Esselamu alejkum. Već godinu dana pišem na raznim stranicama i postavljam pitanje ali mi niko ne daje odgovor, pa sam evo odlučila i vas da pitam, radi se o mojoj sestri, ona je najmlađa od nas šest, odrasle smo same sa majkom, otac nam je
u ratu ubijen, kad je bila mlađa sestra ustajala je u snu navečer i hodala, pričala itd. Mama je da bih joj pomogla otišla kod jednog hodže, on je kaže bio jako star i učevan, rekao je mami da moju sestru mrtvi djed duži za nešto i da joj se mora zaklati kurban, mada
je ona imala tek godinu dana kad je on umro, ali mama je tad zaklala kurban, i dalje je davao neke zapise da joj stavlja u jastuk, pa je i kocke šečer naučene jela. Mama joj je davala da ne zna, jer ona je bila protiv. Poslije tih događaja moja sestra se nije navečer budila, ali godinu dana kasnije saznajemo da ona voli žene i sama je priznala da se nikad neće udati i da je lezbejka, Subhanallah Od tad je moja mama redovno išla da posjećuje razne hodže da joj neko pomogne u međuvremenu stari hodža je umro, i nije mogla da ode ponovo, mada sam joj jednom rekla da je on možda sihribaz na što je mama rekla, ma kakvi, on je jako učevan itd.
Moja mama inače je jako pobožna žena, klanja svaki vakat, i bila je ove godine na hadždžu, nikad nikome nije nešto loše ni rekla niti uradila, jednostvano je išla hodži jer je mislila da će joj neko pomoći, moja sestra sad ima 22 godine i živi sa krisčankom, jako se udaljila od svih u porodici ,jedino kaže mene najviše voli zato što je nisam previše napadala zbog njenih osobina, neko vrijeme je dolazila kod mame, ali kako joj je jedan hodža savjetovao da bolje da uči na vodu ajetulkursija i da joj da da pije, ona je prestala ići kod mame, i ako ne zna da je mama učila, ali neće da joj ode, kad mi je mama ispričala da kad je popila vodu nije više išla, pomislila sam da moja sestra možda ima džinna u sebi koji je kontroliše sa obzirom na njeno ponašanje,jer kad smo daleko ona mi samo govori da me puno poželjela, a kad se vidimo, uvjek se posvađamo po
deset puta na dan, bude joj žao što mi je rekla šta loše, ljubi me, kasnije opet svađa, jedno vrijeme tad sam klanjala svaki namaz i molila Dragog Allaha da joj promjeni lošu sudbinu, i da je uputi na pravi put, i da joj srce i tjelo očisti od loših stvari, otišla sam kod mame, oni žive jako daleko od mene, u drugoj državi, sanjala sam kako ja i mama držimo sestru za ruke i učimo joj ajetulkursiju, a ona ima napad isva crvena u licu, poslije tog sna sam još više posumnjala da možda ima sihr ili nešto slično, ona ne želi nikakvu pomoć, jer kaže da ne radi nikom ništa loše, pokušali smo sa savjetima do maksimuma,
na razne lijepe načine , ali ne vrijedi, ja često mislim da joj se treba učiti rukja, ali ona na to nikad neće pristati, živi u nekom svom svjetu i cijeli dan samo spava a navečer sjedi cijelu noc, ta krisčanka sa kojom živi radi i hrani je, a ona neće nigdje ni da ode od nje
i necće da radi, sve joj mrsko, neki dan mi je obečala da će doći kod mene , ja živim 3000km od njih, pa sam pomislila da kad dođe dok bude spavala da joj pustim rukju da joj uči da vidim da li ima reakcije, ali se pri tome i bojim da joj se šta ne desi, a znam da neće htjeti ići kod hodže, čak štaviše prestaće i sa mnom komunikaciju ako sazna šta imam u planu, pa evo dugu priču vam napisah , recite mi šta da radim, da li da joj
pustim dok spava rukju, jer ako bude imala reakcije dok spava mislila sam da snimim i da joj kasnije pokažem na ovaj način bi možda pristala kad bi vidjela da nešto
nije u redu, možda bi htjela otići hodži da joj pomogne sa rukjom, šta mislite je li pravilno ovako, ili da ostavim da živi sa ovom lošom sudbinom, sve je Allahova volja, ali
eto ako imate neki savjet odgovorite, jer stvarno smo očajni, ona je postala hladna, nije čak ni ispratila mamu na hadžžd iako komunicira sa njom. Kaže da nije imala prevoz , stalno mi misli idu na to da joj sihr neda da bude kao nekad, jako sam tužna zbog svega, a da negovorim koliko se mami srce slama svaki put kad joj opsuje i kad
neće da dođe, a bila je nekad toliko privržena uz nju, do 14godine je spavala s njom u krevetu, a sad neće ni da je obiđe, samo kad joj treba para, ostali su digli ruke I kažu nek živi kako hoće, ali ja još imam nadu kao i mama da će biti drugačije.
Podrška: pitajucene@gmail.com
Alejkumusselam. Poštovana sestro, kao prvo ovo što si ti napisala nije pitanje, jer u pitanju se traži šerijatski stav o nečemu, a ovo što si ti napisala je traženje savjeta, pa ćemo ti inšaAllah u tom kontekstu i dati odgovor.
Tvoja majka treba znati da to što je išla kod tog “učevnog hodže” je veliki grijeh u islamu za koji treba da se iskreno pokaje. I to bez obzira na to šta se poslije te posjete sihirbazu desilo njenoj kćerci a tvojoj sestri. Taman da je ona sasvim normalna i da joj se nije desilo ovo što se desilo, da živi sretnim životom, da ste vi zadovoljni njome i da je u lijepom odnosu sa vama. “Učevni hodža” ima sve simptome klasičnog bosanskog sihirbaza: pravi zapise, obavještava o onome šta traže mrtvi (što je stvar gajba) i traži da se zakolje kurban. Ovo troje kad se sastane kod nekoga ne treba imati sumnje u njegovo bavljenje sihrom.
Prema tome, ako bi se neko trebao kriviti zbog ovoga gdje je završila tvoja sestra onda je to tvoja majka što je išla sihirbazu i tražila od njega pomoć, a jadan je onaj ko od sihirbaza pomoć traži. Iako mi svi znamo da je ona njoj željela dobro, jer šta će majka željeti svom djetetu osim hajra i sreće.
Ovo je tragedija i musibet bosanskih majki i žena, kćerka joj radi nešto sa čim ona nije zadovoljna i onda ide hodži da joj zapiše i reguliše, drugoj opet kćerka hoće da se uda za nekog ko se njoj ne sviđa odmah se ide hodži da to on zapisom i kurbanom rješava, trećoj sin hoće da dovede ko se mami ne sviđa, leti se hodži da se zapiše, mami se krava baca hajmo hodži, muž joj ide drugoj ženi – hodža piši i nepitaj kol’ko je, sin joj posto vehabija – hodža spašavaj učini ga normalnim… I ovako bi mogli nabrajati nadugo i naširoko i smijati se da to nije gorka i žalosna stvarnost. A onda nakon silnih hodžinih intervencija zbune se džini i pomiješaju se sihiri, pa se ne zna ko kome pomaže a ko kome odmaže, kome se skida sihr a kome nabacuje. Pa na kraju imamo rezultat da je jedan pobudalio, drugi “nagazio” na ono što je namijenjeno nekom trećem, treći se odmetnuo od roditelja, četvrti se ubio, peti se ne vraća kući i tako dalje.
Pa do kada će muslimani naših krajeva da svoje svakodnevne i sitne i krupne životne probleme rješavaju sa onim (hodžinim zapisima, sihrom i magijom) što im je jasno došlo u njihovoj vjeri na koju se pozivaju da je to haram, veliki grijeh i da ih može izvesti iz islama? Naravno, odgovor je: Onda kada se muslimani ovih krajeva vrate izvornom islamu, zapisanom u Časnoj Knjizi Kur’anu i vjerodostojnom Sunnetu i precizno pojašnjenim od imama i učenjaka ovog Ummeta.
Poštovana sestro, riječi savjeta se sastoje u sljedećem:
Prvo: ti i tvoja majka trebate znati da to što vaša sestra i kćerka nije u islamu (tako se razumije iz teksta), tj. ne praktikuje ništa od vjere, i Allah zna u šta vjeruje, da je to veći problem i veći musibet nego to što je lezbijka. Jer ono prvo je vodi u vječnu džehenemsku vatru, a ovo drugo je veliki grijeh na kojem ako umre kao muslimanka neće vječno biti u Vatri, kad tad će izaći iz nje a Allah joj može oprostiti taj grijeh ako hoće.
Nerijedak je slučaj kod roditelja muslimana koji imaju beš – vakat da se sikiraju što im kćerka čini zinaluk, ili sin pije alkohol, ili se kćerka udala za vlaha i slično, a što nema sumnje da su veliki grijesi u islamu, dok istovremeno te iste osobe nemaju ništa od islama osim imena i islamskog porijekla, pa se roditelji uopšte ne sikiraju za to niti nastoje da to riješe, bitno im je da se otkloni ono što je sramota kod ljudi a ne ono što je grijeh i sramota kod Allaha.
Drugo: Nadograđujući se na ono što je rečeno pod prvim savjetom, ti i tvoja majka trebate mnogo da upućujete Allahu, dželle še’nuhu, dovu da je Allah uputi, da se vrati vjeri, počne je iskreno praktikovati. Jer ovo je najveći hajr koji joj se može desiti u životu, i ako se ona vrati vjeri i Allahu veoma lahko će ona ostaviti taj porok u koji je upala. Dok sa druge strane, ako bi i uspjeli da je odvratite od tog poroka i nenormalnosti, a da se istovremeno ne vrati vjeri i ne pokaje Allahu, znajte da niste puno postigli, jer oni koji se ne drže vjere upadaju iz jednog poroka u drugi. Onaj ko nema vjere nema mu ništa sveto i ravno mu je do mora.
Treće: Trebate biti realni i ponašati se shodno vašim mogućnostima. Vi nemate vlast nad njom, fizički je ne možete prisiliti, te vam ostaje da na lijep način, a nekad i na grublji, shodno situaciji i okolnostima, je savjetujte da počne praktikovati vjeru, a s tim i ostavljati poroke. Pa ako uspije dobro i jest. A ako ne uspije nemojte svoj život rušiti zbog toga, ona je odrasla osoba, Allah zna koga će uputiti na pravi put. Vi ste sa svoje strane učinile što je u vašoj moći.
I na kraju ostaje vam najjače oružje koje je Allah dao vjerniku a to je dova. Puno se Allahu obraćajte dovama u situacijama kada se prima dova (između ezana i ikameta, kada kiša pada, petkom, na sedždi, kad se srce smekša i tako dalje) da je Allah uputi i da joj da što je najbolje za nju. Posebno tvoja majka neka dovi za nju jer se dova roditelja za njegovo dijete ne odbija. Ve billahi tevfik.
Na pitanje odgovorio: dr. Zijad Ljakić
Preuzeto sa stranice: http://www.n-um.com