Na koga se odnosi ajet o zaklinjanju?

Ovaj ajet se specijalno odnosi na Ebu Bekra, r. a., koji se bio zakleo da više neće pomagati Mistahu ibn Usasi, koji mu je inače bio tečić (sin od tetke po majci), a koji je o Allahovom Poslaniku, ﷺ., rekao jednu nedoličnu stvar onda kada se počela širiti priča o potvori Aiše, r. a. Tada je Allah, dž. š., objavio ovaj ajet:“Neka se čestiti i imućni među vama ne zaklinju da više neće pomagati rođake i siromahe, i one koji su na Allahovu putu rodni kraj svoj napustili; neka im oproste i ne zamjere! Zar vama ne bi bilo drago da i vama Allah oprosti? A Allah prašta i samilostan je“. (An-Nur, 22)

Kad je Ebu Bekr, r. a., čuo da je ovaj ajet objavljen, rekao je: „Da, tako mi Boga, želimo da nam Allah oprosti.“ I od tada je opet pomagao Mistahu kao i ranije.

Ebu Bekr, r. a., je time ličnim primjerom pokazao kako se uzorito i primjereno sprovode u djelo Allahove riječi i kako se djela koriguju shodno volji Njegovoj.

Iz fetvi i predavanja šejha Muhammeda ibn Saliha el-Usejmina