Da li je današnji Kur’an promenjen?

Jedan od najčešćih mitova u vezi sa Časnim Kur’anom jeste optužba na račun Osmana, neka je Bog zadovoljan sa njim, koji je bio treći pravedni halifa (vladar) i koji je prikupio kur’anski tekst u jednu zbirku, optužuju ga da je između mnoštva kontradiktornih verzija, odabrao jedan Kur’an. Ovaj Kur’an, kojeg svi muslimani sveta smatraju Božijom objavom, isti je onaj Kur’an koji je objavljen poslednjem Božijem Poslaniku, Muhammedu, neka su Božiji mir i blagoslov nad njim. Kur’anska poglavlja su pisana i grupisana pod direktnim nadzorom Božijeg Poslanika Muhammeda, neka su Božiji mir i blagoslov nad njim. Ovde ćemo da analiziramo korene mita o tome da li je Osman, neka je Bog zadovoljan sa njim, odabrao današnji Kur’an.

Božiji Poslanik je lično nadzirao pisanje kur’anskog teksta

Kad god bi Božiji Poslanik, neka su Božiji mir i blagoslov nad njim, primio objavu od Boga, najpre bi objavljene ajete (stihove) naučio napamet, a zatim bi ih citirao svojim sledbenicima, Bog bio zadovoljan sa njima, koji bi ih, takođe, naučili napamet. Odmah nakon toga, Božiji Poslanik, neka su Božiji mir i blagoslov nad njim, je tražio od pisara da zapišu ono što je objavljeno, nakon čega bi proverio zapisano. Muhammed, neka su Božiji mir i blagoslov nad njim, je bio „Ummijj“, Poslanik koji nije znao ni da čita ni da piše. Zato je sve objavljene ajete citirao sledbenicima koji su ih zapisivali. Nakon toga je tražio da prouče ono što su zapisali. Ako bi se desila bilo kakva greška, Poslanik bi odmah reagovao i tražio da se ispravi. Isto tako, on je povremeno proveravao ono što su sledbenici ranije zapisali i što su naučili napamet od Kur’ana. Na taj način je Kur’an zapisan pod direktnom kontrolom Božijeg poslanika, Muhammeda, neka su Božiji mir i blagoslov nad njim.

Redosled kur’anskih sura (poglavlja) i raspored ajeta (stihova) su po Božijoj odredbi

Kur’an je objavljivan u periodu od 23 godine, deo po deo, u skladu sa potrebama. Kur’an nije kompletiran onako kako je objavljivan Božijem Poslaniku, neka su Božiji mir i blagoslov nad njim. Njegov raspored je određen putem objave od Uzvišenog Boga. Uzvišeni Bog je Svom Poslaniku, neka su Božiji mir i blagoslov nad njim, direktno naređivao kakav treba da bude raspored ajeta (stihova) i sura (poglavlja). Zato je Božiji Poslanik, neka su Božiji mir i blagoslov nad njim, pisarima nalagao u kojoj suri i iza kojeg ajeta moraju da budu zapisani objavljeni ajeti. Svakog ramazana (a to je deseti mesec u islamskom kalendaru), Božiji Poslanik, neka su Božiji mir i blagoslov nad njim, je pred anđelom Gavrilom učio sve što je od Kur’ana do tada objavljeno, uključujući i redosled ajeta. U toku poslednjeg ramazana, pre nego što je preselio na Ahiret (drugi svet), dva puta je pred anđelom Gavrilom proučio celi Kur’an.

Iz ovoga se vidi da je Kur’an kompletiran i proveravan još za života Božijeg Poslanika, neka su Božiji mir i blagoslov nad njim. On je proveravao i ono što su sledbenici napamet naučili i ono što su pisari zapisali.

Kur’an je sakupljen u jedan Mushaf (knjiga)

Kompletan Kur’an je zapisan još dok je Božiji Poslanik, neka su Božiji mir i blagoslov nad njim, bio živ, zajedno sa redosledom ajeta (stihova) i sura (poglavlja). Međutim, Kur’an nije bio napisan na materijalu iste vrste; neki delovi su bili napisani na kamenu, neki na životinjskim kožama, neki na palminim listovima… Nakon smrti Božijeg Poslanika, neka su Božiji mir i blagoslov nad njim, Ebu Bekr, prvi halifa (vladar), naredio je da se sav kur’anski tekst prepiše na materijalu iste vrste i ukoriči u jedan Mushaf (knjiga). Tako je Časni Kur’an prvi put ukoričen u tvrdi povez, i ništa od njegovog teksta nije moglo da se izgubi.

Osman je napravio nekoliko kopija originalnog rukopisa

Mnogo sledbenika je zapisivalo sve što je objavljeno Božijem Poslaniku, neka su Božiji mir i blagoslov nad njim. Pošto Božiji Poslanik nije verifikovao šta je svaki od njih zapisivao, postojala je realna opasnost da su neki pogrešili u nekim delovima, pa čak i da su neki delovi Kur’ana, možda, i nedostajali. Možda neki sledbenici nisu zapisali samo ono što su čuli od Božijeg Poslanika direktno. Sledbenici su za vreme trećeg halife (vladara), Osmana, Bog bio zadovoljan njim, strahovali od mogućih sukoba oko različitog rasporeda kur’anskih sura.

Osman, Bog bio zadovoljan njim, je od Hafse, Bog bio zadovoljan njom, Poslanikove supruge, pozajmio originalni Mushaf, čiji je tekst odobrio lično Božiji Poslanik, neka su Božiji mir i blagoslov nad njim. Zatim je pozvao četiri sledbenika koji su bili pisari Božijeg Poslanika, neka su Božiji mir i blagoslov nad njim, na čelu sa Zejdom ibn Sabitom, i naredio im je da Kur’an prepišu u nekoliko perfektnih primeraka. Te Mushafe je poslao u razne krajeve velike islamske države.

Bilo je i drugih primeraka Kur’ana koje su neki ljudi imali kod sebe, ali je postojala opasnost da nisu kompletni i da su imali grešaka. Osman, Bog bio zadovoljan njim, je pozvao muslimane da unište sve neautorizovane kopije koje se ne slažu s originalnim tekstom kako bi se Kur’an sačuvao. Dva primerka kopija originalnog Kur’ana postoje i danas; jedan je u muzeju u Taškentu, a drugi u Istanbulu.

Znaci interpunkcije su dodati radi nearapa

Originalni rukopis Kur’ana nema znake interpunkcije koji u arapskom jeziku označavaju samoglasnike. Arapima ne trebaju znaci interpunkcije, niti tačke kod pojedinih harfova (slova), zato što im je to maternji jezik. Međutim, muslimanima nearapima je bilo teško da uče Kur’an bez tih dodatnih znakova. Ovi znaci su prvi put dodati kur’anskom tekstu za vreme hilafeta (vladavine) petog Umejjevićevog halife, Malika ibn Mervana (66-86. godine po hidžri / 685-705. nove ere). Neki ljudi kažu da današnji Kur’an sa tačkama i znacima interpukcije nije Kur’an koji je postojao za vreme Muhammeda, neka su Božiji mir i blagoslov nad njim. Međutim, oni zaboravljaju da reč Kur’an znači recitiranje, učenje. Zato je očuvanje učenja Kur’ana bitno, bez obzira da li se njegov tekst pisao znacima interpukcije ili ne. Ako su izgovor i pisanje arapskih reči isti, onda im je i značenje isto.

Bog je lično obećao da će da čuva Kur’an

Uzvišeni Bog je obećao u Kur’anu: Mi, uistinu, Kur’an objavljujemo i zaista ćemo Mi nad njim da bdimo! (Kur’an, poglavlje „El-Hidžr“, 9)

Odlomak iz knjige ”Odgovori na zablude o islamu” – Dr. Zakir Naik
Preuzeto sa http://www.pozivistine.com