Zahvala pripada Uzvišenom Allahu (Bogu)!

Seksualna želja je nešto što je stvoreno u čoveku, i osoba ne može od toga da se oslobodi. Oslobađanje od toga nije ono što je potrebno muslimanu; već ono što je potrebno za njega jeste da se sudrži od upražnjavanja istog na zabranjen način i da to čini na način na koji je Uzvišeni Bog dozvolio.

Problem požude kod devojke, može da se reši u dva koraka.

Prvi korak je da smanji i ostavi stvari koje izazivaju požudu kod osobe. To se može postići na više načina, uključujući sledeće:

Spuštanje (obaranje) pogleda i da izbegava da gleda u ono što je Uzvišeni Bog zabranio. Uzvišeni Bog kaže (u prevodu značenja):
“A reci vernicama neka obore poglede svoje i neka vode brigu o stidnim mestima svojim.” (Kur’an, Svetlost, 31)

Poslanik Muhammed, alejhi selam, je kazao:

“Neka ti posle prvog pogleda ne usledi drugi pogled, jer dozvoljen ti je prvi pogled (koji se desi nenamerno), a nije ti dozvoljen drugi.”

Postoji mnogo izvora zabranjenog pogleda, kao što je gledanje direktno u mladiće i razmišljanje o njihovom atraktivnom izgledu ili gledanje slika u magazinima ili na filmovima.

Izbegavanje čitanja priča i romana koji se baziraju na seksualni aspekt, i izbegavanje čitanja internet stranica koje se bave takvim temama.
Izbegavanje lošeg društva.
Izbegavanje razmišljanja o požudama što je više moguće. Razmišljanje samo po sebi nije zabranjeno, ali ako se o tome misli predugo, to može da dovede osobu do zabranjenih postupaka.
Trošenje svog vremena u korisnim stvarima i stremljenjima, jer slobodno vreme može da dovede do toga da neko upadne u zabranjene stvari.
Izbegavanje, koliko je god moguće, da se odlazi na javna mesta gde se mešaju mladići i devojke.
Ako je devojka iskušana studiranjem u mešovitom okruženju, i ne može da nađe alternativu, ona mora da ostane čedna, ozbiljna i dostojanstvena, i treba da izbegava što je više moguće da sedi sa muškarcima i razgovara sa njima. Ona treba da ograniči svoj odnos na prijateljstvo sa ispravnim (čestitim) prijateljicama iz razreda.
Drugi korak je:

Jačanje faktora koji će da spreči nekoga da postupi u skladu sa svojim požudama. Ovo može da se postigne na više načina, uključujući sledeće:

Jačanje vere u srcu i jačanje odnosa sa Uzvišenim Bogom. To može da se postigne čestim sećanjem na Boga, čitanjem Kur’ana, razmišljanjem o Božijim imenima i svojstvima, i klanjanjem dosta dobrovoljnih namaza. Verovanje jača srce i dušu, i pomaže u odolevanju iskušenjima.
Post, kao što je preneseno od Poslanika, alejhi selam, kada je kazao:
“O skupino mladića, ko od vas ima mogućnost, neka se ženi, na taj način sačuvaće svoj pogled i polni organ od greha, a onaj koji ne može, neka posti, njemu će post da bude štit.”

Ovo je upućeno mladićima, ali takođe uključuje i devojke.

Jačanje odlučnosti i volje, a ovo će da učini devojku sposobnom da se odupre i da kontroliše svoje strasti.
Sećanje na ono šta je Uzvišeni Bog pripremio za čestite devojke. Uzvišeni Bog kaže (u prevodu značenja):
“Muslimanima i muslimankama, i vernicima i vernicama, i poslušnim muškarcima i poslušnim ženama (poslušnim Bogu), i iskrenim muškarcima i iskrenim ženama (u njihovom govoru i delima), i strpljivim muškarcima i strpljivim ženama (u ispunjavanju svih dužnosti koje je Bog naredio i u ostavljanju svega onoga što je Bog zabranio), i poniznim muškarcima i poniznim ženama (pred njihovim Gospodarom – Bogom), i muškarcima koji dele milostinju i ženama koje dele milostinju, i muškarcima koji poste i ženama koje poste (obavezan post tokom meseca Ramazana i dobrovoljni post), i muškarcima koji o svojim stidnim mestima vode brigu i ženama koje o svojim stidnim mestima vode brigu (čuvaju se od zabranjenih seksualnih radnji), i muškarcima koji često spominju Allaha i ženama koje često spominju Allaha – Allah je, zaista, za sve njih oprost i veliku nagradu pripremio (Raj).” (Kur’an, Saveznici, 35)

Razmišljanje o životima ispravnih žena koje su čuvale svoju čednost, kao što su devica merjema, koju je Uzvišeni Allah pohvalio u Kur’anu:
“I Marjemu, kćer Imranovu, koja je nevinost svoju sačuvala, a Mi smo udahnuli u nju život i ona je u reči Gospodara svoga i knjige Njegove verovala i od onih koji provode vreme u molitvi bila.” (Kur’an, Zabrana, 12)

I razmišljanje o nemoralnim ženama i upoređivanje ova dva tipa, jer postoji ogromna razlika između njih.

Biranje ispravnih prijateljica i provođenje vremena sa njima, tako da one mogu da pomognu jedna drugoj u poslušnosti i obožavanju Boga.
Poređenje efekata neposrednog ispunjenja želja kada devojka odgovori na zabranjeno, koji je praćen gubitkom zadovoljstva i sve što je ostalo je žaljenje i tuga, sa strpljenjem i težnjom protiv strasti i prohteva, i zaključivanje da je zadovoljstvo pri pobeđivanju strasti i prohteva daleko veće od zadovoljstva pri uživanju u zabranjenim stvarima.
Traženje pomoći u dovi (molbi) Bogu. Kur’an nas podučava lekciji koju možemo da izvučemo iz priče o Jusufu (Josifu), alejhi selam:
“Gospodaru moj’ – zavapi on – ‘draža mi je tamnica od ovoga na šta me one navraćaju. I ako Ti ne odvratiš od mene lukavstvo njihovo, ja mogu prema njima naklonost osetiti i lakomislen postati.’ I Gospodar njegov usliša molbu njegovu i spasi ga lukavstva njihovih; On, uistinu, sve čuje i zna. “(Kur’an, Jusuf, 33-34)

Odgovor preuzet sa stranice islamqa, pod nadzorom šejha Saliha Munedžida

Izvor: http://islamqa.info/ar/20161
http://www.spasenje.com
Preuzeto sa stranice: http://www.n-um.com

Svakako da je, razborita i mudra djevojko koja želiš doći do Istine, ovo što si do sada postigla divno i ogroman poduhvat za koji je još jedino preostalo da se okonča apsolutno najvažnijim korakom i potezom u tvom životu, a to je izgovaranje šehadeta i prihvatanje islama kao svoje vjere. Uistinu, sa svoje strane, iskazujemo veliko poštovanje prema tvom trudu koji si uložila da pročitaš prijevod značenja Kur’ana u cijelosti, kao i određeni broj knjiga i članaka o islamu. Ovome se treba pridodati i tvoje ustezanje od zabranjenih stvari, kao što su konzumiranje alkohola i svinjskog mesa. Važnije od svega nabrojanog jeste tvoje stjecanje čvrstog uvjerenja o vjeri islamu, Poslaniku i Knjizi islama. Na osnovu pitanja, tvoje probleme možemo svesti na dva osnovna:

• neka društvena ograničenja i sustezanja i

• postojanje određenih stvari i problema koje još nisi dobro upoznala ili shvatila.

Vezano za ovaj drugi problem, da bi neko prihvatio islam nije uvjet da prethodno upozna čitavo učenje islama, pošto je on more znanja. Čovjek treba prihvatiti islam, kao prvi korak, a zatim ga proučavati i u sebi upotpuniti i razvijati uvjerenost i zadovoljstvo u izvršavanju ostalih vjerskih dužnosti. Za početak je dovoljno da posjeduje vjerovanje u šest imanskih šarta (to su: vjerovanje u Allaha, dž. š., Njegove meleke, knjige, poslanike, Sudnji dan i da sve što se događa – biva Allahovom, dž. š., voljom i određenjem). Tu je, također, opće znanje i prihvatanje pet islamskih šarta (svjedočenje da nema drugog boga osim Allaha, dž. š., i da je Muhammed, ﷺ, Njegov poslanik, klanjanje namaza, davanje zekata, post mjeseca ramazana i obavljanje hadža za one koji to budu u stanju učiniti).

Moraš znati da znanje i čvrsto uvjerenje dolaze postepeno i da se iman (vjerovanje) povećava izvršavanjem ibadeta i činjenjem dobrih djela. Sve ovo podstiče na prihvatanje svih vjerskih dužnosti koje je propisao Uzvišeni Allah.

Što se tiče prvog pitanja, potpuno smo uvjereni da će ti, nakon što prihvatiš islam, iskreno povjeruješ u Allaha, dž. š., i počneš činiti dobra djela, Allah, dž. š., podariti snage, čvrstine, odvažnosti i nepokolebljivo uvjerenje. Uz pomoć ovih osobina bit ćeš u stanju suprotstaviti se svim izazovima i poteškoćama i uspješno ih savladati. Žene koje su prije tebe prihvatile islam imaju određena iskustva koja mogu poslužiti kao dobar primjer za tvoju budućnost u pogledu primjene šerijatskih propisa, kao što je nošenje hidžaba i drugih obaveza, bez obzira na nevjerovanje sredine u kojoj osoba živi i radi. Ovdje možemo dodati i sljedeće: kada bi neka žena postavila pitanje da li da prihvati islam bez nošenja i obaveze adekvatnog hidžaba ili da ostane u stanju kufra, naš odgovor bi, bez sumnje, glasio – neka prihvati islam! Grijeh, opasnost i težina nesreće ostanka u nevjerovanju ne može se, ni u kojem slučaju, porediti sa prihvatanjem islama uz činjenje grijeha!

Potpuno shvatamo poteškoće i društvene prepreke o kojima govoriš. Isto tako, pouzdano znamo da suprotstavljanje i oponiranje osobe svojoj porodici i društvu u kome se kreće vrlo teško pada čovjekovoj duši, ali Allah, dž. š., olakšava svaku tešku stvar i situaciju. Uzvišeni Allah kaže u Kur’anu:

“A Allah je na strani izdržljivih!” (El-Bekara, 249),

“A Allah je zaštitnik vjernika” (Alu Imran, 68),

“A onome koji se Allaha boji, On će izlaz naći” (Et-Talak, 2),

“Allah će, sigurno, poslije tegoba, slast dati” (Et-Talak, 7),

“One koji se budu zbog Nas borili, Mi ćemo, sigurno, putevima koji Nama vode uputiti”(El-Ankebut, 69).

Želimo, također, pojasniti da je osobi koja je prihvatila islam i koja se plaši da joj zbog tog čina može biti nanesena neprijatnost koju neće moći podnijeti, dozvoljeno da prikrije svoje prihvatanje islama koje će ostati tajna. Svoje praktikovanje ibadeta skrivat će od pogleda ljudi koji je okružuju. Na taj način će, zasigurno, naići na poteškoće, ali na putu slijeđenja Istine i spašavanja od džehennemske vatre sva odricanja postaju lahka i vjernik izlazi kao pobjednik iz svih tih problema i nevolja sa kojima se susreće.

Na kraju odgovora, ne preostaje nam ništa drugo nego da ti se zahvalimo za uloženi trud, učinjene korake i interesovanje za postavljanjem pitanja. Žarko bismo željeli da tvoj sljedeći i brzi korak bude jasan do kraja na osnovu i uz pomoć našeg odgovora. Spremni smo, uz veliko zadovoljstvo, da ti pomognemo, u budućnosti, na bilo koji način i u bilo kojem pitanju. Molimo Uzvišenog Allaha da te izvede na Pravi put, da ti pomogne i olakša tvoje probleme! Allah, dž. š., upućuje na Pravi put!

Odgovorio: Muhammed Salih el-Munedždžid , “Odgovori o islamskom vjerovanju”, str. 164.

Preuzeto sa stranice: http://www.n-um.com

Islam naređuje muslimanima da budu veoma poslušni i pažljivi prema roditeljima, ma koje vere bili. Dobročinstvo prema roditeljima je jedna od temeljnih islamskih naredbi. Časni Kur’an kaže:

Gospodar tvoj zapoveda da se samo Njemu klanjate i da roditeljima dobročinstvo činite. Kad jedno od njih dvoje, ili oboje, kod tebe starost dožive, ne reci im ni: “Uh!” – i ne podvikni na njih, i obraćaj im se rečima poštovanja punim. Budi prema njima pažljiv i ponizan i reci: “Gospodaru moj, smiluj im se, oni su me, kad sam bio dete, negovali!” (Kur’an, poglavlje Noćno putovanje, odlomci 23-24)

Mi smo naredili čoveku da bude poslušan roditeljima svojim. Majka ga nosi, a njeno zdravlje trpi, i odbija ga u toku dve godine. Budi zahvalan Meni i roditeljima svojim, Meni će se svi vratiti. (Kur’an, poglavlje Lokman, odlomak 14)

Međutim:

A ako te budu nagovarali da drugog Meni ravnim smatraš, onoga o kome ništa ne znaš, ti ih ne slušaj i prema njima se, na ovome svetu, velikodušno ponašaj, a sledi put onoga koji se iskreno Meni obraća; Meni ćete se posle vratiti i Ja ću vas o onome što ste radili obavestiti. (Kur’an, poglavlje Lokman, odlomak 15)

Božije pravo je iznad svačijeg drugog. Zato je zabranjeno posećivati mesta gde se obožava nešto mimo Boga, pa makar rizikovali da narušimo dobre odnose sa roditeljima. Uzvišeni Bog kaže:

Mi smo svakog čoveka zadužili da bude dobar prema roditeljima svojim. Ali, ako te oni budu nagovarali da Meni nekoga ravnim smatraš, o kome ti ništa ne znaš, onda ih ne slušaj. Meni ćete se vratiti, pa ću vas Ja o onome što ste radili obavestiti. (Kur’an, poglavlje Pauk, odlomak 8)

U citiranim odlomcima, Bog naređuje pokornost i dobročinstvo prema roditeljima, bez obzira da li su muslimani ili ne. Takođe, zabranjuje se pokornost njima ukoliko se time čini nasilje prema Božijim naredbama i naredbama Njegovog Poslanika, mir nad njim.

Na primer, ukoliko vam roditelji naređuju da obožavate bilo šta osim Boga, ne smete ih poslušati. Jer, najveći greh koji postoji je pripisivanje Bogu druga. Ova zabrana obuhvata i posetu mestima na kojima se obožava bilo šta osim Boga. Međutim, treba imati na umu da novi muslimani moraju uložiti dodatni napor da svoje roditelje upoznaju sa Islamom. Takođe, ne smeju se razočarati ukoliko roditeljima teško ide prihvatanje te “nove” religije. Moraju im biti pokorni i da nikako ne kidaju rodbinske veze. Jedino što moraju da izbegavaju je činjenje greha i pripisivanje Bogu druga.

Posebno novi muslimani trebaju da obrate pažnju na Božije naredbe u Kur’anu i naredbe Poslanika Muhammeda u Hadisima, mir nad njim, o dobročinstvu prema roditeljima. Ne smeju da budu arogantni prema njima, nego ponizni. Moraju im govoriti samo lepe reči i biti im stalno na usluzi. Ponekad je samo to dovoljno da oni shvate lepotu Islama i prihvate ga, jer jedino je Islam, od svih religija, poklonio toliku pažnju roditeljima.

dr. Zakir Naik
Preuzeto sa stranice: http://www.n-um.com

Alejkumu selam! Bilježe Ebu Davud i Tirmizi od Rifa’ate ibn Rafi’a da je Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, poučavao nekog čovjeka namazu pa mu je rekao: “Ako znaš nešto Kur’ana uči, a ako ne znaš izgovaraj El-Hamdulillah, Allahu Ekber i La havle ve la kuvvete illa billahi, zatim idi na ruku“. Kaže Tirmizi da je hadis hasen (dobar). A u rivajetu od Abdullaha ibn ebi Evfa je došlo da je čovjek rekao da ne može naučiti ništa iz Kur’ana te da ga pouči onome što je dovoljno da bi namaz bio ispravan, pa mu je rekao Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, uči: “Subhanallah, El-Hamdulillah, Allahu Ekber, La ilahe illellah vallahu ekber i La havle ve la kuvvete illa billahi“. U ovom rivajetu ima ravija koji su slabi.

Značenje ovog hadisa je da onaj ko ne može naučiti ništa iz Kur’ana (misli se prvenstveno na Fatihu) za vrijeme nekog namaskog vremena koje je nastupilo sve dok ne istekne vrijeme klanjanja tog namaza, takvoj osobi je dozvoljeno i dovoljno da uči ono što je spomenuto u hadisu ne mjestu gdje se uči Kur’an (Fatiha) i klanja taj namaz. Ovo se uglavnom odnosi na osobu koja je tek počela praktikovati vjeru ili primila Islam. A nije dozvoljeno toj osobi da na takvom načinu klanjanja ustrajava klanjajući tako danima a da ne nađe shodno da izdvoji vremena i nauči Fatihu. Dovoljno je naučiti Fatihu iz Kur’ana da bi namaz bio ispravan, jer je učenje u namazu neke sure poslije Fatihe sunnet a ne vadžib. A nema sumnje da se Fatiha može naučiti za vrlo kratko vrijeme. Jer je učenje Fatihe po većini učenjaka, a kod hanefija bilo koje druge sure, dovoljno da bi namaz bio ipravan, sve ostalo što se uči mimo Fatihe na kijamu nije vadžib, po ispravnom stavu učenjaka. Na tebi je bila obaveza da pitaš učene i da nabaviš neku knjigu koja pojašnjava kako se klanja namaz. A to je danas lahko i moguće. Ve billahi tevfik.

Odgovorio na pitanje: dr. Zijad Ljakić
Preuzeto sa stranice: http://www.n-um.com

Ve alejkumusselam! Hvala Allahu Gospodaru svjetova, salavat i selam na Poslanika Njegova a zatim:
Tvoj namaz kući je ispravan ali možeš biti griješan što ne ideš u džamiju ako si od nje udaljen onoliko koliko bi mogao čuti ezan koji se uči glasom. Tvoja aritmija pri slušanju Kur’ana u namazu može ukazivati na džinsko-šejtansko djelovanje pa te savjetujem da se provjeriš kod nekoga ko ispravno uči rukju. Također, ako je razlog medicinske prirode onda je namaz ispravan, a nemaš ni grijeha ma koliko mesdžid bio blizu tvoje kuće (stana).
Allah najbolje zna.

Na pitanje odgovorio Jasmin Durić, prof.
Preuzeto sa stranice: http://www.n-um.com