje i nerazumevanje nije nastalo zbog toga što im je Bog zapečatio srca (razum), već naprotiv – Bog im je zapečatio srca zbog toga što ne žele da prihvate istinu. Opominjali ih ili ne, oni su unapred čvrsto rešeni da ne prihvate istinu, pa im je Bog zbog toga zapečatio srca za sva vremena. Zbog toga, niko ne može da krivi Boga zbog njihovog stanja. Nevernici su sami krivi za tvrdoglavo odbijanje očigledne istine.

Primer profesora i studenta

Zamislite iskusnog profesora koji pred ispit predvidi da određeni student neće da položi ispit, jer je bio neredovan na predavanjima, nezainteresovan i nema radne navike. Kasnije, taj student se pojavi na ispitu i ne položi ispit. Koga će da krivi za neuspeh: profesora ili studenta? Zbog toga što je predvideo ishod ispita, ne smemo da krivimo profesora, već studenta zato što se nije pripremio.

Isto tako, Uzvišeni Bog detaljno poznaje Svoja stvorenja i zna da neki ljudi nikada i ni po koju cenu ne žele da prihvate istinu. Takvima je zapečatio srca. Nevernici su sami odgovorni za neverovanje u Boga.

Odlomak iz knjige ”Odgovori na zablude o islamu” – Dr. Zakir Naik

Preuzeto sa http://www.pozivistine.com

Koliko nas je istinski razmišljalo o stvarnoj svrsi života na ovome svetu? Koliko puta smo se pitali: “Koja je svrha našeg postojanja? Šta radimo ovde? Zašto smo ovde?”

Krenimo zajedno na putovanje ka odgovorima na ova pitanja.

Hvala Bogu. Neka je mir i spas nad Božijim poslanikom Muhammedom. Tražim zaštitu kod Boga od prokletog đavola. Kaže uzvišeni Allah:

Džine[1] i ljude sam stvorio samo zato da Mi se klanjaju. (Kur’an, poglavlje Ez-Zarijat, odlomak 56)

Izgubljeni putnik

Poslušajmo jedan primer. Jedan čovek je putovao. Došao je do raskrsnice i nije znao kuda dalje da ide. Upitao je prvog prolaznika: “Kuda vode ovi putevi?” Prolaznik ga je upitao: “A gde ćeš ti?” Čovek odgovori: “Bilo gde.” Prolaznik mu reče: “Onda kreni kojim hoćeš putem, ako ti je svejedno.” Putniku je, zaista, bilo svejedno. Hteo je da ode bilo gde. Nisu mu bili bitni ni putevi ni dela na tim putevima. Mnogi od nas žive poput ovog putnika.

Zamislite građevinca, koji je započeo izgradnju velike zgrade. Iskopao je velike rupe za njene temelje. Kada biste ga upitali: “Koliko spratova će imati tvoja zgrada?” On bi odgovorio: “Ne znam.” Ako ga pitate: “Kolika će joj biti površina osnove?” On bi opet odgovorio: “Ne znam. Nisam razmišljao o tome.” Taj građevinac nema nikakav cilj.

Bio jednom jedan čovek, koji je svome komšiji rekao: “Tvoj pas stalno juri za automobilima! Pitam se: Da li je ikada uspeo da ulovi neki automobil?” Komšija mu odgovara: “Ja se ne pitam da li je uhvatio automobil, već se pitam šta bi uradio kad bi uhvatio neki od njih?” Komšija je, izgleda, gledao dalje od ovog što je postavio pitanje. Pitao se: Šta bi se desilo kad bi pas uspeo to što je nameravao, i šta mu je, u stvari cilj. Mnogi od nas na isti način traćimo živote: bez svrhe iz ambicija.

Pitajte neke ljude: “Zašto želiš da diplomiraš na tom i tom fakultetu?” Mnogi će odgovoriti da im je trenutno cilj samo da završe fakultet i da uopšte nisu razmišljali o tome šta će raditi nakon diplomiranja.

Mnogi kopiraju tuđi način života, bez razmišljanja i analiziranja. Imitiraju glumce i modele, ne shvatajući šta zapravo rade. Jedna osoba je došla iz sela u veliki grad, sa namerom da postane milioner. Kad su ga pitali: “Zašto si došao u veliki grad?” Odgovorio je: “Gledao sam film u kome je taj i taj glumac, takođe, došao u veliki grad i preko noći je postao milioner.” Zbog najezde takvih ambicija, siromaštvo se samo povećava.

Glumci i biznismeni bez cilja

Mnogi glumci su angažovani kao promoteri određenih robnih marki i industrijskih proizvoda. Jedan mladić iz Mumbaija je kupio novi automobil marke “Hjundai”. Kada su ga pitali: “Zašto si odabrao baš taj automobil?” Rekao je: “Moj omiljeni glumac ga vozi.” Čisto sumnjam da je taj njegov omiljeni glumac ikada seo u “Hjundai”, osim dok je snimao reklamu za njega. On verovatno vozi “Mercedes” ili “BMW”, ali teško da će da vozi automobil srednje klase.

Slepo sledimo tuđe načine života, bez razmišljanja o svrsi toga, poput čoveka koji napamet kupuje ogromnu fabriku tekstila, jer je čuo da se u tom poslu ostvaruje veliki profit. Kada ga upitate: “Imaš li studiju izvodljivosti?” Odgovara da nema. Kada ga pitate: “Jesi li uposlio stručnjake koji će ti voditi posao?” Odgovara da nije. Kada ga pitate: “Koji procenat profita očekuješ? Gde ćeš kupiti sirovine? Kome ćeš prodavati tekstil?” Opet odgovara da ne zna. Šta mislite: da li će takav čovek da ostvari ikakav profit?

Neki ljudi imaju cilj, ali nemaju sredstvo. Jedan mladić je hteo postati najbolji naučnik na svetu. Analizirao je biografije svih naučnika u istoriji i zaključio da je najveći naučnik bio Isak Njutn. Nije pogrešio – Isak Njutn jeste bio najveći naučnik svih vremena. Sada, ovaj momak je hteo biti poput Njutna. Pustio je dugu kosu i počeo se oblačiti i obuvati poput Njutna, kako bi ličio na njega. Šta mislite, da li će na taj način da postane naučnik? Neće! Neki ljudi imaju cilj, ali nemaju nikakav plan. Ovaj momak je shvatio ko je bio najveći naučnik, hteo je da bude kao on, ali to nije uradio kako treba.

Osnovno pitanje

Šta je svrha našeg života? Zašto postojimo? Ko će nam dati najbolji odgovor na ova pitanja? Ako mislite da će vam najbolji odgovor dati dr. Zakir Naik, varate se. Ako mislite da će vam odgovor dati naučnici, varate se. Ako mislite da filozofi znaju odgovor, opet se varate. Jedini ispravan i potpun odgovor na pitanje svrhe života može dati samo Stvoritelj života, Uzvišeni Bog:

“Džine i ljude sam stvorio samo zato da Mi se klanjaju”. (Kur’an, poglavlje Ez-Zarijat, odlomak 56.)

U ovom odlomku se koristi glagol ja’budun, koja potiče od reči abd, a znači rob, sluga, potpuno pokoran. Od reči abd potiče reč ibadet, koja znači potpuna pokornost Bogu. Ibadet (bogosluženje) je činjenje svega što nam je Stvoritelj naredio. Na primer, Uzvišeni Bog nam je naredio praktikovanje pet temelja vere. Ako ih praktikujemo, činimo ibadet/bogosluženje Uzvišenom Bogu. Ako se lepo ophodimo prema komšiji, kao što nam je Bog naredio, činimo bogosluženje. Ako se klonimo svega što nam je Uzvišeni Bog zabranio, činimo bogosluženje. Ako se klonimo alkohola, svinjetine, krađe, varanja i laganja, činimo bogosluženje. Ukratko, ukoliko se pokoravamo Uzvišenom Bogu, činimo bogosluženje. Sve što činimo u životu, svako moguće delo, možemo pretvoriti u bogosluženje, ukoliko ispunimo dva uslova: da to radimo samo u ime Boga i da ga činimo u skladu sa praksom Božijeg poslanika Muhammeda, neka je nad njim mir.

Kada kupujete neki aparat ili mašinu, od proizvođača dobijate uputstvo za upotrebu. Ako mi dozvolite da ljudsko biće nazovem mašinom, onda je to najkomplikovanija mašina na svetu. Zar mislite da je tako komplikovana mašina ostavljena bez uputstva za upotrebu!? Poslednje i savršeno uputstvo za upotrebu namenjeno ljudima je Časni Kur’an, poslednja Božija objava koja nam je došla preko pečata svih verovesnika, Muhammeda, neka je mir nad njim. U njemu se nalaze uputstva i odgovori na sva životna pitanja na koja čovek može da naiđe.

Treba li Bogu naše veličanje?

Mnogi pitaju: “Zašto Stvoritelj traži da Ga obožavamo? Treba li Mu to? Zašto da Ga veličamo, ako je On najveći?” Uzvišeni Bog odgovara u Časnome Kur’anu:

“O ljudi, vi ste siromasi, vi trebate Boga, a Bog je nezavistan i hvale dostojan”. (Kur’an, poglavlje Stvoritelj, odlomak 15.)

Bog nam ne zapoveda da Ga obožavamo zbog Njega, već radi naše koristi. Kad kažemo: Allahu ekber/Bog je najveći, to Boga ne čini većim. On je uvek najveći, bez obzira da li Ga mi veličali ili ne.

Zašto, onda, traži da Ga veličamo? Uzvišeni poznaje našu psihologiju. Mi ljudi, kad imamo visoko mišljenje o nekome, trudimo se da sledimo njegove savete. Ako vaša majka ima srčane probleme i ako joj je potrebna terapija, da li ćete radije poslušati savet poznatog kardiologa specijaliste, ili običnog laika, koji o medicini ne zna ništa? Naravno da ćete, bez razmišljanja, poslušati kardiologa, jer je on ekspert u svojoj struci.

Bog želi da Ga hvalimo i veličamo, kako bismo postali sigurni u Njegovu mudrost i moć. Ako sebe uverimo u to, spremni smo prihvatiti Njegove savete. Ukoliko nismo baš u potpunosti sigurni da je On najmudriji i sveznajući, manje su šanse da ćemo slediti Njegove upute. To što mi hvalimo i veličamo Uzvišenog Boga ne koristi Njemu, već nama.

“O ljudi, vi ste siromasi, vi trebate Boga, a Bog je nezavistan i hvale dostojan”. (Kur’an, poglavlje Stvoritelj, odlomak 15.)

Zahvalnost – srž poštovanja

Zamislite roditelje koji s mukom odgajaju dete, ulažu u njegovo obrazovanje i vaspitanje i odriču se mnogih dobara zarad njega. Međutim, kada odraste, dete ih napusti i ne želi da zna za njih. Kakvo mišljenje imate o deci koja tako postupaju prema roditeljima? Rekli biste da su nehumani, nepravedni i nezahvalni. U tome se svi slažemo. Šta ćemo, onda, pomisliti o ljudima koji su nezahvalni svome Stvoritelju, Koji je stvorio ne samo nas, već i naše roditelje? Zar Mu ne bismo trebali biti zahvalni? Zar da Mu ne budemo pokorni?

Koliko nas je istinski zahvalno Uzvišenom Bogu na bezbrojnim blagodatima kojima nas je počastio? On nam je dao život. Dao nam je da se služimo blagodatima na ovome svetu. Dao nam je hranu, odeću i skloništa. Kad bi nestalo vode samo nekoliko dana, pomrli bismo. Da li smo ikada zahvalili Bogu što nam je dao vodu? Ako smo nekoliko minuta ne bismo mogli udisati vazduh, šta bi se desilo? Da li smo ikada zahvalili Bogu što nam je dao vazduh koji udišemo? Uzvišeni Bog kaže:

“Ako biste Božije blagodati brojali, ne biste ih nabrojali. Čovek je, uistinu, nepravedan i nezahvalan”. (Kur’an, poglavlje Avram, odlomak 34.)

“Čovek je, zaista, Gospodaru svome nezahvalan”. (Kur’an, poglavlje El-Adijat, odlomak 6.)

Bog traži da Ga obožavamo, slavimo i veličamo, ne zato što to Njemu koristi, već zato što mi imamo koristi od toga. To je poput primera lekara, koji siromašnim pacijentima daje besplatne savete. Poslušali vi te njegove savete ili ne, lekaru to neće umanjiti reputaciju, niti će mu povećati ugled. Jedinu korist možete videti samo vi, ukoliko ga poslušate. Naravno, lekar će se obradovati ako ga poslušate. Uzvišeni Bog je Eš-Šafi, Onaj Koji daje lek. On voli kada Njegovi robovi prihvate upute koje im je dao, ne zbog Svoje koristi, već zbog koristi Njegovih robova. Čak i kada nešto zgrešite, kada počinite bilo kakav greh pa se iskreno pokajete, Uzvišeni Bog će vam oprostiti. Na mnogo mesta u Kur’anu, Bog Sebe opisuje kao El-Gafurur-Rahim/Koji prašta i samilostan je: poglavlje En-Nisa, odlomak 25; poglavlje Trpeza, odlomak 74; poglavlje El-Hidžr, odlomak 49; poglavlje Pčele, odlomak 119; poglavlje Skupovi, odlomak 53; poglavlje Sazvežđa, odlomak 14 i na mnogim drugim mestima. Čak i ako živite u nemaru, ne sledite Njegova uputstva i činite grehe, ako se iskreno pokajete, Bog se obraduje vašem pokajanju i oprašta vam.

Uzvišeni Bog kaže:

“Bog neće oprostiti da Mu se neko drugi smatra ravnim, a oprostiće manje grehove od toga kome On hoće”. (Kur’an, poglavlje En-Nisa, odlomak 48.)

Širk, pripisivanje Bogu druga, je najveći mogući greh.

To je toliko veliki greh, da ga Bog sigurno neće oprostiti onima koji umru a ne pokaju se zbog njega. Širk/mnogoboštvo je greh od koga svi ljudi moraju da se klone, on je prvi na listi najvećih grehova.

Neki govore: “Razumemo da je Bog stvorio ljude da bi Ga obožavali, ali zašto baš ljude? Zašto baš mi moramo to činiti? Po čemu smo mi to posebni?” Ljudi su jedinstvena i najbolja Božija stvorenja. Ljudi i džinni su jedina bića koja poseduju slobodnu volju. Nijedno drugo stvorenje nema slobodnu volju, tj. ne može nikakvu odluku samostalno da donese. Potpuno su pokorni Bogu, bez ikakve prilike da pogreše. Ljudi, sa druge strane, mogu birati da li će biti pokorni ili nepokorni. Uzvišeni Bog kaže:

“Mi čoveka stvaramo u skladu najlepšem”. (Kur’an, poglavlje Smokva, odlomak 4.)

Mi ljudi smo najskladnija Božija stvorenja. Imamo slobodu izbora. Možemo samostalno izabrati hoćemo li biti pokorni ili nezahvalni Bogu. Ako, kao takvi, izaberemo da budemo pokorni Bogu, možemo postati bolji od anđela. Jer, anđeli nemaju slobodnu volju. Potpuno su pokorni Bogu, bez prava na odabir. Zbog toga, ako odaberemo pokornost, iako imamo priliku da odaberemo nepokornost, možemo da postanemo bolji od anđela. Sa druge strane, onaj ko se okrene nepokornosti, a imao je priliku da bude pokoran, može postati gori i od samog đavola. Izbor je vaš.

Svrha života na ovome svetu

Uzvišeni Bog kaže da je ovaj život ispit:

“Onaj Koji je dao smrt i život da bi iskušao koji od vas će bolje postupati”. (Kur’an, poglavlje Vlast, odlomak 2.)

Dakle, ovaj život je ispit za Budući svet.

“Svako živo biće će smrt okusiti! I samo na Sudnjem danu dobićete u potpunosti plate vaše, i ko bude od Vatre udaljen i u Raj uveden – taj je postigao šta je želeo; a život na ovome svetu je samo varljivo naslađivanje”. (Kur’an, poglavlje Imranova porodica,odlomak 185.)

“Mi ćemo vas dovoditi u iskušenje malo sa strahom i gladovanjem, i time što ćete gubiti imanja i živote i prinose. A ti obraduj izdržljive”. (Kur’an, poglavlje El-Bekare, odlomak 155.)

Bog je stvorio ovaj život da bi nas testirao ko će se od nas dobro vladati i činiti dobra dela. On će nas, zasigurno, sve stavljati na razna iskušenja. On stavlja na iskušenje koga hoće, a oslobađa koga hoće. On čini šta želi.

On vas po položaju jedne iznad drugih uzdiže da bi vas iskušao u onome što vam daje. (Kur’an, poglavlje El-En’am, odlomak 165.)

Dakle, kad dobijete neki visok položaj i bogatstvo – pazite se! Bog vas tada iskušava.

“I neka znate da su bogatstva vaša i deca vaša samo iskušenje, i da je samo u Boga nagrada velika”. (Kur’an, poglavlje Plen, odlomak 28.)

“O vernici, neka vas imanja vaša i deca vaša ne zabave od sećanja na Boga. A oni koji to učine, biće izgubljeni”. (Kur’an, poglavlje Licemeri, odlomak 9)

“Misle li ljudi da će biti ostavljeni na miru ako kažu: “Mi verujemo!” I da u iskušenje neće biti dovedeni?” (Kur’an, poglavlje Pauk, odlomak 2.)

Nemojte misliti da ćete ući u Raj samo ako tvrdite da ste muslimani? Bog će vas sigurno staviti na test, pa da svojim delima dokažete da ste dostojni nagrade. Vaša lepa muslimanska imena (Muhammed, Ahmed, Zakir, Abdullah…) neće vas odvesti u Raj. U Raj ćete ući samo ako položite test života na ovome svetu.

Kako se polaže ispit

Kur’ansko poglavlje Vreme daje odgovor na pitanje: “Kako zaraditi Raj?”

“Tako Mi vremena – čovek, zaista, gubi, samo ne oni koji veruju i dobra dela čine, i koji jedni drugima istinu preporučuju i koji jedni drugima preporučuju strpljenje”. (Kur’an, poglavlje El-Asr)

Da biste postigli troje, morate činiti četvoro. Da biste postigli Božije zadovoljstvo, mir na ovome svetu i Raj na Budućem svetu, morate imati četiri osobine:

Čistu veru;

Dobra dela;

Pozivanje u islam;

Pozivanje ljudi da budu strpljivi.

Bez ovih četiri osobina kod sebe, nemojte da računate na tri uspeha kojima težite.

Pouzdanje u Boga

Enes ibn Malik, Bog bio zadovoljan njime, prenosi da je Božiji Poslanik, mir nad njim, rekao jednom čoveku: “Priveži kamilu, pa se pouzdaj u Boga.” Jer mu je ovaj rekao da nije privezao kamilu, jer se pouzdao u Boga, pa će On da je čuva. Ne možete da ostavite otvorena vrata i da kažete: “Pouzdao sam se u Boga. Neće nijedan lopov da uđe.” Morate da ih zatvoriti pa da se pouzdate u Boga. Pouzdanje u Boga je najvažnije.

“Ako vas Bog pomogne, niko vas neće moći pobediti, a ako vas ostavi bez podrške, ko je taj ko vam, osim Njega, može pomoći? I samo u Boga neka se pouzdaju vernici! “(Kur’an, poglavlje Imranova porodica, odlomak 160.)

Osim pouzdanja u Boga, da biste uspeli, morate da ulažete trud.

“One koji se budu zbog Nas borili Mi ćemo, sigurno, putevima koji Nama vode uputiti; a Bog je, zaista, na strani onih koji dobra dela čine!” (Kur’an, poglavlje Pauk, odlomak 69.)

Ako ne znate kako, pitajte učene kako da postignete uspeh. Uzvišeni Bog kaže:

“Pitajte učene ako ne znate”. (Kur’an, poglavlje Pčele, odlomak 43.)

Autor: dr. Zakir Naik

izvor: islamhouse.com/bs