Alejkumusselam.

Zaista je Allah, subhanehu ve te'ala, svoje robove obasuo mnogim blagodatima, a najveća od tih blagodati je ta da od svojih robova odabere onoga koga On hoće i uputi ga u Islam. To je najbolje što jednog čovjeka može zadesiti u ovom dunjalučkom životu.

Pa tako i ti, poštovana sestro, treba da znaš da je uputa, tj. držanje za Allahovo uže, pridržavanjem onoga što je On naredio i ostavljanjem onoga što je On zabranio, najveća blagodat i nešto najljepše što ti se može desiti u životu.

Sa druge strane šejtan, koji zna da je njegova završnica u Džehenemu, želi da sa sobom povuče što je više moguće Allahovih robova uljepšavajući im ono što im je Allah, subhanehu ve te'ala, zabranio i poružnjavajući im ono što im je naredio. Ono što mu je najteže je kada vidi da se Allahov rob hoće iskreno pokajati i vratiti svome Gospodaru ostavljajući grijehe koje je prije radio i okrećući se činjenju dobrih djela. Pa stoga radi sve da bi tog roba odvratio od toga. Tako mu ponekad prilazi sa strane da je on već previše zapao u grijehe i da mu nema povratka, ili umanjujući mu težinu tih grijeha time da mnogi ljudi rade i gore stvari, ulijeva mu lažnu nadu u Allahu milost i da će on sve oprostiti i tako dalje.

Ono što ti treba sada da uradiš je da se odmah i bez oklijevanja pokaješ za grijehe koje si radila i da ih prestaneš činiti. Da bi tvoje pokajanje (tevba) bilo ispravno mora da ispuni nekoliko šartova a to je: : 1- Da smjesta prestaneš raditi te grijehe,

2- Da se iskreno kaješ zbog toga što si radila,

3- Da čvrsto odlučiš da se nikad više ne vratiš na takva djela.

Ako jedan od ova tri šarta ne ispuniš tevba ti neće biti ispravna.

Nakon toga treba da praktikuješ ono što ti je islamom naređeno od namaza, posta, zekata, ostavljanje harama, alkohola, kamate, zinaluka, tj. treba da uskladiš svoj svakodnevni život sa onim što nam je naš Gospodar objavio u Svojoj knjizi Kur'anu, i što nam je objasnio Njegov Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem.

Tvoj osjećaj da je sada za tebe beskorisno da se vratiš vjeri i činjenju dobrih djela jer si radila stvari koje su zabranjeno nije ništa drugo nego šejtanska vesvesa (došaptavanje) kojim želi da te odvrati od Allahove jedine ispravne vjere sa kojom ćeš zaraditi, inšaallah, Džennet i sačuvati se Džehenema. Allah, subhanehu ve te'ala, je u Svojoj Knjizi svojim robovima obećao da će im oprostiti grijehe pa kaže: “Reci: “O robovi moji koji ste se prema sebi ogriješili, ne gubite nadu u Allahovu milost! Allah će, sigurno, sve grijehe oprostiti; On, doista, mnogo prašta i On je milostiv” (Ez-Zummer, 53), isto tako kaže: “Allah, sigurno, neće oprostiti da Njemu druge smatraju ravnim, a oprostiće kome hoće ono što je manje od toga” (En-Nisa, 116) i još su mnogi ajeti u kojima se spominje Allahova milost i oprost za one koji se pokaju za ono što su radili.

Isto tako veliki je broj hadisa u kojima se spominje da Allah prašta grijehe, da su vrata tevbe (pokajanja) otvorena sve dok Sunce ne izađe sa Zapada ili dok duše ne dođe do grkljana (tj. dok ne umre), da se Allah obraduje tevbi svoga roba kao što se obraduje onaj koji izgubi svoju jahalicu na kojoj su sve njegove stvari u pustinji kada mu se ona vrati i slično.

Zato požuri sa tevbom, ne obraćaj pažnju na šejtanske vesvese kojim želi da te odvrati od Allahove vjere i iskoristi blagodati mjeseca Ramazana jer Allah u njemu prašta grijehe više nego u ostalim mjesecima, u njemu su šejtani vezani u lance, vrata Džehenema su zatvorena a vrata Dženneta otvorena, u njemu se nagrada za dobra djela udvostručava, a sve ovo je spomenuto u hadisima Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem.

Moraš da se boriš, da ustraješ i da odlučno pristupiš praktikovanju vjere i da ne obraćaš pažnju na one koji te žele odvratiti od nje i da im se ne predaješ. Jer zaista je Islam jedina ispravna vjere i jedini ispravan put koji čovjeka vodi do uspjeha i na Dunjaluku i na Ahiretu.

Molim Allaha Uzvišenog da te u ovom blagoslovljenom mjesecu Ramazanu obaspe svojom milošću tako da te uputi na pravi put i da ti olakša pridržavanje vjere i ostavljanje onoga što je On, subhanehu, zabranio. Ve billahi tevfik.

Na pitanje odgovorio dr. Zijad Ljakić – zijad-ljakic.com

Od dana koje je zabranjeno postiti je i prvi dan ramazanskog Bajrama. Pod ovom zabranom se misli samo na prvi dan a ne drugi i treći.

Bilježe Buharija i Muslim u svojim Sahihima od Ebu Se'ida El-Hudrija, radijallahu anhu, da je Allahov Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, zabranio da se poste dva dana: ramazanski Bajram i kurbanski Bajram.

Prema tome, hadis jasno naglašava da je zabranjeno postiti dva dana pa onda u nastavku se navode ta dva dana: ramazanski Bajram i kurbanski Bajram, da je se mislilo na drugi i treći dan Bajrama onda bi u hadisu trebalo doći “dane Bajrama”, a ne dva dana.

Prema tome, nema nikakve smetnje da postiš drugi dan Bajrama. Ve billahi tevfik.

Na pitanje odgovorio dr. Zijad Ljakić – zijad-ljakic.com

Alejkumusselam. Ako se podudari dan bajrama sa petkom, po ispravnom stavu učenjaka a na šta ukazuju prihvatljive predaje, onaj ko klanja bajram namaz ima olakšicu u neklanjanju džume namaza.

Prenosi Zejd ibn Erkam, radijallahu anhu, da ga je pitao Muavija da li je prisustvovao sa Allahovim Poslanikom, sallallahu alejhi ve sellem, kada se spoje dva ida (dan bajrama i petak) pa mu je odgovorio: “Da, klanjao je bajram na početku dana a zatim dao olakšicu u klanjanju džume, i rekao: Ko hoće da klanja džumu neka klanja”. Bilježe ga Ebu Davud, Ahmed i Ibn Madže. Vjerodostojnim ga ocjenjuje Alijj ibn Medini, Šuajb Arnaut i Albani, i to na osnovu mnoštva rivajeta jer u njegovom senedu Ijas ibn Ebi Remle koji je medžhul, tj nepoznat.

Takođe, bilježi Ebu Davud i Ibn Madže od Ebu Hurejre, radijallahu anhu, da je Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, rekao: “U ovom vašu danu su se sastala dva ida (bajram i petak) pa ko hoće bajram namaz mu je dovoljan umjesto džume, a mi ćemo klanjati džumu”. I u ovom hadisu ima slabosti jer u njegovom senedu je Bekijetu ibn Velid koji je slab, a imam Ahmed i Darekutni su ocijenili da je ovaj hadis mursel (slab), tj. da je u senedu izostavljen ashab.

Takođe, bilježe Ebu Davud i Nesai da je Abdullah ibn Zubejra, radijallahu anhuma, kada je bio halifa u Mekki, a koji je na dan kada su se spojila dva ida (bajram i petak) klanjao sa ljudima samo bajram i nije ništa klanjao sve do ikindije namaza. I prenose od Abdulah ibn Abbasa, radijallahu anhuma, da je za ovu praksu Ibn Zubejra rekao: “Potrefio je sunet”. Ravije u seneda hadisa su ravije koje Muslim spominje u svom Sahihu, tj. ova predaja je prihvatljiva.

Ako ovome još dodamo da se ovo sve desilo u prisustvu ashaba a da nije prenešeno njihovo negiranje to onda ukazuje da je na ovome idžma (koncenzus) ashaba.

Sa druge strane velika skupina učenjaka je na stavu da nema olakšice na ostavljanju džume namaza, s tim da su gore spomenuti dokazi protiv njih.

Takođe, oni koji zastupaju stav zasnovan na gornjim hadisima međusobno se razilaze da li onaj ko ne klanja džumu treba klanjati podne namaz. Iako rivajet od dvojice ashaba ukazuje da ne treba klanjati sigurnije je suprotno tome jer se iz onoga što se prenosi od Ibn Zubejra može razumjeti da nije klanjao u džematu ništa do ikindije namaza. Ve billahi tevfik.

Na pitanje odgovorio dr. Zijad Ljakić – zijad-ljakic.com

Na dan Bajrama je propisano da se iskaže radost i veselje, kao što je došlo u vjerodostojnim hadisma. Jer je smisao bajramovanja iskazivanje zadovoljstva i veselja zbog obavljenog rukna Islama, a ne puko praznovanje i nerad oponašajući neislamske praznike.
Muslimani bajramuju, tj. vesele se i raduju, za ramazanski bajram jer su izvršili rukn Islama post Ramazana za tu godinu, a bajramuju za kurbanski bajram jer su izvršili rukn Islama, tj. obavili hadždž.
U hadisu mutefekun alejhi (Buharija i Muslim) od Aiše, radijallahu anha, je došlo da su Abesinci na dan Bajrama igrali sa kopljima u Poslanikovom, sallallahu alejhi ve sellem, mesdžidu. A njoj je dozvolio Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, da ih gleda preko njegovog ramena.
U rijavetu kod Muslima je došlo da je Omer, radijallahu anhu, ušao u mesdžid i kada je vidio Abesince kako se igraju htio je da im to zabrani, pa mu je Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, rekao: „Pusti ih, Omere“. A u rivajetu kod Ahmeda je došlo da je dodao: „Neka znaju Židovi da u našoj vjeri ima širine (za dozvoljenu zabavu i igru) i da sam poslan sa vjerom koja je lahka“.

Ostavljanje rada (posla) na dan Bajrama, odnosno izbjegavanje bilo kakvih pa i kućnih poslova, poput pranja veša i slično, nema uporišta u šerijatskim tekstovima. Nema dokaza u vjerodostojnom Sunnetu da je za Bajram mustehab obići rodbinu, da ne treba ništa raditi i slično.

Od propisa vezanih za dan Bajrama je da se prije odlaska na ramazanski bajram pojede nekoliko hurmi u neparnom broju, a za kurbanski bajram da se ne jede sve dok se ne vrati sa musalle. Kaže Ibnul-Kajjim u knjizi “Zadul-me'ad” (1/441): “Allahov Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, bi prije odlaska na ramazanski bajram pojeo nekoliko hurmi i to u neparnom broju, a na kurbanski bajram ne bi jeo sve dok se ne vrati sa musalle pa bi jeo od svog kurbana”.
Ovo potvrđuje hadis od Ibn Burejde od njegovog oca, radijallahu anhu, da je rekao: “Allahov Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, ne bi izašao na ramazanski bajram sve dok ne jede, a ne bi jeo na kurbanski bajram sve dok ne klanja”. Hadis bilježe Tirmizi, Ahmed i Ibn Hibban, a hadis su vjerodostojnim ocijenili Ibn Hibban, Hakim i Jahja ibn Kattan.

Ve billahi tevfik.

Na pitanje odgovorio dr. Zijad Ljakić – zijad-ljakic.com

Alejkumusselam ve rahmetullahi ve berekatuhu.

Hvala Allahu i neka je salat i selam ne posljednjeg vjerovjesnika, a zatim:

Nema razilaženja među učenjacima oko obaveze poštovanja Allahove knjige Kur'ana ili Mushafa. Imam Nevevi prenosi da je na ovome idžamu učenjaka.

Međutim, pitanje unošenja Kur'ana ili nečega na čemu su napisani ajeti ili Allahova imena u nužnik, WC ili kupatilo je pitanje oko kojeg se islamski pravnici imaju podijeljeno mišljenje.

(Prvo mišljenje) Džumhur (većina) učenjaka smatra da je pokuđeno (mekruh) ulaženje u kupatila sa nečim na čemu ima napisano ime Allaha, subhanehu ve te'ala.

Oni ovu pokuđenost dokazuju onim što prenose autori Sunnena, Ebu Davud, Tirmizi, Nesai i Ibn Madže, od Enesa, radijallahu anhu, da Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, “Kada bi ušao u nužnik skinuo bi svoj prsten”. A na prstenu je bilo napisano Muhammed Allahov Poslanik.

Međutin, ovaj hadis u ima mahana, tj. slabost. Muhaddis Nesai kaže za ovaj hadis da je oprečan onome što je prenešeno u svim ostalim hadisima koji su ispravniji od njega a u kojima se prenosi da je Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, nije skidao prsten prilikom obavljanja nužde.

A kaže muhaddis Ebu Davud da je hadis munker (jako slab) i da se ne može koristiti kao argument.

Učenjaci koji smatraju da je mekruh izuzimaju iz tog propisa strah osobe da će mu taj predmet (knjiga i slično) napisano Allahovo ime ili Kur'an ako ga ne bi unio u nužnik biti ukraden ili izgubljen.

(Drugo mišljenje) Dok sa druge strane, grupa učenjaka od tabi'ina i ostalih, poput Ibnul-Musejjiba, Hasana El-Basrija, Ibn Sirina i ostalih, smatraju da je uopćeno dozvoljeno ući na mjesto obavljanja nužde sa čenim na čemu je napisano Allahovo ime.

Takođe, upitan je imam Ahmed o čovjeku koji ulazi u nužnik a uz njega je dirhem na kojem je napisano Allahovo ime, on je odgovorio da se nada da u tome nema nikakve smetnje.

Prema tome, nema dokaza za zabranu unošenja samog Kur'an (ili Mushafa) ili nečega na čemu su napisani ajeti ili Allahova imena u nužnik, WC, klozet, kupatilo i slično, pogotovo ako su isti u torbi, džepu kaputa, jakne i slično. To jest, nema dokaza da je to grijeh ako se to ne radi zbog nedostatka poštovanja prema Kur'anu ili nemarnosti prema njemu nego zbog potrebe i prinude da se čuva Kur'an od krađe, gubljenja i slično. Naravno, ako je musliman u mogućnosti da ostavi Kur'an na neko sigurno mjesto prije ulaska, to je bez sumnje bolje od unošenja.
Ve billahi tevfik.

Na pitanje odgovorio dr. Zijad Ljakić – zijad-ljakic.com