Kasno je i hladno i, evo, kiša pada…
Htio sam vam nešto napisati. Nešto što mene motiviše da možda na taj način i nekog od vas motivišem, a i da ne bude da samo plakate stavljam po svom zidu, ali ne znam osim da kažem:
Razmišljam kako mi je drago što sam se vratio svojoj braći i svom narodu. Nije to samo što sam bio nostalgičan, već da zajedno živimo islam, ali i da zajedno prolazimo preko prepreka u životu. Volio bih da zajedno naučimo kako uživati u islamu, ne samo u životu, već u životu u islamu. Razlika je, vjerujte, naučiti islam i naučiti islam živiti. To je nešto poput onoga kada naučiš propise namaza, ali još ne znaš da klanjaš ili naučiš propise umre, ali ne znaš sam da je obaviš.
Što više sa vama živim, vidim da mnogo ljudi voli islam, praktikuju osnove islama, ali se mnogo pate u životu. Kao da ih nešto mnogo “izjeda” i “koči”.
Međutim, sve više vidim da ne znaju uživati u islamu. Jednostavne stvari sami sebi zakompliciraju. Nije da možda ne znaju uživati u nekim trenucima u životu, ali uglavnom ni u životu ni u islamu. “Islam najveća istina”, “islam je najljepša vjera”, “islam je najbolji put u životu” njihove su parola samo zato jer duboko vjeruju u istinu ove naše lijepe vjere, ali to ne govori i njihov život u islamu. I onda ljudi posustaju i u životu i u islamu. A ne treba tako.
Zbog toga mi je mnogo žao.
Ali, i pored toga, ipak sam veoma sretan i Allahu zahvalan da se stvari mijenjaju na bolje, i da sam sve više i više optimističan.
Da, Put je lagan i nije ga sasvim jednostavno naučiti. No, uz Allahovu pomoć, on je blizu svakome ko ga bude iskreno htio.
“One koji se budu zbog Nas trudili Mi ćemo, sigurno, putevima koji Nama vode uputiti; a Allah je, zaista, na strani onih koji dobra djela čine!” (29:69)
Allah vas sačuvao.
Mr. Hfz. Rusmir Čoković