Adabi prilikom ucenja Kur'ana

Imam En-Nevevi, rahimehullah, spomenuo je vise tih adaba i propisa u svojoj knjizi ‘Et-
Tibjan’ 63 . Mi cemo ovdje ukratko navesti najvaznije:

1. ihlas – iskrenost prilikom ucenja Kur'ana, pri cemu onaj koji uci Kur'an treba imati na umu da priziva Uzvisenog Allaha;

2. da svoja usta ocisti misvakom 64 ili necim drugim cime se usta ciste 65 ;

3. da uci Kur'an pod abdestom; dozvoljeno mu je da uci bez abdesta (s tim da nije dzunup 66), ako ga zna napamet, bez dodirivanja mushafa, a mustehadi 67 je to dozvoljeno sve dok se smatra cistom;

4. haram je osobi koja je dzunup i onoj koja ima hajz da uci citav Kur'an ili dio Kur'ana,
osim ako se ne radi o dijelovima Kur'ana koji spadaju u okvir jutarnjeg i vecernjeg zikra, ali im
je dozvoljeno da Kur'an u srcu ponavljaju bez izgovaranja rijeci, a isto tako dozvoljeno im je da gledaju u mushaf, s tim da ga direktno ne dodiruju 68 ;

5. ako osoba koja je dzunup ili osoba koja ima hajz hoce da se ocisti (okupa) i ne mogne naci vode, ona ce uzeti tejemum, te mu samim tim postaje dozvoljeno ucenje Kur'ana i obavlja- nje namaza i sl., sve dok ne ucini nesto sto kvari tejemum ili ne nađe vodu;

6. pozeljno je da ucenje Kur'ana bude na cistom mjestu, a takoder bi pozeljno bilo da to bude u dzamiji, jer ona uglavnom predstavlja cisto i casno mjesto, a uz to boravak u dzamiji uz nijet moze biti itikaf, također ne treba uciti Kur'an osim na lijepom i cistom mjestu;

7. pozeljno je da se onaj koji uci Kur'an okrene prema kibli prilikom ucenja, da skruseno
sjedi uz smirenost i dostojanstvo, oborene glave. Ako bi Kur'an ucio stojeci ili naslonjen i si., to je dozvoljeno i ima nagradu za svoje ucenje, ali se ne moze porediti s prvim slucajem;

8. kada zeli poceti s ucenjem Kur'ana, pozeljno je da zatrazi utociste kod Allaha i kaze:
‘E'uzu billahi mines-sejtanir-radzim’ (Trazim utociste kod Allaha od prokletog sejtana’). To je
misljenje vecine alima. Takoder treba da prouci ‘bismillahir-rahamanir-rahim’ (‘u ime Allaha, Milostivog, Samilosnog’) na pocetku svake sure, osim sure Et-Tevba (El-Bera'e);

9. kada pocne uciti, onda se treba skoncentrisati na skrusenost i razmisljanje;

10. kada uci Kur'an treba da osjeti bogobojaznost i strah od Allaha zbog toga sto je Allahov
Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, rekao:

‘Ucite Kur'an i placite, a ako ne budete mogli plakati, onda se pravite da placete”

To je zato jer kada razmislja o onome sto se u Kur'anu navodi od prijetnji, obecanja i ugovora, a zatim sagleda svoj nemar u vezi s time, onda ako ga ne obuzme tuga i ne pocne plakati
(zbog toga), neka place zbog skamenjenosti svoga srca, jer je to jedna od najvecih nevolja;

11. treba Kur'an uciti pazljivo; islamski ucenjaci su slozni da je mustehab da se Kur'an
uci pazljivo, zbog rijeci Uzvisenog Allaha: izgovaraj Kur'an pazljivo’ 10 , kao i zato sto je
pazljivo ucenje blize postivanju (Kur'ana) i ostavlja veci trag na srce, za razliku od brzog ucenja;

12. lijepo je da, kada prouci ajet koji govori o Allahovoj milosti, zamoli Uzvisenog Allaha da mu udijeli (dobra) iz Svoga obilja, a kada prouci ajet koji govori o kazni, da zatrazi utociste kod Allaha od zla i kazne; kada prouci ajet koji govori o tome da je Uzviseni Allah daleko od
nesavrsenstva, onda treba reci: ‘Subhanehu ve te'ala’ (‘Neka je slavaljen i uzvisen’) ili ‘dzellet
azametuhu’ (‘neka je sveta Njegova uzvisenost’) ili nesto slicno tome;

13. treba posvetiti paznju postivanju Kur'ana i izbjegavati da ga nesto tokom ucenja navedena smijeh, galamu, raspravu ili igru, zbog rijeci Uzvisenog Allaha:

‘A kad se uci Kur'an, vi ga slusajte i sutite da bi vam se smilovalo’; 71

14. nije dozvoljeno ucenje Kur'ana na nekom drugom jeziku osim na arapskom, bez obzira da li ucac dobro znao arapski ili ne, bez obzira da li se radilo o ucenju Kur'ana na namazu ili nekim drugim povodom 72 ;

15. nije dozvoljeno uciti Kur'an, osim na jednom od sedam priznatih kiraeta (vedzhova);
zabranjeno je uciti Kur'an na nekom kireatu koji nije priznat (saz); kada onaj koji uci Kur'an uci
po jednom od priznatih kiraeta, onda treba zavrsiti ucenje po tom kiraetu, sve dok se radi o povezanom govoru (misaonoj cjelini) i ne smije mjesati kiraete na jednom mjestu;

16. islamski ucenjaci smatraju da se Kur'an treba uciti po redoslijedu, bez obzira da li se radilo o ucenju u namazu ili nekom drugom, jer je takav raspored, kakav jeste, odreden radi neke
mudrosti;

17. ucenje Kur'ana gledajuci u mushaf je vrjednije nego ucenje Kur'ana napamet van namaza, jer je gledanje u mushaf ibadet, pa stoga treba da se objedini ucenje i gledanje, osim u slucaju da ucac Kur'ana osjeti vecu skrusenost kad ga uci napamet;

18. mustehab je da se formiraju halke ucenja i proucavanja Kur'ana, shodno hadisu Allahovog Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem: ‘Nece se okupiti ljudi u nekoj od Allahovih kuca da uce Kur'an i medusobno ga proucavaju, a da se na njih nece spustiti smirenost, obuhvatiti ih
milost, natkriliti ih meleci i Allah ih spomenuti kod onih, koji su kod Njega’; 13

19. mustehab je da se glasnije uci, ako se ne boji rijaa 74 ili da ce ucenje ometati druge, jer
glasnije ucenje drzi srce budnim i pomaze koncentraciju, a samim tim sluh navodi na razmis-
ljanje prilikom ucenja. U hadisu se navodi: ‘Allah ne slusa nista kao sto slusa poslanika lijepog
glasa koji glasno uci Kur'an’-? 5

20. mustehab je da se uljepsa glas prilikom ucenja Kur'ana, na osnovu hadisa Allahovog
Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem: ‘Ukrasite Kur'an svojim glasovima’; 76

21. mustehab je traziti da Kur'an uci onaj ko ima lijep glas; to je bio sunnet Allahovog Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem, jer Ibn Mesud kaze:

‘Allahov Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, rekao mi je: ‘Uci mi (Kur'an). ‘

‘Da ti ga ucim, a tebi je objavljen?’, upitao sam.

‘Zelim da ga cujem od nekog drugog’, odgovori on, pa sam ucio suru En-Nisa sve dok nisam stigao do ajeta: ‘A sta ce, tek, bit kada dovedemo svjedoka iz svakog naroda, a tebe dovedemo kao svjedoka protiv ovih?’ 11 ;

22. veliki dio uleme smatra pozeljnim da se naucna sijela otvaraju (zapocinju) ucenjem Kur'ana, koji ce uciti osoba koja ima lijep glas;

23. ucac Kur'ana prilikom pocinjanja i zavrsavanja ucenja ne treba se pridrzavati znakova u
Kur'anu koji oznacavaju cetvrtinu (rub'u), asere i dzuzeve, ako smisao nece biti potpun, jer bi u tom slucaju nastala pometnja;

24. pokuđeno je ucenje Kur'ana na nekim mjestima i u nekim situacijama među koje spada:
kad se covjek nalazi na rukuu, sedzdi, tesehuddu (ucenju et-tehijjatu) i drugim stanjima u namazu, osim na kijamu; pokudeno je ucenje Kur'ana mimo Fatihe onome koji klanja za imamom i cuje njegovo ucenje; pokudeno je uciti Kur'an prilikom pospanosti, kao i prilikom hutbe za onoga ko cuje hatiba sa mimbera;

25. ne treba izdvajati neke prilike tokom kojih se uce određene sure, bez vjerodostojnog dokaza, kao sto neki uce petkom na sabahu sure u kojima se nalazi ajet sedzde osim sure Es-
Sedzda, ili ako na teravija-namazu uci suru El-En'am na posljednjem rekatu sedme noci ramazana smatrajuci to lijepim (mustehabom);

26. ako mu neko nazove selam, a on uci Kur'an, onda treba zastati s ucenjem i odgovoriti
mu na selam, a ako neko kihne dok on uci, mimo namaza, i kaze: ‘El-hamdu lillah’ (‘Hvala
Allahu’), onda je lijepo da mu onaj ko uci Kur'an kaze: ‘Rahimekullah’ (‘Allah ti se smilovao’), a
ako cuje mujezina, onda treba prekinuti ucenje i odazvati se na poziv (ezana);

27. kada prouci ajet sedzde, onda treba uciniti sedzdetut-tilavu.

————

Iz knjige “Deset stvari koje vode Allahovoj ljubavi”
Autor: Ibn Kajjim El-Dževzijje