Esselamu alejkum ve rahmetullahi ve berekatuhu.
Je li istinita ova priča? Neki mladić, po imenu Humejd, je otišao Poslaniku, sallallahu alejhi ve sellem, da se požali na svoju ženu i tada je čuo učača kako uči: “Doista će Džehenem biti mjesto sakupljanja sviju njih.” Dao se u plač i tako je došao kući plačući. Kada je nastupila noć, obavio je propisane namaze ali je i dalje plakao bez prestanka skrušeno doveći do sabaha.
Njegova žena je bila neposlušna i on se prethodnog dana žalio Poslaniku na nju, ali ga ona upita: „Humejde, šta je razlog te cijele noći nisi spavao niti prestao s plačem?“ On joj reče: „Čuo sam učača kako uči: ‘Doista će Džehenem biti mjesto sakupljanja sviju njih.'“
Tada je Uzvišeni Allah u njeno srce ulio strah pa reče: „Otići ću kod Allahovog Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem, i zamoliti ga da moli za moj oprost“.
On joj reče: „Zar ćeš ići Poslaniku, a ja sam se jučer žalio njemu na tebe?“
Ona je otišla kod Poslanika i stala pred njim kazavši: „Allahov Poslaniče, došla sam kod tebe kajući se pa zamoli Allaha da mi oprosti grijehe“.
Selman el-Farisi reče: „Allahov Poslaniče, ovo je Humejdova žena, čovjeka koji se jučer žalio na nju“. Tada se Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, okrenu od nje i ne htjede s njom progovoriti ni riječi.
Nakon toga, ona ode u medinska brda plačući i moleći Allaha: „Allahu moj, došla sam kod Tvog Vjerovjesnika kajući se, ali se on okrenuo od mene i nije progovorio niti jedne riječi. Dolazim ti, o Ti čija milost obuhvata i žive i mrtve, Ti koji primaš pokajanja Svojih robova i brišeš grijehe… Allahu moj, ja sam ogrezla u grijehu a Ti si pun milosti…“
Tada je Džibril sišao Poslaniku, sallallahu alejhi ve sellem, i rekao mu: „Muhammede, El-Hakku ti šalje selam i kaže ti: ‘Muhammede, jedna Moja robinja ti je došla kajući se, pa je ti nisi prihvatio i okrenuo si se od nje. Muhammede, ona je došla Nama pa smo je prihvatili, oprostili smo joj grijehe i zadovoljni smo njome. Obraduj je Našim zadovoljstvom’.“
Tada Poslanik, s.a.v.s., reče svojim ashabima: „Ko će mi je od vas dovesti?“ Selman reče: „Ja ću, Allahov Poslaniče“. Našao je među medinskim brdima i rekao joj: „Odazovi se Allahovom Poslaniku“. Ona mu reče: „Selmane, kako ću se odazvati njemu a on je srdit na mene, a Allah se srdi na onoga na koga je srdit Njegov Poslanik?“
Selman joj reče: „Raduj se, Allah ga je obavijestio da je zadovoljan tobom“. Ona krenu ka Poslaniku, sallallahu alejhi ve sellem, pa kad dođoše do njega Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, joj reče: „Raduj se ti, zbog koje me je prekorio moj Gospodar, raduj se, Allah ti je oprostio i zadovoljan je tobom“.
Ona je od radosti pala na sedždu i na sedždi je ostala dugo. Nakon nekog vremena Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, reče Selmanu: „Podigni joj glavu“.
Kada je Selman prišao da joj podigne glavu, a ona je već bila mrtva, rahmetullahi alejha.
Priču je napisao Ibn Dževzi u knjizi El-Mevaiz vel-Medžalis.
Alejkumusselam ve rahmetullahi ve berekatuhu.
Hvala Allahu i neka je salavat i selam na posljednjeg vjerovjesnika, a zatim:
Ovo nije samo priča nego i hadis. Prenosi ga samo Ibn El-Dževzi u knjizi El-Mevaiz vel-Medžlis (str. 33), nisam našao da ga je neko drugi zabilježio u hadiskim zbirkama.
Ovaj hadis nema seneda (lanca prenosilaca), ili kako neki muhaddisi kažu: LA ASLE LEHU (Nema osnova ili izvora). A to znači da hadis batil, jer nema mu spomena u hadiskim zbirkama.
Sa druge strane, sama priča je munker (neispravna), jer nije prenešeno da je Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, odbio nekoga ko se pokaje.
Upitan je šejh Abdrrahman Es-Suhejm o ovoj priči, pa je odgovorio: „Ova priča je batil, jer nije poznato da je Vjerovjesnik, sallallahu alejhi ve sellem, odbio pokajnika koliko god mu bili veliki grijesi“.
(http://www.almeshkat.net/vb/showthread.php?t=77164#gsc.tab=0)
Prema tome, ovaj hadis (priča) je ništavan (batil) sa strane seneda a njegovo značenje je suprotno onome što je došlo u vjerodostojnim hadisima. A ono što je preneseno u vjerodostojnom Sunnetu je dovoljno mu'minu, pogotovo u oblasti vrijednosti tevbe i primanja tevbe.
Ve billahi tevfik.
Na pitanje odgovorio dr. Zijad Ljakić – zijad-ljakic.com