Esselamu alejkum, Na vašoj stranici sam pročitala da iz obaveze posta ne izlaze oni koji rade teške fizičke poslove, kao na primjer na građevini, rudnicima….te da moraju svaki dan zapostiti pa kada dođu u stanje da ne mogu izdržati od gladi i zeđi da mogu pojesti i popiti onoliko koliko im je dovoljno da izdrže do iftara, ali da moraju napostiti te dane…… Molim vas da mi ovo pojasnite, ako mogu pojesti i popiti pa nastaviti s postom zašto moraju napostiti, ili mogu li prekinuti post pa napostiti te dane a da ne nastavljaju taj dan s postom? Pitam zbog muža, jer on radi na građevini pa ne započinje post kad treba da radi sa drvetom, smeta mu to, a ima nijjet da naposti te dane koje propušta. Esselamu alejkum.
Podrška: pitajucene@gmail.com
Alejkumusselam. Osobe koje rade teške fizičke poslove, poput rudara, građevinaca i slično, za ove osobe u Šerijatu nije došla olakšica da mogu da mrse dane Ramazana i da iste naposte. I ovo bi trebalo biti jasno. Na njima je obaveza da svaki dan Ramazana nanijete post i da ga zaposte, pa ako ga isposte dobro i jest. A kada dođu u situaciju da ne mogu više izdržati od gladi i žeđi dozvoljeno im je da popiju i pojedu onoliko koliko im je dovoljno da izdrže do iftara a zatim da nastave sa postom do iftara. Takođe, obavezni su napostiti te dane kada budu u mogućnosti nakon Ramazana. Ova dozvola da popiju i pojedu samo onoliko koliko je dovoljno do iftara se vraća na dozvolu pijenja i jedenja onoga što je haram u nuždi. Jer njima je haram da se mrse u danima Ramazana, a zbog teškog fizičkog posla i iznemoglosti dođu u stanje nužde kada im je dozvoljeno da popiju i pojedu, a što je haram u osnovi u danima Ramazana, samo onoliko koliko bi utolili glad i žeđ do iftara. Kao što je dozvoljeno pojesti svinjskog mesa ili popiti alkohola samo onoliko koliko da se glad i žeđ utole, a što je muslimanu u osnovi zabranjeno, onima koji bi umrli od gladi ili žeđi ako to ne urade.
Dokazi za ovo su sljedeća tri kur’anska ajeta: “On vam jedino zabranjuje: strv i krv i svinjsko meso, i ono što je zaklano u nečije drugo ime, a ne u Allahovo. A onome ko bude primoran, ali ne iz želje, tek toliko da glad utoli, njemu grijeh nije. – Allah zaista prašta i milostiv je”.
(El-Bekara, 173)
“Reci: “Ja ne vidim u ovome što mi se objavljuje da je ikome zabranjeno jesti ma šta drugo osim strvi, ili krvi koja istječe, ili svinjskog mesa – to je doista pogano – ili što je kao grijeh zaklano u nečije drugo, a ne u Allahovo ime.” A onome ko bude primoran, ali ne iz želje, samo toliko da glad utoli, Gospodar tvoj će doista oprostiti i milostiv biti”. (El-En’am, 145)
“On vam zabranjuje jedino strv, i krv, i svinjsko meso, i onu stoku koja je zaklana u nečije drugo, a ne u Allahovo ime. A onome ko bude primoran, ali ne iz želje, samo toliko da utoli glad – pa, Gospodar tvoj će, zaista, oprostiti i samilostan biti”. (En-Nahl, 115)
Znači, ajeti ukazuju na to da je u nuždi dozvoljeno pojesti meso strvine ili svinje, popiti alkohola ili krvi, a koji su inače zabranjeni, ali ne iz želje i samo onoliko koliko je potrebno da se utole glad i žeđ. Analogno ovome, to isto se odnosi na one osobe koje ne moge izdržati post jer rade teške fizičke poslove, tj. nije im dozvoljeno da ne poste te dane u startu nego su obavezni da ih zaposte, pa ako dođu u stanje prinude da se omrse, onda urade to samo onoliko koliko je dovoljno da utole glad i žeđ do iftara. A na ovo se odnose riječi Uzvišenog : “A onome ko bude primoran, ali ne iz želje, samo toliko da utoli glad”. Ve billahi tevfik.
Dr. Zijad Ljakić