EsSelamu alejkum draga braćo! Čitam da je fino postit dan Ašure i htjela bi znati šta je taj dan Ašure? Imali neki događaj koji je tada bio, kada bi me neko upito za taj dan, šta reći i kako objasnit? Jer znam da je od sunneta postiti, ima li sada i pitanje što postit taj dan. I da li mogu ja u tim danima deveti, deseti, jedanesti zanijetit zapostit moje dane koje su mi ostale od posta Ramazana, ili bi trebala njih posebno napostit?
Potrebno je da se prijaviš za unos odgovora.
Alejkumus selam! Dovoljno je muslimanu ako zna da je Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, nešto radio ili preporučio da se radi, svejedno poznavao on povod, mudrost ili smisao toga, da to radi i praktikuje. A ako poznaje povod, smisao i mudrost određenog dobrog djela to je onda bolje. Međutim, što se tiče dana Ašure ovo pitanje ima smisla pošto je oko tog dana rašireno mnogo neosnovanih radnji, djela i postupaka od kojih je ova vjera čista.
Što se tiče toga zašto je propisano postiti taj dan odgovor je u hadisu kojeg prenose Buharija i Muslim u svoja dva Sahiha od Ibn Abbasa, radijallahu anhuma, da je rekao: “Došao je Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, u Medinu pa je zatekao Židove da poste na dan Ašure (deseti Muharrem) pa su ih upitali o tome. A oni su odgovorili: Ovo je dan u kojem je Allah dao pobjedu Musau, alejhi selam, i Benu Israilu nad faraonom, pa ga mi postimo veličajući taj dan. Pa je rekao Vjerovjesnik, sallallahu alejhi ve sellem: “Mi smo preči da slijedimo Musaa, alejhi selam, od vas”. Pa je naredio da se posti taj dan.
Ovo je jedino što je vjerodostojno prenešeno po pitanju toga šta se desilo taj dan i zašto ga postimo. Navode se predaje u kojima je došlo da je se na dan Ašure Nuh, alejhi selam, iskrcao na brdo El-Džudij, da je Allah, subhaneh, tog dana oprostio Ademu, alejhi selam, i Junusovom narodu, da se taj dan rodio Ibrahim, alejhi selam, da je taj dan spašen od vatre, i druge predaje koje se često spominju i navode u knjigama i na minberima. Sve ove predaje, većinu ih navodi Taberani u svom “Kebiru”, su ili veoma slabe zbog ravija čiji senedi se ostavljaju i ne prenose osim ibreta i upozorenja na njih, ili su izmišljene i krivotvorene. A to znači da nije dozvoljeno prepričavati ove predaje i imati ubjeđenje oko onog što je njima prenešeno o vrijednosti toga dana zbog velikih događaja koji su se navodno tada desili. Od svega spomenutog spomenutog pouzdano je samo da su Musa, alejhi selam, i njegov narod toga dana spašen od faraona.
Takođe, od izmišljotina i novotarija toga dana je ono što rade šije od samokažnjavanja udarajući se sabljama i puštajući krv jer navodno nisu spriječili ubistvo Husejna, radijallahu anhu, jer je on toga dana ubijen.
Takođe, sufijske novotarije koje su zajedničke sa šitskim od spremanja određenog jela za taj dan koje se zove ašura sa posebnim receptom, gdje se skuhaju sve vrste zrnevlja (pšenica, kukuruz, grah, riža…) i jede se taj dan smatrajući to ibadetom. I još mnoge druge stvari za koje nije došao dokaz u šerijatskim tekstovima a što se pripisuje ovoj uzvišenoj vjeri a ona je čista od toga.
Ispravno je da se ne može spojiti post koji je vadžib sa postom koji je mustehab, pa tako trebaš posebno nanijetiti i postiti dane propuštene u Ramazanu a posebno postiti dane Ašure čiji post je sunnet a ne vadžib. Ve billahi tevfik.
Na pitanje odgovorio: dr. Zijad Ljakić
Preuzeto sa stranice http://www.n-um.com
DAN AŠURE: Simbolično jelo koje zbližava sve vjere
Deseti dan muharema, prvog mjeseca u islamskom kalendaru, obilježava se kao Dan ašure. Deseti muharem počinje danas zalaskom sunca i nastupanjem akšama. Za Dan ašure sprema se istoimeno jelo od voća, orašastih plodova i žitarica. Kako se hidžretski kalendar razlikuje od gregorijanskog, tako i deseti muharem svake godine po gregorijanskom kalendaru nastupa različitog dana. Stoga se i namirnice od kojih se priprema ašure svake godine razlikuju, s obzirom na godišnje doba i dostupnost plodova.
U Hadži Sinanovoj tekiji u Sarajevu, koja je sagrađena 1640. godine, tradicionalno se pravi ašure. Ekipa agencije Anadolija posjetila je tekiju i prisustvovala pravljenju ovog simboličnog jela starog vijekovima. Hadži Mensur svake godine, uz pomoć svojih prijatelja, priprema ašure. U razgovoru sa novinarom agencije Anadolija, hadži Mensur pojasnio je faze pripreme ašure.
„Ašure se sprema tako što se u velikom kazanu napravi agda, a onda se dodaju artikli kao štu su suho voće poput šljive, kajsije, smokve, zatim kikiriki, bademi, orasi, riža… Svi artikli koji se u tom trenutku mogu pronaći“, rekao je hadži Mensur.
Ašure predstavlja jelo koje je poslanik Nuh jeo poslije potopa, od namirnica koje je skupio na lađi.
„Nema određen broj artikala koji ide u ašure. Treba biti neparan broj, a najviše može biti 77 artikala, ukoliko se mogu pronaći“, istakao je hadži Mensur.
Pripreme za pravljenje ašure u tekiji traju deset dana, od prikupljanja namirnica, pa do samog čina pravljenja. Svi artikli pripremaju se i režu ručno, sa puno strpljenja i ljubavi. Ašuru većinom prave muškarci u tekiji, jer kako je rekao hadži Mensur, žene preko dana rade, pa nemaju vremena.Desetog dana mjeseca muharema, koji će nastupiti današnjim zalaskom sunca, u tekiji se tradicionalno obavlja zikr i učenje, a potom se ašure dijeli džematu, posjetiocima, komšiluku i ostalim ljudima.
„Sve je posebno kod ašure. Od spremanja do konzumiranja. To je jedinstveno jelo i ne može se opisati riječima“, naglasio je hadži Mensur.
Da ašura nije jelo koje u svojoj tradiciji čuvaju muslimani, dokaz je i Međureligijsko vijeće u Bosne i Hercegovine, koje u saradnji sa izdavačkom kućom Hikmet, i ove godine pravi ovo tradicionalno i karakteristično jelo. Pod sloganom „Svi smo mi na istom brodu“ danać će ove dvije organizacije dijeliti ašure prolaznicima ispred sarajevske katedrale Srca Isusova. Cilj ove aktivnosti, kako su saopštili organizatori, jeste da poruka mira, humanosti, dijaloga, tolerancije, razumijevanja, ljubavi i bratstva bude poslata iz Sarajeva, te da se naglasi značaj multikulturalnosti za bosanskohercegovačko društvo