Podrška: pitajucene@gmail.com
Podrška: pitajucene@gmail.com
Podrška: +38762645414 WhatsApp, pitajucene@gmail.com
Izgubljena šifra? Unesi svoju e-mail adresu i klik na "Reset". Poslaćemo link za postavljenje nove šifre na e-mail.
Objasni zašto prijavljuješ.
Objasni zašto prijavljuješ.
Objasni zašto prijavljuješ.
Mjesečno izdvajanje od plate za zekat
Ve alejkumusselam. Hvala Allahu Gospodaru svjetova, salavat i selam na Poslanika Njegova a zatim: Takav postupak nije ispravan. Ispravno je da sakupljate ušteđevinu i saznate vrijednost nisaba u zemlji u kojoj boravite, zatim kada dostigne ili pretekne vrijednost nisaba zabilježite taj datum te nakoviše
Ve alejkumusselam.
Hvala Allahu Gospodaru svjetova, salavat i selam na Poslanika Njegova a zatim:
Takav postupak nije ispravan. Ispravno je da sakupljate ušteđevinu i saznate vrijednost nisaba u zemlji u kojoj boravite, zatim kada dostigne ili pretekne vrijednost nisaba zabilježite taj datum te nakon što prođe godina dana od tog datuma izdvojite 2,5 % od ukupne sume. Sve to pod uvjetom da niste oduzimali tokom te godine od vrijednosti nisaba makar uzimali od ukupne sume. Zatim sljedeće godine u to vrijeme opet izdvojite propisani procenat na tadašnju novu sumu. Onog momenta kada vrijednost ušteđevine spadne ispod vrijednosti nisaba, ukoliko potrošite novac do te mjere, prestajete biti obavezni da dajete zekat sve dok ponovno ne dostigne vrijednost nisaba i prođe godina dana.
Allah najbolje zna.
Odgovorio na pitanje:Jasmin Durić,prof.
Vidi manjePreuzeto sa stranice: http://www.n-um.com
Da li će svaki musliman ući u Raj?
Hvala pripada Allahu. Neophodno je razumeti osnovno pravilo po ovom pitanju, po pitanju ulaska u Raj i večnog boravka u Vatri. To je kratka i jednostavna stvar koja je objašnjena u kratkom hadisu koji je zabeležio Muslim u svome Sahihu (135) od Džabira, neka je Bog zadovoljan njim, da je rekao: „Došviše
Hvala pripada Allahu.
Neophodno je razumeti osnovno pravilo po ovom pitanju, po pitanju ulaska u Raj i večnog boravka u Vatri. To je kratka i jednostavna stvar koja je objašnjena u kratkom hadisu koji je zabeležio Muslim u svome Sahihu (135) od Džabira, neka je Bog zadovoljan njim, da je rekao:
„Došao je čovek kod Poslanika, neka su blagoslov i mir nad njim, i rekao: ‘Koja su dva dela koja čine neizbežnim ulazak u Raj ili Pakao?’
On je rekao: ‘Ko god ne bude Bogu širk[1] činio ući će u Raj, a ko umre čineći širk Bogu ući će u Pakao.’“
Učenjak Nevevi, Bog mu se smilovao, kaže:
„Što se tiče reči: ‘Koja su dva dela koja čine ulazak u Raj ili Pakao neizbežnim?’ Njima se misli na praksu zbog koje će sigurno ući u Raj i praksu zbog koje će sigurno ući u Pakao.“
Hadis (Poslanikov, mir nad njim, citat) pojašnjava da razlog zbog kojeg će čovek sigurno ući u Raj jeste da umre na verovanju u Božiju jednoću, a ono zbog čega će sigurno biti večno u Paklu jeste ako umre u širku (pridružujući Bogu sudruga).
To je konačni princip koji je poznat i utvrđen u Islamu. Potvrđen je verodostojnim predajama. Uzvišeni Bog kaže:
„Bog neće oprostiti da Mu se širk čini, a oprostiće manje grehove od toga kome On hoće. A onaj ko Bogu širk čini, taj izmišlja laž i čini greh veliki.“ (Kur’an, prevod značenja En-Nisa’, 48)
Poslanik, neka su blagoslov i mir nad njim, je objasnio u hadisu o zauzimanju (šefa’atu), stanje grešnika u Paklu, i objasnio je da niko neće biti izveden iz njega osim onih koji su umrli verujući u Božiju jednoću (tevhid) i koji su izgovorili šehadet (svedočenje da nema drugog istinskog boga osim Allaha), i koji su u svojim srcima imali verovanje:
„Biće izveden iz Vatre svako ko je rekao: ‘La ilahe illellah (Nema drugog istinskog boga osim Allaha)’ i koji ima u srcu dobra koliko je zrno ječma. Onda će biti izveden iz Vatre svako ko je rekao: ‘La ilahe illellah’ i koji ima u srcu dobra koliko je zrno pšenice. Onda će biti izveden iz Vatre svako ko je rekao: ‘La ilahe illellah’ i koji ima u srcu dobra koliko trunke.“ Hadis su zabeležili Buharija (6861) i Muslim (285).
Na osnovu ovoga, možemo videti stanje onih koji su pomenuti u pitanju:
Ako je osoba upala u veliki[2] širk, bilo da je u osnovi mušrik (onaj koji čini širk) kao što su jevreji, hrišćani, budisti i druge vrste nevernika, ili da je bio musliman koji je se odmetnuo od Islama time što je upao u širk – kao što je spomenuto u pitanju – onda njegova tvrdnja da pripada Islamu ili to što ima muslimansko ime neće da mu koristi, niti njegova dobra dela koja je uradio itd., ako je upao u veliki širk i umro na tome a nije se prethodno pokajao. Uzvišeni Bog kaže:
A tebi, i onima pre tebe objavljeno je: ‘Ako budeš Bogu širk činio, tvoja dela će, sigurno, propasti, a ti ćeš izgubljen biti.’ Nego, Boga jedino obožavaj i budi od zahvalnih! (Kur’an, revod značenja Ez-Zumer, 65-66)
Onaj koji nikako ne klanja (tj. ne obavlja obaveznu molitvu), bilo u kući ili u džamiji, i ne ide petkom na zajedničku molitvu niti na zajedničke molitve drugim danima, takav je, takođe, učinio svoju knjigu dobrih dela ništavnom i pao je u neverstvo time što molitvu ne obavlja nikako. Božiji poslanik, Muhammed, neka su blagoslov i mir nad njim, je rekao: „Ugovor između nas i njih (mnogobožaca, nevernika) je namaz (molitva), pa ko ga ostavi uzneverovao je.“ Hadis su zabeležili Tirmizi (2545) i En-Nesai (459). Šejh Albani ga je ocenio verodostojnim.
Što se tiče licemera, ako se ovde misli na osobe koje pri sebi imaju veliko licemerstvo, to jest oni koji spoljašnjošću pokazuju da su vernici, a ustvari u srcu su nevernici skrivajući to od ljudi, oni će biti na gorem stepenu od nevernika i mušrika (mnogobožaca). Njihova konačnica će biti u najdonjim stepenima Pakla, kao što je Uzvišeni Bog rekao:
Licemeri će na samom dnu Pakla biti i ti im nećeš zaštitnika naći. (Kur’an, prevod značenja En-Nisa’, 145)
Ali ako ste pod licemerima mislili na one koji padnu u neka dela licemerstva, kao što je laž ili pronevera poverenja ili kršenje obećanja; ili da je upao u neki mali[3] širk, kao što je da radi dela da bi ga drugi videli ili da se zaklinje nekim mimo Boga; ili osoba koja je upala u neki veliki ili mali greh – takva osoba ne postaje nevernik samim činjenjem tog dela. To ga ne izvodi van okvira Islama i neće večno biti u Paklu zbog toga, ako pri tom umre kao vernik u Božiju Jednoću (monoteizam). Nego, on je pod Božijom voljom, ako On hoće kazniće ga zbog njegovih greha, a onda će da ga uvede u Raj zbog toga što je verovao u Božiju Jednoću (tevhid), ili će da mu se smiluje na samom početku i uvesće ga u Raj i oprostiće mu grehe koje je uradio.
Buharija (6933) i Muslim (1659) prenose od Ebu Zerra, neka je Bog zadovoljan njim, da je Božiji Poslanik, neka su blagoslov i mir nad njim, rekao:
„Došao mi je Džibril u strani El-Harre i rekao: ‘Obraduj svoj ummet (narod) da će svako ko umre a ne bude širk Allahu činio ući u Džennet.’ Rekao sam: ‘Džibrile, čak i ako bude krao i blud činio?’ Rekao je: ‘Da.’ Rekao sam: ‘Čak i ako krade i čak ako čini zinaluk.’ Rekao je: ‘Da.’ Rekao sam: ‘Čak i ako krade i čak ako čini zinaluk.’ Rekao je: ‘Da, čak i ako bude pio alkohol.’“
A Allah zna najbolje.
Izvor: http://islamqa.info/ar/147996
Fusnote:
[1] Jezičko značenje reči širka je: pripisivanje, izjednačavanje i upoređivanje. A u islamskoj terminologiji širk znači izjednačavanje nekog drugog mimo Boga, sa Bogom u onome što je svojstveno samo Njemu, neka je slavljen On. To jest da se Bogu u obožavanju pridružuje nešto mimo Njega.
[2] Veliki širk je delo koje počinioca izvodi iz vere. Poput da se molitva upućuje nekom drugom mimo Bogu.
[3] Mali širk je delo koje počinioca ne izvodi iz vere.
Odgovor preuzet sa stranice islamqa, pod nadzorom šejha Saliha Munedžida
https://islamqa.info
Vidi manjePreuzeto sa stranice:www.spasenje.com
Adamov greh
U Starom zavetu, u knjizi proroka Jezekilja se kaže: “Ako li bi se bezbožnik obratio od svih greha svojih koje učini, i držao bi sve uredbe moje i tvorio sud i pravdu, doista će živeti, neće poginuti. Bezakonja njegova što ih je god učinio neće mu se više spominjati, u pravdi svojoj koju čini živećeviše
U Starom zavetu, u knjizi proroka Jezekilja se kaže:
“Ako li bi se bezbožnik obratio od svih greha svojih koje učini, i držao bi sve uredbe moje i tvorio sud i pravdu, doista će živeti, neće poginuti. Bezakonja njegova što ih je god učinio neće mu se više spominjati, u pravdi svojoj koju čini živeće.” (Jezekilj, 18:21-22)
S obzirom da hrišćani veruju u Stari zavet i u knjigu proroka Jezekilja iz koje smo preuzeli gornji citat, bilo bi pametnije da ne spominju naslednji greh, jer se kao što se vidi iz navedenog citata greh oprašta čak i bezbožniku kad se pokaje. Kako onda da ne bude oprošten Adamu? Opštepoznato je da je Uzvišeni Bog oprostio Adamu, mir nad njim. Osvrćući se na ovo pitanje Stari zavet o ovome kaže:
“Ali s drveta od znanja dobra i zla, s njega ne jedi; jer u koji dan okusiš s njega, umrećeš.” (Postanak, 2:17)
Da Uzvišeni Bog Adamu i njegovoj ženi Jevi nije oprostio, kazna i njihova smrt, na osnovu gornjeg citata, bi bila momentalna i neizbežna. Međutim, Bog je prihvatio njihovo pokajanje, uslišao njihovu molbu i oprostio učinjeni greh. O ovome se na jednom drugom mestu kaže:
“I načini Gospod Bog Adamu i ženi njegovoj haljine od kože, i obuče ih u njih.” (Postanak, 3:21)
Pomenuta odeća bila je izrađena od kože ovnova koju su prineli kao žrtvu da bi se otkupili od počinjenog greha. Tako nije došlo do izvršenja smrtne kazne.
Drugi dokazi:
Opraštanje Adamovog greha isključuje mogućnost besmislenog postojanja ideje o nasleđivanju počinjenog greha.
Bog je primio žrtvu prinesenu od Avelja, jer je bio iskren u svojoj nameri, a odbio da primi od Kajina, jer je bio pakostan. Da Bog nije bio oprostio Adamu, kazna za oba njegova sina bila bi ista.
Drugi dokaz je potapanje nevernika i spas vernika u Nojevo doba. (Postanak, 6. i 7. poglavlje).
Čak i da je greh postojao, svi grešnici i nevernici su u Nojevo doba bili potopljeni, a vernici spašeni. Pošto su tada potopljeni svi grešnici, nasledni greh, sve da je i postojao, morao je nestati sa njima.
Još jedan dokaz:
Islam uči da je Bog oprostio Adamu, mir nad njim, i da se ljudi rađaju bez greha. Uzvišeni Bog u Časnom Kur’anu kaže:
“I Adam primi neke reči od Gospodara svoga, pa mu On oprosti; On, doista prima pokajanje, On je milostiv.” (Kur’an, Al-Bakara, 37)
Isus, mir nad njim, je i sam potvrdio da se deca rađaju bez greha:
“A Isus reče: Ostavite decu i ne zabranjujte im dolaziti k meni; jer je takvih carstvo nebesko. I metnuvši na njih ruke otide odande.” (Matej 19:14-15)
U pogledu naslednog greha, islam pobija takvo verovanje. To se vidi iz sledećih reči Uzvišenog Boga:
“Svaki čovek je odgovoran za ono što je uradio.” (Kur’an, El-Muddessir, 38)
Isus, mir nad njim, je rekao:
“A ja vam kažem da će za svaku praznu reč koju kažu ljudi dati odgovor u dan strašnog suda. Jer ćeš se svojim rečima opravdati, i svojim ćeš se rečima osuditi.” (Matej, 12:36-37)
Ovakvo učenje potvrđuje i Stari zavet gde se u Ponovljenom zakonu kaže:
“Neka ne ginu očevi za sinove ni sinovi za očeve; svaki za svoj greh neka gine.” (Ponovljeni zakon, 24:16)
Na drugom se mestu kaže:
“Koja duša zgreši ona će umreti, sin neće nositi bezakonje očevo niti će otac nositi bezakonje sinovljevo; na pravedniku će biti pravda njegova, a na bezbožniku će biti bezbožnost njegova. “(Jezekilj, 18:20)
Odgovor preuzet sa stranice islamqa, pod nadzorom šejha Saliha Munedžida
https://islamqa.info
Vidi manjePreuzeto sa stranice:www.spasenje.com
Islam i terorizam
Islam ne podržava ništa drugo do samog sebe. Islam je potpuna predanost BOGU prema pravilima monoteizma i povinovanje njegovim propisima. Bez ikakve rezerve – potpuna predanost. To je Islam. Islam ima svoje izvore, koji se do Sudnjeg dana neće promeniti: Kur’an i sunnet (praksu Poslanika). To je jedviše
Islam ne podržava ništa drugo do samog sebe. Islam je potpuna predanost BOGU prema pravilima monoteizma i povinovanje njegovim propisima. Bez ikakve rezerve – potpuna predanost. To je Islam. Islam ima svoje izvore, koji se do Sudnjeg dana neće promeniti: Kur’an i sunnet (praksu Poslanika). To je jedno. A terorizam je nešto sasvim drugo.
Da bismo o ovoj temi objektivno govorili, moramo da definišemo značenje reči terorizam. Niko ne može da pravi sopstvene definicije terorizma, koje se razlikuju od mesta do mesta. Jabuka je jabuka u Kini i ne pretvara se u pomorandžu u Americi. Ne može predsednik Amerike, Evropske Unije, Australije, ili bilo koje države, da menja značenje reči terorizam u skladu sa njegovim idejama. Radi se o jasnoj definiciji. Uzmite bilo koji engleski rečnik. Uzmite Vagnerov, Vebsterov, Oksfordov, najjače klasične rečnike i vidite šta je definicija reči terorizam. Ne radi se o definiciji koja je nastala pre 70 godina, ili pre 50 ili 20 godina, niti o definiciji koju daju Amerikanci, Britanci, Australijanci, Francuzi ili Nemci… Ne, nego proučavamo definiciju terorizma koja u ovim rečnicima važi već 200 godina. Slušajte pažljivo definiciju terorizma, jer ćemo nakon toga spomenuti neke stvari koje su učinjene u zadnjih 200 godina, od kada je nastala definicija, pa ćete mi reći da li se radi o terorizmu ili ne.
Definicija terorizma: Terorizam je čin namernog sprovođenja sistematskih napada i agresije nad individuama i mestima sa ljudskom populacijom, sa namerom širenja straha.
Politizovanje terorizma
Ujedinjene nacije i države G-8 (najrazvijenije države na svetu) su politizovale ovaj termin i njegovu definiciju. U zadnjih 30 godina su napravili specijalnu definiciju terorizma. Ali, idemo 200 godina unazad, pa da vidimo šta se to dešavalo…
Kako budemo odmicali sa temom, želim da sabirate brojeve koje budem spominjao. Ti brojevi će vam reći ko je bio terorista u ovih 200 godina. Navešću vam broj ljudi koji su sistematski masakrirani, likvidirani ili eliminirani na bilo koji način.
Genocid u Južnoj i Severnoj Americi
Započinjemo invazijom na Južnu Ameriku od strane Portugalaca i Španaca. To je bilo u 18. veku. Sistematski su poklali i eliminirali 56 miliona ljudi u Južnoj Americi, da bi preuzeli kontrolu nad tim kontinentom. Danas ga drže pod kontrolom. Zamislite 56 miliona! Kako su to uradili? Namernim sprovođenjem sistematskih napada i agresije, vojskom i oružjem, nad individuama i mestima sa ljudskom populacijom, sa namerom širenja straha. Šta je to? Definicija terorizma. Spomenimo Kristofera Kolumba, zastupnika španskog kralja Ferdinanda i njegove francuske prostitutke, kraljice Izabele. Dat mu je krunski nakit kralja Ferdinanda i kraljice Izabele. Prodali su ga nekim jevrejskim trgovcima, koju su sagradili brodove, sa namerom da krenu na put prema zemlji koju je zvao Indija. Znate tu priču. On je bio jedna budala. Jevrejski navigatori koji su bili sa njim na brodu su znali da je on bio budala. Znali su da, kad izađu na more, da neće moći da piju morsku vodu. Ali, on je bio budala i nije znao da ne može da pije morsku vodu. Jevreji su sa sobom poneli limun, koji eliminiše dejstvo soli, pa su tako pili destiliranu vodu. Ali su Kristofera i posadu pustili da piju slanu vodu, pa su se razboleli, a veći deo njih je umrlo.
Tako su ga jevrejski vodiči poveli tamo gde su želeli da idu, tamo gde mi sad kažemo Amerika. Jevreji su želeli da idu tamo. Imali su mape koje su kopirali od muslimanskih moreplovaca koji su već obišli taj deo sveta. Znali su kuda idu. Sa muslimanima su u Španiji živeli zajedno preko 600 godina. Znali su kako da preplove okean. Došli su do mesta Amerika. Kolumbo je preživeo, ali kakav je glupan bio, i dalje je to kopno zvao Indija! Pa čak i danas, koliko su arogantni, urođenike ove zemlje zovu Indijanci. Nakon što se Kristofer Kolumbo vratio i nakon što je proglasio otkrivenu zemlju vlasništvom Ferdinanda i Izabele, poslali su još brodova. U toku narednih 150 godina, prognali su, masakrirali, ubili, likvidirali i eliminisali su 89 miliona domorodaca, da bi preuzeli kontrolu nad „Novim svetom“.
Imamo 56 ili 89 miliona. Sabirajte umesto mene, molim vas. Kako su to uradili? Namernim sprovođenjem sistematskih napada i agresije, vojskom i oružjem, nad individuama i mestima sa ljudskom populacijom, sa namerom širenja straha. Šta je to? Definicija! Terorizam! Njihova definicija! Nije Halidova definicija, već njihova – u Vebsteru, Oksfordu, Vagneru… Definicija svih autoriteta na njihovom jeziku.
Nakon njih su došli Francuzi, sa druge strane Amerike. Francuzi su došli sa strane Kalifornije. Zajedno sa Holanđanima, dodali su još 28 miliona broju prognanih, likvidiranih, na bilo koji način eliminisanih…
Genocid u Africi
Idemo dalje, do kontinenta zvanog Afrika. Oni koji su okupirali Amerike, znali su da njihova populacija, njihovi ljudi, nisu mogli da rade sve što je trebalo za izgradnju tih država. Trebala im je nova radna snaga. Tako su Amerikanci sklopili ugovor sa Britancima, Holanđanima, Francuzima i Špancima: “Hajdemo zajedno da gradimo brodove, da pravimo viski i oružje. Uz sve to, možemo da trgujemo i možemo da idemo u Afriku, da uzimamo one crne divljake, da ih stavimo u brodove, i da ih dovedemo u Evropu i Ameriku.” To je takozvani trgovački trokut. Od Afrike do Amerike, od Amerike do Evrope, pa nazad u Afriku. Trokut. To je trajalo 400 godina. Ne 100, ne 200, ne 300, već 400 godina!
Nesmetano su trgovali „ljudskim tovarom“. Iz Afrike su uzeli 180 miliona ljudi, kao pse i pacove. Stavljali su ih u palubama brodova i tu su ih držali po 3-4 meseca, koliko je trajalo putovanje trokutom, znajući da će u proseku od 100 robova samo 23 da preživi. Tih 23% je bilo dovoljno da im se isplati cela plovidba. Gde su ostalih 77 od 100 robova? U grobljima Atlantskog okeana. Uzmite 77% od 180 miliona u toku 400 godina. Ti su ljudi na dnu okeana. Preostalih 52 miliona su razvezli između Evrope, Kariba i Amerika. Dodajte 180 miliona već spomenutim 86, 17, 89 miliona. Neka neko nastavi sabiranje, a ja ću vam reći definiciju ovoga što se desilo sa Afrikancima: namerno sprovođenje sistematskih napada i agresije, nad individuama i mestima sa ljudskom populacijom, sa namerom širenja straha. Šta je to? Terorizam!
Terorizam odobren u Ujedinjenim nacijama
Ne želim ni spomenuti šta su uradili u Kongu, unutar Afrike. Da ne spominjemo šta su uradili u Južnoj Africi. Došljaci iz Nemačke su sistematski poklali, prognali i porobili 38 miliona ljudi, domorodaca u Južnoj Africi. Uspostavili su stanje kao da su oni od Boga dan narod, koji ima pravo da vlada starosedeocima. To stanje je bilo poznato kao Aparthejd. Ceo svet, uključujući i Ujedinjene nacije je to prihvatio. Sve to pre samo deset-dvadeset godina, Aparthejd je bio svima prihvatljiv oblik vladavine, iako svi znaju kako je on nastao: namernim sprovođenjem sistematskih napada i agresija, nad individuama i mestima sa ljudskom populacijom, sa namerom širenja straha. Šta je to po definiciji? Terorizam!
Iščupan ponos
Idemo do ove dobre zemlje, Australije.[1] Vi muslimani, iako ste se doselili pre 80 godina, i dalje ste imigranti. Znam da vi govorite: “Ne, ne! Ja sam Australijanac, ja sam naturalizovan!“ Ali, da vas malo podsetim na istoriju. Ja sam istoričar i sociolog. Proučavam ove nauke da bih razumeo ljudsko ponašanje. Proučavam ih da bih razumeo razvoj, evoluciju društva.
Nedaleko od vaše kuće, 50 milja u bilo kom pravcu od Sidneja, možda ni toliko, lako ćete naći naselja starosedeoca, Aboridžina. Vrlo lepa komplikovana reč, zar ne? Aboridžini. To su ljudi koji imaju više prava na ovu zemlju nego bilo ko drugi, prema Božijim propisima. Ne propisima UN-a, niti onih koji su došli ovde, koji su ih sistematski raselili i premestili. Znam, Aboridžini su danas nepismeni. Mi ih krivimo. Govorimo da se stalno drogiraju, da su neznalice, da su prljavi, da su lenji, da ne žele da promene svoje stanje. Imaju sve prilike – ali ne žele da se promene. A pošto ne žele da se promene, očigledno zaslužuju to svoje stanje. Koga mogu da okrive? Samo sami sebe. Tako govorimo…
Znate li da su to ljudi koji su sistematski traumirani, a ponos im je iščupan? Iščupan im je ponos – ne znaju ni ko su ni gde su. Muslimani, večeras ili sutra, bar na kratko zajedno sa decom, ako vam je stalo, proučite malo šta se desilo tim ljudima. Proučite šta im se sve dešavalo. Plakaćete! Ako, kao muslimani, imate bar malo emocija – plakaćete! Spustićete glave i upitaćete se: “Da li zaista zaslužujem da budem ovde, na zemlji ovih ljudi?” Najmanje što mi muslimani u ovoj zemlji treba da uradimo jeste da odemo Aboridžinima i da im ponudimo Islam. Jedino ih Islam može izvući iz traume u koju su uvučeni. Ja verujem da je BOG pravedan i da je Islam vera pravde i da smo ovde dovedeni da bismo bili oličenje pravde! Kako?
Ponudite im Islam
Muslimani su posećivali i gora mesta od Australije i Aboridžina, pa su tamo doneli pravdu, doneli su svetlo, inspiraciju. Podsećam vas da su neki muslimani trgovci otišli u Indoneziju. Indonežani su tada obožavali kipove. Bili su nastrani, zaostali i ugnjetavani ljudi, u kandžama katoličke crkve. Zbunjeni i neznalice, a pri tom i ugnjetavani i raseljavani. Neki muslimanski trgovci su otišli tamo i pored trgovine pozivali u Islam. Nijedna muslimanska vojska nije ušla u Indoneziju. Išli su samo muslimanski trgovci, lekari, inžinjeri, ljudi koji su bili korisni, koji su imali smisla za misionarstvo. Šta imamo danas? Šta je Indonezija danas? Vaš sused, koji svima pokazuje mišiće u ovom delu sveta. Indonezija je najmnogoljudnija muslimanska nacija na svetu! To je čudo, delo od BOGA, slavljen neka je On! Čudo, fenomen! Da, imaju oni i svoje probleme, ali barem imaju Islam.
Ovde, u Australiji, 16 miliona Aboridžina su sistematski ugnjetavani. To je bilo namerno sprovođenje sistematskih napada i agresije, nad individuama i mestima sa ljudskom populacijom, sa namerom širenja straha i traume i zločinačke okupacije! Šta je to? Terorizam.
Između Indije i Kine
Možemo navoditi još primera. Govorimo samo o poslednjih 200 godina, na osnovu definicija Vebstera, Vagnera i Oksforda, a ne na osnovu Halidove definicije. Možemo otići do Indije, odakle mnogi od vas vode poreklo. Možemo otići do Kine, ne tako daleko od nas. Između Indije i Kine, više od 86 miliona ljudi je sistematski raseljeno, likvidirano, ubijeno, prognano, na isti način: namernim sprovođenjem sistematskih napada i agresije, nad individuama i mestima sa ljudskom populacijom, sa namerom širenja straha i traume. To je definicija čega? Terorizma!
Spomenimo Karibe, ostrva na Pacifiku, inkviziciju u Španiji i Portugalu, ostrva Južnog mora i Daleki Istok – pod čizmom Britanaca i Amerikanaca, zatim Filipine, Indoneziju i Maleziju –pod čizmom Španaca…
Terorizam kao namera
Terorizam u punom značenju definicije koju su dali Oksford, Vebster i Vagner, sa svim svojim metodama i tehnikama, bio je istorijski izbor i glavni način destabilizacije i okupiranja drugih nacija u zadnjih 200 godina, ali to niko još nije nazvao terorizmom.
Ujedinjene nacije nikad nisu nazvale terorizmom bilo koju od ovih varvarskih, tragičnih i zločinačkih okupacija, proterivanja, ubistva i zločina protiv čovečanstva. Sada, pre nego što pređemo na temu bombaša samoubica, fanatika i ekstremista, najpre da saberemo šta se događalo u ovih 200 godina.
Stravičan bilans
Je li neko sabirao sa mnom? Koliki je zbir? 487.000.000! ČETIRI STOTINE I OSAMDESET SEDAM MILIONA! To je pola milijarde ljudi! Nisam rekao zatvorenih. Nisam rekao ugnjetavanih. Rekao sam: potpuno uništenih, eliminisanih, poklanih, likvidiranih, jednom rečju, iskorenjenih – u poslednjih 200 godina.
Za taj zločin će neko da plati. Jer, BOG je pravedan. Za taj zločin se, zapravo, već plaća u Zapadnom svetu, svet koji ima najvisočiji životni standard, koji je najrazvijeniji, koji ima najveći nivo obrazovanja, koji ima najviše zgrade, najveće institucije, najveći nivo uživanja, najrazvijeniju tehnologiju, najpoželjniji način života, najlepše stanove, najraznovrsnije robne kuće, Zapadni svet… ponos sveta, gde bi svako voleo da živi, Zapadni svet…
“Islam protiv terorizma”. šejh Halid Jasin
izvor: islamhouse.com
Preuzeto sa stranice:www.spasenje.com
Vidi manjePoteškoće sa kojima se susreće kršćanka koja želi donijeti konačnu odluku o svom prelasku na islam
Svakako da je, razborita i mudra djevojko koja želiš doći do Istine, ovo što si do sada postigla divno i ogroman poduhvat za koji je još jedino preostalo da se okonča apsolutno najvažnijim korakom i potezom u tvom životu, a to je izgovaranje šehadeta i prihvatanje islama kao svoje vjere. Uistinu, saviše
Svakako da je, razborita i mudra djevojko koja želiš doći do Istine, ovo što si do sada postigla divno i ogroman poduhvat za koji je još jedino preostalo da se okonča apsolutno najvažnijim korakom i potezom u tvom životu, a to je izgovaranje šehadeta i prihvatanje islama kao svoje vjere. Uistinu, sa svoje strane, iskazujemo veliko poštovanje prema tvom trudu koji si uložila da pročitaš prijevod značenja Kur’ana u cijelosti, kao i određeni broj knjiga i članaka o islamu. Ovome se treba pridodati i tvoje ustezanje od zabranjenih stvari, kao što su konzumiranje alkohola i svinjskog mesa. Važnije od svega nabrojanog jeste tvoje stjecanje čvrstog uvjerenja o vjeri islamu, Poslaniku i Knjizi islama. Na osnovu pitanja, tvoje probleme možemo svesti na dva osnovna:
• neka društvena ograničenja i sustezanja i
• postojanje određenih stvari i problema koje još nisi dobro upoznala ili shvatila.
Vezano za ovaj drugi problem, da bi neko prihvatio islam nije uvjet da prethodno upozna čitavo učenje islama, pošto je on more znanja. Čovjek treba prihvatiti islam, kao prvi korak, a zatim ga proučavati i u sebi upotpuniti i razvijati uvjerenost i zadovoljstvo u izvršavanju ostalih vjerskih dužnosti. Za početak je dovoljno da posjeduje vjerovanje u šest imanskih šarta (to su: vjerovanje u Allaha, dž. š., Njegove meleke, knjige, poslanike, Sudnji dan i da sve što se događa – biva Allahovom, dž. š., voljom i određenjem). Tu je, također, opće znanje i prihvatanje pet islamskih šarta (svjedočenje da nema drugog boga osim Allaha, dž. š., i da je Muhammed, ﷺ, Njegov poslanik, klanjanje namaza, davanje zekata, post mjeseca ramazana i obavljanje hadža za one koji to budu u stanju učiniti).
Moraš znati da znanje i čvrsto uvjerenje dolaze postepeno i da se iman (vjerovanje) povećava izvršavanjem ibadeta i činjenjem dobrih djela. Sve ovo podstiče na prihvatanje svih vjerskih dužnosti koje je propisao Uzvišeni Allah.
Što se tiče prvog pitanja, potpuno smo uvjereni da će ti, nakon što prihvatiš islam, iskreno povjeruješ u Allaha, dž. š., i počneš činiti dobra djela, Allah, dž. š., podariti snage, čvrstine, odvažnosti i nepokolebljivo uvjerenje. Uz pomoć ovih osobina bit ćeš u stanju suprotstaviti se svim izazovima i poteškoćama i uspješno ih savladati. Žene koje su prije tebe prihvatile islam imaju određena iskustva koja mogu poslužiti kao dobar primjer za tvoju budućnost u pogledu primjene šerijatskih propisa, kao što je nošenje hidžaba i drugih obaveza, bez obzira na nevjerovanje sredine u kojoj osoba živi i radi. Ovdje možemo dodati i sljedeće: kada bi neka žena postavila pitanje da li da prihvati islam bez nošenja i obaveze adekvatnog hidžaba ili da ostane u stanju kufra, naš odgovor bi, bez sumnje, glasio – neka prihvati islam! Grijeh, opasnost i težina nesreće ostanka u nevjerovanju ne može se, ni u kojem slučaju, porediti sa prihvatanjem islama uz činjenje grijeha!
Potpuno shvatamo poteškoće i društvene prepreke o kojima govoriš. Isto tako, pouzdano znamo da suprotstavljanje i oponiranje osobe svojoj porodici i društvu u kome se kreće vrlo teško pada čovjekovoj duši, ali Allah, dž. š., olakšava svaku tešku stvar i situaciju. Uzvišeni Allah kaže u Kur’anu:
“A Allah je na strani izdržljivih!” (El-Bekara, 249),
“A Allah je zaštitnik vjernika” (Alu Imran, 68),
“A onome koji se Allaha boji, On će izlaz naći” (Et-Talak, 2),
“Allah će, sigurno, poslije tegoba, slast dati” (Et-Talak, 7),
“One koji se budu zbog Nas borili, Mi ćemo, sigurno, putevima koji Nama vode uputiti”(El-Ankebut, 69).
Želimo, također, pojasniti da je osobi koja je prihvatila islam i koja se plaši da joj zbog tog čina može biti nanesena neprijatnost koju neće moći podnijeti, dozvoljeno da prikrije svoje prihvatanje islama koje će ostati tajna. Svoje praktikovanje ibadeta skrivat će od pogleda ljudi koji je okružuju. Na taj način će, zasigurno, naići na poteškoće, ali na putu slijeđenja Istine i spašavanja od džehennemske vatre sva odricanja postaju lahka i vjernik izlazi kao pobjednik iz svih tih problema i nevolja sa kojima se susreće.
Na kraju odgovora, ne preostaje nam ništa drugo nego da ti se zahvalimo za uloženi trud, učinjene korake i interesovanje za postavljanjem pitanja. Žarko bismo željeli da tvoj sljedeći i brzi korak bude jasan do kraja na osnovu i uz pomoć našeg odgovora. Spremni smo, uz veliko zadovoljstvo, da ti pomognemo, u budućnosti, na bilo koji način i u bilo kojem pitanju. Molimo Uzvišenog Allaha da te izvede na Pravi put, da ti pomogne i olakša tvoje probleme! Allah, dž. š., upućuje na Pravi put!
Odgovorio: Muhammed Salih el-Munedždžid , “Odgovori o islamskom vjerovanju”, str. 164.
Izvor: Minber.ba
Preuzeto sa stranice:www.spasenje.com
Vidi manjePitanje: Ako je islam najbolja religija, zašto su onda mnogi muslimani nepošteni?
MEDIJI IZNOSE LAŽI O ISLAMU Islam je, bez sumnje, jedina ispravna religija, ali su mediji u rukama zapadnjaka koji se boje Islama. Zapadnjaci bez prestanka objavljuju dezinformacije protiv Islama, kako u elektronskim, tako i u štampanim medijima. Osim smišljanja dezinformacija, oni netačno citirajuviše
MEDIJI IZNOSE LAŽI O ISLAMU
Islam je, bez sumnje, jedina ispravna religija, ali su mediji u rukama zapadnjaka koji se boje Islama. Zapadnjaci bez prestanka objavljuju dezinformacije protiv Islama, kako u elektronskim, tako i u štampanim medijima. Osim smišljanja dezinformacija, oni netačno citiraju Islam, preuveličavaju stvari i događaje…
Ako bilo gde u svetu eksplodira bomba, prvi koji bivaju optuženi, bez ikakvih dokaza, su muslimani. Odmah se na naslovnim stranama novina pojavljuju veliki naslovi.
Kasnije, kada se utvrdi da su za eksploziju krivi nemuslimani, ta vest se objavljuje na nekom sporednom, nezapaženom mestu.
Ako se neki musliman od 50 godina oženi devojkom od 15, uz njen pristanak, ta vest dospeva na naslovne strane. Mećutim, kada neki nemusliman od 50 godina siluje devojčicu od 6 godina, ta vest se objavljuje unutar novina, u okviru “kratkog pregleda vesti”! Svakog dana se u Americi počini oko 2. 713 silovanja, ali se ništa od toga ne objavljuje u vestima, pošto je već postalo američki način života!
CRNA OVCA U SVAKOM DRUŠTVU
Svestan sam da ima muslimana koji su nepošteni, koji varaju, kradu, lažu, itd. Međutim, problem je u tome što mediji generalizuju takvu ružnu sliku na sve muslimane. Tako musliman postaje crna ovca gde god da ode.
KAO CELINA, MUSLIMANI SU NAJBOLJI
Iako su muslimani, na neki način, postali crne ovce gde god odu, kad uzmemo u obzir sve muslimane sveta – oni formiraju najbolju zajednicu. Mi smo najveća zajednica ljudi koja ne pije alkohol. Ukupno gledano, mi smo zajednica koja u dobrotvorne svrhe udeljuje najviše imetka. U globalu, ne postoji ni jedna zajednica koja se može pohvaliti većim moralom, trezvenošću, poštovanjem ljudskih prava…
NE DONOSITE OCENU O AUTOMOBILU NA OSNOVU VOŽNJE VOZAČA
Zamislite da trebate da donesete ocenu o tome koliko je dobar najnoviji model Mercedesa. Neiskusan vozač, koji ne zna voziti, sedne za volan i slupa auto. Koga ćete da okrivite za to što je automobil sleteo sa puta – vozača ili automobil?
Naravno, okrivićete vozača. Da biste analizirali performanse automobila, ne trebate gledati vozača, već opremljenost i sposobnost automobila – koliko je brz, kolika mu je prosečna potrošnja, koji je stepen sigurnosi, itd. Čak i da se hipotetički složimo da su muslimani loši, ne smete na osnovu toga da donosite zaključke o islamu kao religiji. Ako želite doneti stav o Islamu, najpre proučite islam iz njegovih primarnih izvora, Kur’ana i verodostojnih hadisa poslanika Muhammeda.
SUDITE O ISLAMU NA OSNOVU DELA NJEGOVOG NAJBOLJEG SLEDBENIKA – MUHAMMEDA
Ako želite da se praktično uverite u performanse automobila, pozvaćete profesionalnog vozača, eksperta za testiranje.
Isto tako, najbolji primer na osnovu kog možete da donesete sud o Islamu jeste njegov najbolji sledbenik, poslednji Božiji poslanik, Muhammed, neka su Božiji blagoslov i mir nad njim. Osim muslimana, ima još nekoliko iskrenih i istinoljubivih istoričara nemuslimana koji kažu da je Muhammed, neka su Božiji blagoslov i mir nad njim, bio najbolji čovek svih vremena. Majkl Hart, američki istoričar, je napisao knjigu „100 najuticajnijih ljudi u istoriji“. Na vrhu liste, tj. Mesto broj jedan pripada poslaniku Islama, Muhammedu, neka su Božiji blagoslov i mir nad njim. Postoji još mnogo primera gde nemuslimani odaju veliko poštovanje Poslaniku Muhammedu, neka su Božiji blagoslov i mir nad njim, poput Tomasa Karlajla, Le-Martina, Tolstoja i drugih.
Odlomak iz knjige ”Odgovori na zablude o islamu” – Dr. Zakir Naik
Odgovor preuzet sa stranice islamqa, pod nadzorom šejha Saliha Munedžida
https://islamqa.info
Vidi manjePreuzeto sa stranice:www.spasenje.com
Ko su jevreji i hrišćani koji će ući u Džennet (Raj)?
Zahvala pripada Bogu, Spomenuti ajet (odlomak) na koji si ukazao u pitanju spominje se na dva slična mesta u Božijoj knjizi Kur’anu. Prvi od njih je govor Uzvišenog Boga: One koji su verovali, pa i one koji su bili Jevreji, hrišćani, i Sabijci – one koji su u Allaha i u onaj svet verovali i dobra deviše
Zahvala pripada Bogu,
Spomenuti ajet (odlomak) na koji si ukazao u pitanju spominje se na dva slična mesta u Božijoj knjizi Kur’anu. Prvi od njih je govor Uzvišenog Boga:
One koji su verovali, pa i one koji su bili Jevreji, hrišćani, i Sabijci – one koji su u Allaha i u onaj svet verovali i dobra dela čineli – doista čeka nagrada od Gospodara njihova; ničega se oni neće bojati i ni za čim neće tugovati! (Kur’an, poglavlje: Al-Bakara, 62. odlomak)
Drugi od njih je govor Uzvišenog Boga:
Oni koji su verovali, pa i oni koji su bili Jevreji, i Sabijci, i hrišćani – oni koji su u Allaha i u onaj svet verovali i dobra dela čineli, – ničega se oni neće bojati i ni za čim oni neće tugovati.(Kur’an, poglavlje: Trpeza, 69. odlomak)
Da bi smo saznali značenje ova dva autentična odlomka potrebno je vratiti se na govor učenjaka koji objašnjavaju Kur’an. Rekao je učenjak Ibn Kesir, Bog mu se smilovao, u objašnjavanju ovog odlomka:
„Uzvišeni Allah ukazuje da kod prethodnih zajednica ima takođe i dobrih, ima onih koji su se pokoravali Božijim naredbama onako kako je On Uzvišeni, zapovedio, pa njima pripada najlepša nagrada. I tako će biti do Dana sudnjega. Jer svima onima koji budu sledili Božijeg poslanika, Muhammeda, neka su blagoslov i mir na njega, Verovesnika koji nije znao pisati, pripada večna sreća; i za njih nema straha za budućnost na drugome svetu, niti će se žalostiti zbog onoga što ostavljaju na ovome svetu. Kao što kaže Uzvišeni Bog: ‘I neka se ničega ne boje i ni za čim neka ne tuguju Allahovi štićenici‘ (Kur’an, poglavlje: Junus (Jona), 62), kao što govore meleki (anđeli) prilikom smrti vernika, u govoru Uzvišenog: ‘Onima koji govore: ‘Gospodar naš je Allah’ pa posle ostanu pri tome – dolaze meleki: ‘Ne bojte se i ne žalostite se, i radujte se Džennetu (Raju) koji vam je obećan‘…“ (Kur’an, poglavlje: Objašnjenje, 30)
Što se tiče onih koji su verovali od jevreja, to su oni koji su sledili Tevrat (originalnu Toru) i autentičnu praksu Mojsija, neka je mir na njega, sve dok nije došao Isus, neka je mir na njega. Onda kada je došao Isus, oni koji su se i dalje držali Tore i prakse Mojsija, i nisu je ostavljali, niti su sledili Isusa, osuđeni su na propast.
Što se tiče onih koji su verovali od hrišćana, to su oni koji su sledili Indžil (originalno Jevanđelje), i autentični verozakon sa kojim je došao Isus, neka je mir na njega. Od onih koji su ispravno verovali, njihovo verovanje je primljeno kod Boga sve dok nije došao Muhammed, neka su blagoslov i mir na njega. Onda kada je došao poslednji Božiji Poslanik, oni koji ga nisu sledili, niti su ostavili ono što je bilo pri njima od Isusove prakse i Jevanđelja, osuđeni su na propast.
Govor Uzvišenog Boga u Časnom Kur’anu: „A onaj koji želi neku drugu veru osim islama, neće mu biti primljena, i on će na onom svetu nastradati“, je obavest da Uzvišeni Bog, neće prihvatiti bilo koji način ili delo od bilo koga, nakon slanja Muhammeda, neka su blagoslov i mir na njega, kao poslednjeg Božijeg Polanika, ukoliko nije u skladu sa verozakonom sa kojim je poslan.
Međutim, pre toga svako ko je sledio poslanika svoga vremena bio je na pravom putu i putu spasenja. Pa su oni koji su verovali od jevreja, oni koji su bili sledbenici Mojsija, i koji su sudili po originalnoj Tori u njihovom vremenu… Onda, nakon što je poslan izraelcima Isus, neka je mir na njega, oni su postali dužni slediti ga i pokoravati mu se. Pa su oni koji su ga sledili i bili pripadnici njegove vere, hrišćani.
Zatim, kada je Uzvišeni Bog poslao Muhammeda, neka su blagoslov i mir na njega, kao poslednjeg od svih verovesnika i poslanika, celom čovečanstvu, postalo im je obaveza da poveruju u ono sa čim je došao, i pokornost u onome što je naredio, i da se uzdrže od onoga što im je zabranio. Oni koji su tako postupili su pravi vernici.
Ummet (narod) Muhammeda, neka su blagoslov i mir na njega, su nazvani vernicima zbog njihovog dubokog verovanja, i jakog ubeđenja i zato što veruju u sve prejašnje poslanike i nevidljivi svet.
Rekao je Ibn Kesir, Bog mu se smilovao, u objašnjenju drugog spomenutog odlomka:
„Namera je bila istaći da svaka skupina koja bude verovala u Boga, i u Sudnji dan i radila dobra dela, neće im to biti ispravno sve dok ne bude usaglašeno sa verozakonom Muhammeda, naka su blagoslov i mir na njega, nakon poslanstva njegova, koji je poslan svim ljudima i džinnima (bića stvorena od vatre), pa oni koji to prihvate za njih neće biti bojazni u onome što im predstoji od života na onome svetu i njegovih strahota, niti u onome što su ostavili iza sebe.“
A Allah najbolje zna.
Odgovor preuzet sa stranice islamqa, pod nadzorom šejh Salih el-Munedždžid
https://islamqa.info
Vidi manjePreuzeto sa stranice:www.spasenje.com
Suprostavljanje seksualnim prohtevima
Sva zahvala pripada Uzvišenom Bogu, Seksualna želja je nešto što je stvoreno u čoveku, i osoba ne može od toga da se oslobodi. Oslobađanje od toga nije ono što je potrebno onome ko je predan Bogu; već ono što je potrebno za njega jeste da se sudrži od upražnjavanja istog na zabranjen način i da to čviše
Sva zahvala pripada Uzvišenom Bogu,
Seksualna želja je nešto što je stvoreno u čoveku, i osoba ne može od toga da se oslobodi. Oslobađanje od toga nije ono što je potrebno onome ko je predan Bogu; već ono što je potrebno za njega jeste da se sudrži od upražnjavanja istog na zabranjen način i da to čini na način na koji je Uzvišeni Bog dozvolio.
Problem požude kod devojke, može da se reši u dva koraka.
Prvi korak je da smanji i ostavi stvari koje izazivaju požudu kod osobe. To se može postići na više načina, uključujući sledeće:
Spuštanje (obaranje) pogleda i da izbegava da gleda u ono što je Uzvišeni Bog zabranio. Uzvišeni Bog kaže (u prevodu značenja):
“A reci vernicama neka obore poglede svoje i neka vode brigu o stidnim mestima svojim.” (Kur’an, Svetlost, 31)
Poslanik Muhammed, neka su Božiji blagoslov i mir nad njim, je rekao:
“Neka ti posle prvog pogleda ne usledi drugi pogled, jer dozvoljen ti je prvi pogled (koji se desi nenamerno), a nije ti dozvoljen drugi.”
Postoji mnogo izvora zabranjenog pogleda, kao što je gledanje direktno u mladiće i razmišljanje o njihovom atraktivnom izgledu ili gledanje slika u magazinima ili na filmovima.
Izbegavanje čitanja priča i romana koji se baziraju na seksualni aspekt, i izbegavanje čitanja internet stranica koje se bave takvim temama.
Izbegavanje lošeg društva.
Izbegavanje razmišljanja o požudama što je više moguće.
Trošenje svog vremena u korisnim stvarima i stremljenjima, jer slobodno vreme može da dovede do toga da neko upadne u zabranjene stvari.
Izbegavanje, koliko je god moguće, da se odlazi na javna mesta gde se mešaju mladići i devojke.
Ako je devojka iskušana studiranjem u mešovitom okruženju, i ne može da nađe alternativu, ona mora da ostane čedna, ozbiljna i dostojanstvena, i treba da izbegava što je više moguće da sedi sa muškarcima i razgovara sa njima. Ona treba da ograniči svoj odnos na prijateljstvo sa ispravnim (čestitim) prijateljicama iz razreda.
Drugi korak je:
Jačanje faktora koji će da spreči nekoga da postupi u skladu sa svojim požudama. Ovo može da se postigne na više načina, uključujući sledeće:
Jačanje vere u srcu i jačanje odnosa sa Uzvišenim Bogom. To može da se postigne čestim sećanjem na Boga, čitanjem Kur’ana, razmišljanjem o Božijim imenima i svojstvima, i klanjanjem dosta dobrovoljnih namaza[1]. Verovanje jača srce i dušu, i pomaže u odolevanju iskušenjima.
Post, kao što je preneseno od Poslanika Muhammeda, neka su Božiji blagoslov i mir nad njim, kada je rekao:
“O skupino mladića, ko od vas ima mogućnost, neka se ženi, na taj način sačuvaće svoj pogled i polni organ od greha, a onaj koji ne može, neka posti, njemu će post da bude štit.”
Ovo je upućeno mladićima, ali takođe uključuje i devojke.
Jačanje odlučnosti i volje, a ovo će da učini devojku sposobnom da se odupre i da kontroliše svoje strasti.
Sećanje na ono šta je Uzvišeni Bog pripremio za čestite devojke. Uzvišeni Bog kaže (u prevodu značenja):
“Muslimanima i muslimankama, i vernicima i vernicama, i poslušnim muškarcima i poslušnim ženama (poslušnim Bogu), i iskrenim muškarcima i iskrenim ženama (u njihovom govoru i delima), i strpljivim muškarcima i strpljivim ženama (u ispunjavanju svih dužnosti koje je Bog naredio i u ostavljanju svega onoga što je Bog zabranio), i poniznim muškarcima i poniznim ženama (pred njihovim Gospodarom – Bogom), i muškarcima koji dele milostinju i ženama koje dele milostinju, i muškarcima koji poste i ženama koje poste (obavezan post tokom meseca Ramazana i dobrovoljni post), i muškarcima koji o svojim stidnim mestima vode brigu i ženama koje o svojim stidnim mestima vode brigu (čuvaju se od zabranjenih seksualnih radnji), i muškarcima koji često spominju Allaha[2] i ženama koje često spominju Allaha – Allah je, zaista, za sve njih oprost i veliku nagradu pripremio (Raj).” (Kur’an, Saveznici, 35)
Razmišljanje o životima ispravnih žena koje su čuvale svoju čednost, kao što su devica Merjema (Marija), koju je Uzvišeni Allah pohvalio u Kur’anu:
“I Marjemu (Mariju), kćer Imranovu, koja je nevinost svoju sačuvala, a Mi smo udahnuli u nju život i ona je u reči Gospodara svoga i knjige Njegove verovala i od onih koji provode vreme u molitvi bila.” (Kur’an, Zabrana, 12)
I razmišljanje o nemoralnim ženama i upoređivanje ova dva tipa, jer postoji ogromna razlika između njih.
Biranje ispravnih prijateljica i provođenje vremena sa njima, tako da one mogu da pomognu jedna drugoj u poslušnosti i obožavanju Boga.
Poređenje efekata neposrednog ispunjenja želja kada devojka odgovori na zabranjeno, koji je praćen gubitkom zadovoljstva i sve što je ostalo je žaljenje i tuga, sa strpljenjem i težnjom protiv strasti i prohteva, i zaključivanje da je zadovoljstvo pri pobeđivanju strasti i prohteva daleko veće od zadovoljstva pri uživanju u zabranjenim stvarima.
Traženje pomoći u dovi (molbi) Bogu. Kur’an nas podučava lekciji koju možemo da izvučemo iz priče o Jusufu (Josifu), alejhi selam:
“Gospodaru moj’ – zavapi on – ‘draža mi je tamnica od ovoga na šta me one navraćaju. I ako Ti ne odvratiš od mene lukavstvo njihovo, ja mogu prema njima naklonost osetiti i lakomislen postati.’ I Gospodar njegov usliša molbu njegovu i spasi ga lukavstva njihovih; On, uistinu, sve čuje i zna.” (Kur’an, Jusuf, 33-34)
Izvor: http://islamqa.info/ar/20161
[1] Namaz (ar. salat) u jezičkom smislu odnosi se na molitvu ili molbu (Bogu). U terminološkom smislu namaz je poseban obred bogosluženja ili obožavanja koji zahteva određene reči i pokrete koji su precizno definisani. Namaz je, nakon svedočenja da nema drugog istinskog boga osim Allaha i da je Muhammed Božiji poslanik i rob, drugi temelj Islama bez kojeg Islam čoveka ne može opstati. On je veza između čoveka i njegovog Gospodara i u njemu se ogleda čovekova pokornost Božijim naređenjima. Obaveznih namaza u toku dana je pet koji se klanjaju (obavljaju) u precizno određenom vremenu.
[2] Allah je arapska reč koja označava vlastito ime Jednog, Jedinog, Istinskog Boga koji je jedinstven u svemu i nije nikakav naziv za nekog posebnog Boga muslimana. Koren ovog imena je u reči ‘ilah’ koja u arapskom jeziku znači bog ili božanstvo, bilo ono istinito ili lažno. Dodavanjem određenog člana ‘El’, dobija se reč ‘El-Ilah’ koja je osnova imena ‘Allah’ kojim se označava Jedan, Jedini, Istinski Bog koji postoji, Stvoritelj i Gospodar svega, Jedini Koji zaslužuje da se obožava i Jedini Koga Njegovi robovi istinski obožavaju. Sva božanstva mimo njega su lažna. Uzvišeni Bog u Islamu ima mnoštvo lepih imena, a ime Allah upućuje na sva ostala Božija lepa imena. Hrišćani i Jevreji koji govore arapskim jezikom isto tako Boga nazivaju Allah i to ime koriste u Bibliji.
Odgovor preuzet sa stranice islamqa, pod nadzorom šejha Saliha Munedžida
https://islamqa.info
Vidi manjePreuzeto sa stranice: http://www.spasenje.com
Kako da se sačuvamo bluda?
Hvala pripada Allahu (Bogu)! Bog je stvorio čoveka u svetu ispita i iskušenja, i učinio je Raj boravištem Njegovih dobrih robova i onih koje On voli, koji su davali prednost Njegovom zadovoljstvu nad svojim, i koji su više voleli pokornost Njemu od telesnih naslađivanja. I učinio je Pakao boravištemviše
Hvala pripada Allahu (Bogu)!
Bog je stvorio čoveka u svetu ispita i iskušenja, i učinio je Raj boravištem Njegovih dobrih robova i onih koje On voli, koji su davali prednost Njegovom zadovoljstvu nad svojim, i koji su više voleli pokornost Njemu od telesnih naslađivanja. I učinio je Pakao boravištem Svojih robova koji su Mu bili nepokorni i koji su davali prednost svojim željama i strastima nad Njegovim zadovoljstvom. Uzvišeni Bog kaže:
“Daćemo da takav Raj nasledi onaj od robova Naših koji se bude greha klonio.” (Kur’an, Marija, 63)
“A onome ko je od stajanja pred Gospodarom svojim strepeo i dušu od prohteva uzdržao Raj će boravište biti sigurno.” (Kur’an, En-Nazi’at, 40-41)
A kaže za stanovnike Pakla:
“A njih smeniše zli potomci, koji molitvu napustiše (tj. ili nisu klanjali, ili nisu klanjali kako treba ili nisu klanjali u propisanim vremenima) i za požudama pođoše; oni će sigurno zlo proći.” (Kur’an, Marija, 59)
“Njima će kazna Pakao biti, zato što su nevernici bili i što su se ajetima (dokazima) Mojim i poslanicima Mojim rugali.” (Kur’an, Pećina, 106)
“Onda će onome koji je obestan bio i život na ovome svetu više voleo Pakao prebivalište postati sigurno.” (Kur’an, En-Nazi’at, 37-39)
Tako da muslimani moraju da se trude da obožavaju Allaha (Boga) i da se klone onoga što izaziva Allahovu (Božiju) srdžbu, jer Uzvišeni Bog neće da dopusti da propadne nagrada onima koji čine dobra dela:
“One koji se budu zbog Nas trudili Mi ćemo, sigurno, putevima koji Nama vode uputiti; a Allah je, zaista, na strani onih koji dobra dela čine!” (Kur’an, Pauk, 69)
Od iskušenja sa kojima smo iskušani jeste iskušenje žena, kao što je Poslanik, neka su nad njim Božiji spas i mir, rekao: “Nisam ostavio veće iskušenje za muškarce ovog ummeta od žena.” Sada ćemo da navedemo neke načine na koje možemo da izbegnemo ovo iskušenje. Molimo Boga da popravi stanje muslimana.
Verovanje u Boga
Verovanje u Boga i strah od Boga pružaju zaštitu, i štite osobu od činjenja zabranjenih stvari i od sleđenja prohteva i strasti. Ako vernik postane svestan da ga Bog uvek vidi, i ako razmisli o značenju Njegovih lepih imena i savršenih svojstava, kao što su: da je Uzvišeni Bog Sveznajući, da je Onaj Koji sve čuje, da je Onaj Koji sve vidi, da je Onaj Koji na sve motri, da je Onaj koji je svemu svedok, da je Onaj Koji obračun svodi, da je Onaj Koji čuva, i ako to uradi bojaće se Boga i kad je sam i kad je u društvu, i na takav način će da zaustavi nepokornost Bogu, i smanjiće jačinu strasti koje mnoge ljude vode u činjenje zabranjenih dela.
Obaranje pogleda i izbegavanje gledanja u zabranjeno
Pogled može da bude uzrok loših misli u srcu, koje vode u ideje a ideje vode u strasti, a onda volji i odluci, i konačno bez sumnje u činjenje zabranjenog. Razmisli o značenju ovog odlomka koji spaja prvi korak prema zabranjenom i ishod toga (to zabranjeno delo). Uzvišeni Bog kaže:
“Reci vernicima neka obore poglede svoje (od gledanja u zabranjene stvari) i neka vode brigu o stidnim mestima svojim (od zabranjenih seksulanih radnji); to im je bolje, jer Allah, uistinu, zna ono što oni rade.” (Kur’an, Svetlost, 30)
Komentator Kur’ana Ibn Kesir kaže: “Ovo je naredba od Boga vernicima, da obore svoje poglede i da ne gledaju u ono što im je zabranjeno i da gledaju samo u ono u što im je dozvoljeno da gledaju. Ako se desi da osoba nenamerno pogleda u ono što je zabranjeno, trebala bi brzo da skrene pogled od toga.”
Odbijanje loših misli
Loše misli predstavljaju pretnju za srce. Ako se osoba upusti u njih i ne otera ih odmah, one će prerasti u ideju, a onda u želju i odluku, što bez sumnje vodi u zabranjeno delo. Budi oprezan da se ne upuštaš u misli koje ti nadolaze; ono što moraš da radiš jeste da ih odbijaš i uklanjaš dobrim mislima. Tretman je, dakle, da odbijaš ove loše misli i da se zaposliš dobrim mislima.
BrakPrenosi se da je Abdulah ibn Mesud rekao: “Poslanik, neka su Božiji blagoslov i mir nad njim, je rekao: ‘O skupino mladića, ko god od vas može da sebi priušti da se oženi, neka to i uradi, a ko ne može, neka posti, jer će to da mu bude štit.'” (Beleži Buharija, 5065)
Post za one koji sebi ne mogu da priušte da se oženeKao što je navedeno u prethodnom hadisu (Poslanikovom, mir nad njim, citatu), u kojem stoji: “A ko ne može, neka posti, jer će to da mu bude štit.”
Učenjak El-Kurtubi kaže: “Što manje osoba jede, to su slabije njegove strasti, a što su strasti slabije, to manje greha čini.”
Udaljavanje od lošeg društva
Poslanik, neka su Božiji blagoslov i mir nad njim, je rekao: “Čovek će da sledi put svoga prisnog prijatelja, pa neka svako od vas pogleda koga će da uzme za prisnog prijatelja.” (Beleži Ebu Davud, 8433)
Udaljavanje od mesta na kojima se nalazi to iskušenjeOčigledno je da živimo u društvu koje je puno iskušenja – sve vrste medija, novine, flertovanje na javnim mestima, satelitski kanali, internet, itd. Tako da ti moraš da pobegneš od svega toga da bi tvoje pridržavanje za veru ostalo ispravno.
Ne činite vaše kuće grobovima
Neka te tvoja kuća napominje na pokornost, a ne na greh. Ako je neka soba povezana sa nekim grehom npr., zbog toga će osoba učestalo da čini greh, jer svaki put kada uđe u tu sobu setiće se tog greha i biće iskušan da ga opet uradi. Pa treba da se napravi da ga njegova soba i kuća podseća na pokornost Bogu, pa kada uđe vidi Kur’an koji čita, i seti se svoje noćne molitve pred Bogom, i redovnih dobrovoljnih molitvi koje klanja u sobi. Činjenje mnogo dobrih dela u kući će u tvojoj glavi da stvori vezu između kuće i činjenja dobrih dela, tako da ćeš manje da misliš na greh, i strasti će da se smanje.
Trudi se da većinu svog vremena provodiš u pokornosti i obožavanju Boga
Vreme je jedno od velikih blagodati koje je Bog podario Svojim robovima, ali ima mnogo onih koji ga ne iskorišćavaju. Prenosi se od Ibn Abbasa, Bog bio zadovoljan njime, da je Poslanik, neka su Božiji blagoslov i mir nad njim, rekao:
“Dve blagodati koje većina ljudi ne iskorišćava kako treba su: zdravlje i slobodno vreme.” (Beleži Buharija, 6412)
Prisećanje na nagradu na Budućem svetuPosebno prigodno u ovom kontekstu jeste prisećanje na Hurije (rajske lepotice) i na njihove osobine, koje je Bog pripremio za one koji su strpljivi i ustrajni u udaljavaju od greha. To može da pomogne muslimanu da se ophodi sa ovim prolaznim zabranjenim zadovoljavanjima koja vode samo u žaljenje i gubitak.
Molimo Allaha da nam pomogne da se sačuvamo iskušenja, i skrivenih i javnih. Neka je hvala Allahu (Bogu), Gospodaru svih svetova!
Odgovor preuzet sa stranice islamqa, pod nadzorom šejha Saliha Munedžida
Izvor: http://islamqa.info/ar/33651
Preuzeto sa stranice:www.spasenje.com
Vidi manjeDa li musliman treba da svedoči protiv muslimana koji je ukrao nešto od hrišćanina ili da prećuti to?
Hvala pripada Bogu Prvo: Svedočenje je zajednička obaveza, a može da bude individualna obaveza u dva slučaja: kada je osoba pozvana da svedoči ili kada će pravo osobe da bude ugroženo ako ne svedoči. Drugo: Uzvišeni Bog je naredio pravednost i svedočenje na osnovu pravde u svim situacijama i u korisviše
Hvala pripada Bogu
Prvo: Svedočenje je zajednička obaveza, a može da bude individualna obaveza u dva slučaja: kada je osoba pozvana da svedoči ili kada će pravo osobe da bude ugroženo ako ne svedoči.
Drugo: Uzvišeni Bog je naredio pravednost i svedočenje na osnovu pravde u svim situacijama i u korist svih ljudi.
Uzvišeni Bog kaže:
„O vernici, budite uvek pravedni, svedočite Boga radi, pa i na svoju štetu ili na štetu roditelja i rođaka…“ (Kur’an, En-Nisa’, 135)
Učenjak Ibn Kajjim, Bog bio zadovoljan njime, je rekao:
“U ovom odlomku, Uzvišeni Bog nam naređuje da se čvrsto zauzimamo za pravdu, koja je jednakost. Ovo je naredba da budemo pravedni prema svima, bio to neprijatelj ili prijatelj.”
Uzvišeni Bog kaže:
„O vernici, dužnosti prema Bogu izvršavajte, i pravedno svedočite! Neka vas mržnja koju prema nekim ljudima nosite nikako ne navede da nepravedni budete! Pravedni budite, to je najbliže čestitosti.“ (Kur’an, Trpeza, 8)
Es-Sa’adi, Bog mu se smilovao, kaže:
“Kao što bi svedočio u korist svog prijatelja, tako i svedoči protiv njega; kao što bi svedočio protiv svog neprijatelja, tako svedoči u njegovu korist, čak i da je nevernik ili novotar, jer obavezno je da budeš pravedan sa njim.” (Tefsir es-Sa’adi, 224)
Prenosi se od Ibn Omera:
Islamski učenjak Ibn Tejmijje, Bog mu se smilovao, je rekao:
“Svako dobro je u pravdi i pravednosti, a svako zlo je u nepravdi. Tako da je pravda obavezna u svim stvarima i prema svim ljudima, a nepravda je zabranjena u svim stvarima i prema svim ljudima. Nije dozvoljeno da budeš nepravedan uopšte prema bilo kome, bilo da se radi o muslimanu ili neverniku, ili da se radi o nepravedniku.”
Takođe je rekao:
“Pravda je naređena svima i prema svima u svim situacijama, a nepravda nije dozvoljena ni u najmanjoj meri u bilo kojoj situaciji, do te mere da je Uzvišeni Bog, naredio vernicima da budu pravedni prema nevernicima, kao što kaže:
„O vernici, dužnosti prema Bogu izvršavajte, i pravedno svedočite! Neka vas mržnja koju prema nekim ljudima nosite nikako ne navede da nepravedni budete! Pravedni budite, to je najbliže čestitosti.“ (Kur’an, Trpeza, 8)
Vernici su napadali nevernike Božijom dozvolom, onda je Uzvišeni Bog, rekao, objašnjavajući stvar: Nemojte da dopustite da vaša mržnja prema nevernicima učini da budete nepravedni prema njima, budite pravedni, to je najbliže čestitosti.”
Učenjak Ibn Baz, Bog mu se smilovao, je rekao:
“Uzvišeni Bog je učinio obaveznim muslimanima da budu pravedni prema svojim neprijateljima, i naredio im je da budu pravedni sa bilo kime ko se zavadi sa njima. A zabranio im je da sebi dozvole da mržnja prema nekim ljudima učini da ne budu pravedni prema njima. On, slavljen neka je, govori nam da je pravda prema neprijateljima kao i prema prijateljima bliže bogobojaznosti. Ovo znači da pravda prema svim ljudima, kako prijateljima tako i neprijateljima, je bliža kao zaštita od Božije srdžbe i Njegove kazne.”
Učenjak Ibn ‘Usejmin, Bog mu se smilovao, je upitan:
“Ako nam nevernik i musliman dođu na mesto gde radimo, jer trebaju nešto od nas, pa nevernik dođe pre muslimana, da li da dadnemo prednost muslimanu nad nevernikom, ili da dadnemo prednost onome ko je došao prvi?”
On je odgovorio:
“Ne; počnite sa onim ko je došao prvi. Samo tako je pravedno. Tako da su učenjaci rekli: ‘Ako se musliman i nevernik obrate sudiji radi presude, da li će on da tretira muslimana bolje nego nevernika?
Ne, neće prema njemu da se ophodi bolje; nego, prema obojici treba da se ponaša jednako. Ne treba da priča sa muslimanom blago a sa nevernikom grubo; to nije dozvoljeno. Presuda među ljudima mora da se zasniva na pravdi. Ako to uradiš i ako si pravedan, to može da bude uzrok da taj nevernik postane musliman.'”
A Allah zna najbolje.
Odgovor preuzet sa stranice islamqa, pod nadzorom šejha Saliha Munedžida
Izvor: http://islamqa.info/ar/209220
Preuzeto sa stranice:www.spasenje.com
Vidi manje