Alejkumusselam.
Prije odgovora na ovo pitanje treba pojasniti šta je šefa’at i od koga se on traži.

Šerijatsko značenje šefa’ata je zauzimanje ili posredovanje kod Allaha, dželle še’nuhu, za nekog od Njegovih robova. Vlasnik šefa’ata je Allah, tebareke ve te’ala. Dokaz za to su riječi Uzvišenog: “Reci: ” Allahu pripada sav šefa’at, vlast na nebesima i na Zemlji Njegova je, a poslije – Njemu ćete se vratiti” (Zumer, 44). Allah, subhanehu ve te’ala, je posebno odlikovao svoga Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem, time što mu je dao šefa’at koji je nazvan šefa’atu kubra, tj. šefa’at sa kojim će se Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, zauzimati za cio svoj Ummet na Sudnjem danu. Naravno, nakon ovoga se postavlja pitanje da li se taj šefa’at traži od Allahovog Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem, ili od Allaha, tebareke ve te’ala.
Ispravno je da se ovaj šefa’at kao i drugi traže samo od Uzvišenog Allaha, tebareke ve te’ala. Iako je veliki šefa’ata dat kao poklon Poslaniku, sallallahu alejhi ve sellem, taj šefa’at, kao i drugi šefa’ati, neće koristiti kod Allaha osim uz ispunjenje dva šarta koje Allah uslovljava da se ispune kod samog šefa’adžije i kod onog kome se čini šefa’at.
Prvi šart je da Allah da dozvolu šefa’adžiji da čini šefa’at. Dokaz za to su riječi Uzvišenog: “Ko se može pred Njim zauzimati za nekoga bez dopuštenja Njegova?!” (El-Bekara, 255). A ta dozvola će biti tek na Sudnjem danu.
Drugi šart je da je Allah zadovoljan sa osobom kojoj se čini šefa’at. Dokaz za ovo su riječi Uzvišenog: “I oni će se samo za onoga kojim On bude zadovoljan zauzimati” (El-Enbija, 28). Znači, dozvola činjenja šefa’ata dolazi tek nakon što Allah bude zadovoljan sa onim kome se čini šefa’at, a Uzvišeni Allah nije zadovoljan osim sa muvehhidima, tj. onima koji su ostvarili tevhid u svom životu i umrli na tome.
Pa kada se ovo zna, je li razumno da se traži šefa’at od Vlasnika tog šefa’ata, njegovog Stvoritelja, Onoga koji njime raspolaže i Koji je stavio gore spomenute šartove, tj. od Allaha, subhanehu ve te’ala? Ili da se traži od onoga kome je taj šefa’at dat kao poklon od strane Allaha, tj. Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem? Naravno, odgovor je jasan osim onima koje je šejtan zaveo pa su zaboravili tevhid (izdvajanje Allaha, dželle še’nuhu, u činjenju ibadeta) pa je postao stran među njima. Nije potrebno da bi neko razumio da se šefa’at traži samo od Uzvišenog Allaha da bude posebno inteligentan, oštrouman i pametan, stvar je isuviše jasna da bi je trebalo pojašnjavati. Ali da bi se lakše razumio šefa’at se može uporediti sa rizkom (opskrbom). Allah je jedini koji oskrbljuje svoja stvorenja i samo se rizk od Njega traži, pa ako bi neko tražio rizk od nekoga mimo Allaha učinio bi širk. Tako isto, Allah je jedini koji daje šefa’at i ne traži se ni od koga osim od Njega, pa ako bi se tražio šefa’at od nekoga mimo Allaha to predstavlja širk.
Prema tome, onaj ko traži šefa’at od nekoga mimo Allaha, subhanehu ve te’ala, on je učinio širk zbog toga jer je uputio dovu onome ko ga ne čuje poput mrtvih i traži šefa’at od onoga ko ga nije u mogućnosti dati i što je svojstveno samo Allahu, subhanehu ve te’ala.
Takođe, treba znati da onaj ko traži šefa’at od nekoga drugoga mimo Allaha, subhanehu, da mu Allah zabrani šefa’at. Kaže Uzvišeni: “Reci: “Zovite one koje, pored Allaha, bogovima smatrate. Oni ništa nemaju, ni koliko trun jedan, ni na nebesima ni na Zemlji; oni u njima nemaju nikakva saučesništva i On nema od njih nikakve pomoći.” Kod Njega će se moći zauzimati za nekoga samo onaj kome On dopusti” (Sebe’, 22-23). Kaže Ibnul-Kajjim, rahimehullah, prilikom tumačenja ovog ajeta: “Allah, dželle še’nuhu, je prekinio sve veze za koje se hvataju mušrici. Mušrik uzima sebi nekoga za božanstvo zbog koristi koju dobija od njega, a korist se ne može dobiti osim od nekog ko ima neku od ove četiri stvari: (prvo) ili da je vlasnik onoga što onaj ko mu robuje hoće od njega, (drugo) a ako nije vlasnik onda da bude saučesnik u vlasti, (treće) a ako nije ni saučesnik onda da bude njegov pomoćnik, (četvrto) a ako nije ni pomoćnik da se može makar zauzimati kod njega. Uzvišeni Allah je zanegirao sve četiri ova stepena i to po redoslijedu, od višeg prema nižem. Pa je zanegirao vlast riječima ” Oni ništa nemaju, ni koliko trun jedan, ni na nebesima ni na Zemlji”, zanegirao je saučesništvo riječima “oni u njima nemaju nikakva saučesništva”, i zanegirao je pomoć riječima “On nema od njih nikakve pomoći”, i zanegirao je zauzimanje koje traži mušrik riječima “Kod Njega će se moći zauzimati za nekoga samo onaj kome On dopusti” a istovremeno je potvrđen šefa’at u kojem mušrik nema udjela a to je šefa’at sa Njegovom dozvolom”.
Prema tome, musliman koji traži šefa’at od Allahovog Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem, riječima: Šefa’a ja resullallah ili sličnim riječima, ili onaj koji kaže: šefa’a ja šejh (misleći na nekog evliju ili sufijskog šejha), tim riječima je učinio veliki širk koji ga izvodi iz Islama.
Ispravno je da onaj ko hoće da zasluži šefa’at Allahovog Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem, da to traži na jedan od dva načina:
Prvi način: da uči dovu nakon ezana sa kojom će zaslužiti šefa’at Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem, na Sudnjem danu. Bilježi Buharija u svom Sahihu od Džabira, radijallahu anhu, da je Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, rekao: ” Ko kaže kada čuje ezan: ALLAHUMME RABBE HAZIHID-DA’VETTI TAMETI VES-SALATIL-KAIMETI, ATI MUHAMMEDEN EL-VESILETE VEL-FADILETE VAB’ASHU MEKAMEN MAHMUDEN ELLEZI VE’ATEHU, biće mu dozvoljen moj šefa’at na Sudnjem danu”.
Drugi način: da dovi Uzvišenom Allahu tražeći od Njega da učini Allahovog Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem, svojim šefa’adžijom na Sudnjem danu. A da bi ga Allah učinio njegovim šefa’adžijom on mora umrijeti na tevhidu. To je ono što je došlo u ajetu: “I oni će se samo za onoga kojim On bude zadovoljan zauzimati” (El-Enbija, 28).
Ostaje pitanje ima li opravdanje onaj ko izgovori ove riječi iz džehla i neznanja u tome da se ne smatra mušrikom, tj. da sa tim riječima koje predstavljaju veliki širk nije učinio širk koji ga izvodi iz Islama zato što je džahil. Odgovor na ovo pitanje se vraća na samo razilaženje učenjaka Ehli Sunneta oko primanja i prihvatanja uzura (opravdanja) džehla u stvarima tevhida. Skupina učenjaka smatra da nema opravdanja za džehl onog ko učini veliki širk u pitanjima tevhida, te po njima oni koji izgovore “Šefa’a ja resullallah” i slično su mušrici i izašli su iz Islama, svejedno znali ili ne znali. Dok druga skupina smatra da džehl može biti opravdanje čak i u pitanjima tevhida, te po njima oni koji izgovore “Šefa’a ja resullallah” i slično nisu svi automatski postali mušrici, nego to zavisi od njihovog stanja. Neznalica i džahil od njih može imati opravdanje u svom džehlu.
A što se tiče klanjanja za osobom koja prije namaza kaže “Šefa’a ja resullallah” i slično, namaz za tom osobom nije dozvoljen i ako se klanja taj namaz je batil i treba ga ponoviti, osim namaza koji su klanjani prije nego se znalo za taj propis.
Na ovaj propis klanjanja ne utiče mogućnost da je ta osoba koja traži šefa’at od Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem, džahil i neznalica, te da možda sa tim riječima nije izašla iz Islama zbog džehla (kod učenjaka kojima džehl može biti opravdanje i u tevhidu) jer je to bitno kada se spušta propis tekfira na tu osobu zbog riječi širka koje je izgovorio, a što je posao kadije. Što znači, mi ne moramo na njega spustiti propis tekfira pa da ne klanjamo za njim, jer spuštanje tekfira zahtijeva da se ispune šartovi i otklone prepreke, a od tih prepreka je i džehl (kod nekih učenjaka). Ali to djelo koje radi je djelo širka što sprečava dozvolu klanjanja za njim, bez obzira što on lično možda ima opravdanje u džehlu kod Allaha, dželle še’nuhu, i što zvanično nije proglašen kjafirom. Takođe, treba znati da takve osobe, nakon što im se pojasni ovaj propis širka u traženju šefa’ta od Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem, a oni i dalje ustraju u tome, onda nema sumnje u to da time čine djelo širka i da su izašli iz Islama. Ve billahi tevfik.

Odgovorio na pitanje: dr.Zijad Ljakić
Preuzeto sa stranice: http://www.n-um.com

Alejkumusselam.

Odaziva se na iftar onome ko prvi pozove i da mu se obećanje. Tvoj komšija je bio obavezan otići onom kome je obećao prije pet dana prije iftara, jer obećanje je dug, tj. obaveza da se izvrši. Neizvršavanje obećanja je osobina munafika kao što je došlo u vjerodostojnom hadisu. Bilježe Buharija i Muslim u svojim Sahihima od Ebu Hurejre, radijallahu anhu, da je Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem rekao: “Tri su znaka munafika: kada govori laže, kada obeća ne izvrši i kada mu se povjeri pronevjeri”. A pravo komšije se ogleda u lijepom ophođenju, neezijećenju, pomaganju, činjenju usluga i slično. A to komšijsko pravo ne ne smije da ide na račun neizvršavanja obećanja a što je osobina munafika.

Sa druge strane, onaj ko nekog pozove na iftar i dotični mu obeća da će doći, on se priprema za taj dan, možda pozove neke druge goste i prijatelje, utroši novac ili njegova porodica uloži truda u spremanju hrane i kuće, i tome slično. Nema sumnje da neodazvati se na već obećani iftar ili ga otkazati nakon pristanka da takav postupak izaziva ljutnju, podozrenje i sumnju kod onoga ko je pozvao na iftar.

Prema tome, tvoj prvi komšija/brat je bio obavezan da se odazove pozivu na iftar od prijatelja koji ga je prvi zvao, bez obzira koliko je on udaljen, jer mu je obećao da će se odazvati pozivu (što se razumije iz pitanja). Ve billahi tevfik.

Odgovorio na pitanje: dr.Zijad Ljakić
Preuzeto sa stranice: http://www.n-um.com

Kaže Uzvišeni: „A ko se razboli ili se na putu zadesi, neka isti broj dana naposti.” (Prijevod značenja El-Bekare, 185.) Ovim ajetom je dozvoljeno bolesniku da ne posti dane Ramazana sve dok je u bolesnom stanju, a zatim da naposti taj isti broj dana kada ozdravi. Ovo je propis onih bolesnika čija je bolest izlječiva.

Dok bolesnici čija je bolest hronična na njima je da za svaki dan Ramazana nahrane jednog siromaha, a nisu dužni napaštati te dane, po mišljenju većine učenjaka. Dok drugi dio učenjaka smatra da hronični bolesnici ne trebaju niti napostiti propuštene dane niti nahraniti siromaha za svaki propušteni dan. A pošto ti, cijenjena sestro u Islamu, boluješ od dijabetesa i moraš tri puta na dan uzimati tablete, tebi je haram da postiš, kao što kaže Ibn ‘Usejmin (Eš-Šerhul-mumti’a, 6/353.), i nisi dužna da napostiš te dane s tim da si obavezna da nahraniš za svaki dan Ramazana po jednog siromaha.

Prema tome, nisi dužna napostiti te dane u decembru jer ti post i u tim danima može pogoršati stanje i povećati bolest, a ovo je ujedno i odgovor na pitanje šta ako preseliš prije decembra. Što se tiče hranjenja siromaha, dozvoljeno je da se svaki dan hrani isti siromah, ili da na kraju Ramazana nahrani trideset siromaha odjednom. Nije dozvoljeno davanje novca siromahu u vrijednosti hrane. Također, pod hranjenjem siromaha se misli na davanje jednog obroka u toku dana i to u srednjoj količini od koje je dovoljno da se najede. Kao na primjer da mu se kupi srednja porcija ćevapa sa pavlakom ili sokom. Ve billahi tevfik.

Odgovorio na pitanje: dr.Zijad Ljakić
Preuzeto sa stranice: http://www.n-um.com

Alejkumusselam.
Osoba je u stanju džunubluka u jednom od četiri slučaja: kada ima hajz ili nifas, što je karakteristično samo za ženu, ili nakon polnog odnosa, ili izlaska sjemena (tekućine) iz polnog organa na javi ili u snu kao rezultat noćnih polucija, što je karakteristično i za ženu i za muškarce.
Kada nastupi zora, a žena još uvijek ima hajz ili nifas njoj je haram da posti taj dan, a ako bi postila post je ništavan a ona je griješna. Međutim, ako bi joj potpuno prestala izlaziti krv hajza ili nifasa prije zore a ona se okupa tek poslije nastupanja zore njen post za taj dan je ispravan poput onog ko je u stanju džunubluka od intimnog odnosa.
Uzimanje gusula zbog džunubluka koji je posljedica intimnog odnosa ili izlaska sjemena (na javi ili u snovima) je šart za ispravnost i valjanost klanjanja namaza a ne i za valjanost posta. Dozovljeno je onom (ženi ili muškarcu) ko posti osvanuti džunub pa se nakon zore okupati kako bi klanjao sabah namaz.
Bilježe Buharija i Muslim u svojim Sahihima od Aiše, radijallahu anha, da bi Allahov Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, osvanjivao džunub a postio bi. Odnosno, nastupila bi zora a on se još nije okupao, tj. uzeo gusul. Zatim bi se brzo okupao kako bi klanjao sabah namaz predvodeći ljude u namazu. Pa tako postač koji klanja sabah namaz u džematu u džamiji (musalli ili nekom drugom mjestu) a ustane džunub kada zora nastupi treba što prije da se okupa (uzme gusul) kako bi prispio na namaz. A čovjek koji ne klanja u džematu nego u kući (zato što u blizini nema džamije) može se okupati mnogo poslije bitno je da ne izađe namasko vrijeme sabah namaza. Ve billahi tevfik.

Odgovorio na pitanje: dr.Zijad Ljakić
Preuzeto sa stranice: http://www.n-um.com

Alejkumusselam.

Kaže Uzvišeni u Svojoj plemenitoj Knjizi: “Reci: “O robovi moji koji ste se prema sebi ogriješili, ne gubite nadu u Allahovu milost! Allah će, sigurno, sve grijehe oprostiti; On, doista, mnogo prašta i On je milostiv”. (Ez-Zumer, 53) Takođe, u drugom ajetu kaže: “I ne gubite nadu u milost Allahovu; samo nevjernici gube nadu u Allahovu milost” (Jusuf, 87).

Ovaj ajeti su radosna vijest svakom onome ko učini neki grijeh ma koliko bio težak kod Allaha, jer Allah je Milostiv prema svojim robovima i prašta im njihove grijehe. I da je osobina nevjernika da gube nadu u Allahovu milost.

Naravno, poštovana sestro, da vrijedi pokajanje za bilo koji grijeh, pa makar taj grijeh bio i najveći poput činjenja širka Uzvišenom Allahu. Najbolja generacija ovog Ummeta koja se ikad pojavila su bili ashabi mada su neki od njih činili velike grijehe poput zinaluka, krađe, pijenja alkohola i slično.
Poznato je da je Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, za svoga života izvršio šerijatsku kaznu nad čovjekom i ženom koji su počinili zinaluk, da je jednoj ženi naredio da se odsiječe ruka jer je ukrala i tako dalje, što je dokaz da su oni činili te harame, a i pored toga su ostali “najboljim generacijom koja se ikad pojavila” kako je to posvjedočeno vjerodostojnim hadisom.

Bilježe Buharija i Muslim u svojim Sahihima od Imran ibn Husajn, radijallahu anhu, da je Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, rekao: “Najbolji od vas su moja generacija (ashabi), zatim oni koji dođu poslije njih a zatim oni koji dođu poslije njih“. Tako, poštovana sestro na tebi je da ne gubiš nadu u Allahovu milost i da ne sumnjaš da je On onaj koji puno prašta i koji je od milostivih najmilostiviji.

Treba da znaš da se Allah više obraduje tevbi (pokajanju) svoga roba nego što se obraduje onaj koji izgubi svoju jahalici na kojoj mu je hrana u pustinji pa kada izgubi svaku nadu da će je naći ona se pojavi pred njim, kao što je došlo u vjerodostojnom hadisu. Isto tako, treba da znaš da onaj ko se pokaje za svoj grijeh je kao onaj koji ga nije ni počinio. Došlo je u hadisu kojeg prenosi Ibn Mes’ud, radijallahu anhu, da je Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, rekao: “Onaj ko se pokaje je kao onaj koji nema grijeha“. Hadis bilježe Ibn Madže, Bejheki i Taberani, a Ibn Hadžer i Albani ga ocjenjuju dobrim zbog mnoštva rivajeta.

Vrata pokajanja (tevbe) su otvorena sve dok duša ne dođe do grkljana ili dok Sunce ne izađe sa Zapada, kao što je takođe prenešeni u vjerodostojnom hadisu.
Za tevbu nikad nije kasno izuzev ova dva slučaja. Tebi nije kasno da se vratiš svome Gospodaru ma kakav grijeh da si počinila. Obrati se Njemu Uzvišenom iskreno i zamoli Ga da ti oprosti ono što si činila i da ti olakša da se pridržavaš onoga što je naredio i ostavljanje onoga što ti je zabranio.

Ono što treba da znaš je da tevba (pokajanje) ima uslove da bi bila primljena. Da bi tevba bila ispravna mora ispuniti određene uslove:

1- prvo da se iskreno pokaješ za te grijehe i prestaneš sa njihovim činjenjem, 2- da se kaješ zbog onoga što si činila od grijeha, 3- da odlučiš da se nikada više nećeš vratiti na te grijehe. Tako nije ispravno pokajanje koje je popraćeno istrajavanjem na grijehu. Znači, ti prvo trebaš da učiniš tevbu koja ispunjava ova tri uslova.

Nakon toga treba da radiš stvari koje čovjeka čine muslimanom, jer ne postaje čovjek muslimanom zato što nosi muslimansko ime nego kad radi ono što je Allah naredio muslimanima da rade i da ostavi ono što je zabranio. Ono što raduje u tvom slučaju je činjenica da se ti kaješ i želiš da se vratiš Allahu u ovom blagoslovljenom mjesecu Ramazanu kada su vrata tevbe otvorena, kada Allah u njemu povećava nagradu za dobra djela i kada oprašta više nego u drugim mjesecima, kada su vrata Džehennema zatvorena a vrata Dženneta otvorena, kada se šejtani vezuju u lance, pa treba da to iskoristiš i da ne oklijevaš u svom iskrenom obraćanju i vraćanju Allahu, Onome koji je Milostiv i prima pokajanja i oprašta grijehe.

Počni jedan novi život koji će biti ispunjen pokornošću i činjenju dobrih djela i ostavljanjem svega što je Allah zabranio, druži se sa onima koji praktikuju vjeru jer će ti uz njih biti lakše da svoj život organizuješ po onome što je Allah naredio i zabranio. Obavezno se kloni starog društva i prijatelja uz koje si počinila te grijehe koje spominješ jer ako nastaviš da budeš sa njima oni će te i dalje navoditi da istraješ na grijehu.

Iskreno da ti kažem, poštovana sestro, ovo tvoje javljanje me obradovalo jer ono pokazuje da ti u sebi imaš puno hajra i dobrih osobina, da si ti Allahova iskrena robinja koju boli grijeh koji je počinila a to je uistinu znak imana, da si željna Allahove milosti i da se bojiš Njegove kazne a što je znak da si ti od onih koje je Allah uputio da znaju šta je pravi put a šta zabluda jer da to nisi znala ne bi ni osjetila da nije u redu to što radiš.

Zaista su sve ovo predivni znakovi i zato SMJESTA, OVOG MOMENTA se vrati svome Gospodaru, NE ODUGOVLAČI, NE ODGAĐAJ, ne reci SUTRA ĆU ili KAD URADIM OVO ILI ONO, nego ODMAH SAD, jer ne samo da nije kasno za tevbu nego je pravo vrijeme za nju.

Molim Uzvišenog, koji je od milostivijih najmilostiviji, koji iz Svoje milosti upućuje svoje robove na ono što On voli (u tvom slučaju je to kajanje zbog grijeha) da ti olakša praktikovanje vjere i ostavljanje grijeha, da te uputi na ono čime je On zadovoljan, da ti da svako dobro na Ahiretu i na Dunjaluka, da te spoji sa onima koji su Njegovi iskreni robovi uz koje ćeš i ti iskreno samo Njemu ibadet činiti i da olakša ono što sada pritišće tvoje srce i dušu, a On je onaj koji uslišava molbe onih koji ga dozivaju. Ve billahi tevfik

Odgovorio na pitanje: dr.Zijad Ljakić
Preuzeto sa stranice: http://www.n-um.com