Alejkumusselam.

Način klanjanja dženaze namaza je široko i kompleksno pitanje ali nastojaćemo da na ovom mjestu spomenemo osnovno što bi jedan musliman trebao da zna oko klanjanja dženaze.

Prvo – Mejit koji je ogasuljen i obučen u ćefine se postavi između klanjača i pravca kible tako da mu glava bude na desnoj strani a noge na lijevoj.

Drugo – Imam staje kod glave mejita ako je mejit muško, a kod pasa mejita ako je mejit žensko, a muktedije se safaju iza imama. Ovo se prenosi od Enesa, radijallahu anhu, da je on tako postupio, a zatim je rekao da je tako radio Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem. Hadis bilježi Ebu Davud i Tirmizi i ocjenjuje ga dobrim, a Albani vjerodostojnim.

Treće – Dženaza se klanja tako što se u stojećem stavu donose četiri tekbira. Kod nekih učenjaka svi ovi tekbiri su ruknovi dženaze, dok kod drugih ušenjaka rukn je samo početni tekbir a ostala tri su sunnet. Propisanosttekbira je prenešena u mnogim hadisima s tim da nema smetnje da se ponekad donese pet, šest, pa sve do devet tekbira, jer se ovo prenosi u vjerodostojnim hadisima od Zejd ibn Erkama, Alije i drugih ashaba, radijallahu anhum.

Četvrto – Nakon početnog tekbira uči se Fatiha čije učenje je po nekima rukn, po drugima vadžib a po trećima samo sunnet. Dokaz da se ona uči je hadis kojeg bilježi Buharija od Talhe ibn Abdullaha, radijallahu anhu, da je klanjao iza Abdullaha ibn Abbasa, radijallahu anhuma, dženazu pa je proučio Fatihu, a zatim rekao: “Da znate da je to od sunneta”.

Po nekim učenjacima sunnet je proučiti i suru jer je to prenešeno u dodatku istog hadisa kod Nesaija. Sunnet je da sve što se uči u dženazi namazu da se uči u sebi osim tekbira od strane imama.

Peto – Izgovori se drugi tekbir i nakon njega se donosi salavat na Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem, kao što se prenosi u hadisu od Ebu Umame a on nekog od ashaba da je rekao: “Sunnet je prilikom klanjanja dženaze da imam donese tekbir a zatim da se uči Fatiha u sebi nakon početnog tekbira. Zatim se donosi salavat na Vjerovjesnika, sallallahu alejhi ve sellem, i upućuje se iskrena dova mejitu u ostala tri tekbira nakon koje se ništa ne uči a zatim se preda selam u sebi. Hadis bilježi Bejheki a Ibn Hadžer ga ocjenjuje vjerodostojnim.

Džumhur učenjaka je na tome da se salavat uči poslije drugog tekbira što je podržao i šejh Albani.

Dok Ibn Hazm i Ševkani, oslanjajući se na ovaj hadis, smatraju da se i Fatiha i salavat uče nakon prvog tekbira. Način donošenja salavata u dženazi namazu nije preciziran ni u jednom vjerodostojnom hadisu tako nema smetnje da se uči isti salavat kao na Ettehijatu ili bilo koji drugi oblik.

Šesto – zatim se izgovore ostali tekbiri i poslije svakog se uputi dova umrlom kao što je došlo u hadisu Ebu Umame. Prenosi se od nekih učenjaka da se poslije trećeg tekbira dova upućuje umrlom a poslije četvrtom uopćeno svim muslimanima, međutim za ovako nešto nema dokaza.

U vjerodostojnim hadisima se prenosi nekoliko dova koje je Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, učio na ovom mjestu na dženazi namazu. Najpoznatija od njih je ono što se prenosi od Avf ibn Malika, radijallahu anhu, a bilježi Muslim: “ALLAHUMMEGFIR LEHU VERHAMHU VE AFIHI V'AFU ANHU, VE EKRIM NUZULEHU, VESSI'A MUDHALEHU, VAGSILHU BILMAI’ VES-SELDŽI, VE NEKKIHI MINEL-HATAJA KEMA JUNEKKA ES-SEVBU EL-EBJEDU MINED-DENESI, VE EBDILHU DAREN HAJREN MIN DARIHI, VE EHLEN HAJREN MIN EHLIHI, VE ZEVDŽEN HAJREN MIN ZEVDŽIHI VE EDHILHU EL-DŽENNETE, VE EIZHU MIN AZABIL-KABRI, VE MIN AZABIN-NARI”.

Takođe, od poznatijih dova je i ono što se prenosi od Ebu Hurejre, radijallahu anhu, a bilježi ga Ebu Davud, Tirmizi, Nesai i Ibn Madže:
“ALLAHUMMEGFIR LIHAJJINA VE MEJJITINA, VE ŠAHIDINA VE GAIBINA, VE SAGIRINA VE KEBIRINA, VE ZEKERINA VE UNSANA, ALLAHUMME MEN AHJEJTEHU MINNA FEAHJIHI ALEL-ISLAM, VE MEN TEVEFFEJTEHU MINNA FETEVEFFEHI ALEL-IMANI, ALLAHUMME LA TAHRIMNA EDŽREHU VE LA TUDILLENA BADEHU”.

Sedmo – Zatim predaje selam pri čemu je ispravno da se preda selam na jednu stranu, kao i da se preda selam na obje strane, jer je oboje prenešeno u prihvatljivim i validnim hadisima, prvo od Ebu Hurejre a drugo od Abdullaha ibn Mes'uda, radijallahu anhuma.

Na ovom mjestu je lijepo spomenuti nekoliko napomena a koje su zasnovane na ajetima i vjerodostojnim hadisima, a koje su vezane za dženazu namaz:

– Nije dozvoljeno klanjati dženazu kjafiru, niti doviti da mu se Allah smiluje i oprosti.

– Mustehab je da se pravi što više safova iza imama, tj. da bude tri ili više.

– Ako bi dženazu klanjali samo imam i jedan muktedija, safaju se tako što muktedija stane iza imama.

– Dozvoljeno je da i žene klanjaju dženazu.

– Najpreči je da predvodi dženazu onaj koga je ovesijetio mejit, a zatim namjesnik tog mjesta ili njegov zamjenik u što ulazi i imam mesdžida u tom mjestu.

– Ako se desi da na jednom mjestu ima više umrlih dozvoljeno je svakom pojedinačno klanjati dženazu a ispravno je klanjati jedan dženaze namaz za sve njih.

– Dozvoljeno je klanjati dženazu i u mesdžidu ali je bolje da se klanja van mesdžida na mjestu određenom za to.

– Propisano je dizanje ruku prilikom izgovaranja početnog tekbira na dženazi namazu, a nije prenešeno da je Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, kod svakog tekbira dizao ruke, nego se to prenosi od Abdullaha ibn Omera.

– Nije prenešeno u hadisima kako da upotpuni dženazu namaz onaj koji zakasni na nju te je najbliže da to potpada pod način doklanjavanja namaza mimo dženaze, tj. da upotpuni ono što ga je prošlo a da ono na što je stigao da mu to bude početak namaza.

Ovo je rezime onoga kkao se prenosi od Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem, da je klanjao dženazu namaz. Ve billahi tevfik.

Na pitanje odgovorio dr. Zijad Ljakić – zijad-ljakic.com

Alejkumusselam.

Vitr namaz je po skoro svim učenjacima ovog Ummeta potvrđeni sunnet. U tome se izdvojio jedino Ebu Hanife time što je smatrao da je vitre vadžib klanjati.

Kaže učenjak Ibn Munzir: “Ne znam nikoga da se složio sa Ebu Hanifom u ovome”. Prenosi se od Alije, radijallahu anhu, da je rekao: “Zaista vitre namaz nije strogo propisani namaz, niti je poput pet propisanih farzova, nego je Allahov Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, klanjao vitre i rekao: “O sljedbenici Kur'ana, klanjajte vitr jer zaista je Allah vitr (neparan) i voli vitr”. Ovu predaju bilježe Ebu Davud, Tirmizi i Ibn Madže. A u rivajetu kod Nesaija je ovaj rivajet od Alije, radijallahu anhu, došao sa ovim riječima: “Vitr namaz nije stroga obaveza poput pet propisanih namaza, nego je sunnet koji nam je uveo u praksu Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem”.

Takođe, od jasnih dokaza da vitr nije vadžib su hadisi u kojima je došlo da je Allah propisao i učinio obaveznim da klanjamo samo pet farz namaza poput hadisa kojeg bilježe Buharija i Muslim u kojem je došlo da je beduin pitao Allahovog Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem, da je čuo da mu je Allah propisao pet farz namaza u toku dana i noći, pa mu je to potvrdio. A onda ga je beduin upitao: Jesam li ja obavezan klanjati nešto mimo ovih pet farz namaz, a on mu je odgovorio: “Ne, osim da dobrovoljno klanjaš”. A ovaj događaj sa beduinom se desio kada su dolazile delegacije iz raznih plemena na godinu ili dvije prije smrti Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem, što znači da je to zadnji propis po pitanju farz i sunnet namaza.

Vitr namaz je potvrđeni sunnet koji musliman treba nastojati da klanja, međutim ako ga izostavi nema grijeha, jer je njega samo preporučeno klanjati a ne vadžib, pogotovo ako to izostavljanje ima opravdan razlog.

Prema tome, tvoja kolegica nije u pravu kada kaže da je ostavljanje vitra kao i ostavljanje jacije namaza, jer to što ona kaže se kosi sa onim što prenešeno u jasnim hadisima i onome na čemu su učenjaci ovog Ummeta. Pa čak i Ebu Hanife koji smatra da je vitr vadžib (a što nije ispravno) nije izjednačio vitr namaz sa pet farz namaza (sabahom, podne, ikindijom, akšamom i jacijom).
Ve billahi tevfik.

Na pitanje odgovorio dr. Zijad Ljakić – zijad-ljakic.com

Alejkumusselam.

Prije odgovora na pitanje samo da ti napomenem, pošto si naveo da naklanjavaš propuštene namaze dok si na fakultetu, da muslimanu nije dozvoljeno da odgađa klanjanje namaza van njihovog namaskog vremena pa makar bio na fakultetu, aerodromu, poslu, u banci ili bilo gdje.

Na njemu je da neđe mjesta i vremena da obavi namaz u njegovom namaskom vremenu. Naklanjavaju se samo namazi koji se iz opravdanog razloga izostave, a od tih razloga su: da čovjek prespava, zaboravi da klanja (naklanjavanje zbog ovoga dvoga je došlo u hadisu mutefekun alejhi), izgubi svijest pa ga prođe namaz, bude na operaciji i slično, pri čemu je zajednička osobina svih ovih razloga nenamjerno izostavljanje.

Prema tome, trebaš prekinuti sa tom praksom jer Uzvišeni kaže: “Zaista je namaz vremenski strogo određena obaveza” (En-Nisa, 103).

A što se tiče tvoje nesigurnosti u abdest i namaz zbog sumnje da si pustio vjetar, po tom pitanju je prenesen vjerodostojan hadis koji presuđuje o ovoj temi.

Naime, bilježi Muslim u svom Sahihu od Ebu Hurejre, radijallahu anhu, da je Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, rekao: “Kada neko od vas osjeti u svom stomaku nešto pa bude u nedoumici da li je nešto izašlo iz njega ili nije, neka nikako ne izlazi iz mesdžida (radi abdesta da ga ponovi) sve dok ne čuje glas (puštanja vjetra) ili ne osjeti miris”. Ovaj hadis je dokaz da ako se kod onog ko sigurno ima abdest pojavi sumnja da li ga je izgubio ili ne da nije obavezan da obnovi abdest, nego je na njemu da klanja sve dok ne bude potpuno siguran da je izgubio abdest tako što bi čuo da je pustio vjetar ili da osjeti njegov miris.

Ovaj hadis je takođe osnovni argument za jedno veliko šerijatsko pravilo koje glasi “Ubjeđenje se ne remeti sumnjom”, a pod ovo šerijatsko pravilo potpadaju mnoga šerijatska pitanja iz ibadeta, međuljudskih odnosa i slično.

Prenosi Ebu Davud da je čuo kada je imam Ahmed upitan o čovjeku koji sumnja u svoj abdest da je odgovorio: “Čovjek kada abdesti on ima abdest sve dok ne bude potpuno siguran da ga je izgubio, a kada izgubi abdest on ga nema sve dok ne bude potpuno siguran da je uzeo abdest”.

Takođe, ovaj hadis je jedan od od osnovnih šerijatskih tekstova sa kojim se zatvaraju vrata vesvesa putem kojih šejtan želi da kvari Allahovim robovima njihov abdest, namaz i druge ibadete. Iz hadisa se zaključuje da se musliman ne treba predati vesvesama jer su one neizlječiva bolest koja kada nekog obuzme ne napušta ga lahko što mu pričinajva veliku neugodnost, teškoću i neprijatnost u izvršavanju vjerskih obaveza. Kada se čovjek preda vesvesi i pusti da ga ona vodi ona mu zadaje veliki napor, dok sa druge strane ako je on zanemari i ne osvrće se prema njoj ona se postepeno gubi i nestane sa Allahovom dozvolom.

Prema tome, dokle god ne čuješ glas puštanja vjetra ili ne osjetiš njegov miris ti se ne osvrći na te šejtanske pokušaje da ti otežaju ibadet i da te umore od izvršavanja obaveza. Ponašaj se kao da se ništa ne dešava, ne ponavljaj abdest niti namaz i ne razmišljaj o tome. Samo tako možeš da se riješiš ovog problema. U protivnom učinićeš sebi ibadete teškim i napornim što te može odvesti čak i do ostavljanja istih, jer ustrajavanja u vesvesama izluđuje čovjeka.
Ve billahi tevfik.

Na pitanje odgovorio dr. Zijad Ljakić – zijad-ljakic.com

Alejkumusselam ve rahmetullahi ve berekatuhu.

Hvala Allahu i neka je salat i selam na posljednjeg vjerovjesnika, a zatim:
Ako je žena imam, tj. predvodi u namazu, neophodno je razlikovati dva stanja: da žena predvodi žene u namazu i da žena predvodi muškarce u namazu.

Prvo stanje: predvođenje žene džemat žena

Oko imameta (predvođenja) žene džemat žena učenjaci imaju podijeljeno mišljenje. Ono što se prenosi od učenjaka može se svrstati u nekih pet mišljenja (El-Mugni 2/35).

1- Kaže skupina učenjaka da je mustehab ženama kada klanjaju same u džematu da ih jedna od njih predvodi. Ovo se prenosi od Aiše i Ummu Seleme, radijallahu anhuma, od ‘Ata’, Sevrija, Evzai'ja, Šafije, Ishaka i Ebu Sevra.

2- Grupa učenjaka smatra da je to samo dozvoljeno a ne mustehab, a ovo je rivajet od imama Ahmeda.

3- Drugi kažu da je mekruh da žena predvodi namaz žena a ako to urade ispravan im je namaz. Ovo je stav hanefija.

4- Skupina kaže da je to ženama dozovljeno pri klanjanju nafile (poput teravije) a ne pri klanjanju farz namaza. Na ovome su Š'abi, Nehai’ i Katade.

5- A grupa učenjaka smatra da nije dozovljeno ženi da predvodi džemat žena ni u farz namazima niti nafilama. Na ovome su Hasan El-Basri i Sulejman ibn Jesar.

A kaže imam Malik: “Žena nikada ne treba da predvodi (namaz)”.

Ispravno mišljenje je da je ženi dozvoljeno da predvodi džemat žena u farz namazu i nafili poput travih namaza. Način klanjanja je da žena imam stane u sredinu prvog safa, a ne ispred safova kao što rade muškarci. A ako je sa njom u džematu samo jedna žena onda ta žena treba stati sa desne strane žene imama. (El-Medžmu’ 4/95)

Dokaz za ovo je postupak Aiše i Ummu Seleme, radijallahu anhuma, one bi predvodile namaz žena tako što bi stale u sredinu prvog safa. Ovo bilježe Bejheki i Darekutni u svojim Sunenima i Šafija u svom Musnedu u vjerodostojnim rivajetima.

Od dokaza sa kojim se dokazuje propisanost ili dozvola klanjanja žena u džematu pri čemu ih predvodi žena je svakako i hadis od Ummu Vereke, radijallahu anha, u kojem je došlo da joj je Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, dozvolio (u rivajetu: naredio) da predvodi namaz njenim ukućanima. O ovom hadisu će biti govora.

A što se tiče nagrade, nadati je se da i žene koje klanjaju u džematu imaju nagradu džemata, tj. dvadeset sedam ili dvadeset pet deredža vrijednije od pojedinačnog namaza. Jer je hadis o tome došao u općem značenju: “Namaz u džematu je vrijedniji od namaza pojedinca za dvadeset sedam deredža”,hadis je mutefekun alejhi, a u rivajetu od Ebu Seida, radijallahu anhu, kod Buharije: “Dvadeset pet deredža”.

Drugo stanje: predvođenje žene džemat muškaraca

Nema razilaženja među učenjacima da je šart imameta džemata muškaraca da imam bude muško i da predvođenje žene džemat muškaraca nije validno.

Kaže Ibn Hazm u svojoj knjizi “Meratibul-idžma'” (6/205): “Učenjaci su složni da žena ne predvodi muškarce a da oni znaju da je ona žena, pa ako tako urade njihov namaz je batil (ništavan) po idžmau (konsenzusu)”. Takođe, kaže u knjizi “El-Muhalla” (2/167): “Nije dozvoljeno da žena predvodi muškarca niti muškarce, oko toga nema razilaženja, …”.

Međutim, ispravno je da ima razilaženja među učenjacima po ovom pitanju. Naime, neki učenjaci dozovljavaju da žena bude imam muškarcima.

Od tih učenjaka su Ebu Sevr, El-Muzeni i Ibn Džerir Et-Taberi (El-Medžmu’ 4/255, El-Munteka – El-Badži 1/235). Oni dokazuju svoj stav poznatim hadisom od od Ummu Vereke, radijallahu anha, u kojem je došlo da joj je Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, dozvolio da predvodi namaz njenim ukućanima a u njenoj kući je bilo muškaraca i dječaka. Ovaj hadis je prenešen u nekoliko rivajeta sa različitim tekstom hadisa:

Prvi- od Abdurrahman ibn Hallada od Ummu Vereke, radijallahu anha, da ju je Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, posjećivao u njenoj kući, postavio joj je muezzina koji joj je učio ezan i naredio joj je da predvodi u namazu njene ukućane, kaže Abdurrahman: “Vido sam njenog muezzina bio je starac”. Bilježi ga Ebu Davud (592).

Drugi- od El-Velid ibn Džemi'a da mu je pričala njegova nana od Ummu Vereke, radijallahu anha, da je bila naučila Kur'an, a vjerovjesnik, sallallahu alejhi ve sellem, joj je naredio da predvodi namaz njenim ukućanima, i imala je muezzina pa je predvodila svoje ukućane. Ovaj rivajet bilježi Ahmed (6/405).

Treći- od Abdurrahman ibn Hallada od Ummu Vereke, radijallahu anha, da je Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, govorio: “Krenite sa nama da posjetimo šehidu (tako ju je zvao)”. Pa je dozvolio da joj se uči ezan i da ona predvodi svoje ukućane na farz namazu, a bila je već naučila Kur'ana. Bilježi ga Ibn Huzejme (1676).

Četvrti- od El-Velid ibn Džemi'a od njegove majke od Ummu Vereke, radijallahu anha, da je vjerovjesnik, sallallahu alejhi ve sellem, dozvolio da joj se uči ezan i ikamet a da ona predvodi svoje žene. Ovaj rivajet bilježi Darekutni (1/279).

Ovaj hadis sa svim njegovim rivajetima ima slabosti: jer El-Velid ibn Džemi’ je slab ravija a po nekima hadis mu je dobar, Abdurrahman ibn Hallad je ravija čija pouzdanost nije poznata, njegova nana je nepoznata osoba, takođe, nije potvrđeno da je Abdurrahman ibn Hallad čuo hadis od Ummu Vereke.

Pored svega, Ibn Hadžer prenosi da je Ibn Huzejme hadis ocijenio vjerodostojnim, a sam Ibn Hadžer kaže da je ravija Abdurrahman ibn Hallad nepoznat, takođe prenosi se da su Darekutni i Ebu Hatim hadis ocijenili dobrim. A od savremenih muhaddisa Albani ga ocjenjuje dobrim a Šuajb Arnaut slabim.

Na dokazivanje sa ovim hadisom se može odgovoriti sa više strana (El-Mugni 3/33, Minehatul-‘allam 3/441):

Prvo- da je hadis slab, a o čemu je već bilo govora.

Drugo- ako bi uzeli da je hadis dobar, vjerodostojan i prihvatljiv sa njim se može dokazivati dozvola ili propisanost predvođenja žene džemat žena jer je Ummu Vereka, radijallahu anha, predvodila žene iz njene kuće.

Treće- ako bi i prihvatili da je ona predvodila neke od muških osoba onda je to situacija specifična samo za nju a ne da je to opći propis i drugim ženama.

Četvrto- neki učenjaci kažu da se vim hadisom može dokazivati dozovla da žena bude imam muškarcima u slučaju nužde poput toga da u džematu nema muško koje zna pravilno učiti Fatihu. (Hašijetu Ibn Kasim 2/313)

Peto- u svim rivajetima nije potvrđeno da je muezzin klanjao za Ummu Verekom, radijallahu anha, moguće je da je nakon učenja ezana išao u mesdžid na namaz.

Šesto- u rivajetu Darekutnija se jasno naglašava da je ona predvodila džemat žena.

Učenjaci koji zauzimaju prvi stav, tj. da ženi nije dozovljeno da predvodi džemat muškaraca i da ako tako klanjaju muškarcima namaz nije validan oni argumentiraju svoje mišljenje sljedećim dokazima:

Prvi- hadis kojeg bilježi Muslim u svom Sahihu (440) od Ebu Hurejre, radijallahu anhu, da je Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, rekao: “Najbolji safovi muškaraca su prvi a najgori zadnji, a najbolji safovi žena je zadnji a najgori prvi”.

Kaže imam Nevevi: “Što se tiče safova muškaraca, uzima se opće značenje hadisa da su uvijek najbolji safovi muškaraca prvi a najgori zadnji. A što se tiče safova žena, u ovom hadisu se govori o safovima žena koje klanjaju sa muškarcima, a kada klanjaju odvojeno a ne sa muškarcima onda su njihovi najbolji safovi prvi a najgori zadnji. Značenje toga da su najgori safovi muškaraca zadnji a kod žena prvi je da onaj ko klanja u njima ima najmanju nagradu i da je to najdalje od onog što Šerijat traži, a značenje najboljih safova je suprotno tome. Ženama je vrijednije klanjati u zadnjim safovima kada klanjaju zajedno sa muškarcima jer su dalje od miješanja sa muškarcima, gledanja u njih, slušanja, vezanja srca za njih i slično, a klanjanje u njihovim prvim safovima je pokuđeno zbog suprotno spomenutog, a Allah zna najbolje”.

Prema tome, najgori safovi žena su prvi jer su najbliži muškarcima, pa kako onda da u Šerijatu bude dozvoljeno da žena predvodi namaz muškaraca a taj isti Šerijat joj naređuje da bude što dalja od muškaraca?

Drugo- hadis od Ibn Omera, radijallahu anhuma, kojeg bilježe Ebu Davud i Ahmed a šejh Albani ga ocjenjuje vjerodostojnim, u njemu je došlo: “Ne zabranjujte vašim ženama (odlazak u) mesdžide, a njima su njihove kuće bolje”. Znači da je ženama namaz vrijedniji kada ga klanjaju u njihovim kućama, smisao toga je u tome što su time muškarci sigurniji od padanja u fitnu zbog žena. Pa ako Šerijat tretira klanjanje žene u njenoj kući boljim djelom nego da ode u mesdžid zbog toga da ne bi izazivala fitnu, pa kako onda da bude dozvoljeno da žena predvodi muškarcima namaz u džematu?

Treće- hadis mutefekun alejhi od Sehl ibn S'ada Es-Sai'dija, radijallahu anhu, u kojem je došlo da je Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, rekao: “Pljeskanje rukama je za žene” prilikom upozoravanja imama kada pogriješi, dok je za muškarce izgovaranje tesbiha (tj. riječi Subhanallah).

Kaže Ibn Hadžer: “Kao da je ženama zabranjeno izgovaranje tesbiha jer je njima uopćeno naređeno da stišavaju svoj glas u namazu iz bojazni zbog fitne”. Pa ako je ženama zabranjeno da riječima upozore imama kada pogriješi nego ja na njima da pljeskaju šakama kako ne bi podigla svoj glas u prisustvu ljudi pa kako onda da ona predvodi namaz muškaraca ili da im drži hutbu?

Četvrto- hadis od Enes ibn Malika, radijallahu anhu, kojeg bilježe Buharija (380) i Muslim (1531) u kojem je došlo su Enes, njegova nana i jetim klanjali za Poslanikom, sallallahu alejhi ve sellem, pri čemu kaže Enes, radijallahu anhu: “Posafali smo se ja i jetim iza njega a starica iza nas”.

Kaže Ibn Hadžer: “Hadis ukazuje na to da se žena ne safa u safu sa muškarcima, a osnov toga je bojazan od fitne žena”. Ako je propisano da žena staje sama iza safa i zabranjeno joj je da se safa zajedno sa muškarcima u istom safu, pa kako da se ona postavi za imama da predvodi džemat muškaraca?

Peto- četrnaest stoljeća je bila praksa muslimana da žena ne predvodi namaz muškog džemata muslimana, pa onaj ko to prekrši on slijedi put koji nije put muslimana.

A Uzvišeni kaže: “Onoga ko se suprotstavi Poslaniku, a poznat mu je Pravi put, i koji pođe putem koji nije put vjernīkā, pustićemo da čini šta hoće, i bacićemo ga u Džehennem – a užasno je on boravište!” (En-Nisa’ 115)

Šafijski učenjak Nevevi u knjizi “El-Medžmu'” (4/125), hanbelijski učenjak Merdavi u knjizi “El-Insaf” (2/265) i malikijski učenjak Ahmed ibn Gunejm u knjizi “El-Fevakihu ed-devani” (1/204) svi oni naglašavaju da namaz muškaraca i žena za imamom ženom nije dozvoljen, a ako bi ga klanjali muškarcima je namaz batil (tj. neispravan) a ženama je ispravan.

Kaže imam Šafija u knjizi “El-Ummu” (1/191): “Ako bi žena predvodila namaz muškaraca, žena i muške djece, namaz žena bi bio ispravan a namaz muškaraca i dječaka batil, jer je Uzvišeni Allah učinio muškarce onima koji upravljaju ženama i On je njima uskratio da budu staratelji, zato niukom slučaju nije dozvoljeno da u namazu žena bude imam muškarcu”.

Nema sumnje, da nakon iznesenih dokaza jednog i drugog mišljenja učenjaka da je stav ogromne većine učenjaka ovog ummeta, tj. zabrana žene da u namazu predvodi džemat muškaraca, jedino i isključivo ispravan i prihvatljiv. A dokaz drugog mišljenja, tj. hadis o Ummi Vereki, radijallahu anha, i njenom predvođenju ukućana, je neodrživ zbog svoje slabosti i mogućnosti da se mnogostruko tumači. A Allah najbolje zna. Ve billahi tevfik.

Na pitanje odgovorio dr. Zijad Ljakić – zijad-ljakic.com

Alejkumusselam ve rahmetullahi ve berekatuhu.

Hvala Allahu i neka je salat i selam na posljednjeg vjerovjesnika, a zatim:

Pitanje učenja Fatihe u namazu, kako kaže Ibn Tejmije: “Oko nje učenjaci imaju spor i neusaglašenost uz istovremenu veliku potrebu (ljudi) za ovim pitanjem”(El-Fetava 23/265).

Ovo što si spomenuo od stavova učenjaka nije baš precizno jer u ovom pitanju ima više mes'ela:

Prva mes'ela: propis učenja Fatihe u namazu.

Nema razilaženja među učenjacima četiri mezheba da je učenje Fatihe u namazu vadžib svejedno bio imam ili muktedija.

Druga mes'ela: valjanost namaza u kojem se ne prouči Fatiha.

Učenjaci tri mezheba: malikijskog, šafijskog i hanbelijskog su na stavu da namaz u kojem se ne prouči Fatiha nije ispravan, s tim da su se međusobno razišli da li je dovoljno da se prouči jedna Fatiha u čitavom namazu ili se mora proučiti na svakom rekatu.

Dokazuju to sa hadisom mutefekun alejhi “Nema namaza onome ko ne prouči umul-kur'an (Fatihu)”.

Dok hanefije i u rivajetu kod imama Ahmeda smatraju da ako se klanja namaz bez Fatihe s tim da se prouči nešto drugo od Kur'ana da je namaz ispravan.

Dokazuju to ajetom: “A vi iz Kur'ana učite ono što je lahko” (El-Muzemil 20) i hadisom o čovjeku koji je neispravno klanjao koji je Mutefekun alejh: “… Zatim uči ono što je lahko od Kur'ana…”.

Treća mes'ela: propis učenja Fatihe za muktediju.

Prvo mišljenje je da je vadžib učiti Fatihu u namazima u kojima se naglas uči Kur'an i u kojima se u sebi uči i imamu i muktediji, te da je učenje Fatihe rukn namaza bez kojeg namaz nije ispravan. S tim da su se učenjaci ovog stava razišli oko namaza u kojima se Kur'an uči naglas (akšam, jacija i sabah).

Najjači argument pored hadisa “Nema namaza onome ko ne prouči umul-kur'an (Fatihu)” (Mutefekun alejhi) je hadis u kome je došlo da je Poslanik, sallallhu alejhi ve sellem, prekorio ashabe kada je primijetio da i oni uče u namazu kada on uči naglas, pa im je rekao: “Nemojte to raditi osim (da učite) Fatihu”. Ovaj hadis bilježi Ebu Davud, Tirmizi, Nesai i Darekutni i oko njegove vjerodostojnosti je veliko razilaženje.

Jedna skupina od onih koji su na ovom mišljenju kaže da je obaveza učiti Fatihu uporedo dok imam uči, dok druga skupina kaže da ako imam ostavi vremena za učenje Fatihe vadžib mu je da uči, a ako ne ostavi vadžib je da sluša učenje imama i spada sa njega obaveza učenja Fatihe.

Stav druge skupine je, naravno po meni, najbliži istini, a između ostalih izabrao ga je Ibnul-Munzir i Ibn Tejmije i pripisao ga većini selefa.

Drugo mišljenje je da muktediji nije vadžib učiti Fatihu u namazima u kojima se naglas uči Kur'an (akšam, jacija, sabah) nego je obaveza slušati učenje imama, a u namazima u kojima se u sebi uči (podne i ikindija) je vadžib. Svoj stav da nije vadžib dokazuju ajetom u kojem Uzvišeni naređuje da kada se uči Kur'an da se sluša: “A kad se uči Kur'an, vi ga slušajte i šutite da biste bili pomilovani” (El-E'araf 204).

Treće mišljenje na čemu je većina hanefija da je muktediji vadžib da šuti na svim namazima.

Dokazuju to sa hadisom: “Ko klanja za imamom učenje imama je učenje i za njega”. Hadis bilježi Ibn Madže i Ahmed u rivajetu od Džabira a prenosi se i od grupe ashaba.

Kaže Ibn Hadžer da su svi ovi rivajeti slabi. Prema tome ovo mišljenje je jako slabo.

Odabrano mišljenje u svim ovim mes'elama je da fatihu vadžib proučiti makar jednom u namazu na što ukazuju gore spomenuti dokazi o obavezi učenja Fatihe. A onaj ko ne prouči Fatihu u namazu je griješan s tim da mu je namaz ispravan.

Dokaz da mu je namaz ispravan bez Fatihe je hadis koji presuđuje po ovom pitanju a bilježi ga Muslim u svom Sahihu: “Ko klanja namaz u kojem nije učio umul-kur'an (Fatihu), namaz mu je hidadž (krnjav), (rekao je to) tri puta, nepotpun”.

Prema tome hadis jasno i nedvosmisleno naznačava da je namaz nepotpun i krnjav bez Fatihe a to znači riječi “nema namaza” u hadisu Mutefekun alejhi “Nema namaza onome ko ne prouči umul-kur'an (Fatihu)” znače nema potpunog namaza a ne da mu namaz nije ispravan.

Muktediji koji klanja za imamom u namazima kada imam uči naglas je vadžib proučiti Fatihu ako mu imam ostavi prostora za to. U protivnom spada sa njega obaveza učenja Fatihe jer je vadžib da sluša učenje Kur'ana, kao što je došlo u ajetu.

Ovo takođe podupire hadis Mutefekun alejhi: “Imam je postavljen da bi se slijedio, pa kada izgovori tekbir izgovorite i vi, kada uči vi slušajte…”, ovaj dodatak “kada uči vi slušajte” navodi ga samo Muslim i ocjenjuje vjerodostojnim a sa tim dodatkom se izdvojio ravija Sulejman Et-Tejmi, te zbog toga ostali muhadisi poput Buharije i Darekutni ocjenjuju taj dodatak slabim. Ve billahi tevfik.

Na pitanje odgovorio dr. Zijad Ljakić – zijad-ljakic.com