Esselamu alejkum.
Rođena sam kao muslimanka ali u mojoj porodici se ništa nije praktikovalo, meni je bilo zabranjeno ići u mekteb tako da nisam baš upoznata bila sa vjerom. S vremenom i odrastanjem moja ljubav se širila prema islamu te sam krišom isčitavala literature i učila klanjati. Došla je srednja škola, tu nisam nikako obraćala pažnju na vjeru. U porodici u kojoj sam rođena stalno sam bivala psihički i fizički zlostavljana, do te mjere da sam po tijelu imala velike povrede a što se tiče psihe velike i duboke depresije.
Roditelji su me izbacili iz kuće i “odrekli” me se tako da sam se udala za jednog brata muslimana kog sam poznavala ranije jer smo iz istog kraja. Udala sam se i brak nam je sklopio imam, dogovorili se za mehr.. I tu počinju raznorazni problemi. Nisam bila pokrivena, nisam klanjala jer nisam znala, muž je istraživao da li je naš brak validan jer ja nisam imala staratelja pored sebe.
Počela sam klanjati, malo po malo nositi hidžab, muž je stalno bio ljut i čini mi se kao da je opsjednut bio time da li je brak validan bez velije ili ne. Poslije toga muž nikako nije mogao abdest da uzme zbog vesvesa, po 2h bi uzimao abdest.. U međuvremenu dešavaju se svađe između nas gdje on počinje da traži novu ženu sebi preko fb. U toj srdžbi mi je jednom rekao da izađem iz stana (misleći da neko izađe kako se ne bi prepirali) A jednom mi je rekao da me razvodi dok sam imala mjesečnicu.
Mene zanima da li je taj brak validan još uvijek?
On stalno istražuje i dalje po internetu da li smo mi u braku ili nismo.. Od tih svih situacija prošlo je možda više od godine dana on i dalje to istražuje. Ja sam se pokrila i nosim svoj hidžab ponosno više od godinu dana, klanjam i edukujem se. Imam neku slast koju osjećam i želim da što više učim.. Čak razmišljam i o nikabu.
Muž I dalje ima vesvese. Ne može da klanja više rahat, ne osjeti slast u namazu, ne zna kako da se odbrani od tih vesvesa. Ja svaki namaz pratim je li sve dobro klanjao a iskreno postaje mi jako teško jer traje skoro 2 godine. Jedan period nam bude lijepo i onda dođu opet ove smutnje da li je brak validan ili nije. Osjetim ljubav prema mužu i želim da sačuvam brak. I činim sve što mogu kako bi se održao taj brak. On samo po internetu traži i ne želi ni s kim da se posavjetuje od učenih ljudi. Čim završi jedna vesvesa kreće druga. Od prvog dana mi spominje razvod, uslovljavao me je ako se ne pokrijem da će me razvesti.. Bilo je još situacija ali ovo je samo jedan od primjera. Rekao mi je da ga ponekad nervira kako dišem, trepćem kako ga apsolutno moje postojanje nervira. Često mi pokazuje emocije i onda samo ga nešto okrene da bude grub i da mi apsolutno srce kida. Bili smo na šerijatskoj rukji, učač nam je rekao da i on ima džina koji ga napada a da imam i ja i da je to vjerovatno od prije (a jeste jer smo išli jednom na rukju zajedno na par mjeseci prije nego što ćemo se vjenčati i isto nam je rekao i taj učač)
Muž se često svađao sa mnom jer nije htio da se maže uljem na koje je naučena rukja. I on i ja smo prestali koristiti terapiju i nismo više išli na rukju.
Kako mužu da pomognem da se izbori sa vesvesama? Da li je naš brak validan i dalje?
Da li imate neki savjet za nas?
Umorila sam se od svega već.. Dobijam snagu da nastavim boriti za naš brak nisam sigurna da li je to od Allaha ili sam poludjela…
Allah vas nagradio.
1 Odgovor