Je li zabranjeno obavljati namaz u prisustvu hrane?

Pokudeno je obavljanje namaza u prisustvu jela

Enes b. Malik, radijallahu anhu, prenosi da je Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, rekao: ”Ako se postavi večera i uspostavi akšam-namaz; prvo večerajte. ‘21

Ibn Omer, radijallahu anhu, govorio je: “Resulullah, sallallahu alejhi ve sellem, rekao je: ‘Kada se pred nekoga postavi jelo pa se tada uspostavi namaz; neka prvo jede, i neka ne žuri, neka polahko završi . . , 22

Ibn Omer, radijallahu anhu, u ovom slučaju prvo bi objedovao, i ne bi išao na namaz dok ne bi završio, iako bi čuo imamovo učenje.

Propisi vezani za poglavlje

Prvo, gore navedeni hadisi odnose se na akšam-namaz, tim prije što je to jasno rečeno u jednoj verziji Enesovog, radijallahu anhu, predanja, a nju je zabilježio imam Muslim: “Koda dođe vrijeme večere a uspostavi se namaz; prvo večerajte, pa potom klanjajte akšam-namaz; i nemojte žuriti s objedom. ” A u drugoj verziji stoji: “Kada se uspostati namaz; a čovjek je postio taj dan, neka večera prije nego što klanja akšam-namaz; i neka ne žuri s objedom. ”

Međutim to ne znači da drugi namazi nemaju isti tretman, i to na osnovu sljedećeg: izjednačavanje drugih namaza s akšam-namazom podudara se sa značenjem i riječima Aišinog, radijallahu anha, predanja u kojem je Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, rekao: “Nema namaza kada je postavljeno jelo ni kada se čovjek opire fiziološkoj potrebi’ 23 gladan čovjek može željeti hranu više nego onaj koji je postio; hadis je općenit budući da je povod zabrane obavljanja namaza pored postavljene hrane negativan utjecaj na skrušenost. Zbog toga je Ebu Derda govorio: “Pronicljiv je čovjek koji obavi sve potrebe prije namaza, pa u namaz stupi skrušeno.”24

Drugo, kada je riječ o propisu vezanom za obavljanje namaza kada je postavljeno jelo, on je usko vezan za povod (a povod je negativan utjecaj na skrušenost): kada povod postoji, postoji i propis; ako povod ne postoji, ne postoji ni propis, naprimjer, čovjek je postio, ali nije gladan, i njemu nije pokuđeno klanjati, a Allah, dželle šanuhu, najbolje zna.

Treće, pozivajući se na navedene hadise, neki učenjaci tvrde da se namasko vrijeme produžuje u slučaju da jelo bude postavljeno neposredno prije završetka namaskog vremena. Smatram da hadisi na to ne ukazuju iz sljedećih aspekata: prvo, kada se radi dva zla, čovjek se mora ograničiti na manje, a odsustvo skrušenosti manje je zlo od propuštanja namaza u njegovom vremenu (što je slučaj s namazom u strahu, kada se u obzir uzima isticanje namaskog vremena); i, drugo, rekavši da se ne žuri s objedom, Resulullah, sallallahu alejhi ve sellem, nije mislio na odugovlačenje objeda do isteka namaskog vremena, već je htio ukazati da je skrušenost u namazu važnija od namaza u prvom vremenu. U tome je smislu Nafia govorio: “Kada bi sunce zašlo i noć se mogla jasno razlikovati od dana, Ibn Omer nekada je nakon posta prvo objedovao dok je mujezin učio ezan, pa ikamet, on bi čuo poziv, ali bi i dalje jeo, i ne bi žurio, potom bi otišao na namaz, govoreći: ‘Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, rekao je: Nemojte žuriti postavljenom večerom.’ 25

Četvrto, neki su učenjaci navedene hadise uzeli za dokaz mišljenju da prisustvovanje zajedničkom namazu nije obavezno, jer se čovjek uglavnom zauzme jelom umjesto namazom. Ali to je dokazivanje pogrešno. Postavljena hrana, doduše, opravdava izostajanje iza zajedničkog namaza, ali ne obezvređuje njegovu obaveznost glede onoga ko je dužan klanjati u džematu, i ovo treba dobro shvatiti.

———–

Iz knjige “Enciklopedija Zabrana u Islamu 1. dio”
Naslov originala: “Mewsua'tul-menahiš-šeri'jjeti fi sahihis-sunnetin-nebevijjeti ”
Autor: Selim el-Hilali

Preuzmite pdf knjigu na ovom linku:
https://pitajucene.com/wp-content/uploads/2019/09/Enciklopedija-zabrana-u-islamu-1.pdf