STAV UČENJAKA O KLANJANJU U DŽEMATU

Alejkumusselam.
Odgovor na ovo pitanje se vraća na dvije mes'ele: propis klanjanja muškaraca u džematu i ko je dužan da se odazove džematu.

Oko propisa klanjanja muškaraca pet propisanih namaza u džematu učenjaci imaju podijeljeno mišljenje. Prenosi Ibn Hadžer u “Fethul-bari” (“/126) pet mišljenja učenjaka:

Prvo – da je klanjanje u džematu fard ajn, tj. stroga obaveza svakog muslimana. Ovo je stav Evza'ija, Ahmeda, skupine muhaddisa šafijskog mezheba, poput Ebu Sevra, Ibn Huzejme i Ibnul-Munzira.
Drugo – da je klanjanje u džematu šart valjanosti namaza. Na ovome je Davud zahiri i neki drugi učenjaci.
Treće – da je vadžib ali ne šart valjanosti namaza. Ovo je rivajet od Ahmeda.
Ćetvrto – da je klanjanje u džematu farz kifaje, tj. ako ga obavi skupina spada odgovornost sa ostalih. Na ovome je Šafija i većina njegovih učenika, a ovo je i stav mnogih učenjaka hanefijskog i malikijskog mezheba.
Peto – da je klanjanje u džematu potvrđeni sunet. Ovo je stav ostalih učenjaka, između ostalih to je zvanični stav malikijskog i hanefijskog mezheba.

Međutim, sa strane dokaza najbliže je da je klanjanje u džematu vadžib na čemu je imam Ahmed u jednom rivajetu od njega.

A od jasnih i nedvosmislenih dokaza da je klanjanje u džematu vadžib su:

Prvi: hadis kojeg bilježi Muslim u svom Sahihu od Ebu Hurejre, radijallahu anhu, da je neki slijepac došao Poslaniku, sallallahu laejhi ve sellem, i rekao mu da nema vodiča koji će ga voditi u mesdžid te je tražio da mu da olakšicu da klanja u svojoj kući pa mu je dao olakšicu. Međutim, čim se okrenuo leđima pozvao ga je i pitao: “Da li ti čuješ poziv na namaz?” A na odgovor da čuje rekao mu je: “Onda se odazovi”. Hadis ukazuje na to da ako slijepac kojeg nema ko dovesti u mesdžid nema olakšice da ostavi klanjanje u džematu onda je preče da tu olakšicu nemaju drugi.

Drugi: hadis kojeg bilježe Buharija i Muslim u svojim Sahihima od Ebu Hurejre, radijallahu anhu, da je Allahov Poslanik, sallallahu laejhi ve sellem, rekao: “Imao sam namjeru da naredim djeci da naberu granja (za vatru), a zatim naredim da se klanja namaz (u džematu), a onda da zapalim kuće onih ljudi koji ne klanjaju u džematu”. Namjera da se zapale kuće onih koji ne klanjaju u džematu se ne čini radi djela koje je potvrđeni sunet nego zbog ostavljanja onog što je vadžib.
Treći: hadis od Abdullah ibn Abbasa, radijallahu anhuma, da je Allahov Poslanik, sallallahu laejhi ve sellem, rekao: “Ko čuje poziv (ezan) i ne odazove se nema mu (potpunog) namaza osim ako ima opravdanje”. Hadis bilježe Ibn

Madže i Ibn Hibban, a vjerodostojnim su ga ocijenili šejh Albani i Šuajb Arnaut.

Ova tri dokaz su dovoljna da prevagnu stav onih učenjaka koji smatraju da je klanjanje u džematu vadžib te da su griješni muslimani koji ga ostavljaju iz neopravdanih razloga.
A što se tiče toga ko je dužan da klanja u džematu, odgovor imamo u gore spomenutim hadisima: “Ko čuje poziv (ezan) i ne odazove se nema mu (potpunog) namaza osim ako ima opravdanje” i “Da li ti čuješ poziv na namaz?” A na odgovor da čuje rekao mu je: “Onda se odazovi”. Znači, u džematu je dužan klanjati onaj ko čuje ezan muezina, naravno ako nije bolestan, musafir ili ima neki drugi sličan opravdan razlog za neklanjanje u džematu.

A ibret u učenju muezina ezan je u njegovom učenju sa prirodnim glasom a ne sa mikrofonom, zvučnicima i pojačalima. U praksi je potvrđeno da se prirodni glas muezina čuje na udaljenosti od oko 1100 metara, znači nešto dalje od jednog kilometra. A ovo znači da svaki musliman koji živi unutar jednog kilometra udaljenosti od mesdžida u kojem se klanja u džematu da je obavezan (vadžib mu je) da klanja svaki farz namaz u tom mesdžidu osim ako ima opravdanje za izostavljanje namaza u džematu, poput bolesti i slično.

Prema tome, na osnovu gore spomenutih mes'ela vaš džemat je dužan da uspostavi klanjanje u džematu, pa makar samo jedan čovjek prisustvovao namazu u džematu, ako stanuje makar jedan džematlija unutar udaljenosti od jednog kilometra od mesdžida. U protivnom niste dužni (iako je mustehab) klanjati u džematu ako su sve džematlije udaljenije od jednog kilometra od mesdžida. Takođe, nije ispravno da se donese odluka o prekidu klanjanja sabah namaza samo zbog toga što jedan te isti džemat dolazi na sabah namaz. Ve billahi tevfik.

Na pitanje odgovorio dr. Zijad Ljakić – zijad-ljakic.com