Es selamu alejkum
Postaviti ću dva pitanja i volio bih da mi brzo i jasno odgovorite.
1. Zašto se u prevodu Fatihe govori u množini?
1. U ime Allaha, Milostivog i Samilosnog.
2. Sva hvala i zahvala pripada Allahu, Gospodaru svjetova,
3. Milostivom i Samilosnom,
4. Vladaru Sudnjeg dana!
5. (Gospodaru naš) Samo Tebi robujemo i samo od Tebe pomoć tražimo.
6. Uputi nas na Pravi put,
7. Put onih kojima si milost Svoju i blagodati darovao, a ne na put onih na koje si se rasrdio i koji su u zabludi!
“Samo Tebi robujemo i samo od Tebe pomoć tražino.
“Uputi nas na Pravi put”
Zašto je ovdje u množini? Ja kada klanjam želim da klanjam da se meni primi namaz,a ne nekome drugom! Možete li mi objasniti zašto je to u množini? Hvala.
2. Nakon dove za želju da li je potrebno učiti Fatihu i šta je sve potrebno reći posle proučene dove? Hvala.
We alejkumusselam. Sve što je u obredima propisano ono je propisano zato što je Allahova apsolutna mudrost to iziskivala, jer je tako najbolje.
A nakon navedenog univerzalnog razloga, možemo dodati i dodatna obrazloženja do kojih možemo doći kroz učenje i promišljanje. Ono što mi trenutno pada na pamet kao jedna od mudrosti navedenih rečenica u el-Fatihi jeste: