Inače se trudim biti dobra osoba, ne svađati se ni s kim, ali je zaista teško kada se s većinom obitelji ne slažem što se tiče njihova razmišljanja. Zaista brzo planem, ljute me nepravda i neposluh prema roditeljima, ljuti me kada se moja obitelj ponaša onako kako im nije nalik samo zato što vide da se drugi tako ponašaju. Da li je grijeh ako ja planem i naglo reagiram sada kada klanjam? Meni sestre govore da previše pametujem, možda je u tome i stvar? Da li bih onda trebala zažmiriti na sve što mi ne odgovara iako se onda osjećam licemjerno, a u meni sve ‘’kipi’’? Molim vas da me posavjetujete kako je najbolje, a ja ću onda tako postupiti. Unaprijed hvala!
Podrška: pitajucene@gmail.com
Svakako da je od mudrosti i hikmeta da čovjek zažmiri na određene stvari koje se dešavaju oko njega, jer ako ga bude iritiralo sve što se dešava oko njega, to će ga sigurno mnogo namučiti. A kada su u pitanju roditelji, musliman naročito mora da pazi kada je u pitanju komunikacija sa njima.
Uzvišeni Allah je zabranio i najmanji uzdah prema roditeljima. Kazao je Uzvišeni Allah: ”Gospodar tvoj zapovijeda da se samo Njemu klanjate i da roditeljima dobročinstvo činite. Kad jedno od njih dvoje, ili oboje, kod tebe starost dožive, ne reci im ni: ‘Uh!’ – i ne podvikni na njih, i obraćaj im se riječima poštovanja punim. Budi prema njima pažljiv i ponizan i reci: ‘Gospodaru moj, smiluj im se, oni su mene, kad sam bio dijete, njegovali!“‘ (El-Isra, 23-24) A Allah najbolje zna!
Na pitanje odgovorio: prof. Elvedin Pezić
Preuzeto sa stranice http://www.n-um.com