Koliko nas je istinski razmišljalo o stvarnoj svrsi života na ovome svetu? Koliko puta smo se pitali: “Koja je svrha našeg postojanja? Šta radimo ovde? Zašto smo ovde?”

Krenimo zajedno na putovanje ka odgovorima na ova pitanja.

Hvala Bogu. Neka je mir i spas nad Božijim poslanikom Muhammedom. Tražim zaštitu kod Boga od prokletog đavola. Kaže uzvišeni Allah:

Džinne (duhove)[1] i ljude sam stvorio samo zato da Mi se klanjaju. (Kur’an, poglavlje Ez-Zarijat, odlomak 56)

Izgubljeni putnik

Poslušajmo jedan primer. Jedan čovek je putovao. Došao je do raskrsnice i nije znao kuda dalje da ide. Upitao je prvog prolaznika: “Kuda vode ovi putevi?” Prolaznik ga je upitao: “A gde ćeš ti?” Čovek odgovori: “Bilo gde.” Prolaznik mu reče: “Onda kreni kojim hoćeš putem, ako ti je svejedno.” Putniku je, zaista, bilo svejedno. Hteo je da ode bilo gde. Nisu mu bili bitni ni putevi ni dela na tim putevima. Mnogi od nas žive poput ovog putnika.

Zamislite građevinca, koji je započeo izgradnju velike zgrade. Iskopao je velike rupe za njene temelje. Kada biste ga upitali: “Koliko spratova će imati tvoja zgrada?” On bi odgovorio: “Ne znam.” Ako ga pitate: “Kolika će joj biti površina osnove?” On bi opet odgovorio: “Ne znam. Nisam razmišljao o tome.” Taj građevinac nema nikakav cilj.

Bio jednom jedan čovek, koji je svome komšiji rekao: “Tvoj pas stalno juri za automobilima! Pitam se: Da li je ikada uspeo da ulovi neki automobil?” Komšija mu odgovara: “Ja se ne pitam da li je uhvatio automobil, već se pitam šta bi uradio kad bi uhvatio neki od njih?” Komšija je, izgleda, gledao dalje od ovog što je postavio pitanje. Pitao se: Šta bi se desilo kad bi pas uspeo to što je nameravao, i šta mu je, u stvari cilj. Mnogi od nas na isti način traćimo živote: bez svrhe iz ambicija.

Pitajte neke ljude: “Zašto želiš da diplomiraš na tom i tom fakultetu?” Mnogi će odgovoriti da im je trenutno cilj samo da završe fakultet i da uopšte nisu razmišljali o tome šta će raditi nakon diplomiranja.

Mnogi kopiraju tuđi način života, bez razmišljanja i analiziranja. Imitiraju glumce i modele, ne shvatajući šta zapravo rade. Jedna osoba je došla iz sela u veliki grad, sa namerom da postane milioner. Kad su ga pitali: “Zašto si došao u veliki grad?” Odgovorio je: “Gledao sam film u kome je taj i taj glumac, takođe, došao u veliki grad i preko noći je postao milioner.” Zbog najezde takvih ambicija, siromaštvo se samo povećava.

Glumci i biznismeni bez cilja

Mnogi glumci su angažovani kao promoteri određenih robnih marki i industrijskih proizvoda. Jedan mladić iz Mumbaija je kupio novi automobil marke “Hjundai”. Kada su ga pitali: “Zašto si odabrao baš taj automobil?” Rekao je: “Moj omiljeni glumac ga vozi.” Čisto sumnjam da je taj njegov omiljeni glumac ikada seo u “Hjundai”, osim dok je snimao reklamu za njega. On verovatno vozi “Mercedes” ili “BMW”, ali teško da će da vozi automobil srednje klase.

Slepo sledimo tuđe načine života, bez razmišljanja o svrsi toga, poput čoveka koji napamet kupuje ogromnu fabriku tekstila, jer je čuo da se u tom poslu ostvaruje veliki profit. Kada ga upitate: “Imaš li studiju izvodljivosti?” Odgovara da nema. Kada ga pitate: “Jesi li uposlio stručnjake koji će ti voditi posao?” Odgovara da nije. Kada ga pitate: “Koji procenat profita očekuješ? Gde ćeš kupiti sirovine? Kome ćeš prodavati tekstil?” Opet odgovara da ne zna. Šta mislite: da li će takav čovek da ostvari ikakav profit?

Neki ljudi imaju cilj, ali nemaju sredstvo. Jedan mladić je hteo postati najbolji naučnik na svetu. Analizirao je biografije svih naučnika u istoriji i zaključio da je najveći naučnik bio Isak Njutn. Nije pogrešio – Isak Njutn jeste bio najveći naučnik svih vremena. Sada, ovaj momak je hteo biti poput Njutna. Pustio je dugu kosu i počeo se oblačiti i obuvati poput Njutna, kako bi ličio na njega. Šta mislite, da li će na taj način da postane naučnik? Neće! Neki ljudi imaju cilj, ali nemaju nikakav plan. Ovaj momak je shvatio ko je bio najveći naučnik, hteo je da bude kao on, ali to nije uradio kako treba.

Osnovno pitanje

Šta je svrha našeg života? Zašto postojimo? Ko će nam dati najbolji odgovor na ova pitanja? Ako mislite da će vam najbolji odgovor dati dr. Zakir Naik, varate se. Ako mislite da će vam odgovor dati naučnici, varate se. Ako mislite da filozofi znaju odgovor, opet se varate. Jedini ispravan i potpun odgovor na pitanje svrhe života može dati samo Stvoritelj života, Uzvišeni Bog:

“Džine (duhove) i ljude sam stvorio samo zato da Mi se klanjaju”. (Kur’an, poglavlje Ez-Zarijat, odlomak 56.)

U ovom odlomku se koristi glagol ja’budun, koja potiče od reči abd, a znači rob, sluga, potpuno pokoran. Od reči abd potiče reč ibadet, koja znači potpuna pokornost Bogu. Ibadet (bogosluženje) je činjenje svega što nam je Stvoritelj naredio. Na primer, Uzvišeni Bog nam je naredio praktikovanje pet temelja vere. Ako ih praktikujemo, činimo ibadet/bogosluženje Uzvišenom Bogu. Ako se lepo ophodimo prema komšiji, kao što nam je Bog naredio, činimo bogosluženje. Ako se klonimo svega što nam je Uzvišeni Bog zabranio, činimo bogosluženje. Ako se klonimo alkohola, svinjetine, krađe, varanja i laganja, činimo bogosluženje. Ukratko, ukoliko se pokoravamo Uzvišenom Bogu, činimo bogosluženje. Sve što činimo u životu, svako moguće delo, možemo pretvoriti u bogosluženje, ukoliko ispunimo dva uslova: da to radimo samo u ime Boga i da ga činimo u skladu sa praksom Božijeg poslanika Muhammeda, neka je nad njim mir.

Kada kupujete neki aparat ili mašinu, od proizvođača dobijate uputstvo za upotrebu. Ako mi dozvolite da ljudsko biće nazovem mašinom, onda je to najkomplikovanija mašina na svetu. Zar mislite da je tako komplikovana mašina ostavljena bez uputstva za upotrebu!? Poslednje i savršeno uputstvo za upotrebu namenjeno ljudima je Časni Kur’an, poslednja Božija objava koja nam je došla preko pečata svih verovesnika, Muhammeda, neka je mir nad njim. U njemu se nalaze uputstva i odgovori na sva životna pitanja na koja čovek može da naiđe.

Treba li Bogu naše veličanje?

Mnogi pitaju: “Zašto Stvoritelj traži da Ga obožavamo? Treba li Mu to? Zašto da Ga veličamo, ako je On najveći?” Uzvišeni Bog odgovara u Časnome Kur’anu:

“O ljudi, vi ste siromasi, vi trebate Boga, a Bog je nezavistan i hvale dostojan”. (Kur’an, poglavlje Stvoritelj, odlomak 15.)

Bog nam ne zapoveda da Ga obožavamo zbog Njega, već radi naše koristi. Kad kažemo: Allahu ekber/Bog je najveći, to Boga ne čini većim. On je uvek najveći, bez obzira da li Ga mi veličali ili ne.

Zašto, onda, traži da Ga veličamo? Uzvišeni poznaje našu psihologiju. Mi ljudi, kad imamo visoko mišljenje o nekome, trudimo se da sledimo njegove savete. Ako vaša majka ima srčane probleme i ako joj je potrebna terapija, da li ćete radije poslušati savet poznatog kardiologa specijaliste, ili običnog laika, koji o medicini ne zna ništa? Naravno da ćete, bez razmišljanja, poslušati kardiologa, jer je on ekspert u svojoj struci.

Bog želi da Ga hvalimo i veličamo, kako bismo postali sigurni u Njegovu mudrost i moć. Ako sebe uverimo u to, spremni smo prihvatiti Njegove savete. Ukoliko nismo baš u potpunosti sigurni da je On najmudriji i sveznajući, manje su šanse da ćemo slediti Njegove upute. To što mi hvalimo i veličamo Uzvišenog Boga ne koristi Njemu, već nama.

“O ljudi, vi ste siromasi, vi trebate Boga, a Bog je nezavistan i hvale dostojan”. (Kur’an, poglavlje Stvoritelj, odlomak 15.)

Zahvalnost – srž poštovanja

Zamislite roditelje koji s mukom odgajaju dete, ulažu u njegovo obrazovanje i vaspitanje i odriču se mnogih dobara zarad njega. Međutim, kada odraste, dete ih napusti i ne želi da zna za njih. Kakvo mišljenje imate o deci koja tako postupaju prema roditeljima? Rekli biste da su nehumani, nepravedni i nezahvalni. U tome se svi slažemo. Šta ćemo, onda, pomisliti o ljudima koji su nezahvalni svome Stvoritelju, Koji je stvorio ne samo nas, već i naše roditelje? Zar Mu ne bismo trebali biti zahvalni? Zar da Mu ne budemo pokorni?

Koliko nas je istinski zahvalno Uzvišenom Bogu na bezbrojnim blagodatima kojima nas je počastio? On nam je dao život. Dao nam je da se služimo blagodatima na ovome svetu. Dao nam je hranu, odeću i skloništa. Kad bi nestalo vode samo nekoliko dana, pomrli bismo. Da li smo ikada zahvalili Bogu što nam je dao vodu? Ako smo nekoliko minuta ne bismo mogli udisati vazduh, šta bi se desilo? Da li smo ikada zahvalili Bogu što nam je dao vazduh koji udišemo? Uzvišeni Bog kaže:

“Ako biste Božije blagodati brojali, ne biste ih nabrojali. Čovek je, uistinu, nepravedan i nezahvalan”. (Kur’an, poglavlje Avram, odlomak 34.)

“Čovek je, zaista, Gospodaru svome nezahvalan”. (Kur’an, poglavlje El-Adijat, odlomak 6.)

Bog traži da Ga obožavamo, slavimo i veličamo, ne zato što to Njemu koristi, već zato što mi imamo koristi od toga. To je poput primera lekara, koji siromašnim pacijentima daje besplatne savete. Poslušali vi te njegove savete ili ne, lekaru to neće umanjiti reputaciju, niti će mu povećati ugled. Jedinu korist možete videti samo vi, ukoliko ga poslušate. Naravno, lekar će se obradovati ako ga poslušate. Uzvišeni Bog je Eš-Šafi, Onaj Koji daje lek. On voli kada Njegovi robovi prihvate upute koje im je dao, ne zbog Svoje koristi, već zbog koristi Njegovih robova. Čak i kada nešto zgrešite, kada počinite bilo kakav greh pa se iskreno pokajete, Uzvišeni Bog će vam oprostiti. Na mnogo mesta u Kur’anu, Bog Sebe opisuje kao El-Gafurur-Rahim/Koji prašta i samilostan je: poglavlje En-Nisa, odlomak 25; poglavlje Trpeza, odlomak 74; poglavlje El-Hidžr, odlomak 49; poglavlje Pčele, odlomak 119; poglavlje Skupovi, odlomak 53; poglavlje Sazvežđa, odlomak 14 i na mnogim drugim mestima. Čak i ako živite u nemaru, ne sledite Njegova uputstva i činite grehe, ako se iskreno pokajete, Bog se obraduje vašem pokajanju i oprašta vam.

Uzvišeni Bog kaže:

“Bog neće oprostiti da Mu se neko drugi smatra ravnim, a oprostiće manje grehove od toga kome On hoće”. (Kur’an, poglavlje En-Nisa, odlomak 48.)

Širk, pripisivanje Bogu druga, je najveći mogući greh.

To je toliko veliki greh, da ga Bog sigurno neće oprostiti onima koji umru a ne pokaju se zbog njega. Širk/mnogoboštvo je greh od koga svi ljudi moraju da se klone, on je prvi na listi najvećih grehova.

Neki govore: “Razumemo da je Bog stvorio ljude da bi Ga obožavali, ali zašto baš ljude? Zašto baš mi moramo to činiti? Po čemu smo mi to posebni?” Ljudi su jedinstvena i najbolja Božija stvorenja. Ljudi i džinni su jedina bića koja poseduju slobodnu volju. Nijedno drugo stvorenje nema slobodnu volju, tj. ne može nikakvu odluku samostalno da donese. Potpuno su pokorni Bogu, bez ikakve prilike da pogreše. Ljudi, sa druge strane, mogu birati da li će biti pokorni ili nepokorni. Uzvišeni Bog kaže:

“Mi čoveka stvaramo u skladu najlepšem”. (Kur’an, poglavlje Smokva, odlomak 4.)

Mi ljudi smo najskladnija Božija stvorenja. Imamo slobodu izbora. Možemo samostalno izabrati hoćemo li biti pokorni ili nezahvalni Bogu. Ako, kao takvi, izaberemo da budemo pokorni Bogu, možemo postati bolji od anđela. Jer, anđeli nemaju slobodnu volju. Potpuno su pokorni Bogu, bez prava na odabir. Zbog toga, ako odaberemo pokornost, iako imamo priliku da odaberemo nepokornost, možemo da postanemo bolji od anđela. Sa druge strane, onaj ko se okrene nepokornosti, a imao je priliku da bude pokoran, može postati gori i od samog đavola. Izbor je vaš.

Svrha života na ovome svetu

Uzvišeni Bog kaže da je ovaj život ispit:

“Onaj Koji je dao smrt i život da bi iskušao koji od vas će bolje postupati”. (Kur’an, poglavlje Vlast, odlomak 2.)

Dakle, ovaj život je ispit za Budući svet.

“Svako živo biće će smrt okusiti! I samo na Sudnjem danu dobićete u potpunosti plate vaše, i ko bude od Vatre udaljen i u Raj uveden – taj je postigao šta je želeo; a život na ovome svetu je samo varljivo naslađivanje”. (Kur’an, poglavlje Imranova porodica,odlomak 185.)

“Mi ćemo vas dovoditi u iskušenje malo sa strahom i gladovanjem, i time što ćete gubiti imanja i živote i prinose. A ti obraduj izdržljive”. (Kur’an, poglavlje El-Bekare, odlomak 155.)

Bog je stvorio ovaj život da bi nas testirao ko će se od nas dobro vladati i činiti dobra dela. On će nas, zasigurno, sve stavljati na razna iskušenja. On stavlja na iskušenje koga hoće, a oslobađa koga hoće. On čini šta želi.

On vas po položaju jedne iznad drugih uzdiže da bi vas iskušao u onome što vam daje. (Kur’an, poglavlje El-En’am, odlomak 165.)

Dakle, kad dobijete neki visok položaj i bogatstvo – pazite se! Bog vas tada iskušava.

“I neka znate da su bogatstva vaša i deca vaša samo iskušenje, i da je samo u Boga nagrada velika”. (Kur’an, poglavlje Plen, odlomak 28.)

“O vernici, neka vas imanja vaša i deca vaša ne zabave od sećanja na Boga. A oni koji to učine, biće izgubljeni”. (Kur’an, poglavlje Licemeri, odlomak 9)

“Misle li ljudi da će biti ostavljeni na miru ako kažu: “Mi verujemo!” I da u iskušenje neće biti dovedeni?” (Kur’an, poglavlje Pauk, odlomak 2.)

Nemojte misliti da ćete ući u Raj samo ako tvrdite da ste muslimani? Bog će vas sigurno staviti na test, pa da svojim delima dokažete da ste dostojni nagrade. Vaša lepa muslimanska imena (Muhammed, Ahmed, Zakir, Abdullah…) neće vas odvesti u Raj. U Raj ćete ući samo ako položite test života na ovome svetu.

Kako se polaže ispit

Kur’ansko poglavlje Vreme daje odgovor na pitanje: “Kako zaraditi Raj?”

“Tako Mi vremena – čovek, zaista, gubi, samo ne oni koji veruju i dobra dela čine, i koji jedni drugima istinu preporučuju i koji jedni drugima preporučuju strpljenje”. (Kur’an, poglavlje El-Asr)

Da biste postigli troje, morate činiti četvoro. Da biste postigli Božije zadovoljstvo, mir na ovome svetu i Raj na Budućem svetu, morate imati četiri osobine:

Čistu veru;

Dobra dela;

Pozivanje u islam;

Pozivanje ljudi da budu strpljivi.

Bez ovih četiri osobina kod sebe, nemojte da računate na tri uspeha kojima težite.

Pouzdanje u Boga

Enes ibn Malik, Bog bio zadovoljan njime, prenosi da je Božiji Poslanik, mir nad njim, rekao jednom čoveku: “Priveži kamilu, pa se pouzdaj u Boga.” Jer mu je ovaj rekao da nije privezao kamilu, jer se pouzdao u Boga, pa će On da je čuva. Ne možete da ostavite otvorena vrata i da kažete: “Pouzdao sam se u Boga. Neće nijedan lopov da uđe.” Morate da ih zatvoriti pa da se pouzdate u Boga. Pouzdanje u Boga je najvažnije.

“Ako vas Bog pomogne, niko vas neće moći pobediti, a ako vas ostavi bez podrške, ko je taj ko vam, osim Njega, može pomoći? I samo u Boga neka se pouzdaju vernici! “(Kur’an, poglavlje Imranova porodica, odlomak 160.)

Osim pouzdanja u Boga, da biste uspeli, morate da ulažete trud.

“One koji se budu zbog Nas borili Mi ćemo, sigurno, putevima koji Nama vode uputiti; a Bog je, zaista, na strani onih koji dobra dela čine!” (Kur’an, poglavlje Pauk, odlomak 69.)

Ako ne znate kako, pitajte učene kako da postignete uspeh. Uzvišeni Bog kaže:

“Pitajte učene ako ne znate”. (Kur’an, poglavlje Pčele, odlomak 43.)

Autor: dr. Zakir Naik

izvor: islamhouse.com/sr

Preuzeto sa stranice:www.spasenje.com

Vidi manje

Odgovor na pitanje koje ste postavili se nalazi u Časnome Kur’anu:

“Onaj Koji je dao smrt i život da bi iskušao koji od vas će bolje postupati”. (Kur’an, poglavlje Vlast, odlomak 2)

Zašto su neki ljudi stvoreni hendikepirani, neki siromašni a neki sa teškim bolestima? Ovo pitanje je namučilo i hinduističke mislioce. Zbog njega su došli sa filozofijom po imenu samskara/ciklus života. Vede, najsvetije knjige hinduizma, govore o budućem rođenju. Časni Kur’an govori o budućem životu, ali ne spominje ga u kontekstu ciklusa, reinkarnacije. Zbog temeljne filozofije o karmi, koja u svemu traži uzrok, hindusi smatraju da su hendikepirani ljudi u prethodnom životu bili zli, pa su zbog toga ponovo rođeni sa nedostacima. Ta filozofija je prihvaćena kod hindusa, iako nijedna njihova sveta knjiga ne govori o tome. Jedino o čemu svete knjige govore je buduće rođenje/budući život, u šta veruju i muslimani i hrišćani. Pošto hindu-filozofi nisu mogli da odgovore na pitanje zašto se rađaju hendikepirane osobe, došli su sa pomenutom idejom da vam se Priroda sveti za loša dela koja počinite tako što ćete se sledeći put roditi sa nekim nedostacima ili na nižem stepenu od čoveka, tj. u narednom životu možete biti pas, mačka i slično.

Dopustite mi da vas pitam nešto. Da li se danas u svetu stopa kriminala povećava ili smanjuje? Povećava! Da li se broj ljudske populacije povećava ili smanjuje? Povećava! Ako se složimo sa hindu-filozofijom da vas loša dela čine nižom vrstom živih bića, onda bi se broj ljudi na planeti konstantno smanjivao.

Vratimo se osnovnom pitanju: zašto Allah (Bog) stvara hendikepirane i bolesne osobe? Odgovor je, kao što sam spomenuo, dat u 2. odlomku poglavlja Vlast. Ceo ovaj život je test za Budući svet. Na osnovu ispitnog testa koji nam je ponuđen, biće nam adekvatno suđeno. Uzvišeni Bog različitim ljudima različite testove daje i različito im sudi. To je poput škole ili fakulteta. Na svakoj studijskoj godini i grupi su različiti testovi. Da su svugde isti testovi, i to svake godine, kakva je svrha testa i možemo li to uopšte nazvati ispitom!?

Neke ljude je Bog iskušao bogatstvom. Bogatstvo je iskušenje i test. Imućni ljudi moraju da izdvoje 2.5% imetka svake godine na ime zekata. Manje imućni ne moraju. Bogataši imaju više odgovornosti. Zato su Isus i Muhammed, mir nad njima, govorili da će bogataši teško da uđu u Raj.

Uzvišeni Bog će svakoga opteretiti i suditi mu prema njegovim mogućnostima.

Bog je neke ljude stvorio hendikepiranima, ili sa nekom bolešću. Neko će se zapitati: “Pa dobro, šta je to dete zgrešilo?” Ništa. Po islamu, svako dete se rađa bezgrešno. Međutim, neko dete može biti test/iskušenje za roditelje. Iskušenja ne zaobilaze ni najpobožnije ljude. Što je iskušenje teže, veća je nagrada za njegovo podnošenje. Završiti trogodišnju srednju školu je lako. Puno je teže završiti medicinski fakultet. Međutim, čovek nakon trogodišnje škole budete samo zanatlija, a nakon medicinskog fakulteta stičete titulu “doktor”. Fakultet je mnogo teži, ali ako ga završite bićete na većem stepenu. Dakle, što je teže iskušenje, nagrada je veća. Bog različite ljude različito testira. To što je neko rođen hendikepiran, ne znači da je u “prethodnom životu” uradio nešto loše. Svako dete je rođeno bezgrešno.

Hendikep može biti iskušenje za roditelja, a može biti i za samu hendikepiranu osobu. On daje da se neki rode u bogatom a neki u siromašnom okruženju; neki su zdravi a neki bolesni ili hendikepirani. Oni koji su hendikepirani imaju startnu prednost na toj trci za Budućim životom. Poznato je da profesori ponekad “progledaju kroz prste” kada učenicima daju veoma teške testove. Međutim, kada daju lake testove, veoma su strogi u ocenjivanju.

Dakle, Uzvišeni Bog različito iskušava različite ljude. Različito ih stvara i različito iskušava. Shodno iskušenju, biće nagrada ili kazna.

dr. Zakir Naik

http://islamhouse.com/sr/fatwa/2781206/

Preuzeto sa stranice:www.spasenje.com

Vidi manje

Ako slediš Božije naredbe i potpuno Mu se pokoriš – musliman si. Dakle, moraš posvedočiti da nema božanstva osim Allaha (Boga) i da je Muhammed, mir nad njim, Allahov (Božiji) sluga i Poslanik. Na taj način ulaziš u Islam. Nakon toga, da bi bio dobar musliman, moraš se pokoriti Božijim naredbama i kloniti se zabrana.

Drugo pitanje se tiče namaza/molitve. Reč salah ne bih prevodio kao molitva. Jer, molitva znači: tražiti pomoć. Arapska reč salah ima šire značenje: traženje pomoći od Boga, robovanje Njemu i traženje upute. Na primer, imam će u namazu učiti sledeći odlomak:

O vernici, vino i kocka i idoli i strelice za gatanje su odvratne stvari, đavolsko delo; zato se toga klonite da biste postigli što želite. (Kur’an, poglavlje Trpeza, odlomak 90)

Na taj način, u namazu dobijamo upute čega da se klonimo da bismo bili srećni. Zbog toga, reč salah ne prevodim kao molitva, već programiranje ka dobru.[1]

Namaz nije naređen samo u Islamu. Ako analizirate Bibliju, saznaćete da i hrišćani moraju da obavljaju namaz. U Starom Zavetu se Musi/Mojsiju i Harunu/Aronu naređuje uzimanje abdesta/obrednog pranja pred molitvu, slično kao i u islamu. Naređuje se i činjenje sedžde/padanje ničice, kao što Postanak, 17:3, govori o Ibrahimovoj/Avramovoj molitvi. Mojsije i Aron su činili sedždu. (Brojevi, 20:6) Jošua je padao ničice i molio se Bogu. (Jošua, 5:14) Jevanđelje po Mateju u 27. poglavlju govori o Isusu koji pada ničice (čini sedždu) i moli se Bogu. Svi poslanici spomenuti u Bibliji su obavljali namaz/molitvu. U Novom Zavetu stoji da je Isaa/Isus, mir nad njim, rekao:

Još vam mnogo imam kazati, ali sada ne možete nositi. No kada dođe on – Duh Istine – upućivaće vas u svu istinu; jer neće govoriti sam od sebe, nego će govoriti što čuje i navešćivat će vam ono što dolazi. On će mene proslavljati jer će od mojega uzimati i navešćivati vama. (Jevanđelje po Ivanu, 16:12-14)

Ko je Duh Istine kojeg Isus, mir nad njim, najavljuje? To je Muhammed, mir nad njim. I u Starom i u Novom Zavetu postoji veliki broj predskazanja koji najavljuju dolazak Muhammeda, mir nad njim. U Starom Zavetu: Ponovljeni zakon, 18:18-19; Izaija, 21:12; Pesme Solomonove, 5:16, i još mnogo drugih stihova. U Novom Zavetu: Ivan, 14:16; Ivan, 15:26; Ivan, 16:7; Ivan, 16:12-14, i tako dalje. Sva ta predskazanja nedvosmisleno najavljuju dolazak poslednjeg Božijeg poslanika, Muhameda, mir nad njim.

Ako reč hrišćanin znači sledbenik Isusa Hrista, onda smo mi muslimani bolji hrišćani od vas! Da si pravi hrišćanin, prihvatio bi poslanika Muhammeda, mir nad njim, kojeg je Isus najavio, i obavljao bi molitvu pet puta dnevno.

dr. Zakir Naik

Izvor: islamhouse.com/sr/fatwa/2781208/

Preuzeto sa stranice:www.spasenje.com

Vidi manje

Propis braka po pitanju muškarca se razlikuje shodno njegovoj situaciji i stanju. Brak je obavezan muškarcu koji ima mogućnost i potrebu za brakom, a koji strahuje od nemorala u slučaju ako ne bi stupio u brak. Jer čoveku je obaveza da se čuva od činjenja zabranjenog (harama) i da bude čedan, a to ne može postići osim brakom.

Islamski učenjak Kurtubi kaže:

„Ako je osoba u stanju da se oženi i boji se da mu to što nije oženjen može duši i veri naštetiti, onda jedini način da se spreči ova šteta je da se oženi, i nema razilaženja kod učenjaka po tom pitanju– to jest svi se slažu da je brak takvoj osbi obavezan.“

Merdavi kaže u svojoj knjizi El-Intisaf: „Onaj ko strahuje od nemorala… U slučaju ove osobe, brak je obavezan, i to po jednoglasnom mišljenju svih učenjaka. Pod nemoralom se misli na blud, prema ispravnijem mišljenju. Ili se kaže da to znači propast preko bluda. Ono što se misli pod rečima: ‘Onaj ko strahuje od nemorala’ znači, ako zna ili je više verovatno da će to da uradi. Kaže se u El-Furu’: ‘Brak je obavezan čoveku samo onda kada je ubeđen da će počiniti blud.’“ [1]

Ako želi da se oženi, ali nije u stanju da se finansijski brine o ženi, onda treba da se drži reči Uzvišenog Allaha/Boga:

I neka se suzdrže oni koji nemaju mogućnosti da se ožene, dok im Allah iz obilja Svoga ne pomogne! (Kur’an, En-Nur, 33)

Takav treba da posti puno, zbog hadisa kojeg prenosi Abdullah ibn Mesud, neka je Bog zadovoljan njim, da je Allahov Poslanik, neka su blagoslov i mir na njega, rekao:

„O skupino mladića, ko od vas ima mogućnost da se ženi neka to uradi, jer će mu to pomoći da obara pogled i čuva polni organ. Ko nije u stanju da se ženi neka posti, jer mu je to štit.“

Omer, radijallahu anhu, je Ebu-l-Zeva’idu rekao: „Ništa te ne sprečava da se oženiš osim sterilitet ili nemoral.“ Pogledati Fikhu-s-Sunne, 2/15-17.

Brak je obavezan svakom ko nije oženjen ako čini grehe kao što je nedozvoljen pogled ili poljubac. Ako muškarac ili žena budu znali da je najverovatnije da ako ne stupe u brak da će da počine blud – ili bilo šta drugo što ima isti propis ili spada pod isto značenje, kao što je masturbacija, onda je brak obavezan. Obavezan je čak i ako osoba zna da će da čini grehe i nakon braka, jer kada stupi u brak manje je verovatno da će da čini grehe, jer će mu pažnja biti skrenuta sa njih makar delomično, a u slučaju kada ne bi stupio u brak grehe bi činio stalno.

Svako ko pogleda u stanje stvari u našem vremenu, u to koliko su prisutani nemoral i iskušenja, shvatiće da je obaveza da stupi u brak sada još veća nego u bilo kojem vremenu u prošlosti.

Molimo Allaha da očisti naša srca, da nas udalji od zabranjenih stvari i da nam pomogne da budemo čedni. Neka je blagoslov na našeg poslanika Muhammeda, mir nad njim.

Odgovor preuzet sa stranice islamqa, pod nadzorom šejha Saliha Munedžida

https://islamqa.info
Preuzeto sa stranice:www.spasenje.com

Vidi manje

Zahvala pripada Uzvišenom Allahu (Bogu)!

Seksualna želja je nešto što je stvoreno u čoveku, i osoba ne može od toga da se oslobodi. Oslobađanje od toga nije ono što je potrebno muslimanu; već ono što je potrebno za njega jeste da se sudrži od upražnjavanja istog na zabranjen način i da to čini na način na koji je Uzvišeni Bog dozvolio.

Problem požude kod devojke, može da se reši u dva koraka.

Prvi korak je da smanji i ostavi stvari koje izazivaju požudu kod osobe. To se može postići na više načina, uključujući sledeće:

Spuštanje (obaranje) pogleda i da izbegava da gleda u ono što je Uzvišeni Bog zabranio. Uzvišeni Bog kaže (u prevodu značenja):
“A reci vernicama neka obore poglede svoje i neka vode brigu o stidnim mestima svojim.” (Kur’an, Svetlost, 31)

Poslanik Muhammed, alejhi selam, je kazao:

“Neka ti posle prvog pogleda ne usledi drugi pogled, jer dozvoljen ti je prvi pogled (koji se desi nenamerno), a nije ti dozvoljen drugi.”

Postoji mnogo izvora zabranjenog pogleda, kao što je gledanje direktno u mladiće i razmišljanje o njihovom atraktivnom izgledu ili gledanje slika u magazinima ili na filmovima.

Izbegavanje čitanja priča i romana koji se baziraju na seksualni aspekt, i izbegavanje čitanja internet stranica koje se bave takvim temama.
Izbegavanje lošeg društva.
Izbegavanje razmišljanja o požudama što je više moguće. Razmišljanje samo po sebi nije zabranjeno, ali ako se o tome misli predugo, to može da dovede osobu do zabranjenih postupaka.
Trošenje svog vremena u korisnim stvarima i stremljenjima, jer slobodno vreme može da dovede do toga da neko upadne u zabranjene stvari.
Izbegavanje, koliko je god moguće, da se odlazi na javna mesta gde se mešaju mladići i devojke.
Ako je devojka iskušana studiranjem u mešovitom okruženju, i ne može da nađe alternativu, ona mora da ostane čedna, ozbiljna i dostojanstvena, i treba da izbegava što je više moguće da sedi sa muškarcima i razgovara sa njima. Ona treba da ograniči svoj odnos na prijateljstvo sa ispravnim (čestitim) prijateljicama iz razreda.
Drugi korak je:

Jačanje faktora koji će da spreči nekoga da postupi u skladu sa svojim požudama. Ovo može da se postigne na više načina, uključujući sledeće:

Jačanje vere u srcu i jačanje odnosa sa Uzvišenim Bogom. To može da se postigne čestim sećanjem na Boga, čitanjem Kur’ana, razmišljanjem o Božijim imenima i svojstvima, i klanjanjem dosta dobrovoljnih namaza[1]. Verovanje jača srce i dušu, i pomaže u odolevanju iskušenjima.
Post, kao što je preneseno od Poslanika, alejhi selam, kada je kazao:
“O skupino mladića, ko od vas ima mogućnost, neka se ženi, na taj način sačuvaće svoj pogled i polni organ od greha, a onaj koji ne može, neka posti, njemu će post da bude štit.”

Ovo je upućeno mladićima, ali takođe uključuje i devojke.

Jačanje odlučnosti i volje, a ovo će da učini devojku sposobnom da se odupre i da kontroliše svoje strasti.
Sećanje na ono šta je Uzvišeni Bog pripremio za čestite devojke. Uzvišeni Bog kaže (u prevodu značenja):
“Muslimanima i muslimankama, i vernicima i vernicama, i poslušnim muškarcima i poslušnim ženama (poslušnim Bogu), i iskrenim muškarcima i iskrenim ženama (u njihovom govoru i delima), i strpljivim muškarcima i strpljivim ženama (u ispunjavanju svih dužnosti koje je Bog naredio i u ostavljanju svega onoga što je Bog zabranio), i poniznim muškarcima i poniznim ženama (pred njihovim Gospodarom – Bogom), i muškarcima koji dele milostinju i ženama koje dele milostinju, i muškarcima koji poste i ženama koje poste (obavezan post tokom meseca Ramazana i dobrovoljni post), i muškarcima koji o svojim stidnim mestima vode brigu i ženama koje o svojim stidnim mestima vode brigu (čuvaju se od zabranjenih seksualnih radnji), i muškarcima koji često spominju Allaha[2] i ženama koje često spominju Allaha – Allah je, zaista, za sve njih oprost i veliku nagradu pripremio (Raj).” (Kur’an, Saveznici, 35)

Razmišljanje o životima ispravnih žena koje su čuvale svoju čednost, kao što su devica merjema, koju je Uzvišeni Allah pohvalio u Kur’anu:
“I Marjemu, kćer Imranovu, koja je nevinost svoju sačuvala, a Mi smo udahnuli u nju život i ona je u reči Gospodara svoga i knjige Njegove verovala i od onih koji provode vreme u molitvi bila.” (Kur’an, Zabrana, 12)

I razmišljanje o nemoralnim ženama i upoređivanje ova dva tipa, jer postoji ogromna razlika između njih.

Biranje ispravnih prijateljica i provođenje vremena sa njima, tako da one mogu da pomognu jedna drugoj u poslušnosti i obožavanju Boga.
Poređenje efekata neposrednog ispunjenja želja kada devojka odgovori na zabranjeno, koji je praćen gubitkom zadovoljstva i sve što je ostalo je žaljenje i tuga, sa strpljenjem i težnjom protiv strasti i prohteva, i zaključivanje da je zadovoljstvo pri pobeđivanju strasti i prohteva daleko veće od zadovoljstva pri uživanju u zabranjenim stvarima.
Traženje pomoći u dovi (molbi) Bogu. Kur’an nas podučava lekciji koju možemo da izvučemo iz priče o Jusufu (Josifu), alejhi selam:
“Gospodaru moj’ – zavapi on – ‘draža mi je tamnica od ovoga na šta me one navraćaju. I ako Ti ne odvratiš od mene lukavstvo njihovo, ja mogu prema njima naklonost osetiti i lakomislen postati.’ I Gospodar njegov usliša molbu njegovu i spasi ga lukavstva njihovih; On, uistinu, sve čuje i zna. “(Kur’an, Jusuf, 33-34)

Izvor: http://islamqa.info/ar/20161

1] Namaz (ar. salat) u jezičkom smislu odnosi se na molitvu ili molbu (Bogu). U terminološkom smislu namaz je poseban obred bogosluženja ili obožavanja koji zahteva određene reči i pokrete koji su precizno definisani. Namaz je, nakon svedočenja da nema drugog istinskog boga osim Allaha i da je Muhammed Božiji poslanik i rob, drugi temelj Islama bez kojeg Islam čoveka ne može opstati. On je veza između čoveka i njegovog Gospodara i u njemu se ogleda čovekova pokornost Božijim naređenjima. Obaveznih namaza u toku dana je pet koji se klanjaju (obavljaju) u precizno određenom vremenu.

[2] Allah je arapska reč koja označava vlastito ime Jednog, Jedinog, Istinskog Boga koji je jedinstven u svemu i nije nikakav naziv za nekog posebnog Boga muslimana. Koren ovog imena je u reči ‘ilah’ koja u arapskom jeziku znači bog ili božanstvo, bilo ono istinito ili lažno. Dodavanjem određenog člana ‘El’, dobija se reč ‘El-Ilah’ koja je osnova imena ‘Allah’ kojim se označava Jedan, Jedini, Istinski Bog koji postoji, Stvoritelj i Gospodar svega, Jedini Koji zaslužuje da se obožava i Jedini Koga Njegovi robovi istinski obožavaju. Sva božanstva mimo njega su lažna. Uzvišeni Bog u Islamu ima mnoštvo lepih imena, a ime Allah upućuje na sva ostala Božija lepa imena. Hrišćani i Jevreji koji govore arapskim jezikom isto tako Boga nazivaju Allah i to ime koriste u Bibliji.

Odgovor preuzet sa stranice islamqa, pod nadzorom šejha Saliha Munedžida

https://islamqa.info
Preuzeto sa stranice:www.spasenje.com

Vidi manje