Kako da se suprostavi seksualnim prohtevima?

Zahvala pripada Uzvišenom Allahu (Bogu)!

Seksualna želja je nešto što je stvoreno u čoveku, i osoba ne može od toga da se oslobodi. Oslobađanje od toga nije ono što je potrebno muslimanu; već ono što je potrebno za njega jeste da se sudrži od upražnjavanja istog na zabranjen način i da to čini na način na koji je Uzvišeni Bog dozvolio.

Problem požude kod devojke, može da se reši u dva koraka.

Prvi korak je da smanji i ostavi stvari koje izazivaju požudu kod osobe. To se može postići na više načina, uključujući sledeće:

Spuštanje (obaranje) pogleda i da izbegava da gleda u ono što je Uzvišeni Bog zabranio. Uzvišeni Bog kaže (u prevodu značenja):
“A reci vernicama neka obore poglede svoje i neka vode brigu o stidnim mestima svojim.” (Kur’an, Svetlost, 31)

Poslanik Muhammed, alejhi selam, je kazao:

“Neka ti posle prvog pogleda ne usledi drugi pogled, jer dozvoljen ti je prvi pogled (koji se desi nenamerno), a nije ti dozvoljen drugi.”

Postoji mnogo izvora zabranjenog pogleda, kao što je gledanje direktno u mladiće i razmišljanje o njihovom atraktivnom izgledu ili gledanje slika u magazinima ili na filmovima.

Izbegavanje čitanja priča i romana koji se baziraju na seksualni aspekt, i izbegavanje čitanja internet stranica koje se bave takvim temama.
Izbegavanje lošeg društva.
Izbegavanje razmišljanja o požudama što je više moguće. Razmišljanje samo po sebi nije zabranjeno, ali ako se o tome misli predugo, to može da dovede osobu do zabranjenih postupaka.
Trošenje svog vremena u korisnim stvarima i stremljenjima, jer slobodno vreme može da dovede do toga da neko upadne u zabranjene stvari.
Izbegavanje, koliko je god moguće, da se odlazi na javna mesta gde se mešaju mladići i devojke.
Ako je devojka iskušana studiranjem u mešovitom okruženju, i ne može da nađe alternativu, ona mora da ostane čedna, ozbiljna i dostojanstvena, i treba da izbegava što je više moguće da sedi sa muškarcima i razgovara sa njima. Ona treba da ograniči svoj odnos na prijateljstvo sa ispravnim (čestitim) prijateljicama iz razreda.
Drugi korak je:

Jačanje faktora koji će da spreči nekoga da postupi u skladu sa svojim požudama. Ovo može da se postigne na više načina, uključujući sledeće:

Jačanje vere u srcu i jačanje odnosa sa Uzvišenim Bogom. To može da se postigne čestim sećanjem na Boga, čitanjem Kur’ana, razmišljanjem o Božijim imenima i svojstvima, i klanjanjem dosta dobrovoljnih namaza[1]. Verovanje jača srce i dušu, i pomaže u odolevanju iskušenjima.
Post, kao što je preneseno od Poslanika, alejhi selam, kada je kazao:
“O skupino mladića, ko od vas ima mogućnost, neka se ženi, na taj način sačuvaće svoj pogled i polni organ od greha, a onaj koji ne može, neka posti, njemu će post da bude štit.”

Ovo je upućeno mladićima, ali takođe uključuje i devojke.

Jačanje odlučnosti i volje, a ovo će da učini devojku sposobnom da se odupre i da kontroliše svoje strasti.
Sećanje na ono šta je Uzvišeni Bog pripremio za čestite devojke. Uzvišeni Bog kaže (u prevodu značenja):
“Muslimanima i muslimankama, i vernicima i vernicama, i poslušnim muškarcima i poslušnim ženama (poslušnim Bogu), i iskrenim muškarcima i iskrenim ženama (u njihovom govoru i delima), i strpljivim muškarcima i strpljivim ženama (u ispunjavanju svih dužnosti koje je Bog naredio i u ostavljanju svega onoga što je Bog zabranio), i poniznim muškarcima i poniznim ženama (pred njihovim Gospodarom – Bogom), i muškarcima koji dele milostinju i ženama koje dele milostinju, i muškarcima koji poste i ženama koje poste (obavezan post tokom meseca Ramazana i dobrovoljni post), i muškarcima koji o svojim stidnim mestima vode brigu i ženama koje o svojim stidnim mestima vode brigu (čuvaju se od zabranjenih seksualnih radnji), i muškarcima koji često spominju Allaha[2] i ženama koje često spominju Allaha – Allah je, zaista, za sve njih oprost i veliku nagradu pripremio (Raj).” (Kur’an, Saveznici, 35)

Razmišljanje o životima ispravnih žena koje su čuvale svoju čednost, kao što su devica merjema, koju je Uzvišeni Allah pohvalio u Kur’anu:
“I Marjemu, kćer Imranovu, koja je nevinost svoju sačuvala, a Mi smo udahnuli u nju život i ona je u reči Gospodara svoga i knjige Njegove verovala i od onih koji provode vreme u molitvi bila.” (Kur’an, Zabrana, 12)

I razmišljanje o nemoralnim ženama i upoređivanje ova dva tipa, jer postoji ogromna razlika između njih.

Biranje ispravnih prijateljica i provođenje vremena sa njima, tako da one mogu da pomognu jedna drugoj u poslušnosti i obožavanju Boga.
Poređenje efekata neposrednog ispunjenja želja kada devojka odgovori na zabranjeno, koji je praćen gubitkom zadovoljstva i sve što je ostalo je žaljenje i tuga, sa strpljenjem i težnjom protiv strasti i prohteva, i zaključivanje da je zadovoljstvo pri pobeđivanju strasti i prohteva daleko veće od zadovoljstva pri uživanju u zabranjenim stvarima.
Traženje pomoći u dovi (molbi) Bogu. Kur’an nas podučava lekciji koju možemo da izvučemo iz priče o Jusufu (Josifu), alejhi selam:
“Gospodaru moj’ – zavapi on – ‘draža mi je tamnica od ovoga na šta me one navraćaju. I ako Ti ne odvratiš od mene lukavstvo njihovo, ja mogu prema njima naklonost osetiti i lakomislen postati.’ I Gospodar njegov usliša molbu njegovu i spasi ga lukavstva njihovih; On, uistinu, sve čuje i zna. “(Kur’an, Jusuf, 33-34)

Izvor: http://islamqa.info/ar/20161

1] Namaz (ar. salat) u jezičkom smislu odnosi se na molitvu ili molbu (Bogu). U terminološkom smislu namaz je poseban obred bogosluženja ili obožavanja koji zahteva određene reči i pokrete koji su precizno definisani. Namaz je, nakon svedočenja da nema drugog istinskog boga osim Allaha i da je Muhammed Božiji poslanik i rob, drugi temelj Islama bez kojeg Islam čoveka ne može opstati. On je veza između čoveka i njegovog Gospodara i u njemu se ogleda čovekova pokornost Božijim naređenjima. Obaveznih namaza u toku dana je pet koji se klanjaju (obavljaju) u precizno određenom vremenu.

[2] Allah je arapska reč koja označava vlastito ime Jednog, Jedinog, Istinskog Boga koji je jedinstven u svemu i nije nikakav naziv za nekog posebnog Boga muslimana. Koren ovog imena je u reči ‘ilah’ koja u arapskom jeziku znači bog ili božanstvo, bilo ono istinito ili lažno. Dodavanjem određenog člana ‘El’, dobija se reč ‘El-Ilah’ koja je osnova imena ‘Allah’ kojim se označava Jedan, Jedini, Istinski Bog koji postoji, Stvoritelj i Gospodar svega, Jedini Koji zaslužuje da se obožava i Jedini Koga Njegovi robovi istinski obožavaju. Sva božanstva mimo njega su lažna. Uzvišeni Bog u Islamu ima mnoštvo lepih imena, a ime Allah upućuje na sva ostala Božija lepa imena. Hrišćani i Jevreji koji govore arapskim jezikom isto tako Boga nazivaju Allah i to ime koriste u Bibliji.

Odgovor preuzet sa stranice islamqa, pod nadzorom šejha Saliha Munedžida

https://islamqa.info
Preuzeto sa stranice:www.spasenje.com