Zahvala pripada Bogu,

Spomenuti ajet (odlomak) na koji si ukazao u pitanju spominje se na dva slična mesta u Božijoj knjizi Kur’anu. Prvi od njih je govor Uzvišenog Boga:

One koji su verovali, pa i one koji su bili Jevreji, hrišćani, i Sabijci – one koji su u Allaha i u onaj svet verovali i dobra dela čineli – doista čeka nagrada od Gospodara njihova; ničega se oni neće bojati i ni za čim neće tugovati! (Kur’an, poglavlje: Al-Bakara, 62. odlomak)

Drugi od njih je govor Uzvišenog Boga:

Oni koji su verovali, pa i oni koji su bili Jevreji, i Sabijci, i hrišćani – oni koji su u Allaha i u onaj svet verovali i dobra dela čineli, – ničega se oni neće bojati i ni za čim oni neće tugovati.(Kur’an, poglavlje: Trpeza, 69. odlomak)

Da bi smo saznali značenje ova dva autentična odlomka potrebno je vratiti se na govor učenjaka koji objašnjavaju Kur’an. Rekao je učenjak Ibn Kesir, Bog mu se smilovao, u objašnjavanju ovog odlomka:

„Uzvišeni Allah ukazuje da kod prethodnih zajednica ima takođe i dobrih, ima onih koji su se pokoravali Božijim naredbama onako kako je On Uzvišeni, zapovedio, pa njima pripada najlepša nagrada. I tako će biti do Dana sudnjega. Jer svima onima koji budu sledili Božijeg poslanika, Muhammeda, neka su blagoslov i mir na njega, Verovesnika koji nije znao pisati, pripada večna sreća; i za njih nema straha za budućnost na drugome svetu, niti će se žalostiti zbog onoga što ostavljaju na ovome svetu. Kao što kaže Uzvišeni Bog: ‘I neka se ničega ne boje i ni za čim neka ne tuguju Allahovi štićenici‘ (Kur’an, poglavlje: Junus (Jona), 62), kao što govore meleki (anđeli) prilikom smrti vernika, u govoru Uzvišenog: ‘Onima koji govore: ‘Gospodar naš je Allah’ pa posle ostanu pri tome – dolaze meleki: ‘Ne bojte se i ne žalostite se, i radujte se Džennetu (Raju) koji vam je obećan‘…“ (Kur’an, poglavlje: Objašnjenje, 30)

Što se tiče onih koji su verovali od jevreja, to su oni koji su sledili Tevrat (originalnu Toru) i autentičnu praksu Mojsija, neka je mir na njega, sve dok nije došao Isus, neka je mir na njega. Onda kada je došao Isus, oni koji su se i dalje držali Tore i prakse Mojsija, i nisu je ostavljali, niti su sledili Isusa, osuđeni su na propast.

Što se tiče onih koji su verovali od hrišćana, to su oni koji su sledili Indžil (originalno Jevanđelje), i autentični verozakon sa kojim je došao Isus, neka je mir na njega. Od onih koji su ispravno verovali, njihovo verovanje je primljeno kod Boga sve dok nije došao Muhammed, neka su blagoslov i mir na njega. Onda kada je došao poslednji Božiji Poslanik, oni koji ga nisu sledili, niti su ostavili ono što je bilo pri njima od Isusove prakse i Jevanđelja, osuđeni su na propast.

Govor Uzvišenog Boga u Časnom Kur’anu: „A onaj koji želi neku drugu veru osim islama, neće mu biti primljena, i on će na onom svetu nastradati“, je obavest da Uzvišeni Bog, neće prihvatiti bilo koji način ili delo od bilo koga, nakon slanja Muhammeda, neka su blagoslov i mir na njega, kao poslednjeg Božijeg Polanika, ukoliko nije u skladu sa verozakonom sa kojim je poslan.

Međutim, pre toga svako ko je sledio poslanika svoga vremena bio je na pravom putu i putu spasenja. Pa su oni koji su verovali od jevreja, oni koji su bili sledbenici Mojsija, i koji su sudili po originalnoj Tori u njihovom vremenu… Onda, nakon što je poslan izraelcima Isus, neka je mir na njega, oni su postali dužni slediti ga i pokoravati mu se. Pa su oni koji su ga sledili i bili pripadnici njegove vere, hrišćani.

Zatim, kada je Uzvišeni Bog poslao Muhammeda, neka su blagoslov i mir na njega, kao poslednjeg od svih verovesnika i poslanika, celom čovečanstvu, postalo im je obaveza da poveruju u ono sa čim je došao, i pokornost u onome što je naredio, i da se uzdrže od onoga što im je zabranio. Oni koji su tako postupili su pravi vernici.

Ummet (narod) Muhammeda, neka su blagoslov i mir na njega, su nazvani vernicima zbog njihovog dubokog verovanja, i jakog ubeđenja i zato što veruju u sve prejašnje poslanike i nevidljivi svet.

Rekao je Ibn Kesir, Bog mu se smilovao, u objašnjenju drugog spomenutog odlomka:

„Namera je bila istaći da svaka skupina koja bude verovala u Boga, i u Sudnji dan i radila dobra dela, neće im to biti ispravno sve dok ne bude usaglašeno sa verozakonom Muhammeda, naka su blagoslov i mir na njega, nakon poslanstva njegova, koji je poslan svim ljudima i džinnima (bića stvorena od vatre), pa oni koji to prihvate za njih neće biti bojazni u onome što im predstoji od života na onome svetu i njegovih strahota, niti u onome što su ostavili iza sebe.“

A Allah najbolje zna.

Odgovorio: Šejh Muhammed Salih El-Munedždžid

Preuzeto sa http://www.pozivistine.com

Vidi manje

Isto su i mekanski pagani govorili Muhammedu, neka su Božiji mir i blagoslov nad njim, optužujući ga da ne dobija objavu od Boga, već od šejtana (sotone).

Allah Uzvišeni kaže:

On je, zaista, Kur’an plemeniti u Knjizi brižljivo čuvanoj – dodirnuti ga smeju samo oni koji su čisti – on je Objava od Gospodara svetova. (Kur’an, El-Vakia, 77-80)

Knjiga brižljivo čuvana je Levhi-Mahfuz, koju mogu dodirnuti samo oni koji su čisti od svih greha i zala. To mogu biti samo anđeli. Šejtanu (Sotoni) je apsolutno zabranjeno primaći joj se.

Pošto se šejtan ne može primaći Knjizi, nema govora o tome da on može napisati ili nekom “objaviti” Časni Kur’an.

U poglavlju Šuara (210-212) stoji:

Kur’an ne donose šejtani (đavoli), nezamislivo je da to oni čine; oni to nisu u mogućnosti, oni nikako ne mogu da ga prisluškuju. (Eš-Šuara, 210-212)

Veliki broj ljudi ima pogrešan koncept o sotoni (šejtanu). Veruju da sotona može uraditi skoro sve što poželi, osim nekolicine stvari koje može samo Bog. Prema njihovom shvatanju, sotona je, po pitanju moći, samo malo niži od Boga. Pošto neki ljudi ne žele prihvatiti da je Časni Kur’an čudesna Božija objava, kažu da je on sotonino delo.

Da je sotona napisao Kur’an, ne bi bio spomenut u pogrdnom kontekstu u tom istom Kur’anu! Na primer, sura En-Nahl (98) kaže:

Kada hoćeš da učiš Kur’an, zatraži kod Allaha zaštitu od šejtana (sotone) prokletog, on doista nema nikakve vlasti nad onima koji veruju i koji se u Gospodara svoga pouzdaju.

Veliki broj kur’anskih ajeta (odlomaka) daje jasne dokaze da sotona nije autor Kur’ana.

A ako šejtan pokuša da te na zlo navede, ti potraži utočište u Allaha, On uistinu sve čuje i zna. (Kur’an, El-A’raf, 200)

Zašto bi sotona učio sledbenike da, kad god ih navodi na zle misli, traže utočište kod Allaha, iako je sotona otvoreni Božiji neprijatelj?

Allah Uzvišeni kaže:

O ljudi jedite od onoga što ima na zemlji, ali samo ono što je dopušteno i što je prijatno, i ne sledite šejtanove stope, jer vam je on neprijatelj očevidni! (Kur’an, El-Bekara, 168.)

O sinovi Adamovi, zar vam nisam naredio: “Ne klanjajte se šejtanu (sotoni) on vam je neprijatelj otvoreni …” (Kur’an, Ja-sin, 60.)

Šejtan je iskusan i inteligentan. Nije ni čudo da je u umove nekih ljudi ubacio ideju da je on lično autor Kur’ana. Međutim, on je u odnosu na Boga zanemarljiv, jer samo Allah zna sve i ništa Mu nije skriveno. Allah je znao da će šejtan doći s takvom idejom, pa je onima koji proučavaju Kur’an ostavio veliki broj dokaza da je Kur’an Božija, a ne šejtanova reč.

U Jevanđelju po Marku stoji:

Ako je kraljevstvo u sebi nesložno, onda ne može opstati takvo kraljevstvo.

Ako je kuća u samoj sebi nesložna, onda ne može opstati takva kuća.

I ako sotona ustane protiv samom sebi i nesložan je samim sobom, onda ne može opstati, nego će propasti. (Novi zavet, Jevanđelje po Marku, 3:24-26)

Odlomak iz knjige ”Odgovori na zablude o islamu” – Dr. Zakir Naik

Preuzeto sa http://www.pozivistine.com

Vidi manje

Mnogi hrišćanski misionari šire zabludu da Muhammed, neka su Božiji mir i blagoslov nad njim, nije bio samo autor Kur’ana već da ga je krao i da je kopirao stihove i ideje iz drugih filozofskih i religijskih knjiga.

Poučavao ga je rimski kovač

Neki pagani su optužili Verovesnika, neka su Božiji mir i blagoslov nad njim, da je učio Kur’an od rimskog kovača koji je bio hrišćanin, a koji je živeo u predgrađu Mekke. Verovesnik je često odlazio kod njega i posmatrao ga kako radi. Jedan kur’anski ajet (odlomak) vrlo jasno odbacuje ove optužbe:

Mi dobro znamo da oni govore: “Poučava ga jedan čovek!” Jezik onoga zbog koga oni krivo govore je jezik tuđina, a ovaj Kur’an je na jasnom arapskom jeziku. (Kur’an, En-Nahl, 103)

Kako je neko ko je bio stranac, govorio stranim jezikom i vrlo slabo poznavao arapski jezik mogao da bude autor tako nenadmašnog dela kao što je Časni Kur’an, na čistom arapskom jeziku?! Verovati da je rimski kovač poučavao Muhammeda, neka su Božiji mir i blagoslov nad njim, Kur’anu je slično kao verovati da je neki kineski emigrant, koji je jedva govorio engleski jezik, poučavao Šekspira književnosti.

Poučavao ga je Hatidžin rođak

Muhammed, neka su Božiji mir i blagoslov nad njim, se vrlo retko susretao s jevrejskim i hrišćanskim sveštenicima. Najznačajniji hrišćanin koga je poznavao bio je slepac Vereka ibn Nufejl, Hatidžin, Bog bio zadovoljan njom, rođak. Iako je bio Arap, prihvatio je hrišćanstvo i bio je veoma dobro upoznat s Novim Zavetom. Božiji Poslanik, neka su Božiji mir i blagoslov nad njim, ga je sreo samo dva puta u životu. Prvi put je to bilo pre poslaničke misije dok je Vereka obavljao molitvu kod Kabe. Tada ga je Vereka jako srdačno poljubio u čelo.

Drugi put su se sreli kad je Muhammed, neka su Božiji mir i blagoslov nad njim, nakon početka Objave, otišao da vidi Vereku ibn Nufejla. Vereka je umro tri godine kasnije, a objava Kur’ana je trajala još 20 godina. Zato je besmisleno govoriti da je Vereka ibn Nufejl bio izvor kur’anskoga teksta.

Religijski razgovori s jevrejima i hrišćanima

Istina je da je Božiji Poslanik, neka su Božiji mir i blagoslov nad njim, imao religijske razgovore sa jevrejima i sa hrišćanima, ali se to prvi put desilo u Medini 13 godina nakon početka Objave. Potpuno su izopačene tvrdnje onih koji kažu da su ga oni podučavali Kur’anu. Zapravo, on im je bio učitelj, pozivao ih je u islam. Ukazivao im je na sve devijacije njihovih dogmi. Veliki broj jevreja i hrišćana je tako prihvatio islam.

Učio je Kur’an od jevreja i hrišćana izvan Arabije

Pošto im je svaki od prethodnih “argumenata” propao, neki hrišćanski misionari tvrde da je Muhammed, neka su Božiji mir i blagoslov nad njim, učio Kur’an od jevreja i hrišćana s kojima se susretao izvan Arabije. Međutim, svi dostupni istorijski izvori navode da je Božiji Poslanik, neka su Božiji mir i blagoslov nad njim, samo tri puta pre poslanstva izišao iz Meke:

kada je imao 6 godina, pošao je s majkom u Medinu;

između 9. i 12. godine, pridružio se stricu Ebu Talibu na putu ka Siriji;

kada je imao 25 godina, poveo je Hatidžinu karavanu u Siriju.

Čista je imaginacija tvrditi da je Kur’an rezultat navodnih razgovora s jevrejima i hrišćanima nakon ova tri putovanja.

Logički dokazi

Svakodnevni život Božijeg Poslanika, neka su Božiji mir i blagoslov nad njim, je bio kao otvorena knjiga. Svi su znali gde se nalazi, u svakom momentu. Čak je došla Objava od Boga u kojoj se od vernika traži da ne ugrožavaju Poslanikovu privatnost u njegovoj kući. Da je Poslanik imao nekog čoveka koji ga je poučavao kur’asnkom tekstu, on to ne bi mogao dugo da sakrije.

Najugledniji Kurejšije koji su prihvatili islam bili su veoma obrazovani i inteligentni ljudi. Da je nešto bilo sumnjivo u vezi Poslanikovog učenja, objavljivanja Kur’ana i njegovih susreta s nepoznatim ljudima, oni bi to odmah primetili. Njegova poslanička misija ne bi trajala pune 23 godine!

Nisu ga samo vernici pratili u stopu, već su ga i neprijatelji stalno držali na oku ne bi li našli bilo kakav dokaz o njegovim tajnim susretima s jevrejima ili hrišćanima.

Nepojmljivo je da bi bilo koji čovek prihvatio da bude autor Kur’ana, prihvativši sve nevolje kroz koje je Muhammed, neka su Božiji mir i blagoslov nad njim, prolazio, a da ne traži nikakvo priznanje ni nagradu od ljudi.

Na osnovu istorijskih činjenica i čiste logike, ne postoji ni jedan dokaz da je Časni Kur’an ljudsko delo.

Nije znao ni da čita ni da piše

Teorija da je Muhammed, neka su Božiji mir i blagoslov nad njim, napisao Kur’an ili da ga je odnekud prepisao, pada u vodu samo zbog jedne istorijske činjenice: on nije znao ni da čita ni da piše! Uzvišeni Bog kaže:

Ti pre nje nijednu knjigu nisi čitao, a nisi je ni desnom rukom svojom pisao; inače, posumnjali bi oni što laži govore. (Kur’an, El-Ankebut, 48)

Uzvišeni Bog je znao da će da bude ljudi koji će da sumnjaju u autentičnost Časnog Kur’ana i koji će da ga pripisuju Muhammedu, neka su Božiji mir i blagoslov nad njim. Zbog toga je On, iz Svoje savršene mudrosti, odabrao da Njegov poslednji poslanik bude nepismen, kako bi otklonio i najmanju sumnju u poreklo Časnog Kur’ana.

Optužbe njegovih neprijatelja da je Kur’an prepisivao iz drugih knjiga i da ga je preradio u velikom književnom stilu, možda bi imale neku težinu. Međutim, i ova beznačajna optužba je na ovaj način pobijena. Uzvišeni Bog potvrđuje da Muhammed, neka su Božiji mir i blagoslov nad njim, nije bio pismen:

…onima koji će slediti Poslanika, verovesnika, koji neće da zna ni da čita ni da piše, kojeg oni kod sebe, u Tevratu (Starom Zavetu) i Indžilu (Novom Zavetu), zapisana nalaze, koji će od njih da traži da čine dobra dela, a od odvratnih da ih odvraća, koji će da im lepa jela dozvoli, a ružna da im zabrani, koji će tereta i teškoća koje su oni imali da ih oslobodi. Zato će oni koji budu u njega verovali, koji ga budu podržavali i pomagali i svetlo po njemu poslano sledili – postići ono što budu želeli. (Kur’an, El-A’raf, 157)

Proročanstvo koje se u ovom ajetu spominje nalazi se u Bibliji:

A pruži li se knjiga jednome, koji ne zna da čita, i kaže li se: “Čitaj to!”, on odgovori: “Ne mogu da čitam.” (Stari zavet, Izaija, 29:12)

Časni Kur’an na čak četiri mesta potvrđuje da Muhammed, neka su Božiji mir i blagoslov nad njim, nije znao ni da čita ni da piše. Osim spomenutih ajeta, o tome se govori još i u 158. ajetu sure (poglavlja) El-A’raf i u 2. ajetu sure El-Džumua.

Nije bilo Biblije na arapskom jeziku

U vreme Muhammeda, neka su Božiji mir i blagoslov nad njim, Biblija još nije bila prevedena na arapski jezik. Najstariji prevod Starog Zaveta pojavio se tek 900. godine, punih 250 godina nakon smrti Allahovog Poslanika, neka su Božiji mir i blagoslov nad njim. Prevod na arapski je uradio sveštenik Saadias Gaon.

Najstariji prevod Novog zaveta na arapski jezik se pojavio tek 1616. godine, od izvesnog Erpeniusa, oko hiljadu godina nakon smrti Božijeg Poslanika, neka su Božiji mir i blagoslov nad njim.

Sličnosti Kur’ana i Biblije

Ako postoje određene sličnosti Kur’ana i Biblije, to ne znači da je nova knjiga prepisana iz starije. Zapravo, to je samo dokaz da obe knjige imaju isti, treći izvor. Sve Božije objave imaju isto, nebesko poreklo. Bez obzira koliko je ljudskih interpolacija ubačeno u jevrejske, hrišćanske i knjige nekih drugih religija, one su u nekim delovima, ipak, ostale neoštećene. To je deo koji je zajednički svim tim religijama.

Istina je da između Kur’ana i Biblije postoje određene sličnosti. Ali, to nije razlog da se Muhammed, neka su Božiji mir i blagoslov nad njim, optuži za plagijat, kopiranje Biblije. Po istoj logici, sličnost između hrišćanstva i judaizma može pogrešno da se protumači: npr. da Isus, neka je Božiji mir nad njim, nije bio Božiji poslanik, već da je ideje našao u Starom Zavetu i da ih je prepisao.

Sličnosti između tih knjiga ukazuju samo na njihovo zajedničko božansko poreklo i kontinuitet poruke monoteizma, a ne da su kasniji poslanici prepisivali knjige objavljene ranijim poslanicima.

Kada neko na ispitu prepisuje od kolege, naravno da neće navesti od koga je prepisivao. Međutim, Muhammed, neka je Božiji mir nad njim, je odao veliko poštovanje prethodnim poslanicima. Časni Kur’an precizno spominje šta je kojem poslaniku objavljeno.

Muslimani veruju u Tevrat, Zebur, Indžil i Kur’an

Četiri Božije knjige su u Kur’anu spomenute po imenu: Tevrat, Zebur, Indžil i Kur’an. Tevrat je objavljen Mojsiju, neka je Božiji mir nad njim, Zebur je objavljen Davidu, neka je Božiji mir nad njim, a Indžil je objavljen Isusu, neka je Božiji mir nad njim. Poslednja i konačna Božija knjiga, Časni Kur’an, objavljena je konačnom i poslednjem Božijem poslaniku, Muhammedu, neka je Božiji mir nad njim.

Sastavni deo islama je verovanje u sve Božije poslanike i sve Božije objave. Međutim, pet prvih, takozvanih Mojsijevih knjiga na početku Biblije – Psalmi i Novi Zavet (sastavljen od četiri evanđelja) – nisu Tevrat, Zebur i Indžil koje Kur’an spominje. Današnje biblijske knjige, možda, sadrže deo Božijih reči, ali te knjige nisu precizne, očuvane i kompletne Božije objave date prethodnim poslanicima.

Kur’an sve Božije poslanike predstavlja kao pripadnike jednog bratstva. Svi poslanici su imali istu poslaničku misiju i istu osnovnu poruku. Zbog svega toga, fundamentalna učenja svih velikih religija ne mogu da budu kontradiktorna, čak i ako je između dva različita poslanika prošlo mnogo vremena. Izvor svih njihovih misija je Uzvišeni Allah. Božiji poslanici nisu odgovorni za razlike između današnjih religija; njihovi sledbenici su krivci za zapostavljanje i zaboravljanje izvornih učenja. Ne samo to, ljudi su izvrnuli originalna učenja i izmenili knjige koje su im objavljene. Zato se Kur’an ne može posmatrati odvojeno od prethodnih objava i kao konkurencija Mojsijevim i Isusovim učenjima. Naprotiv, Kur’an je došao da potvrdi, upotpuni i usavrši sve prethodne objave.

Jedno od imena Kur’ana je “Furkan” – Onaj koji rastavlja istinu od neistine. Na osnovu Kur’ana, možemo da odredimo šta je od prethodnih knjiga sačuvano, šta bi moglo da bude Božija reč, a šta je ljudska interpolacija.

Naučno poređenje Kur’ana i Biblije

Čitajući Bibiliju i Kur’an, pomislili biste da se u određenim stavkama potpuno slažu. Međutim, kada neke delove pažljivo analizirate, videćete da je razlika ogromna kao dan i noć! Samo na osnovu istorijskih podataka, nekome ko je neupućen u učenja hrišćanstva i islama teško je doneti zaključak koja knjiga je autentična: Kur’an ili Biblija. No, kada određene citate iz obe knjige uporedite s ustanovljenim naučnim činjenicama, vrlo lako ćete da donesete ispravan zaključak.

1) Stvaranje kosmosa za šest dana

Prema prvom poglavlju prve biblijske knjige Postanak, ceo kosmos je stvoren za šest dana od kojih svaki traje 24 sata. Kur’an spominje stvaranje kosmosa za šest ejjama. Reč ejjam je plural koji se koristi za dug period, poput godine. Reč jeum (jednina), može značiti dan od 24 sata, ali može značiti i epoha, veoma dug vretenski period.

Kada Kur’an kaže da je univerzum stvoren za šest dana, misli se na veoma duge vremenske periode. Naučnici nemaju nikakav prigovor na to da je kosmos zaista mogao da nastane za šest veoma dugih epoha. Kosmos je stvaran tokom mnogo milijardi godina, čime stav Biblije o stvaranju za šest običnih dana postaje kontradiktoran potvrđenim naučnim činjenicama.

2) Prvo je stvoren dan, pa onda Sunce

U Knjizi Postanka (stihovi 3-5), Biblija kaže da je fenomen dana i noći stvoren prvoga dana stvaranja kosmosa. Svetlost koja cirkuliše kosmosom rezultat je kompleksnih hemijskih reakcija na zvezdama. Međutim, te iste zvezde su, prema Bibliji, stvorene četvrtog dana stvaranja (Stari Zavet, Knjiga Postanka, 1:14-19).

Sasvim je nelogično da posledica, tj. svetlo, bude stvoreno prvog dana, a da uzrok, tj. izvor svetlosti (zvezde i Sunce), bude stvoren tri dana kasnije! Osim toga, postojanje jutra i večeri kao elemenata jednoga dana bilo je moguće samo nakon stvaranja Zemlje i njene rotacije oko svoje ose i Sunca. Za razliku od Biblije, Časni Kur’an ne sadrži ni jednu rečenicu koja je protivrečna potvrđenim naučnim argumentima. Zbog toga je apsurdno tvrditi da je Muhammed, neka su Božiji mir i blagoslov nad njim, prepisivao Kur’an iz Biblije, te da je nekako odlučio da izostavi fantastične i bajkovite opise stvaranja kosmosa.

3) Stvaranje Sunca, Meseca i Zemlje

Biblija, u Knjizi Postanka, u stihovima 9-13, kaže da je Zemlja stvorena trećeg dana, a u stihovima 14-19 da su Sunce i Mesec stvoreni četvrtog dana. Naučna je činjenica da su Zemlja i Mesec bili deo Sunca, pa su se kasnije izdvojili. Zbog toga je ideja o stvaranju Zemlje pre Sunca i Meseca kontradiktorna potvrđenim naučnim činjenicama u vezi Sunčevog sistema.

4) Vegetacija je stvorena trećeg, a Sunce četvrtog dana

Prema Bibliji (Postanak, 1:11-13), vegetacija, biljke, drveće i voćke stvoreni su trećeg, a Sunce četvrtog dana. Kako je moguće da se biljke pojave pre Sunca, i kako je moguće da opstanu bez Sunčeve svetlosti?!

Ako je Muhammed, neka su Božiji mir i blagoslov nad njim, lično napisao Kur’an, i ako je kur’anske ideje prepisao iz Biblije, otkud je znao koje biblijske stihove da preskoči zato što sadrže katastrofalne naučne greške?! U celom Kur’anu ne postoji ni jedna jedina kontradiktornost naučnim činjenicama.

5) I Sunce i Mesec emitiraju svetlost

Biblija kaže da i Sunce i Mesec imaju sopstvenu svetlost.

U Knjizi Postanka, 1:16, stoji:

Bog stvori dva velika svetlila nebeska, veće, da vlada danom, i manje, da vlada noću…

Savremena nauka nam kaže da Mesec ne poseduje vlastitu svetlost. Ta činjenica je potvrdila ispravnost kur’anskog koncepta koji kaže da Mesec nema sopstvenu, već samo reflektira sunčevu svetlost. Nemoguće je da je Muhammed, neka su Božiji mir i blagoslov nad njim, čovek koji je pre 1.400 godina živeo u arabijskoj pustinji, uvideo ove greške u Bibliji, pa da ih je, prilikom prepisivanja u Kur’an, ispravljao.

Adam, prvi čovek na Zemlji, živeo je pre 5.800 godina

Prema rodoslovlju Isusa Hrista u Bibliji, od Isusa do Avrama i od Avrama do Adama, ispada da je prvi čovek, Adam (Adem, neka je Božiji mir nad njim) živeo pre 5.800 godina:

948 godina od Adama do Avrama;
Oko 1.800 između Avrama i Isusa;
000 godina od Isusa do danas.
Ove brojke nas dodatno zbunjuju zbog činjenice da je, po jevrejskom kalendaru, trenutno 5.800. godina.

Postoji sasvim dovoljno arheoloških nalaza koji dokazuju da je ljudski rod star na desetine hiljada godina, a ne samo 5.800 godina, kao što Biblija kaže.

Kur’an, takođe, govori o prvom čoveku, Adamu, neka je Božiji mir nad njim. Međutim, za razliku od Biblije, ne navodi nikakav datum u vezi njegovog života na Zemlji. Biblijski stav je u potpunoj suprotnosti savremenoj nauci.

Nuh (Noa) i Veliki potop

Biblijski opis Velikog potopa (u 6, 7. i 8. poglavlju Knjige Postanka), sugeriše da je poplava zahvatila ceo svet i da je uništila sve na Zemlji, osim onoga što je bilo na Nuhovoj barci. U opisu se navodi da se potop desio 1.656 godina nakon stvaranja Adama ili 292. godine pre Avrama, u vreme kad je Noa (Nuh, neka je Božiji mir nad njim) imao 600 godina. To znači da se potop desio u 22. ili 21. veku pre nove ere.

Biblijska priča o Velikom potopu je u ogromnoj kontradikciji s naučnim činjenicama i arheološkim nalazima. U vreme kada se, prema Bibliji, desio Veliki potop, živela je 11. dinastija u Egiptu i 3. dinastija u Vavilonu. Svi arheološki nalazi dokazuju da ni jedna od ovih civilizacija u vreme potopa nije doživela prekid ili diskontinuitet. Naprotiv, ostale su potpuno netaknute. Ne postoji ni jedan dokaz da se u 22. ili 21. veku u ovim dinastijama desila nekakva prirodna nesreća. Biblijski opis protivreči tome i kaže da je ceo svet bio poplavljen.

Za razliku od biblijskog, kur’anski opis potopa nije protivrečan naučnim činjenicama. Kur’an nigde ne navodi datum ovog događaja, niti je, prema Kur’anu, ceo svet bio poplavljen, a sve živo na Zemlji uništeno. Suprotno tome, Časni Kur’an govori samo o Nuhovom narodu i kazni koja ih je zadesila.

Nelogično je tvrditi da je Muhammed, neka su Božiji mir i blagoslov nad njim, priču o potopu prepisao iz Biblije, a da je pritom ispravio naučne greške u biblijskoj verziji priče.

Priča o Mojsiju i Faraonu

Kur’anska i biblijska verzija priče o Mojsiju, neka je Božiji mir nad njim i faraonu su veoma slične. I Kur’an i Biblija navode da se faraon utopio pokušavajući da stigne do Mojsija i njegovog naroda. Međutim, Časni Kur’an dodaje još jedan značajan detalj:

Danas ćemo izbaviti samo telo tvoje da bi bio poučan primer onima posle tebe’, – ali mnogi ljudi su ravnodušni prema Našim poukama. (Kur’an, Junus, 92)

Doktor Moris Bukail je, nakon detaljnog istraživanja, dokazao da je Ramzes 2, za kojeg se smatralo da je progonio Mojsija i njegov narod, umro mnogo ranije, dok je Mojsije još bio u Medjenu. Ramzesov sin Merneptah postao je novi faraon. On je, zapravo, faraon koji je proganjao Mojsija i koji se utopio u Crvenom moru. 1898. godine, u Dolini kraljeva u Egiptu, pronađeno je mumifikovano telo faraona Merneptaha. Godine 1975. doktor Moris Bukail je zajedno s timom od nekoliko doktora zatražio dozvolu za ispitivanje mumije faraona Merneptaha. Analize su dokazale da je Merneptah najverovatnije umro od utapanja ili srčanog udara koji je usledio u momentu utapanja. Tako je ostvareno kur’ansko proročanstvo u kome se kaže da će Bog da sačuva faraonovo telo da bi bilo pouka kasnijim generacijama.

Njegovo telo se i dalje čuva u kairskom muzeju. Ovaj kur’anski ajet je podstaknuo doktora Morisa Bukailea da proučava Kur’an. Kasnije je napisao knjigu Biblija, Kur’an i nauka, i priznao je da je nemoguće da je Časni Kur’an ljudsko delo. Nakon proučavanja Kur’ana, prihvatio je islam.

Kur’an je Božija knjiga

Svi ovi dokazi su dovoljni da se donese zaključak da Kur’an nije prepisan iz Biblije, već je Časni Kur’an Furkan – Rastavljač istine od neistine. Kur’an, zbog toga, mora da se koristi kao kriterijum na osnovu kojeg se određuje koji deo Biblije može da se smatra Božijom rečju. Kur’an to potvrđuje u suri (poglavlju) Es-Sedžda:

Elif-lam-mim. (Ovu) Knjigu objavljuje, u to nema sumnje, Gospodar svetova, a oni govore: “On je izmišlja!” Ne, ona je istina od Gospodara tvoga da opominješ narod kojem pre tebe nije došao niko da ga opominje, da bi išao pravim putem. (Kur’an, Es-Sedžda, 1-3)

Odlomak iz knjige ”Odgovori na zablude o islamu” – Dr. Zakir Naik
Preuzeto sa http://www.pozivistine.com

Vidi manje

Islam je strogo monoteistička religija. Svi islamski propisi i temelji verovanja su u skladu sa beskompromisnim monoteizmom. Allah je Jedan i Jedinstven u Svojim imenima i svojstvima. Uzvišeni Allah, na više mesta u Kur’anu za Sebe kaže Mi. Međutim, ovo ne znači da islam zagovara verovanje u više bogova.

Dva tipa množine

U nekoliko jezika postoje dva tipa plurala (množine). Prvi plural je numerički, odnosi se na nešto čija količina je više od jedan. Drugi je plural poštovanja.

a) Kraljica Engleske često kaže mi umesto ja. Ovo je poznato kao kraljevski plural.

b) Radžif Gandi, bivši premijer Indije, imao je običaj na hindu jeziku da kaže: “Želimo da vidimo.” Što je kraljevski plural hindu jezika.

c) Isto tako, kada Uzvišeni Allah govori o Sebi u Kur’anu, koristi arapsku zamenicu „Nahnu“, što znači Mi. Ovo nije numerički plural, već plural poštovanja.

Tevhid, odnosno monoteizam, temelj je islama. Allahova jednoća se na mnogo mesta spominje u Kur’anu. Na primer, u suri Ihlas (Iskrenost):

Reci: “On je Allah (Bog) – jedan!” (Kur’an, Iskrenost, 1)

Odlomak iz knjige ”Odgovori na zablude o islamu” – Dr. Zakir Naik
Preuzeto sa http://www.pozivistine.com

Vidi manje

KUR’AN ZABRANJUJE SVINJETINU

Kur’an spominje zabranu konzumiranje svinjetine na četiri mesta: u poglavlju Krava, 173. odlomak; u poglavlju Trpeza, 3. odlomak; u poglavlju Stoka, 145. odlomak i u poglavlju Pčele, 115. odlomak.

Zabranjuje vam se strv, i krv, i svinjsko meso, i ona životinja koja je zaklana u nečije drugo a ne u Božije ime. (Kur’an, poglavlje: Trpeza, odlomak 3.)

BIBLIJA ZABRANJUJE SVINJETINU

Hrišćane ćemo najlakše meriti ako im citiramo njihove verske spise. Biblija zabranjuje jedenje svinjskog mesa u Levitskom zakoniku:

A svinja ne preživa, iako ima papak, i to papak razdvojen, i za vas je nečista! Njihova mesa nemojte jesti niti se njihove strvine doticati – za vas su one nečiste. (Stari Zavet, Levitski Zakonik, 11:8-9.)

Svinjetina je, takođe, zabranjena i u Ponovljenom Zakonu:

A svinja, premda ima papke razdvojene, ne preživa: neka je za vas nečista! Njezina mesa nemojte jesti niti se njezina strva doticati. (Stari Zavet, Ponovljeni Zakon, 14:8.)

Ista zabrana ponavlja se i u Izaiji:

– Svagda sam pružao ruku narodu odmetničkom, koji hodi putem zlim, za mislima svojim,

– narodu koji me bez prestanka u lice srdi: žrtvuju po vrtovima, kad prinose na opekama,

– na grobovima stanuju, i noće na skrovitim mestima, jedu svinjetinu, meću u zdele jela nečista.

– I još govore: “Ukloni se! Ne prilazi da te ne posvetim!”

– Oni su mi dim u nosu, oganj što gori povazdan. (Biblija, Proročke Knjige, Izaija 65:2-5.)

KONZUMIRANJE SVINJETINE JE UZROK MNOGIH BOLESTI

Pripadnike drugih religija i ateiste ćemo ubediti da je istina ono što govorimo samo ako im govorimo sa stanovišta logike, razuma i nauke. Konzumiranje svinjskog mesa može prouzrokovati, ni manje ni više nego, sedamdeset različitih tipova bolesti! Osoba koja konzumira svinjsko meso vrlo lako može dobiti razne vrste stomačnih glista, kao što su valjkasti crv, oksira, kukasta glista i druge. Jedan od najopasnijih parazita ove vrste je Taenia Solium, koja je inače poznatija kao pantljičara. Ona živi u crevima i jako je dugačka. Njena jaja ulaze u krvni sistem i mogu doći do skoro svakog organa. Ako preko krvi uđe u mozak, može izazvati totalni gubitak pamćenja. Ako uđe u srce, izaziva srčani udar; ako uđe u oči, izaziva slepilo; ako uđe u jetru, može je teško oštetiti. Pantljičara može ugroziti skoro sve organe. Druga opasna vrsta stomačnih glista je Trichura Tichurasis.

Uobičajena zabluda koja vlada među ljudima jeste da ako svinjsko meso bude dobro skuhano – jaja parazita uginu.

U jednom istraživanju, rađenom u Americi, utvrđeno je da od 24 osobe zaražene sa Trichura Tichurasis – njih 22 su svinjsko meso dobro skuhali. To dokazuje da jaja parazita ne umiru, čak i ako se meso dobro skuha.

SVINJETINA SADRŽI SASTOJKE KOJI GRADE MASNA TKIVA

Svinjsko meso ima jako malo hranljivih sastojaka koji pogoduju mišićnoj strukturi, ali zato ima veliki višak masti. Ta mast se taloži u krvnim sudovima i prouzrokuje visok krvni pritisak i srčani udar. Nije čudo što preko 50% Amerikanaca pati od povećanog srčanog pritiska.

SVINJA JE JEDNA OD NAJPRLJAVIJIH ŽIVOTINJA NA SVETU

Svinja je, možda, najprljavija životinja na Zemlji. Ona odrasta i živi u prljavštini, nečistoći i izmetu. Ne znam da je Bog stvorio boljeg sakupljača smeća i strvi od svinje. U mnogim selima, ljudi nemaju toalet, pa veliku nuždu vrše vani, na otvorenom. Vrlo često svinja pokupi taj izmet.

Neki će reći da se u razvijenim zemljama, poput Australije, svinje gaje u vrlo čistim i higijenskim uslovima. Čak i u ovim “higijenskim” uslovima, svinje se drže zajedno u stajama. Ma koliko pokušavali održati svinje čistima – one su nečiste po prirodi. One jedu svoj izmet i izmet drugih svinja, i uživaju u tome.

SVINJE SU NAJBESTIDNIJE ŽIVOTINJE

Na kugli zemaljskoj ne postoji životinja sa manje stida od svinje! To je jedina životinja koja poziva društvo da se pare sa lično njegovim parnjakom. U Americi većina ljudi jede svinjetinu. Vrlo često, posle igranki i drugih zabava, Amerikanci trampe svoje žene: “Hajde ti spavaj sa mojom ženom, a ja ću spavati sa tvojom ženom!” Ko jede svinjetinu – može poprimiti osobine svinje!

Odlomak iz knjige ”Odgovori na zablude o islamu” – Dr. Zakir Naik
Preuzeto sa http://www.pozivistine.com

Vidi manje