Es-selamu alejkum ve rahmetullahi ve berekatuhu! Živim u Švedskoj gdje, hvala Allahu, ima mnogo mesdžida. Kao što je svima poznato, ovdje je ezan zabranjen. Stoga me zanima da li smo mi koji živimo u blizini recimo 5 minuta hoda do džamije dužni da idemo na svaki namaz iako ne čujemo ezan (jer je zabranjen)? Meni je logično da idemo (jer bi inače džamije bile prazne), ali me interesuje stav uleme. Da vas Allah nagradi! Amin!
Učenjaci se razilaze po pitanju obaveznosti namaza u džematu. Njihovo razilaženje temelji se na različitim hadisima koji su izrečeni u tom kontekstu.
Prvo mišljenje zastupa imam Ahmed, rhm., smatrajući da je farzi ajn, dakle obaveza svakom pojedincu, koji može otići do džamije. Ovaj stav su podržali Ata’, El-Evzai, Ebu Sevr, od muhadisa Ibn Huzejme i Ibn Hibban te zahirije. Njihovo razilaženje odnosi se na to da li je džemat uvjet za ispravnost namaza ili je namaz ispravan s tim da čovjek snosi odreðeni grijeh?
Njihovi dokazi su sljedeći:
1 – Od Ebu Hurejre, r.a., prenosi se da je neki čovjek došao Allahovom Poslaniku, ﷺ., i rekao: ‘’Allahov Poslaniče, ja nemam nikoga da me odvede u džamiju’’, pa ga je zamolio da mu dopusti da klanja u kući, što je Poslanik, ﷺ., i učinio. Meðutim, kada se udaljio, Allahov Poslanik, ﷺ., naredi da ga vrate, a onda ga upita: ‘’Da li čuješ poziv (ezan)?’’ ‘’Da’’, odgovori čovjek. Poslanik, ﷺ., reče: ‘’Onda se odazovi.’’ (Muslim, Nesai i drugi)
Ovaj hadis ukazuje na to da ako Poslanik, ﷺ., nije dopustio slijepom čovjeku da klanja u kući, onda je preče da se ne dopusti zdravoj i sposobnoj osobi.
2 – Ebu Šeasa el-Muharibi prenosi pa kaže: ‘’Jednom prilikom je mujezin zaučio ezan, a neki čovjek ustade i izaðe iz džamije. Ebu Hurejre, r.a., pratio ga je pogledom sve dok nije izašao, a onda reče: ‘Što se tiče ovog, suprotstavio se Ebu Kasimu.’’’ (Muslim)
Dakle, ovaj hadis ukazuje da je grješan onaj ko propusti namaz u džematu.
3 – Od Ebu Hurejre, r.a., prenosi se da je rekao: ‘’Allahov Poslanik, ﷺ., rekao je: ‘Htio sam narediti nekolicini mladića da mi sakupe granje, a zatim da odem ljudima koji klanjaju u svojim kućama pa da im ih spalim.’’’ (Muslim)
Ovaj hadis ukazuje na opasnost grijeha ostavljanja namaza u džematu i njegovog obavljanja u kući jer je zbog toga Poslanik, ﷺ., htio da im spali kuće.
Drugi stav zastupaju imami Ebu Hanife i Malik te veliki broj šafija, a to je da je namaz u džematu potvrðeni sunnet, sunneti muekede. Njihovi dokazi su sljedeći:
1 – Hadis u kojem Allahov Poslanik, ﷺ., kaže: ‘’Ako budete klanjali u svojim kućama pa doðete u džamiju, onda klanjajte sa njima jer vam je to nafila.’’ (Bilježe ga Nesai, Tirmizi, Ahmed i drugi)
Ovaj hadis ukazuje da je ispravan prvi obavljeni namaz u kući, dok je ovaj drugi nafila.
2 – Hadis u kojem Poslanik, ﷺ., kaže: ‘’Onaj ko čeka namaz da ga klanja sa imamom ima veću nagradu od onoga ko klanja pa zaspi.’’ (Buharija i Muslim)
Hadis jasno ukazuje da onaj ko obavi namaz u džematu ima veću nagradu, ali i onaj ko klanja namaz u kući takoðer je nagraðen za njega iako manje.
Treći stav: Imam Šafija, veliki broj malikija i hanefija, smatraju da je namaz u džematu farzi kifaje, dakle odnosi se na jednu skupinu i ako ga obavi ta skupina, spada grijeh sa ostalih. Ovo sa ciljem da se ispolji jedan od islamskih obreda, dakle, od samog ezana, okupljanja, namaza i drugih ibadeta. Njihovi dokazi su spoj prethodnih dokaza zastupnika druga dva stava, s tim da se mora pojasniti kako je Allahov Poslanik, ﷺ., rekao da namaz u džematu vrijedi za dvadeset i pet, a u drugoj predaji dvadeset i sedam puta više nego namaz pojedinca u kući. Zatim, tu je blagodat koja se spušta dovom meleka za one koji klanjaju u džematu. U svakom slučaju, namaz u džematu treba i bolje je obavljati iako se ne čuje ezan, jer stanje muslimana na Zapadu je takvo da ako biste još srušili instituciju namaza, pored toga što vam je zabranjeno da učite ezan, onda ne bi bilo smisla živjeti u takvim državama.
Ovaj stav se smatra najispravnijim, a Allah najbolje zna.
Odgovorio: Harmin Suljić, prof.