Zahvala pripada Allāhu, Gospodaru svih svjetova, Jednom i Jedinom.

Salavāt i selām neka su na Allāhovog poslanika Muhammeda, njegovu časnu porodicu i sve plemenite ashābe.

Imetak koji je u potpunosti stečen na halal način, dozvoljeno je da se koristi, isto tako imetak koji je u potpunosti stečen na haram način, zabranjeno je da se koristi. Imetak koji je pomiješan, tj. dio imetka je stečen na halal a dio na haram način, oko takve vrste imetka postoji razilaženje među islamskim učenjacima. Dio učenjaka smatra da je korištenje takve vrste imetka zabranjeno, a drugi dio smatraju da je dozvoljeno, dok treći smatraju da je pokuđeno.

Mišljenje koje je najbliže istini i koje se uklapa u sveopće ciljeve i smjernice šerijata je opća pokuđenost korištenja takvog imetka. Međutim, udio haram imetka kod svih ljudi nije isti. Kod nekih osoba većina imetka je stečeno na haram način, a kod nekih harama je samo malo. Pa, prema tome, što je veći udio harama u imetku, korištenje tog imetka je sve pokuđenije i bliže haramu, a što je manji udio harama u imetku, korištenje tog imetka je sve manje pokuđeno i bliže potpunom halalu. (Vidi: Ibn Muflih, El-Furu’u, 4/389)

Prenosi se da je neki čovjek došao Abdullāhu b. Mes’ūdu, radijallāhu anhu, i upitao ga: “Moj komšija bavi se kamatom, a često me zove da mu dođem u goste?”, pa mu je rekao: “Ono što ti se servira, to je tvoje, a grijeh je njegov.” Sufijan es-Sevri, rhm, na to je dodao: “Ako znaš da je ta hrana tačno od kamate – nemoj je jesti.” (Abdur-Rezzāk, El-Musannef, br. 14675)

Upitan je Hasan el-Basri, rhm, da li je dozvoljeno jesti imetak osōba koje se bave razmjenom novca i kamatom, pa je rekao: “Allah vam je rekao da židovi i kršćani jedu kamatu, pa vam je ipak dozvolio da jedete njihovu hranu.” (Abdur-Razzāk, El-Musannef, br. 14681)

U tom kontekstu, šejh Abdul-Latif b. Abdur-Rahmān b. Hasan, rhm, navodi korisno pravilo pa kaže: “Ako čovjek zna da je imetak harām, kao da je srečen krađom i sl., nije mu dozvoljeno da ga jede (koristi) po jednoglasnom mišljenju učenjaka. Sumnjiv imetak, kojeg je pohvalno ostaviti, to je imetak za kojeg ne zna da li je stečen na halāl ili harām način. Imetak koji je razdvojen, tj. zna se šta je halāl a šta je harām, takav se smatra jasnim imetkom, a ne sumnjivim – halāl se jede (koristi) a harām ne jede (ne koristi).” (Ed-Durerus-senijje, 9/322)

Prema tome, ako ste u mogućnosti da se sustegnete od sumnjivog imetka, to je bolje i preče, a ako niste u mogućnosti – kao što je vaš slučaj – onda nema smetnje da jedete namirnice koje vam kupi otac, sve dok ne budete sigurni da su kupljene od jasnog haram imetka. U slučaju da ste sigurni da je riječ o haram imetku, onda vam je obaveza potražiti halal opskrbu, shodno mogućnostima, a u nuždi vam je dozvoljeno privremeno jesti takvu hranu i grijeh je na Vašem ocu.

Allāh, dželle šanuh, najbolje zna!

Odgovorio na pitanje: Amir I. Smajić
Preuzeto sa stranice: http://www.ehlus-sunne.ba