Alejkumusselam. Nema razilaženja među učenjacima da onaj ko propusti namaz iz zaborava ili ga prespava da je obavezan naklanjati taj namaz. Takođe, složni su učenjaci da žena u stanju hajza i nifasa i kjafir koji primi Islam da nisu dužni naklanjati propuštene namaze. Zatim su se razišli učenjaci oko obaveze naklanjavanja propuštenih namaza sljedećih osoba: ona koja je propustila namaze namjerno, murtedu, ludoj osobi, onesvještenoj, ko primi Islam u nevjerničkoj zemlji i ona osoba koja nije mogla uzeti abdest niti gusul ni tejemum.

U šerijatskim tekstovima je došlo da se naklanjavaju oni namazi koji se izostave zbog spavanja i zaborava. Kaže Poslanik, sallallahi alejhi ve sellem, u hadisu mutefekun alejhi: “Ko prespava namaz ili ga zaboravi klanjati neka ga klanja kada se sjeti”.

Što se tiče tvog ostavljanja namaza radi posla, takav razlog namjernog ostavljanja namaza nije poznat u Šerijatu. Odnosno, nije ti dozvoljno namjerno ne klanjati namaz u njegovom namaskom vremenu zbog posla ma kakav taj posao bio. Obavezna si da nađeš mogućnosti, vremena i odgovarajućeg prostora kako bi obavila svaki namaz koji te zadesi na radnom mjestu u njegovom namaskom vremenu. Ne postoji naklanjavanje namaza izostavljenog zbog posla. To se može desiti samo kao izuzetak u nekim određenim profesijama a ne da bude stalna praksa.

Poput hirurga koji zbog hirurške operacije, tj. nemogućnosti da ga neko zamijeni dok bi on klanjao, izostavi jedan namaz pa je obavezan poslije da ga naklanja, a ni njemu nije dozvoljeno da mu to bude stalna praksa da tako ne klanja namaz u njegovom namaskom vremenu. Prema tome, nije ti dozvoljeno izostavljati namaz zbog posla. Bitno je napomenuti da musliman koji se nađe na radnom mjestu da mu je dovoljno da klanja farz i da je to ono što ga Allah duži, a klanjanje sunneta nije obavezno i smije ih izostaviti, naročito ako mu klanjanje sa sunnetima uzima puno vremena što bi izazvalo probleme od strane poslodavca. Ve billahi tevfik.

Odgovorio na pitanje: dr.Zijad Ljakić
Preuzeto sa stranice: http://www.n-um.com

Alejkumusselam!

Kaže Uzvišeni u Svojoj Knjizi: “Allahova je vlast na nebesima i na Zemlji. On stvara šta hoće! On poklanja žensku djecu kome hoće, a kome hoće – mušku, ili im daje i mušku i žensku, a koga hoće, učini bez poroda; On uistinu sve zna i sve može” (Eš-Šura, 49-50). Znači, Allah je taj koji koga hoće opskrbi potomstvom a koga hoće ostavi ga bez potomstva. Pa tako i tvoja rodica, treba da zna da je sve u Njegovoj, subhanehu ve te’ala, moći i volji. Pa ako On hoće daće joj djecu a ako neće pa niko joj ih mimo Njega ne može dati.

S toga treba da dovi i traži od Allaha da joj da djecu ako je to dobro za nju, jer nekada Allah uskrati nešto svome robu iz ljubavi prema njemu jer da mu to da to bi bio musibet i nevolja za njega. Ona ne zna šta je za nju dobro, pa neka dovi i traži od svoga Gospodara ono što je najbolje za nju, ako su to djeca da je opskrbi njima a ako nisu da je Allah sačuva.

To što ona klanja i što su joj roditelji hadžije ne znači da ne smije imati iskušenja u životu, naprotiv najviše iskušenja imaju oni koji se najviše drže vjere, poput poslanika, vjerovjesnika, pobožnjaka i dr. Kada Allah zavoli nekog roba stavi ga na iskušenja, pa tako i ona ne treba da smatra da je ovim Allah zaboravio i ostavio nego treba da je ubijeđena da joj Allah daje samo ono što je najbolje za nju. A mi ne znamo šta je za nas najbolje a Allah zna. Kaže Uzvišeni: “Ne volite nešto, a ono može biti dobro za vas; nešto volite, a ono ispadne zlo po vas. – Allah zna, a vi ne znate” (El-Bekara, 216). Ve billahi tevfik.

Odgovorio na pitanje: dr.Zijad Ljakić
Preuzeto sa stranice: http://www.n-um.com

Alejkumusselam!

Kada se desi da bajram bude u petak klanja se i bajram namaz i džuma s tim da ljudi imaju olakšicu, oni koji klanjaju bajram ne moraju klanjati džumu, a oni koji ne klanjaju bajram obavezni su klanjati džumu osim ako se svi dogovore da će klanjati ili bajram ili džumu.

Dokaz za ovo je ono što se prenosi od Zejd ibn Erkama, radijallahu anhu, da je pitao Muaviju, radijallahu anhu, da li je doživio sa Poslanikom, sallallahu alejhi ve sellem, da bajram bude u petak? A on je odgovorio: “Da, klanjao je bajram u početku dana a zatim dao olakšicu u klanjanju džume rekavši: “Onaj ko hoće da klanja džumu neka klanja”. Hadis bilježe Ebu Davud, Ibn Madže i Ahmed. Vjerodostojnim ga ocjenjuje Alijj ibn Medinij, mada u njegovom senedu ima ravija Ijjas ibn Ebi Remle koji je medžhul (nije poznata njegova pouzdanost).

Takođe, prenosi se od Ebu Hurejre, radijalllahu anhu, da je Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, rekao: “U ovom vašem danu sastavila su se dva vaša ‘ida (praznika – petak i bajram), pa ko hoće dovoljan mu je bajram umjesto džume a mi ćemo klanjati džumu”. Bilježi ga Ebu Davud i Ibn Madže, a u njegovom senedu je Bekije ibn El-Velid, a on je slab osim kad prenosi od trojice Abdullaha, a imam Ahmed i Darekutni hadis ocjenjuju kao mursel (što znači da je hadis slab).

Takođe, bilježe Ebu Davud i Nesai da je se u vrijeme hilafeta Abdullaha ibn Zubejra, radijallahu anhuma, desilo da su se poklopili petak i ramazanski bajram, pa je Abdullah ibn Zubejr malo kasnije klanjao bajram a nije klanjao sa ljudima džumu. Pa je upitan Ibn Abbas, radijallahu anhuma, o njegovom postupku a on je rekao: “Uradio je po sunnetu”. Ve billahi tevfik.

Odgovorio na pitanje: dr.Zijad Ljakić
Preuzeto sa stranice: http://www.n-um.com

AlejkumusSelam!

Pitanje učenja Fatihe u namazu, kako kaže Ibn Tejmije: “Oko nje učenjaci imaju spor i neusaglašenost uz istovremenu veliku potrebu (ljudi) za ovim pitanjem”(El-Fetava 23/265). Ovo što si spomenuo os stavova učenjaka nije baš precizno jer u ovom pitanju ima više mes’ela:

Prva mes’ela: propis učenja Fatihe u namazu.

Nema razilaženja među učenjacima četiri mezheba da je učenje Fatihe u namazu vadžib svejedno bio imam ili muktedija.

Druga mes’ela: valjanost namaza u kojem se ne prouči Fatiha.

Učenjaci tri mezheba: malikijskog, šafijskog i hanbelijskog su na stavu da namaz u kojem se ne prouči Fatiha nije ispravan, s tim da su se međusobno razišli da li je dovoljno da se prouči jedna Fatiha u čitavom namazu ili se mora proučiti na svakom rekatu. Dokazuju to sa hadisom mutefekun alejhi “Nema namaza onome ko ne prouči umul-kur’an (Fatihu)”.

Dok hanefije i u rivajetu kod imama Ahmeda smatraju da ako se klanja namaz bez Fatihe s tim da se prouči nešto drugo od Kur’ana da je namaz ispravan. Dokazuju to ajetom: “A vi iz Kur’ana učite ono što je lahko” (El-Muzemil 20) i hadisom o čovjeku koji je neispravno klanjao koji je mutefekun alejh: “… Zatim uči ono što je lahko od Kur’ana…”.

Treća mes’ela: propis učenja Fatihe za muktediju.

Prvo mišljenje je da je vadžib učiti Fatihu u namazima u kojima se naglas uči Kur’an i u kojima se u sebi uči i imamu i muktediji, te da je učenje Fatihe rukn namaza bez kojeg namaz nije ispravan. S tim da su se učenjaci ovog stava razišli oko namaza u kojima se Kur’an uči naglas (akšam, jacija i sabah).

Najjači argument pored hadisa “Nema namaza onome ko ne prouči umul-kur’an (Fatihu)” (mutefekun alejhi) je hadis u kome je došlo da je Poslanik, sallallhu alejhi ve sellem, prekorio ashabe kada je primijetio da i oni uče u namazu kada on uči naglas, pa im je rekao: “Nemojte to raditi osim (da učite) Fatihu”. Ovaj hadis bilježi Ebu Davud, Tirmizi, Nesai i Darekutni i oko njegove vjerodostolnosti je veliko razilaženje.

Jedna skupina od onih koji su na ovom mišljenju kaže da je obaveza učiti Fatihu uporedo dok imam uči, dok druga skupina kaže da ako imam ostavi vremena za učenje Fatihe vadžib mu je da uči, a ako ne ostavi vadžib je da sluša učenje imama i spada sa njega obaveza učenja Fatihe. Stav druge skupine je, naravno po meni, najbliži istini, a između ostalih izabrao ga je Ibnul-Munzir i Ibn Tejmije i pripisao ga većini selefa.

Drugo mišljenje je da muktediji nije vadžib učiti Fatihu u namazima u kojima se naglas uči Kur’an (akšam, jacija, sabah) nego je obaveza slušati učenje imama, a u namazima u kojima se u sebi uči (podne i ikindija) je vadžib. Svoj stav da nije vadžib dokazuju ajetom u kojem Uzvišeni naređuje da kada se uči Kur’an da se sluša: “A kad se uči Kur’an, vi ga slušajte i šutite da biste bili pomilovani” (El-E’araf 204).

Treće mišljenje na čemu je većina hanefija da je muktediji vadžib da šuti na svim namazima. Dokazuju to sa hadisom: “Ko klanja za imamom učenje imama je učenje i za njega”. Hadis bilježi Ibn Madže i Ahmed u rivajetu od Džabira a prenosi se i od grupe ashaba. Kaže Ibn Hadžer da su svi ovi rivajeti slabi. Prema tome ovo mišljenje je jako slabo.

Odabrano mišljenje u svim ovim mes’elama je da fatihu vadžib proučiti makar jednom u namazu našto ukazuju gore spomenuti dokazi o obavezi učenja Fatihe. A onaj ko ne prouči Fatihu u namazu je griješan s tim da mu je namaz ispravan. Dokaz da mu je namaz ispravan bez Fatihe je hadis koji presuđuje po ovom pitanju a bilježi ga Muslim u svom Sahihu: “Ko klanja namaz u kojem nije učio umul-kur’an (Fatihu), namaz mu je hidadž (krnjav), (rekao je to) tri puta, nepotpun”.

Prema tome hadis jasno i nedvosmisleno naznačava da je namaz nepotpun i krnjav bez Fatihe a to znači riječi “nema namaza” u hadisu mutefekun alejhi “Nema namaza onome ko ne prouči umul-kur’an (Fatihu)” znače nema potpunog namaza a ne da mu namaz nije ispravan. Muktediji koji klanja za imamom u namazima kada imam uči naglas je vadžib proučiti Fatihu ako mu imam ostavi prostora za to. U protivnom spada sa njega obaveza učenja Fatihe jer je vadžib da sluša učenje Kur’ana, kao što je došlo u ajetu.

Ovo takođe podupire hadis mutefekun alejhi: “Imam je postavljen da bi se slijedio, pa kada izgovori tekbir izgovorite i vi, kada uči vi slušajte…”, ovaj dodatak “kada uči vi slušajte” navodi ga samo Muslim i ocjenjuje vjerodostojnim a sa tim dodatkom se izdvojio ravija Sulejman Et-Tejmi, te zbog toga ostali muhadisi poput Buharije i Darekutni ocjenjuju taj dodatak slabim. Ve billahi tevfik.

Odgovorio na pitanje: dr.Zijad Ljakić
Preuzeto sa stranice: http://www.n-um.com

Učenjaci imaju tri stava oko toga kako da postupi onaj koji kihne u namazu pošto je općepoznato da je sunnet onome ko kihne van namaza da izgovori: “El-Hamdulillahi”.

Prvi stav je da klanjač koji kihne u namazu izgovori El-Hamdulillah tako da čuje samog sebe, kako kaže Nevevi u knjizi “El-Ezkar”. Ovo je mezheb Šafije, rahimehullah, i Ibnul-‘Arebija od malikija, a od savremenih učenjaka Bin Baz. Izgovaranjem ove riječi u namazu ne kvari se namaz jer je riječ El-Hamdulillah od riječi zikra koje se svakako izgovaraju u namazu.

Drugi stav je da izgovori El-Hamudulillah u sebi a ne naglas.

Treći stav je da ne izgovara El-Hamdulillah niti u sebi niti naglas. Na ovome je malikijski učenjak Suhnun.

Odgovorio na pitanje: dr.Zijad Ljakić
Preuzeto sa stranice: http://www.n-um.com